Поглавље 58

Хлебови и квасац

У ДЕКАПОЛИСУ се стичу велика мноштва ка Исусу. Многи су превалили дугачак пут у ово углавном паганима настањено подручје, да слушају Исуса и да се излече од својих болести. Са собом имају велике корпе у које обично стављају храну за пут кад пролазе кроз паганска подручја.

Коначно, Исус позива своје ученике к себи и каже: ”Жао ми је мноштва, јер већ три дана остају у мојој близини, а немају шта да једу; а отпустим ли их гладне њиховим кућама, клонуће на путу. Неки су од њих заиста издалека.“

”Откуд би неко могао овде на пустом месту наситити ове људе хлебом?“ одговарају ученици.

Исус их пита: ”Колико хлебова имате?“

”Седам“, одговарају они, ”и нешто мало рибица.“

Исус упућује људе да се сместе по земљи. Затим узима хлебове и рибе, моли се Богу, ломи хлебове и почиње их делити својим ученицима. Ови их даље дају људима који су јели док се не насите. Након тога скупљају се преостали комади — седам пуних корпи за храну, иако је јело преко 4 000 мушкараца, као и жене и деца!

Исус затим отпушта мноштво народа, улази у чамац са својим ученицима и плови према западној обали Галилејског мора. Овде фарисеји — овог пута у пратњи чланова секте садукеја — искушавају Исуса тако што од њега траже знак са неба.

Исус зна шта они намеравају, и одговара: ”Кад падне вече, имате обичај рећи: ’Биће лепо време јер је небо огњено црвено‘; а ујутро: ’Данас ће бити хладно и кишовито јер је небо огњено црвено, али изгледа суморно.‘ Знате да протумачите изглед неба, а знакове времена̂ не можете протумачити“

Исус их означава као покварени и прељубнички нараштај и понавља то што је већ рекао фарисејима у једној ранијој прилици, наиме, да им се неће дати знак, осим знака Јоне. Затим он и његови ученици улазе у чамац да крену за Бетсаиду, која лежи на североисточној обали Галилејског мора. На путу ученици утврђују да су заборавили да понесу хлеба, и да имају само један хлеб са собом.

Исус још има у мислима тај последњи састанак са фарисејима и садукејима, Иродовим подупиратељима, и опомиње ученике: ”Имајте отворене очи, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.“ Пошто Исус спомиње квасац, ученици очигледно мисле да се он позива на то што су заборавили хлеб, па се почињу препирати о тој ствари. Кад Исус примети неспоразум, он пита: ”Зашто се препирете око тога што немате хлебова?“

Недавно је Исус чудом прибавио хлеба за хиљаде људи, а последње чудо учинио је само дан или два раније. Они су уствари морали знати да он није забринут због тога што немају дословног хлеба. ”Зар се не сећате, кад сам разломио пет хлебова за пет хиљада људи, колико сте корпи пуних комада прикупили?“

”Дванаест“, одвраћају они.

”Кад сам разломио седам на четири хиљаде људи, колико сте корпи за храну пуних комада прикупили?“

”Седам“, одговарају они.

”Зар још не схватате смисао?“ пита Исус. ”Како не разлучујете да вам нисам говорио о хлебовима? Али чувајте се квасца фарисејског и садукејског.“

Коначно ученици схватају. Квасац, средство за врење, услед ког хлеб нарасте, је реч која се често употребљава за означавање покварености. Сада ученици разумеју да Исус овде говори о квасцу у преносном смислу и позива их да се чувају ”фарисејске и садукејске науке“ са њеним разорним деловањем. Марко 8:1-21; Матеј 15:32–16:12.

▪ Зашто људи имају велике корпе за храну са собом?

▪ Куда отпловљава Исус кад напушта Декаполис?

▪ Какав је неспоразум међу ученицима о Исусовој изјави у вези квасца?

▪ Шта мисли Исус изразом ”квасца фарисејског и садукејског“?