43. поглавље

Град неописиве лепоте

16. визија — Откривење 21:9–22:5

Садржај: опис Новог Јерусалима

Време испуњења: након велике невоље и бацања Сатане у бездан

1, 2. (а) Где анђео одводи Јована да би му показао Нови Јерусалим и од чега се тај призор сасвим разликује? (б) Зашто можемо рећи да је ово величанствени врхунац Откривења?

 ЈЕДАН анђео је раније одвео Јована у пустињу да би му показао Вавилон Велики. Сада га други анђео из исте анђеоске групе одводи на високу гору. Јован ту види нешто сасвим другачије! То није нечист, неморалан град какав је предочавала вавилонска блудница, него Нови Јерусалим — чист, духован и свет — који силази с неба (Откривење 17:1, 5).

² Чак ни земаљски Јерусалим никада није достигао такву славу. Јован пише: „Затим је дошао један од седморице анђела који су имали седам посуда пуних седам последњих невоља и обратио ми се речима: ’Дођи, показаћу ти невесту, Јагњетову жену!‘ И однео ме је у духу на велику и високу гору и показао ми свети град Јерусалим како силази с неба од Бога у слави Божјој“ (Откривење 21:9-11а). С високе горе, Јован посматра тај чудесни град, у ком је свака појединост предивна. Још откад је човечанство потпало под власт греха и смрти, верни људи су жељно ишчекивали да се он појави. А сада је напокон ту! (Римљанима 8:19; 1. Коринћанима 15:22, 23; Јеврејима 11:39, 40). То је величанствен духовни град ког сачињава 144 000 верних Божјих слугу. Зрачи неописивом лепотом и светошћу, одражавајући Јеховину славу. Тако долазимо до величанственог врхунца Откривења!

3. Како Јован описује лепоту Новог Јерусалима?

³ Лепота Новог Јерусалима одузима дах. „Блистао је попут драгог камена, попут камена јасписа који сја као кристал. Имао је велик и висок зид с дванаест врата, и на вратима је било дванаест анђела и била су написана имена, имена дванаест племена Израелових синова. На истоку су била троја врата, на северу троја врата, на југу троја  врата и на западу троја врата. Градски зид је имао и дванаест камена темељаца, а на њима дванаест имена дванаест Јагњетових апостола“ (Откривење 21:11б-14). Сасвим је разумљиво што Јован као први утисак спомиње сјај и блиставост. Нови Јерусалим блиста попут младе невесте, која у сваком погледу одговара свом младожењи, Христу. Сав је окупан сјајем, што се може и очекивати будући да га је створио ’Отац небеских светлости‘ (Јаков 1:17).

4. По чему се види да Нови Јерусалим није симбол телесног Израела?

⁴ На 12 градских врата написана су имена 12 израелских племена. Према томе, тај симболични град се састоји од 144 000 помазаника, који су били обележени печатом и изабрани „из свакога племена синова Израелових“ (Откривење 7:4-8). У складу с тим, и на 12 камена темељаца написана су имена 12 Јагњетових апостола. Дакле, Нови Јерусалим није симбол телесног Израела, који потиче од 12 Јаковљевих синова. Он предочава духовни Израел, који је ’назидан на темељу апостола и пророка‘ (Ефешанима 2:20).

5. Шта предочава „велик и висок зид“ којим је опасан Нови Јерусалим и зашто на свим улазима у град стоје анђели?

⁵ Тај симболични град опасан је високим зидинама. У древна времена, око градова су подизане зидине ради заштите од непријатеља. „Велик и висок зид“ којим је опасан Нови Јерусалим показује да је тај град духовно сигуран. Ниједан непријатељ праведности, нико ко је нечист или непоштен никада неће ући у њега (Откривење 21:27). Али за оне којима је допуштено да уђу у тај предивни град, то је слично као да су ушли у Рај (Откривење 2:7). Након што је Адама отерао из првобитног Раја, Бог је испред улаза поставио херувиме који нечистим људима више нису допуштали приступ у Рај (Постанак 3:24). Слично томе, анђели стоје на свим улазима у свети град Јерусалим да би обезбедили његову духовну сигурност. У складу с тим, откад су започели последњи дани, анђели штите скупштину помазаних хришћана, од које се састоји Нови Јерусалим, од нечистих вавилонских утицаја (Матеј 13:41).

Мерење града

6. (а) Како Јован описује мерење града и на шта указује то мерење? (б) Шта би могле значити речи: „по човековој мери, којом је и анђео мерио“? (Видети фусноту.)

⁶ Јован у наставку записа каже: „А онај који ми се обратио држао је златну трску за мерење, да измери град и његова врата и његов зид. Град је био саграђен у облику четвороугла. Дужина му је била једнака ширини. И трском је измерио град: дванаест хиљада стадија — дужина и ширина и висина биле су му једнаке. Измерио је и његов зид: сто четрдесет и четири лакта, по човековој мери, којом је и анђео мерио“ (Откривење 21:15-17). Мерење храмског светилишта пружало је гаранцију да ће се сигурно остварити оно што је Бог наумио у вези с њим (Откривење 11:1). А то што анђео мери Нови Јерусалим показује да су Јеховине намере у вези с тим славним градом непромењиве. a

7. Шта је занимљиво у вези с димензијама града?

⁷ Какав необичан град! Савршена коцка обима 12 000 стадија (око 2 220 километара). Окружен је зидом високим 144 лакта (око 64 метра). Ниједан дословни град не може имати такве димензије јер би обухватао подручје које би било 14 пута веће од данашње државе Израел, а у висину би се издизао скоро 560 километара. Откривење се састоји од знакова, то јест симбола. Шта нам онда ове димензије говоре о небеском Новом Јерусалиму?

8. Шта предочава (а) градски зид висине 144 лакта? (б) обим града, који износи 12 000 стадија? (в) његов облик савршене коцке?

⁸ Градски зид висок 144 лакта подсећа нас на то да се град састоји од 144 000 особа које Бог усваја као своје духовне синове.  Број 12 се јавља у опису обима града, који износи 12 000 стадија — при чему су дужина, ширина и висина истоветне. У библијским пророчанствима се број 12 сликовито користи кад се говори о организованости. Према томе, Нови Јерусалим је савршено уређење коме је сврха извршење Божје вечне намере. Нови Јерусалим, заједно с Краљем Исусом Христом, представља Јеховину краљевску власт. Занимљив је и облик града — савршена коцка. Светиња над светињама у Соломоновом храму, где је Јехова био симболично присутан, такође је имала облик савршене коцке (1. Краљевима 6:19, 20). Стога је разумљиво што и Нови Јерусалим, који Јехова обасјава својом славом, изгледа попут огромне, савршене коцке. Све његове димензије су у савршеној равнотежи. То је град који нема неправилности нити мањкавости (Откривење 21:22).

Скупоцени грађевни материјали

9. Од којих је материјала саграђен град који Јован види?

⁹ Јован у наставку описа наводи: „Зид је био сазидан од јасписа, а град је био од чистог злата, сличног чистом стаклу. Темељи градског зида били су од свих врста драгог камења: први темељ је био од јасписа, други од сафира, трећи од калцедона, четврти од смарагда, пети од сардоникса, шести од сарда, седми од хризолита, осми од берила, девети од топаза, десети од хризопраса, једанаести од хијацинта, дванаести од аметиста. А дванаест врата била су дванаест бисера — свака врата била су начињена од једног бисера. И главна градска улица била је од чистог злата, као прозирно стакло“ (Откривење 21:18-21).

10. Шта предочавају јаспис, злато и ’све врсте драгог камења‘ од којих је саграђен град?

¹⁰ Материјал од ког је саграђен даје том граду неописиву лепоту. Није грађен од обичних материјала попут глине или камена, него од јасписа, чистог злата и „свих врста драгог камења“. Све то прикладно предочава материјале за градњу једног небеског здања. Ништа не може бити величанственије. У древно доба је ковчег савеза био обложен чистим златом, а у Библији се злато често спомиње као симбол нечега што је добро и вредно (Излазак 25:11; Пословице 25:11; Исаија 60:6, 17). А цео Нови Јерусалим, чак и главна градска улица, начињени су „од чистог злата, као прозирно стакло“. Ти скупоцени материјали предочавају лепоту и вредност која надилази нашу способност схватања.

11. Чиме је загарантован највиши степен духовне чистоће оних који буду сачињавали Нови Јерусалим?

 ¹¹ Ниједан топионичар не би могао произвести злато тако високе чистоће. Али Јехова то може. „Као онај који топи и чисти сребро“, он сваког верног члана духовног Израела чисти „као злато и као сребро“ и уклања из њих сву нечистоћу. Нови Јерусалим ће сачињавати само они који буду истински прочишћени. На тај начин, Јехова у тај град уграђује живе грађевинске материјале који сијају највишим степеном духовне чистоће (Малахија 3:3, 4).

12. Шта предочавају (а) градски темељи, који су начињени од дванаест врста драгог камења? (б) ’градска врата која су дванаест бисера‘?

¹² Чак су и градски темељи прелепи. Краси их 12 врста драгог камења. То нас подсећа на јеврејске првосвештенике, који су током церемонијалних дана носили ефод украшен с 12 драгих каменова донекле налик овде описаним (Излазак 28:15-21). То очигледно није случајно. Напротив, тиме се истиче свештеничка улога Новог Јерусалима, коме је „светиљка“ Исус, највећи од свих првосвештеника (Откривење 20:6; 21:23; Јеврејима 8:1). Исто тако, благослове Исусове првосвештеничке службе човечанство ће примати посредством Новог Јерусалима (Откривење 22:1, 2). Свака од дванаест градских врата начињена су од бисера изузетне лепоте. Она нас подсећају на Исусово поређење у ком је Краљевство упоредио са скупоценим бисером. Сви који уђу на та врата показаће да истински цене духовне вредности (Матеј 13:45, 46; упоредити с Јовом 28:12, 17, 18).

Град светлости

13. Шта Јован каже о Новом Јерусалиму и зашто том граду не треба дослован храм?

¹³ У Соломоново време, панорамом Јерусалима је доминирао храм који је био саграђен на највишем градском брду, Морији, у северном делу града. А како је с Новим Јерусалимом? Јован каже: „У граду нисам видео храм, јер су његов храм Јехова Бог Свемоћни, а и Јагње. Граду нису били потребни ни сунце ни месец да му светле, јер га је обасјавала Божја слава, а светиљка му је била Јагње“ (Откривење 21:22, 23). Истина, нема потребе да се у том граду сагради дослован храм. Древни јеврејски  храм је био само предслика будућег храма, а тај прави храм — велики духовни храм — постоји откад је Јехова 29. н. е. помазао Исуса за Првосвештеника (Матеј 3:16, 17; Јеврејима 9:11, 12, 23, 24). Исто тако, тамо где постоји храм мора постојати и свештенство које Јехови приноси жртве за народ, а сви чланови Новог Јерусалима уједно су и свештеници (Откривење 20:6). А највећа жртва — Исусов савршени људски живот — принесена је једном заувек (Јеврејима 9:27, 28). Осим тога, сви који живе у том граду могу лично да приступе Јехови.

14. (а) Зашто Новом Јерусалиму није потребан сјај сунца и месеца? (б) Шта је Исаија прорекао у вези с Јеховином целокупном организацијом и коју ће улогу у њој имати Нови Јерусалим?

¹⁴ Када је Јеховина слава на гори Синај прошла поред Мојсија, од ње је Мојсијево лице засјало таквим сјајем да га је морао скривати од осталих Израелаца (Излазак 34:4-7, 29, 30, 33). Можеш ли онда да замислиш каквим сјајем блиста град који непрестано обасјава Јеховина слава? У таквом граду не постоји ноћ. Њему не требају ни сунце ни месец. Он ће вечно ширити светлост. (Упоредити с 1. Тимотеју 6:16.) Нови Јерусалим ће се заувек купати у неописивој светлости. Заправо, та невеста ће са својим Младожењом, Краљем, постати главни град Јеховине целокупне организације — његове ’жене‘, ’горњег Јерусалима‘ — о којој је Исаија прорекао: „Неће ти дању сунце светлост бити нити ће ти сјајан месец светлост слати, него ће Јехова бити твоја вечна светлост, Бог твој биће твоја лепота. Твоје сунце више неће залазити, нити ће твој месец сјај губити, јер ће Јехова бити твоја вечна светлост, и завршиће се дани твоје жалости“ (Исаија 60:1, 19, 20; Галатима 4:26).

Светлост народима

15. Који део Јовановог описа Новог Јерусалима подсећа на Исаијино пророчанство?

¹⁵ У том истом пророчанству се наводи: „Народи ће ићи ка твојој светлости и краљеви ка сјају којим блисташ“ (Исаија 60:3). Откривење показује да се те речи односе и на Нови Јерусалим: „Народи ће ходити у његовој светлости, а краљеви земаљски донеће у њега своју славу. Врата му се дању неће затварати, јер ноћи тамо неће  бити. У њега ће бити донесена слава и част народа̂“ (Откривење 21:24-26).

16. Који ће то „народи“ ходити у светлости Новог Јерусалима?

¹⁶ Који ће то „народи“ ходити у светлости Новог Јерусалима? То су људи који су некада припадали народима овог злог света, али су позитивно реаговали на светлост која долази путем тог славног небеског града. Најистакнутије место међу њима заузима велико мноштво, које је већ изашло „из свих народа и племена и народности и језика“ да би заједно с „Јовановом класом“ дан и ноћ служило Богу (Откривење 7:9, 15). Након што Нови Јерусалим сиђе с неба, а Исус употреби кључеве од смрти и гроба како би ускрснуо мртве, том великом мноштву ће се придружити милиони других људи. Они су припадали народима овог света, али су заволели Јехову и његовог Сина, предоченог Јагњетом, то јест Мужа Новог Јерусалима (Откривење 1:18).

17. Ко су „краљеви земаљски“ који ће у Нови Јерусалим ’донети своју славу‘?

¹⁷ Ко су онда „краљеви земаљски“ који ће ’донети у њега своју славу‘? То нису дословни земаљски краљеви као група, јер ће они бити уништени након што се у Армагедону буду борили против Божјег Краљевства (Откривење 16:14, 16; 19:17, 18). Да ли се ту можда ради о онима који међу народима овога света заузимају високе положаје, а постали су чланови великог мноштва? Или о ускрснулим краљевима који ће у новом свету постати поданици Божјег Краљевства? (Матеј 12:42). Не би се баш могло рећи, будући да је највећим делом слава тих краљева била световне природе и одавно је избледела. „Краљеви земаљски“ који доносе своју славу у Нови Јерусалим предочавају 144 000 помазаника, који су ’купљени из свих племена и језика и народности и народа‘ да би краљевали с Јагњетом, Исусом Христом (Откривење 5:9, 10; 22:5). Они у град доносе славу коју им је Бог дао и тиме доприносе његовом сјају.

18. (а) Ко не може постати део Новог Јерусалима? (б) Ко једино може ући у град?

¹⁸ Јован наставља: „Али ништа несвето и нико ко чини гадости и служи се лажима неће ући у њега, већ само они који су записани у Јагњетовом свитку живота“ (Откривење 21:27). Ништа што је упрљао Сатанин поредак не може постати део Новог Јерусалима. Иако су његова врата стално отворена, у њега није допуштен улазак никоме „ко чини гадости и служи се лажима“. У том граду неће бити отпадника нити чланова Вавилона Великог, а ако ико покуша да оскрнави град, настојећи да исквари његове будуће чланове док су још на земљи, осуђен је на неуспех (Матеј 13:41-43). У Нови Јерусалим ће на крају ући само 144 000 помазаника, који су „записани у Јагњетовом свитку живота“ b (Откривење 13:8; Данило 12:3).

Река воде живота

19. (а) Како се из Јованових речи види да ће човечанство добити Божје благослове посредством Новог Јерусалима? (б) Када је потекла ’река воде живота‘ и како то знамо?

¹⁹ Посредством тог предивног Новог Јерусалима људи ће на земљи добијати неописиве Божје благослове. Јован то сазнаје у наставку визије: „И показао ми је реку воде живота, бистру као кристал, како тече из Божјег и Јагњетовог престола посред главне градске улице“ (Откривење 22:1, 2а). Када је потекла та „река“? Будући да она тече „из Божјег и Јагњетовог престола“, могла је потећи тек након што је 1914. започео Господов дан. То је било време да се догоди оно што је најавио звук седме трубе, а и време за значајну објаву: „Сада је настало спасење и моћ и краљевство нашег Бога и власт његовог Христа“ (Откривење 11:15; 12:10). Током времена краја, дух и невеста позивају све оне који то желе да узму воду живота бесплатно. Вода из те  реке биће доступна таквим особама све до краја овог поретка, а и након тога, у новом свету, када Нови Јерусалим ’сиђе с неба од Бога‘ (Откривење 21:2).

20. По чему се види да је и данас доступна одређена количина воде живота?

²⁰ То није први пут да је човечанству понуђена животодајна вода. Кад је Исус био на земљи, говорио је о води која доноси вечни живот (Јован 4:10-14; 7:37, 38). Осим тога, Јован у наставку Откривења чује срдачан позив: „И дух и невеста говоре: ’Дођи!‘ И ко год чује, нека каже: ’Дођи!‘ И ко је год жедан, нека дође! Ко год жели, нека узме воду живота бесплатно!“ (Откривење 22:17). Тај позив се шири и данас, што показује да је одређена количина воде живота већ доступна. Али, у новом свету ће вода која тече из Божјег престола и пролази кроз Нови Јерусалим наликовати правој реци.

21. Шта предочава ’река воде живота‘ и како нам визија у којој је Језекиљ видео ту реку помаже у разумевању?

²¹ Али, шта је заправо та ’река воде живота‘? Дословна вода је неопходна за живот. Без хране човек може живети неколико седмица, али без воде ће умрети отприлике за недељу дана. Вода је потребна и за чишћење, а неопходна је и за очување здравља. Према томе, вода живота очигледно предочава нешто што је неопходно за живот и здравље човечанства. Пророк Језекиљ је такође у визији видео ову „реку воде живота“. У његовој визији она је текла из храма и уливала се у Мртво море. А онда се догодило чудо над чудима! То беживотно море, засићено хемијским једињењима која онемогућавају живот, претворило се у слатководно језеро које је проврвело рибама! (Језекиљ 47:1-12). Река је у тој визији оживела нешто што је било мртво, што потврђује да река воде живота предочава благослове које Бог посредством Исуса Христа шаље „мртвом“ човечанству како би му вратио савршенство и тако га „оживео“. Та река је ’бистра као кристал‘, што показује да је све што Бог даје људима чисто и свето. Она није попут крвавих, смртоносних „вода“ које нуде цркве хришћанског света (Откривење 8:10, 11).

22. (а) Одакле тече река и зашто је то логично? (б) Шта обухвата вода живота, а шта симболична река?

²² Река тече „из Божјег и Јагњетовог престола“. То је и логично, будући да је откупна жртва темељ на ком се заснивају Јеховини животодајни благослови. А њу је Бог омогућио јер је „толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16). Вода живота обухвата и Божју Реч. Сама Библија себе упоређује с водом (Ефешанима 5:26). Међутим, река воде живота не обухвата само истину него и све друге Јеховине благослове који се темеље на Исусовој жртви, а сврха им је да послушне људе ослободе греха и смрти и омогуће им вечни живот (Јован 1:29; 1. Јованова 2:1, 2).

23. (а) Зашто је разумљиво што река воде живота тече посред главне улице Новог Јерусалима? (б) Које ће се обећање које је Бог дао Аврахаму испунити кад потече обиље воде живота?

²³ Током Хиљадугодишње владавине, свештеничка служба Исуса и његових 144 000 сусвештеника омогућиће људима да у пуној мери добију благослове на темељу Исусове откупнине. Стога је разумљиво што река воде живота тече посред главне улице Новог Јерусалима. Тај град се састоји од чланова духовног Израела, који заједно са Исусом чине право Аврахамово потомство (Галатима 3:16, 29). Према томе, када обиље воде живота потече посред главне улице тог симболичног града, „сви народи на земљи“ имаће прилику да у потпуности доживе Божје благослове који ће им пристизати посредством Аврахамовог потомства. Тада ће се у потпуности испунити обећање које је Јехова дао Аврахаму (Постанак 22:17, 18).

Дрвеће живота

24. Шта Јован види с обе стране реке воде живота и шта то предочава?

²⁴ У Језекиљевој визији река је набујала, а пророк је с њене обе стране угледао  разноврсно родно дрвеће (Језекиљ 47:12). Али шта Јован види? „А с једне и с друге стране реке налазило се дрвеће живота које је годишње доносило дванаест родова — сваког месеца давало је плод. Лишће тог дрвећа било је за лечење народа̂“ (Откривење 22:2б). И ово „дрвеће живота“ сигурно предочава Јеховине благослове који ће послушним људима омогућити вечни живот.

25. Које ће обилне благослове Јехова излити на послушне људе када цела земаљска кугла постане Рај?

²⁵ Благослови које ће Јехова излити на послушне људе заиста су обилни! Не само што ће моћи да пију ту освежавајућу воду него ће моћи и да једу разноврсне хранљиве плодове с тог дрвећа. Да су барем наши прародитељи били задовољни сличним ’пријатним‘ плодовима које су могли да једу у еденском врту! (Постанак 2:9). Али, у овој визији приказан је Рај који обухвата читаву земаљску куглу и у ком ће Јехова омогућити да чак и лишће с тог симболичног дрвећа послужи у корисну сврху, „за лечење народа̂“. c Узимање тог благотворног симболичног лишћа људима ће користити много више од било ког биљног или неког другог лека који се користи у данашње време. Оно ће помоћи верним људима да се уздигну до духовног и телесног савршенства.

26. Шта може обухватати споменуто дрвеће и на основу чега то можемо закључити?

²⁶ Споменуто дрвеће, које обилно напаја река, може обухватати и 144 000 припадника Јагњетове жене. Док су на земљи, и они „пију“ из реке Божјих животодајних благослова који се темеље на жртви Исуса Христа. Занимљиво је да ту Исусову духом рођену браћу Библија пророчански назива ’стаблима праведности‘ (Исаија 61:1-3; Откривење 21:6). Они су већ донели обиље духовних плодова на славу Јехови (Матеј 21:43). А током Хиљадугодишње владавине имаће удео у ’лечењу народа‘ од греха и смрти тако што ће људима помагати да искористе благослове које им омогућава откупна жртва. (Упоредити с 1. Јовановом 1:7.)

Више неће бити ноћи

27. Које ће даљње благослове по Јовановим речима доживети они који буду имали част да уђу у Нови Јерусалим и зашто се каже да у њему „више неће бити никаквог проклетства“?

²⁷ Нема веће части од тога да се уђе у Нови Јерусалим. Замисли само шта то значи! Они који су некад били незнатни, несавршени људи, придружиће се Исусу на небу и постати део тог славног града! (Јован 14:2). Јован наговештава понешто о благословима које ће они доживети: „И више неће бити никаквог проклетства. Божји и Јагњетов престо биће у граду и Богу ће служити његови робови. Они ће видети његово лице и његово ће име бити на њиховим челима“ (Откривење 22:3, 4). Кад се израелско свештенство искварило, Јехова је послао на њих проклетство (Малахија 2:2). Исус је за безверни Јерусалим рекао да ће га Бог напустити (Матеј 23:37-39). Али, у Новом Јерусалиму „више неће бити никаквог проклетства“. (Упоредити са Захаријом 14:11). Сви његови становници овде на земљи испитују се ватреним кушњама, а када победе, ’облаче се у нераспадљивост и бесмртност‘. Као што је био сигуран да му Исус никад неће бити неверан, Јехова је тако сигуран и у њих (1. Коринћанима 15:53, 57). Осим тога, у граду ће се налазити „Божји и Јагњетов престо“, што значи да ће тај град бити заувек сигуран.

28. Зашто је Божје име написано на челима припадника Новог Јерусалима и које им је изузетно обећање дао Исус?

²⁸ Сви будући чланови тог небеског града су Божји „робови“, као што је то био и Јован. Зато на свом челу имају уочљиво написано Божје име, што показује да је он њихов Господар (Откривење 1:1; 3:12). Они ће вршење свете службе у Новом Јерусалиму сматрати непроцењивом чашћу. Кад је био на земљи, Исус је тим будућим владарима дао следеће изузетно обећање: „Срећни  су они који су чистог срца, јер ће видети Бога“ (Матеј 5:8). Како ли ће ти робови бити срећни кад буду лично видели Јехову и служили му пред његовим лицем!

29. Зашто Јован каже да у небеском Новом Јерусалиму „више неће бити ноћи“?

²⁹ Јован наставља: „Више неће бити ноћи и неће им бити потребна светлост светиљке нити ће их обасјавати светлост сунца, јер ће их Јехова Бог обасјавати светлошћу“ (Откривење 22:5а). Древни Јерусалим је, попут свих других градова на свету, дању зависио од сунчеве светлости, а ноћу од месечине и вештачког осветљења. Али небеском Новом Јерусалиму таква светлост неће бити потребна. Њега ће осветљавати Јехова. Израз „ноћ“ можда је употребљен и у симболичном смислу, јер може предочавати непријатељство с Јеховом или одвојеност од њега (Михеј 3:6; Јован 9:4; Римљанима 13:11, 12). У Новом Јерусалиму нема такве „ноћи“ будући да је тамо свемоћни Бог који га обасјава својом славном и блиставом присутношћу.

30. Којим речима Јован закључује опис ове величанствене визије и шта нам Откривење гарантује?

³⁰ Опис ове величанствене визије Јован закључује говорећи о тим Божјим робовима следеће: „И они ће краљевати у сву вечност“ (Откривење 22:5б). Истина, након хиљаду година вредност откупнине биће искоришћена у потпуности, а Исус ће власт над савршеним људским родом предати свом Оцу (1. Коринћанима 15:25-28). Не знамо које ће задатке након тога Исус и 144 000 помазаника добити од Јехове. Али, Откривење нам гарантује да ће они заувек имати част да на посебан начин врше свету службу Јехови.

Врхунац Откривења — срећан крај!

31. (а) Шта је врхунац визије о Новом Јерусалиму? (б) Шта ће Нови Јерусалим учинити за верне Божје слуге на земљи?

³¹ Испуњење ове визије о Новом Јерусалиму — Јагњетовој невести — представља врхунац Откривења. Биће то заиста срећан крај који с правом можемо назвати врхунцем! Сви Јованови сухришћани из првог века којима је ова књига првобитно била намењена радосно су ишчекивали да ће ући у тај град као бесмртни небески сувладари Исуса Христа. Данашњи остатак помазаних хришћана, који још увек живе на земљи, гаје исту ту наду. Према томе, Откривење нам показује шта ће се догодити у будућности када дође до тог величанственог врхунца, сједињења Јагњета с целом „класом невесте“. Након тога ће се путем Новог Јерусалима вредност Исусове откупне жртве примењивати на човечанство, и на крају ће све верне Божје слуге добити вечни живот. На тај начин ће невеста — Нови Јерусалим — као одана помоћница свог Младожење и Краља учествовати у изградњи праведне нове земље која ће трајати заувек. Све ће то бити на славу нашег Сувереног Господа Јехове (Матеј 20:28; Јован 10:10, 16; Римљанима 16:27).

32, 33. Шта смо досад сазнали из Откривења и шта стога треба да чинимо свим срцем?

³² Сигурно осећамо силну радост разматрајући закључни део Откривења! Сазнали смо како ће пропасти и последњи покушај Сатане и његовог потомства и како ће се у потпуности извршити Јеховине праведне пресуде. Вавилон Велики ће заувек нестати, а за њим и сви други делови Сатаниног непоправљиво исквареног света. Сатана и његови демони биће бачени у бездан и касније уништени. Нови Јерусалим ће заједно с Христом владати с неба док буде трајало ускрсавање и суђење, а савршено човечанство ће на крају добити вечни живот у Рају на земљи. Сви ти догађаји су у Откривењу описани веома сликовито. Тај запис несумњиво јача нашу одлучност да ’објављујемо вечну добру вест свима који живе на земљи — свим народима и племенима и језицима и народностима‘ (Откривење 14:6, 7). Да ли и ти предано и ревно вршиш ту величанствену службу?

³³ Све што смо досад размотрили сигурно је испунило наша срца захвалношћу Богу. Размотримо стога закључне речи Откривења.

[Фусноте]

[Питања за разматрање]