13. поглавље

Купи злато прочишћено у ватри

ЛАОДИКИЈА

1, 2. Где се налазила последња од седам скупштина која је добила поруку од Исуса и шта се зна о том граду?

 ЛАОДИКИЈА је последња од седам скупштина које су примиле поруку од ускрснулог Исуса. Садржај те поруке је подстицајан, и у симболичном смислу може отворити очи примаоцу.

² Рушевине Лаодикије налазе се у близини Денизлија, отприлике 90 километара југоисточно од Аласехира. Лаодикија је у првом веку била богат град. Налазила се на раскршћу важних путева и била је важно банкарско и трговачко средиште. Њеном богатству је доприносила и продаја чувене очне масти, а била је позната и по производњи веома квалитетне одеће од фине црне вуне. Један од великих градских проблема био је недостатак воде, али тај проблем је био решен изградњом водовода којим се вода из термалних извора доводила у град. Али, будући да су ти извори били прилично далеко, када би вода стигла у град била би млака.

3. Којим речима Исус започиње своју поруку скупштини у Лаодикији?

³ Лаодикија је била у близини Колоса. Када је писао Колошанима, апостол Павле је споменуо и писмо које је послао Лаодичанима (Колошанима 4:15, 16). Не знамо шта је Павле написао у том писму, али порука коју је Исус упутио Лаодичанима показује да су били у веома лошем духовном стању. Као и обично, Исус најпре указује на свој положај који му даје право да их саветује. Он каже: „Анђелу скупштине у Лаодикији напиши: Ово говори Амин, верни и истинити сведок, почетак Божјих дела стварања“ (Откривење 3:14).

4. У ком смислу је Исус „Амин“?

⁴ Зашто Исус за себе каже да је „Амин“? Та титула истиче веродостојност његове поруке. Реч „амин“ потиче из хебрејског језика и значи „тако је“, „нека буде тако“. Обично се користи на крају молитве као потврда мисли и осећања изражених у молитви (1. Коринћанима 14:16). Исус је „Амин“ зато што је својом беспрекорношћу и жртвеном смрћу потврдио и засигурао испуњење свих Јеховиних драгоцених обећања (2. Коринћанима 1:20). Отада се све молитве Јехови с правом упућују преко Исуса (Јован 15:16; 16:23, 24).

5. У ком погледу је Исус „верни и истинити сведок“?

⁵ Исус је такође „верни и истинити сведок“. У пророчанствима се он често повезује с верношћу, истином и праведношћу, јер је као слуга Јехове Бога заиста достојан поверења (Псалам 45:4; Исаија 11:4, 5; Откривење 1:5; 19:11). Он је највећи Сведок Јехове Бога. Заправо, будући да је „почетак Божјих дела стварања“, Исус још од самог почетка стварања објављује Божју славу (Пословице 8:22-30). Док је као човек живео на земљи, сведочио је за истину (Јован 18:36, 37; 1. Тимотеју 6:13). Након ускрсења он је својим ученицима обећао свети дух и рекао им: „Бићете ми сведоци у Јерусалиму, по целој Јудеји и Самарији и све до краја  земље.“ Од Педесетнице 33. н. е. Исус је водио те помазане хришћане док су проповедали добру вест „међу свим створењима под небом“ (Дела апостолска 1:6-8; Колошанима 1:23). Исус заиста заслужује да се зове верни и истинити сведок. Помазани хришћани у Лаодикији треба да схвате да је за њихово добро да послушају његове речи.

6. (а) Како Исус описује духовно стање скупштине у Лаодикији? (б) У чему хришћани у Лаодикији нису опонашали Исусов изврстан пример?

⁶ Коју поруку Исус упућује Лаодичанима? За њих он нема речи похвале, већ им отворено каже: „Знам твоја дела: ниси ни хладан ни врућ. Да си барем хладан или врућ! Али, пошто си млак, а ниси ни врућ ни хладан, избљуваћу те из својих уста“ (Откривење 3:15, 16). Како би ти реаговао да је Господ Исус Христ теби упутио такву поруку? Зар се не би тргнуо и преиспитао своје духовно стање? Заиста, Лаодичани треба да се покрену, јер су постали духовно лењи и очигледно су изгубили цењење према многим стварима. (Упоредити с 2. Коринћанима 6:1.) Као хришћани требало је да опонашају Исуса, који је увек горљиво ревновао за Јехову и своју службу (Јован 2:17). Поред тога, Исус је према кроткима увек био пажљив и благ и био је за њих права окрепа као што је то чаша хладне воде по врелом и спарном дану (Матеј 11:28, 29). Али хришћани у Лаодикији нису ни врући ни хладни. Попут воде која дотиче у њихов град, и они су постали млаки и безвољни. На путу су да их Исус у потпуности одбаци, да их такорећи ’избљује из својих уста‘. За разлику од њих, трудимо се да ревно пружамо духовну окрепу другима, као што је то и Исус чинио (Матеј 9:35-38).

„Говориш: ’Богат сам‘“

7. (а) Којим речима Исус указује на корен проблема хришћана у Лаодикији? (б) Зашто Исус хришћанима у Лаодикији каже да су ’слепи и голи‘?

⁷ Шта је био корен проблема код Лаодичана? Исусове следеће речи га откривају: „Говориш: ’Богат сам и стекао сам богатство и ништа ми више не треба‘, а не знаш да си јадан и бедан и сиромашан и слеп и го“ (Откривење 3:17; упоредити с Луком  12:16-21). Будући да су живели у богатом граду, њихово богатство им је пружало осећај сигурности. На њихов начин живота су очигледно утицали стадион, позоришта и спортска вежбалишта, па су почели да „више воле ужитке него Бога“ a (2. Тимотеју 3:4). Али ти материјално богати Лаодичани су сиромашни у духовном погледу. Благо које су ’скупили на небу‘ било је мало, ако га је уопште и било (Матеј 6:19-21). Њихово око више није било бистро, тако да Божје Краљевство није заузимало најважније место у њиховом животу. Били су у тами, потпуно слепи, јер су изгубили духовни поглед на ствари (Матеј 6:22, 23, 33). Осим тога, упркос лепим хаљинама које су себи могли да приуште будући да су били материјално богати, у Исусовим очима они су били голи. Нису имали духовне хаљине по којима би се видело да су хришћани. (Упоредити с Откривењем 16:15.)

8. (а) Шта је и данас чест случај као што је то био у Лаодикији? (б) Како се неки хришћани заваравају у овом похлепном свету?

⁸ То је заиста страшно! Али зар се и данас често не сусрећемо са сличним појавама? Шта је срж проблема? То је самоувереност која настаје због ослањања на материјалне ствари и на оно што човек својом снагом може постићи. Попут оних који иду у цркве и изјашњавају се као хришћани, неке Јеховине слуге заваравају себе мислећи да је Бог задовољан ако повремено иду на састанке. Они мисле да се могу провући само симболичним ’извршавањем речи‘ (Јаков 1:22). Упркос непрестаним упозорењима која даје „Јованова класа“, у њиховом срцу се на првом месту налазе модерна одећа, аутомобили и куће, а живот им је усредсређен на забаву и ужитке (1. Тимотеју 6:9, 10; 1. Јованова 2:15-17). Због тога слаби њихова моћ да ствари сагледавају из духовног угла (Јеврејима 5:11, 12). Они се морају тргнути из свог тромог и млаког духовног стања и поново распламсати свој дух показујући окрепљујућу ревност у ’проповедању Божје речи‘ (1. Солуњанима 5:19; 2. Тимотеју 4:2, 5).

9. (а) Које Исусове речи треба да пробуде „млаке“ хришћане из духовног мртвила и зашто је то потребно? (б) Како скупштина може да помогне залуталим „овцама“?

⁹ Како Исус гледа на „млаке“ хришћане? Он каже: „Не знаш да си јадан и бедан и сиромашан и слеп и го.“ Те директне речи требало би да их наведу да се пробуде из духовног мртвила. Њихова савест је у толикој мери отупела да нису ни свесни у каквом се страшном стању налазе. (Упоредити с Пословицама 16:2; 21:2.) Такво опасно стање у скупштини не сме да се занемари. Старешине, заједно с другима које они одреде, треба да тим залуталим „овцама“ пруже пример у погледу ревности и да се попут пастира с љубављу брину за њих. На тај начин им могу помоћи да поново осете радост коју доноси предано служење Богу (Лука 15:3-7).

Савет о „богаћењу“

10. Шта је „злато“ за које Исус подстиче хришћане из Лаодикије да купе од њега?

¹⁰ Има ли лека за жалосно стање које влада у Лаодикији? Има, уколико тамошњи хришћани послушају Исусов савет: „Саветујем ти да од мене купиш злата прочишћеног у ватри и тако се обогатиш“ (Откривење 3:18а). Истинско хришћанско „злато“, прочишћено ватром и у потпуности очишћено од свих нечистоћа, учинило би их ’богатима пред Богом‘ (Лука 12:21). Где могу да купе такво злато? Не од тамошњих трговаца, већ од Исуса! Апостол Павле је објаснио шта представља то злато када је рекао Тимотеју да заповеди богатим хришћанима да „чине добро, да се богате добрим делима, да буду дарежљиви, спремни да с другима деле оно што имају“, јер ће тиме „скупљати оно благо које је добар темељ за будућност“. Они су могли ’освојити прави живот‘ једино ако би се трудили у том погледу (1. Тимотеју 6:17-19). Требало је да материјално богати Лаодичани послушају  Павлов савет и духовно се обогате. (Видети и Пословице 3:13-18.)

11. Ко је у савремено доба купио „злата прочишћеног у ватри“?

¹¹ Да ли и у савремено доба има оних који су купили „злата прочишћеног у ватри“? Наравно да их има. Још док се приближавао Господов дан, једна мала група оних који су проучавали Библију постала је свесна да су многа учења цркава хришћанства лажна и да потичу из Вавилона. На пример, то је учење о Тројству, бесмртности душе, мучењу у паклу, крштавању новорођенчади, затим обожавање слика и кипова (у шта спадају и крст, кипови и слике Марије и светаца). Ти хришћани су заступали библијску истину и објављивали да је Јеховино Краљевство једина нада за човечанство, као и да је Исусова откупна жртва темељ за спасење. Скоро 40 година пре него што је наступила 1914, они су обзнањивали да библијска пророчанства показују да ће се те године завршити времена незнабожаца и да ће на земљи тада започети запањујући низ догађаја (Откривење 1:10).

12. Ко се посебно истицао међу духовно пробуђеним хришћанима и како је пружио изузетан пример у погледу скупљања блага на небу?

¹² Међу тим духовно пробуђеним хришћанима водећу улогу је играо Чарлс Тејз Расел, који је почетком 1870-их у Алегенију (данашњем делу Питсбурга), у америчкој савезној држави Пенсилванији, основао групу за проучавање Библије. У време када је кренуо у потрагу за истином, он је био пословни партнер свог оца и на добром путу да постане милионер. Међутим, он је продао свој удео у ланцу трговина, а затим иметак утрошио на финансирање објављивања Божјег Краљевства по целом свету. Године 1884. Расел је постао први председник корпорације која је данас позната под називом Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania. Године 1916. умро је у возу близу Пампе (Тексас), на путу у Њујорк, исцрпљен од свог задњег проповедничког путовања по западу Сједињених Држава. Пружио је изврстан пример у скупљању духовног блага на небу. У томе он данас служи као узор стотинама хиљада самопожртвованих пионира (Јеврејима 13:7; Лука 12:33, 34; упоредити с 1. Коринћанима 9:16; 11:1).

 Духовна очна маст

13. (а) Како духовна очна маст може помоћи Лаодичанима? (б) Какве им хаљине Исус препоручује и зашто?

¹³ Исус даје Лаодичанима озбиљан савет: „[Купи] беле хаљине да се обучеш и да се не покаже срамна голотиња твоја. Купи и очне масти да намажеш очи, па да прогледаш“ (Откривење 3:18б). Будући да болују од духовног слепила, треба да купе лековиту очну маст, али не од тамошњих лекара, него од Исуса, јер им само он може дати такву маст. Она им може помоћи да почну размишљати на духован начин, да ходе ’стазом праведних‘ и да им очи буду бистре и усредсређене на вршење Божје воље (Пословице 4:18, 25-27). Тада неће носити скупоцене хаљине од црне вуне, израђене у Лаодикији, него прекрасне „беле хаљине“ које показују да имају част да буду следбеници Исуса Христа. (Упоредити с 1. Тимотеју 2:9, 10; 1. Петровом 3:3-5.)

14. (а) Шта од 1879. служи као духовна очна маст? (б) Од кога зависи да ли ће Јеховини сведоци имати довољно финансијских средстава за своје дело? (в) Како се у погледу прикупљања и коришћења прилога Јеховини сведоци разликују од других?

¹⁴ Постоји ли и у новије доба духовна очна маст? Наравно. Године 1879. пастор Расел, како су га од миља звали, почео је да издаје часопис који је бранио истину, а данас је широм света познат као Кула стражара објављује Јеховино Краљевство. У другом броју тог часописа изјавио је: „Верујемо да [овај часопис] има ЈЕХОВИНУ подршку и да зато никад неће бити потребно молити људе за финансијску потпору нити је од њих тражити. Када Онај који каже: ’Моје је све злато и сребро по планинама‘ више не буде обезбеђивао потребна средства, сматраћемо да је дошло време да се обустави његово издавање.“ Неки телевизијски проповедници згрнули су огромно богатство и бесрамно (у неким случајевима и неморално) живели у раскоши (Откривење 18:3). За разлику од њих, Јеховини сведоци, како некад тако и сад, све прилоге  које им неко поклони користе за организовање и унапређивање проповедања о Јеховином Краљевству широм света. „Јованова класа“ до данашњег дана предводи издавање Куле стражаре и Пробудите се!, часописа који су 2006. имали укупан тираж од преко 59 милиона примерака. Кула стражара излази на отприлике 160 језика. Она је службени часопис заједнице која броји више од шест милиона хришћана. Они су своје очи намазали духовном очном машћу која им је отворила очи да виде шта је крива религија и да схвате колико је важно и хитно проповедати добру вест свим народима (Марко 13:10).

Прихватити укор и извући поуку

15. Зашто Исус даје озбиљан савет хришћанима у Лаодикији и како они треба да реагују на то?

¹⁵ Осврнимо се поново на Лаодичане. Како ће реаговати на савет и укор које им Исус даје? Да ли то треба да их обесхрабри и покаже им да Исус више не жели да буду његови следбеници? Не, то нипошто није Исусова намера. У поруци он им даље каже: „Све оне које волим ја укоравам и опомињем. Зато буди реван и покај се!“ (Откривење 3:19). Попут Јехове, и Исус из љубави пружа опомене и укоре (Јеврејима 12:4-7). Скупштина у Лаодикији треба да се одазове на његову љубав и бригу и послуша његове савете. Треба да се покају и признају да је њихова млакост равна греху (Јеврејима 3:12, 13; Јаков 4:17). Старешине треба да одбаце материјалистичке ставове и да попут ватре ’распламсају дар који су примили од Бога‘. Духовна очна маст треба да помогне свима у скупштини да се духовно окрепе, као да су попили чашу хладне изворске воде (2. Тимотеју 1:6; Пословице 3:5-8; Лука 21:34).

16. (а) На који начин Исус данас показује своју љубав и наклоност? (б) Како треба да реагујемо кад добијемо савет, опомену или чак укор?

¹⁶ А како је с нама данас? Исус и данас ’воли своје који су у свету‘, а волеће их „у све дане до свршетка овог поретка“ (Јован 13:1; Матеј 28:20). Његову љубав и наклоност осликава „Јованова класа“ и звезде, то јест старешине у хришћанским скупштинама (Откривење 1:20). У овим изузетно тешким временима, старешине с искреним занимањем помажу свима нама, како старима тако и младима, да останемо у сигурности теократског стада, да се одупиремо духу независности, материјалистичкој похлепи и моралној искварености овога света. Ако понекад добијемо савет, опомену или чак укор, имајмо на уму да „опомене и укоравање воде у живот“ (Пословице 6:23). Сви смо несавршени и зато треба да се од срца покајемо кад год је то потребно и да исправимо своје поступке како бисмо остали у Божјој љубави (2. Коринћанима 13:11).

17. Зашто богатство може бити опасно за нашу духовност?

¹⁷ Не смемо дозволити да због материјализма, богатства или немаштине постанемо млаки. Богатство нам може отворити нове могућности служења, али може бити и опасно (Матеј 19:24). Имућна особа може почети да размишља да не мора баш толико да се труди у служби проповедања, јер с времена на време даје велике прилоге. Или можда почне да мисли како због свог богатства има право на неке повластице. Поред тога, имућна особа може себи да приушти многа задовољства и облике разоноде које други не могу. Међутим, такве ствари могу одузимати много времена и могу хришћанина који је неопрезан и неразборит одвући од хришћанске службе и учинити га млаким. Избегавајмо све такве замке и ’напорно радимо и напрежимо се‘ свим срцем, јер нам у изгледу стоји вечни живот! (1. Тимотеју 4:8-10; 6:9-12).

„Вечера“ са Исусом

18. Коју прилику Исус пружа хришћанима у Лаодикији?

¹⁸ Исус даље каже: „Ево стојим на вратима и куцам. Ако ко чује мој глас и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим и он са мном“ (Откривење 3:20). Ако Лаодичани  угосте Исуса у својој скупштини, он ће им помоћи да не буду више млаки (Матеј 18:20).

19. На шта Исус указује кад лаодикијској скупштини обећава да ће вечерати с њима?

¹⁹ Вечера коју Исус спомиње несумњиво подсећа Лаодичане на прилике кад је он јео са својим ученицима (Јован 12:1-8). Такве прилике су увек биле духовни благослов за све присутне. И након свог ускрсења Исус је јео са својим ученицима. У свакој од тих прилика они су били веома духовно ојачани (Лука 24:28-32; Јован 21:9-19). Према томе, кад Лаодичанима обећава да ће, ако га приме, доћи у њихову скупштину и вечерати с њима, он им заправо обећава велике духовне благослове.

20. (а) До чега је на почетку Господовог дана довела млакост у црквама које су се изјашњавале као хришћанске? (б) Шта Исусова осуда значи за оне који лажно тврде да су хришћани?

²⁰ Подстицај који Исус с љубављу даје Лаодичанима данас има велик значај за преостале помазане хришћане. Када је започео Господов дан, вође хришћанских цркава су биле у страшно млаком духовном стању. Уместо да поздраве Господа кад се он 1914. вратио, њихово свештенство се укључило у крвави Први светски рат, у ком су се 24 од 28 зараћених држава изјашњавале као хришћанске. Колика је само њихова кривица за крв! Током Другог светског рата, који се такође великим делом водио у хришћанском делу света, греси криве религије су се „нагомилали до неба“ (Откривење 18:5). Надаље, свештенство је окренуло леђа Јеховином Краљевству јер је пружило подршку Друштву народа, Уједињеним нацијама и националистичким, револуционарним покретима — а ниједна од тих организација и покрета не може решити проблеме човечанства. Исус је већ одавно одбацио свештенство. Осудио га је и одбацио као што рибар баца лоше рибе које се ухвате у мрежу. Бедно стање у ком се цркве хришћанства данас налазе сведочи о тој осуди која им је изречена. Нека то послужи као упозорење свима нама! (Матеј 13:47-50).

21. Како од 1919. хришћани који су припадници праве скупштине реагују на речи које је Исус упутио хришћанима у Лаодикији?

²¹ Чак и у правој скупштини има млаких појединаца, који нису ни попут вруће воде која делује стимулативно ни попут хладне воде која освежава. Међутим, Исус још увек веома воли своју скупштину. Он нуди своју помоћ хришћанима који га угосте. Многи га срдачно примају, кад, да тако кажемо, дође код њих на вечеру. Због тога су од 1919. њихове очи отворене у том смислу што разумеју значење библијских пророчанстава. Доживели су велико духовно просветљење (Псалам 97:11; 2. Петрова 1:19).

22. Коју је будућу вечеру Исус можда имао на уму и ко ће бити на њој?

²² Када је Лаодичанима споменуо вечеру, Исус је можда имао на уму још једну вечеру. Касније, на једном месту у Откривењу стоји: „Срећни су они који су позвани на Јагњетову свадбену вечеру.“ Ради се о величанственој победничкој гозби на хвалу Јехови, која ће се одржати након што он изврши пресуду над кривом религијом. На тој небеској гозби ће учествовати Христ и његова невеста сачињена од 144 000 чланова (Откривење 19:1-9). На тој вечери ће заједно с тим Младожењом бити и чланови некадашње лаодикијске скупштине који су позитивно реаговали на Исусове савете, као и сва данашња верна Христова браћа одевена у чисте хаљине које показују да се ради о правим помазаним хришћанима (Матеј 22:2-13). Ово је заиста снажан подстицај на ревност и покајање!

Престо за победнике

23, 24. (а) О којој још награди Исус говори? (б) Када је Исус сео на свој месијански престо и када је почео да суди онима који су се изјашњавали као хришћани? (в) Које је дивно обећање Исус дао својим ученицима приликом успостављања свечаности којом треба обележавати његову смрт?

²³ Исус помиње још једну награду, када каже: „Ономе ко победи даћу да седне са мном на мој престо, као што сам и ја победио и сео са својим Оцем на његов престо“ (Откривење 3:21). Исус је остао веран Богу у свим кушњама и тиме је победио свет. Године  33. н. е. Бог га је ускрснуо и узвисио да седи поред њега на његовом небеском престолу (Дела апостолска 2:32, 33). Тиме су се испуниле Давидове речи из Псалма 110:1, 2. Следећа важна година је 1914. Тада је Исус стигао у том смислу што је сео на свој месијански престо у улози Краља и Судије. Суђење је, по свему судећи, почело 1918, и то од оних који су се изјашњавали као хришћани. Тада је започело ускрсење помазаника који су победили и они су се придружили Исусу у његовом Краљевству (1. Петрова 4:17). Он им је то и обећао приликом успостављања свечаности којом треба обележавати његову смрт. Својим ученицима је тада рекао: „Ја с вама склапам савез за краљевство, као што је мој Отац са мном склопио савез, да једете и пијете за мојим столом у мом краљевству, и да седите на престолима и судите над дванаест Израелових племена“ (Лука 22:28-30).

²⁴ Каква велика част — седети на престолу и владати с Краљем „приликом поновног стварања“ и заједно с њим довести послушно човечанство до савршенства какво је владало у Едену. Све је то Христ омогућио својом смрћу којом је принео савршену жртву (Матеј 19:28; 20:28). Јован каже да ће оне који победе Исус ’учинити краљевством, свештеницима свом Богу и Оцу‘, то јест да ће они седети на престолима око Јеховиног величанственог небеског престола (Откривење 1:6; 4:4). Стога, узмимо сви к срцу речи које је Исус упутио Лаодичанима, било да смо помазани хришћани или се надамо да ћемо као припадници „нове земље“ учествовати у обнови Раја (2. Петрова 3:13; Дела апостолска 3:19-21).

25. (а) Попут претходних порука, како Исус закључује поруку скупштини у Лаодикији? (б) Како би сваки хришћанин требало да реагује на речи које је Исус упутио скупштини у Лаодикији?

²⁵ Као и претходне поруке, и ову Исус закључује подстицајем: „Ко има ухо, нека чује шта дух говори скупштинама“ (Откривење 3:22). Данас смо веома близу краја. Свуда око нас постоји обиље доказа да је љубав у хришћанским црквама охладнела. Насупрот томе, ми као прави хришћани треба да ревно примењујемо Исусове савете садржане у његовој поруци скупштини у Лаодикији — заправо савете садржане у свих седам порука које је наш Господ упутио скупштинама. То можемо чинити ревним учешћем у испуњавању Исусовог истакнутог пророчанства које говори о нашем времену: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целом свету за сведочанство свим народима, и тада ће доћи крај“ (Матеј 24:12-14).

26. Када се Исус поново директно обраћа Јовану, али у чему учествује?

²⁶ Овде се завршавају савети које је Исус упутио у седам скупштина. Тек у последњем поглављу Откривења Исус се поново обраћа Јовану. Међутим, он се појављује у многим визијама, на пример у визији о извршењу Јеховиних пресуда. Придружимо се сада „Јовановој класи“ у разматрању друге упечатљиве визије коју објављује Господ Исус Христ.

[Фуснота]

[Питања за разматрање]

[Оквир на 73. страни]

Материјализам насупрот мудрости

Године 1956. један новинар је написао: „Процењује се да је пре сто година просечан човек имао 72 жеље, од којих су 16 биле стварне потребе. Данас се процењује да просечан човек има 474 жеље, од којих се 94 односе на неку потребу. Пре сто година трговци су просечном човеку нудили 200 артикала, а данас постоје 32 000 артикала, чијој куповини није лако одолети. Човек има мало потреба, а бескрајно много жеља.“ Људи су данас бомбардовани порукама да су у животу најважнији материјално богатство и иметак. Зато многи занемарују мудар савет из Проповедника 7:12: „Мудрост је заштита, а и новац је заштита. Али је предност знања и мудрости у томе што чувају живот ономе ко их има.“

[Слика на 67. страни]

Вода која је дотицала у Лаодикију била је бљутава јер је била млака. Хришћани у Лаодикији нису удовољавали Божјим мерилима јер су такође били млаки