10. поглавље

Мрзети „Сатанине дубине“

ТИЈАТИРА

1. Какав је био географски положај Тијатире у односу на друге скупштине и какве су религиозне прилике владале у њој?

 ШЕЗДЕСЕТАК километара југоисточно од Бергаме (Пергама) налази се турски град Акхисар. Пре око 1 900 година, на том месту се налазио град Тијатира. Идући путем који води кроз унутрашњост, путујући надгледник је лако могао доћи из Пергама до Тијатире, а затим обићи и остале скупштине које се спомињу у 3. поглављу Откривења — Сард, Филаделфију и Лаодикију. За разлику од Пергама, Тијатира изгледа није била неко важно средиште култа обожавања цара, али је зато имала своја светилишта и храмове посвећене паганским боговима. Тијатира је била позната као трговачки град.

2, 3. (а) Шта у једном ранијем библијском извештају стоји о жени из Тијатире која је постала хришћанка? (б) На које важне поуке Исус указује хришћанима у Тијатири тиме што за себе каже да је „Син Божји“ и да има „очи као пламен огњени“?

² Када је Павле проповедао у Македонији, срео је Лидију, продавачицу пурпура из Тијатире. Лидија и њен цели дом прихватили су свим срцем поруку коју је Павле проповедао и били су веома гостољубиви домаћини (Дела апостолска 16:14, 15). Она је прва особа из Тијатире за коју се каже да је прихватила хришћанство. С временом је у том граду настала хришћанска скупштина. Исус тој скупштини упућује своју најдужу поруку: „Анђелу скупштине у Тијатири напиши: Ово говори Син Божји, онај чије су очи као пламен огњени, а ноге као чисти бакар“ (Откривење 2:18).

³ То је једино место где се у Откривењу појављује израз „Син Божји“, иако на другим местима Исус каже за Јехову да му је Отац (Откривење 2:27; 3:5, 21). Тај израз  вероватно подсећа хришћане у Тијатири на Исусову велику блискост с Јеховом. Тај Син има „очи као пламен огњени“ — што је хришћанима у Тијатири требало послужити као упозорење да ће његова осуда планути против сваке нечистоће коју уочи у скупштини. Споменувши и други пут своје ноге које сјаје попут чистог бакра он наглашава свој пример верности којим је блистао док је ходио на земљи. Хришћани у Тијатири су несумњиво послушали његов савет, а то морамо учинити и ми данас! (1. Петрова 2:21).

4, 5. (а) За шта Исус похваљује хришћане у Тијатири? (б) Које обележје скупштине у Тијатири краси и данашње скупштине Јеховиних сведока?

⁴ Исус има за шта да похвали хришћане из Тијатире. Он им каже: „Знам твоја дела и твоју љубав, твоју веру, службу и истрајност, и да је твојих последњих дела више него оних ранијих“ (Откривење 2:19). За разлику од Ефешана, помазани хришћани у Тијатири нису изгубили своју прву љубав према Јехови. Њихова вера је јака. Осим тога, њихових последњих дела је више него ранијих и они попут хришћана из претходних скупштина истрајавају. Иста истрајност краси и око 100 000 скупштина Јеховиних сведока, колико их данас постоји широм света. Цела та организација зрачи љубављу према Јехови и прожета је ревношћу за службу проповедања. Све то делује подстицајно како на младе тако и на старије. Зато све више њих своју самопожртвованост показује започињући с пионирском службом. На тај начин они показују да желе мудро да искористе преостало време за објављивање славне наде у Божје Краљевство које ће ускоро завладати целим светом (Матеј 24:14; Марко 13:10).

⁵ Многе верне Божје слуге, како чланови помазаног остатка тако и чланови великог мноштва, већ деценијама служе као примери истрајности у Божјој служби, док свет око њих тоне у све дубљу и дубљу таму безнађа. Али они немају разлога за страх. Откривење служи као потврда ранијих објава Божјих пророка. „Близу је велики Јеховин дан. Близу је и долази врло брзо“ (Софонија 1:14; Јоило 2:1; Авакум 2:3; Откривење 7:9; 22:12, 13).

’Та жена Језавеља‘

6. (а) Поред добрих страна скупштине у Тијатири, на који проблем Исус указује који је требало одмах решити? (б) Ко је била Језавеља и да ли је имала право да тврди да је пророчица?

⁶ Исусове огњене очи запажају још нешто. Он примећује нешто чему одмах треба обратити пажњу. Хришћанима у Тијатири он каже следеће: „Ипак, ово имам против тебе: трпиш ту жену Језавељу, која себе назива пророчицом и поучава и заводи моје робове да почине блуд и да једу оно што је жртвовано идолима“ (Откривење 2:20). У десетом веку пре н. е., жена израелског краља Ахава, краљица Језавеља, која је обожавала Вала, била је озлоглашена по нарученим убиствима, прељуби и диктаторској владавини. Била је убијена по налогу Јеховиног помазаника Јуја (1. Краљевима 16:31; 18:4; 21:1-16; 2. Краљевима 9:1-7, 22, 30, 33). Језавеља се клањала идолима и није имала право да буде пророчица. Није била попут Марије и Деворе, које су верно служиле као пророчице у Израелу (Излазак 15:20, 21; Судије 4:4; 5:1-31). Јеховин дух је није подстицао на пророковање као што је подстицао  остарелу Ану и четири кћерке Филипа, проповедника добре вести (Лука 2:36-38; Дела апостолска 21:9).

7. (а) Кад Исус помиње ’ту жену Језавељу‘ на какав утицај вероватно мисли? (б) Како су неке жене у скупштини можда оправдавале властите самовољне поступке?

⁷ Дакле, очигледно се ’та жена Језавеља‘ у Тијатири лажно издаје за пророчицу. Она нема подршку Божјег духа. Ко је онда она? Очигледно се ради о једној жени или групи жена које су бесрамно квариле скупштину. Можда су неке од њих увлачиле чланове скупштине у неморал, док су истовремено дрско оправдавале властите самовољне поступке изврћући библијске стихове. Заиста су биле лажне пророчице! Оне су мамиле друге на „блуд, нечистоћу, полну пожуду, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство“ (Колошанима 3:5). Наводиле су чланове скупштине на неморалан, себичан начин живота какав данас подупире или прећутно одобрава већина хришћанских цркава.

8. (а) Шта Исус каже о „Језавељи“ у Тијатири? (б) Како се и у савремено доба може осетити штетан утицај таквих жена?

⁸ Исус се затим обраћа старешинама у Тијатири: „Дао сам јој времена да се покаје, али она не жели да се покаје за свој блуд. Ево, бацићу је у болесничку постељу, а оне који с њом почине прељубу у велику невољу, ако се не покају за своја дела, која су иста као и њена“ (Откривење 2:21, 22). Као што је Језавеља у старо доба очигледно доминирала над Ахавом и дрско се супротставила Јују, извршитељу Божје пресуде, тако су можда и жене у овој скупштини настојале да манипулишу својим мужевима и старешинама. Изгледа да су старешине у Тијатири толерисале такве бесрамне поступке налик Језавељиним. Исус у својој поруци упућује озбиљно упозорење тим старешинама, а самим тим и свим данашњим скупштинама Јеховиног народа широм света. У савремено доба такве тврдоглаве жене су навеле своје мужеве да постану отпадници и чак су на судовима покренуле тужбе против Јеховиних верних слугу. (Упоредити с Јудом 5-8.)

9. (а) Зашто се оно што је Исус рекао не односи на све жене у скупштини? (б) Када једино настаје Језавељин утицај?

⁹ Ништа од овог се не односи на верне хришћанке у скупштини. Данас велики део службе проповедања обављају управо верне сестре. Оне проучавају Библију са заинтересованим особама и доводе у организацију мноштво нових објавитеља. Бог благосиља тај њихов труд, што потврђује и Псалам 68:11: „Јехова реч шаље — велика су војска жене које добру вест објављују.“ Својом благошћу и поштовањем, жене могу и своје мужеве подстицати на  добра дела, и такво њихово понашање је ’драгоцено у Божјим очима‘ (1. Петрова 3:1-4). Краљ Лемуило је похвалио способну, марљиву жену (Пословице 31:10-31). Језавељин утицај настаје тек онда када жене почну да преступају теократски ред, то јест када почну да заводе мушкарце или када крше начело поглаварства (Ефешанима 5:22, 23; 1. Коринћанима 11:3).

10. (а) Зашто ће Језавеља и њена деца бити кажњени? (б) У ком опасном стању се налазе они који постају Језавељина деца и шта треба да учине?

¹⁰ Говорећи о ’тој жени Језавељи‘ Исус наставља: „И њену ћу децу побити помором, па ће све скупштине знати да сам ја онај који испитује бубреге и срца, и свакоме од вас даћу по вашим делима“ (Откривење 2:23). Исус је Језавељи и њеној деци дао времена да се покају, али су они истрајали у неморалу и зато морају да буду кажњени. Те речи садрже снажну поруку и за данашње хришћане. Мушкарци или жене који опонашају Језавељу и тако постају њена деца — било тиме што крше библијска начела о подложности и моралу, било тиме што тврдоглаво крше теократски ред — веома су слаби и болесни у духовном погледу. Наравно, ако неко ко је тако болестан позове скупштинске старешине да се моле за њега, „молитва упућена с вером оздравиће болеснога, и Јехова ће га подићи“ — уколико понизно поступа у складу с тим молитвама. Али нека нико не мисли да може да превари Бога и Христа покушавајући да прикрије своја неморална дела или глумећи ревност у служби (Јаков 5:14, 15).

11. На који начин данашње скупштине добијају помоћ у сузбијању појаве неприкладног утицаја жена?

¹¹ На сву срећу, већина данашњих скупштина Јеховиних сведока свесна је те опасности. Старешине пазе на појаву нетеократских ставова и греха. Они помажу браћи и сестрама који су кренули у опасном правцу да изграде своју духовност и поправе оно што је погрешно, пре него што буде прекасно (Галатима 5:16; 6:1). С љубављу и одлучно, ти хришћански надгледници сузбијају сваки покушај да се створе покрети с феминистичким ставовима и идејама. Поврх тога, публикације Јеховиних сведока повремено доносе потребне савете у вези с тим. a

12. Како данашња „Јованова класа“ показује ревност сличну оној коју је показао Јуј?

¹² Међутим, у случају тешког неморала, а посебно ако је такво неморално поступање прешло у навику, грешници који се не кају морају бити искључени. Присетимо се како је Јуј ревно настојао да из Израела уклони сваки траг Језавељиног утицаја. И данашња „Јованова класа“ поступа одлучно у сличним ситуацијама, чиме пружа пример својим сарадницима, „Јонадавовој класи“, и показује да се у потпуности разликује од попустљивих свештеника хришћанских цркава (2. Краљевима 9:22, 30-37; 10:12-17).

13. Шта ће бити с онима који подлегну утицају злих жена?

¹³ Као Јеховин Гласник и Судија, Божји Син с пуним правом разоткрива савремену Језавељу и баца је у болесничку постељу јер је њена духовна болест прерасла у хроничну (Малахија 3:1, 5). Такође ће и они који су упали у грех подлегавши утицају злих жена доживети велике невоље — нажалост, мораће да буду искључени и тако у потпуности одстрањени из хришћанске скупштине, као да су мртви. Уколико се не покају, не обрате и не буду поново примљени у скупштину, умреће и у дословном смислу због ’помора‘ — најкасније у великој невољи. У међувремену могу да се врате у скупштину уколико се искрено покају за своје грехе (Матеј 24:21, 22; 2. Коринћанима 7:10).

14. (а) На који начин Исус користи старешине при решавању одређених проблема, као што је сузбијање Језавељиног утицаја? (б) Како скупштина може пружити подршку старешинама који решавају такве случајеве?

¹⁴ „Све скупштине“ морају знати да Исус испитује „бубреге“, то јест најдубља осећања,  и „срца“, то јест наше најдубље биће, укључујући и мотиве који стоје иза наших поступака. Да би решио одређене проблеме, на пример да би сузбио сваки облик Језавељиног утицаја, Исус се служи „звездама“, то јест старешинама у које има поверење (Откривење 1:20). Након што они темељно истраже неки случај и донесу одлуку, није на појединцима да испитују како је и зашто донесена таква одлука. Сви треба да понизно прихвате одлуку старешина и подупиру те „звезде“ које светле у скупштинама. Јехова ће наградити оне који су верни њему и његовој организацији (Псалам 37:27-29; Јеврејима 13:7, 17). Зато учини све што можеш да би и ти доживео благослове кад дође време да Исус сваком врати по његовим делима (Галатима 5:19-24; 6:7-9).

’Држите се онога што имате‘

15. (а) Шта Исус каже онима који нису допустили Језавељи да их исквари? (б) Шта показује да 1918. нису сви који су се изјашњавали као хришћани били искварени отпадничким хришћанством?

¹⁵ Даљње Исусове речи пружају утеху: „А вама осталима који сте у Тијатири, свима који се не држе тог учења, који нису упознали такозване ’Сатанине дубине‘, кажем: Не стављам на вас никакво друго бреме, само се држите онога што имате, док ја не дођем“ (Откривење 2:24, 25). У Тијатири је било верних особа које нису потпале под Језавељин утицај. Слично томе, током раздобља од 40 година пре 1918, а и након тога, нису сви који су тврдили да су хришћани одобравали неморал и поквареност који су тако заступљени у црквама хришћанства. Мала група Истраживача  Библије (како су се Јеховини сведоци раније називали), која је члановима цркава покушавала да помогне да увиде нехришћанско порекло многих црквених учења, одбацила је сва вавилонска веровања и обичаје које је прихватила док је била у окриљу отпадничког хришћанства. Ту спада и учење ’те жене Језавеље‘, то јест превелика попустљивост према греху.

16. Чега се хришћани морају клонити, у складу с Исусовим речима и одлуком водећег тела у првом веку?

¹⁶ „Јованова класа“ данас подстиче своје сараднике, велико мноштво, да се чувају сваке врсте неморала, на пример искварених облика забаве које нуди овај свет. Није добро да неко гледа, а камоли испробава искварене поступке да би удовољио својој знатижељи или да би наводно научио шта да избегава. Мудро је држати се подаље од ’Сатаниних дубина‘. Исус каже: „Не стављам на вас никакво друго бреме.“ Те речи нас подсећају на одлуку коју је у првом веку донело хришћанско водеће тело: „Свети дух и ми одлучили смо да не стављамо никакво додатно бреме на вас, осим овога што је потребно: уздржавати се од онога што је жртвовано идолима, од крви, од удављенога и од блуда. Ако се од свега овога чувате, биће вам добро“ (Дела апостолска 15:28, 29). Ради своје духовне добробити клони се криве религије, злоупотребе крви (као што је то трансфузија) и неморала! На тај начин заштитићеш и своје физичко здравље.

17. (а) Којим „дубинама“ Сатана данас искушава људе? (б) Како треба да гледамо на „дубине“ које нуди Сатанин свет?

¹⁷ Сатана се данас служи и другим „дубинама“, као што су компликована теоретисања и филозофије које делују привлачно али обмањују ум. Осим превише попустљивих, неморалних размишљања, ту спадају спиритизам и теорија еволуције. Како бескрајно мудри Створитељ гледа на те „дубине“? Апостол Павле цитира његове речи: „Уништићу мудрост мудрих.“ За разлику од такве мудрости, „дубине Божје“ су једноставне, разумљиве и охрабрујуће. Мудри хришћани се клоне ’дубина‘ које нуди Сатанин свет. Немојмо заборавити да „свет пролази и његова жеља, али онај ко врши Божју вољу остаје заувек“ (1. Коринћанима 1:19; 2:10; 1. Јованова 2:17).

18. Које благослове Исус обећава помазаним хришћанима који остану верни до краја и коју ће част ти ускрснули помазаници добити у Армагедону?

¹⁸ Исус затим упућује охрабрујуће речи хришћанима у Тијатири, а те речи храбре и данашње помазане хришћане: „А ономе ко победи и ко се буде држао мојих дела све до краја, даћу власт над народима, као што сам и ја примио власт од свог Оца, па ће владати над њима гвозденом палицом и разбити  их као глинене посуде“ (Откривење 2:26, 27). Каква част! То што ће помазани хришћани који остану верни и тако победе добити власт након ускрсења значи да ће заједно с Исусом у Армагедону држати ’гвоздену палицу‘ и тако учествовати у уништавању бунтовних народа. Ако ти народи уопште и успеју да употребе своју нуклеарну ватрену моћ, њихово оружје ће пуцкетати попут влажне петарде. Христ ће своје непријатеље разбити као што се разбија глинена посуда (Псалам 2:8, 9; Откривење 16:14, 16; 19:11-13, 15).

19. (а) Ко је ’јутарња звезда‘ и у ком смислу ће бити дата победницима? (б) Шта храбри велико мноштво?

¹⁹ Исус затим додаје: „И даћу му јутарњу звезду“ (Откривење 2:28). Исус касније објашњава шта представља та ’звезда‘, када каже: „Ја сам корен и Давидов потомак и сјајна звезда јутарња“ (Откривење 22:16). Да, управо је Исус испунио следеће пророчанство које је Валам под утицајем Божјег духа нерадо изрекао: „Звезда ће изаћи из Јакова, жезло ће се подићи из Израела“ (Бројеви 24:17). Како ће Исус ’дати јутарњу звезду‘ онима који победе? Очигледно на тај начин што ће им дати самог себе, то јест омогућити им да ступе у најближи и најприснији однос с њим (Јован 14:2, 3). Заиста снажна побуда да истрају! Сазнање да ће „сјајна звезда јутарња“ ускоро показати своју краљевску власт и обновити Рај на земљи делује охрабрујуће и на велико мноштво.

Останимо верни Богу

20. Које слабости хришћанских цркава подсећају на слабости скупштине из Тијатире?

²⁰ Та порука је сигурно веома охрабрила хришћане у Тијатири. Замисли само — прослављени Син Божји обратио се с неба хришћанима у Тијатири у вези с неким њиховим проблемима! Нема сумње да су барем неки у скупштини позитивно реаговали на тај израз пастирске бриге и љубави. Ова најдужа од седам порука такође нам помаже да данас препознамо праву хришћанску скупштину. Кад је 1918. Исус дошао у Јеховин храм да би судио, велика већина организација које су тврдиле да су хришћанске биле су упрљане идолопоклонством и духовним неморалом (Јаков 4:4). Неке цркве су своја веровања темељиле на учењима енергичних жена из 19. века, као што су биле Елен Вајт (Адвентисти седмог дана) и Мери Бејкер Еди (Хришћанска наука). А у новије време многе жене у црквама служе као проповеднице односно свештенице. (Упоредити с 1. Тимотеју 2:11, 12.) У неким хришћанским религијама се често већа част одаје Марији него Богу и Христу. Међутим, Исус јој није исказивао толику част (Јован 2:4; 19:26). Могу ли  организације које допуштају такав непримерен утицај жена заиста тврдити да су хришћанске?

21. Које поуке сваки хришћанин може извући из Исусове поруке упућене скупштини у Тијатири?

²¹ Сваки хришћанин, без обзира на то да ли припада „Јовановој класи“ или „другим овцама“, треба да узме к срцу Исусову поруку (Јован 10:16). Неки долазе у искушење да крену линијом мањег отпора, као што су то чинили следбеници Језавеље у Тијатири. Ту је и искушење да хришћанин прекрши своја уверења. Данас се јављају искушења везана за једење производа који садрже крв или примање трансфузије. Неки можда мисле да им ревност у служби проповедања или то што држе говоре даје за право да буду мање пажљиви на другим подручјима, на пример да могу гледати насилне или неморалне филмове или пак претеривати у пијењу алкохолних пића. Упозорење које је Исус упутио хришћанима у Тијатири показује да не смемо себи дозвољавати такву слободу. Јехова жели да будемо чисти и да му служимо целом душом, а не половично, као што су то чинили многи хришћани у Тијатири.

22. Како Исус наглашава колико је важно да имамо пријемчиво ухо?

²² На крају Исус изјављује: „Ко има ухо, нека чује шта дух говори скупштинама“ (Откривење 2:29). Исус и четврти пут понавља ову подстицајну изјаву, а с њом ће закључити и наредне три поруке. Да ли и ти имаш пријемчиво ухо? Ако имаш, пажљиво слушај савете које Бог својим духом даје преко својих представника.

[Фуснота]

[Питања за разматрање]

[Слике на 51. страни]

Велики део службе проповедања обављају верне сестре, које су понизне и поштују теократски ауторитет