25. поглавље

Оживљавање двојице сведока

1. На шта снажни анђео позива Јована?

 ПРЕ него што други „јао“ коначно прође, снажни анђео позива Јована да учествује у једном другом пророчанском призору, који се односи на храм (Откривење 9:12; 10:1). Ево шта Јован види: „Затим сам добио трску налик штапу и било ми је речено: ’Устани и измери светилиште Божјег храма и олтар и оне који обожавају Бога у њему!‘“ (Откривење 11:1).

Светилиште храма

2. (а) Који се храм одржао све до нашег времена? (б) Ко је Првосвештеник у духовном храму и где се налази Светиња над светињама тог храма?

² Храм који се овде помиње не може бити ниједан храм изграђен у Јерусалиму, будући да су последњи храм у том граду уништили Римљани 70. н. е. Међутим, апостол Павле је објаснио да се још пре тог уништења појавило једно друго светилиште, то јест храм који ће постојати све до нашег времена. Био је то велики духовни храм који је испунио све пророчанске предслике на које је указивао свети шатор и касније храмови у Јерусалиму. То је ’прави шатор који је подигао Јехова, а не човек‘, а у њему као Првосвештеник служи Исус, за кога је Павле рекао да ’седи с десне стране престола Величанства на небесима‘. Светиња над светињама тог храма налази се на небу, тамо где пребива Јехова (Јеврејима 8:1, 2; 9:11, 24).

3. Шта су у светом шатору представљали (а) завеса која је раздвајала Светињу над светињама од Светиње? (б) животињске жртве? (в) олтар?

³ Апостол Павле је рекао да је завеса у светом шатору, која је раздвајала Светињу над светињама од Светиње, представљала Исусово тело. Када је Исус жртвовао свој живот, та завеса се расцепила надвоје показујући да Исусово тело више није препрека за његов улазак у небо и долазак пред Јехову. Та жртва је његовим помазаним сарадницима омогућила да, уколико сачувају своју беспрекорност, у утврђено време након смрти оду на небо где ће бити свештеници под њим као Првосвештеником (Матеј 27:50, 51; Јеврејима 9:3; 10:19, 20). Павле је нагласио и да су животињске жртве које су се редовно приносиле у светом шатору указивале на Исусову жртву, принешену само једном — а то је његов савршени људски живот. Олтар у дворишту на ком су се приносиле жртве представљао је Јеховину спремност да прихвати Исусову жртву за добробит „многих“ — у првом реду помазаника, а затим и других оваца — који Исуса „жељно очекују да би добили спасење“ (Јеврејима 9:28; 10:9, 10; Јован 10:16).

4. Шта су предочавали (а) Светиња? (б) двориште?

⁴ На основу ових библијских записа надахнутих од Бога можемо закључити да је Светиња у светом шатору представљала светост коју прво поседује Исус, а затим и 144 000 помазаних припадника краљевског свештенства док год су на земљи, пре него што прођу кроз ’завесу‘ (Јеврејима 6:19, 20; 1. Петрова 2:9). То значи да их Бог прихвата као своје духовне синове, баш као што је и Исуса признао за свог Сина након крштења у Јордану 29. н. е. (Лука 3:22; Римљанима 8:15). А шта је предочавало двориште, једини део светог шатора који су могли видети Израелци који нису били свештеници, а у ком су се приносиле жртве? Оно је  предочавало Исусову савршеност која му је омогућила да жртвује свој људски живот за човечанство. Такође, указивало је на чињеницу да су Исусови свети помазани следбеници, захваљујући његовој жртви, праведни у Божјим очима и током свог живота на земљи a (Римљанима 1:7; 5:1).

Мерење храмског светилишта

5. Шта је у пророчанствима записаним у хебрејским књигама Светог писма значило (а) мерење Јерусалима? (б) мерење храма који је Језекиљ видео у визији?

⁵ Анђео каже Јовану да „измери светилиште Божјег храма и олтар и оне који обожавају Бога у њему“. Шта то значи? У пророчанствима записаним у хебрејским књигама Светог писма такво мерење је било гаранција да ће се правда спроводити по Јеховиним савршеним мерилима. У време злог краља Манасије, пророчанско мерење Јерусалима указивало је на то да је тај град осуђен на уништење и да се то не може променити (2. Краљевима 21:13; Тужбалице 2:8). Када је Јеремија нешто касније видео мерење Јерусалима, то је у његовом случају значило да ће град сигурно бити обновљен (Јеремија 31:39; видети и Захарију 2:2-8). Исто тако, опсежно и детаљно мерење храма који је Језекиљ видео у визији засигурало је Јудејцима који су били у изгнанству у Вавилону да ће се у њиховој домовини обновити обожавање правог Бога. Осим тога, то је Израелце, с обзиром на то да су грешили, подсетило да убудуће морају удовољавати Божјим светим мерилима понашања (Језекиљ 40:3, 4; 43:10).

6. Шта предочава то што је Јован мерио храмско светилиште и свештенике који тамо врше свету службу? Објасни.

⁶ И зато, кад је Јовану било заповеђено да измери светилиште храма и свештенике који тамо врше свету службу, био је то показатељ да ништа не може спречити испуњење Јеховине намере у вези с храмским уређењем и с онима који су део њега као и то да се приближава испуњење те намере. Будући да је сада све подложено под ноге Јеховиног снажног анђела, дошло је време да ’гора Јеховиног дома буде утврђена изнад горских врхова‘ (Исаија 2:2-4). Након вишевековног отпада од правог хришћанства време је да се узвиси света служба Јехови. Такође је време и да Исусова верна умрла браћа ускрсавају у ’Светињу над светињама‘ (Данило 9:24; 1. Солуњанима 4:14-16; Откривење 6:11; 14:4). И последњи ’робови нашег Бога‘ на земљи који су обележени печатом морају бити измерени према Божјим мерилима како би се доказало да удовољавају захтевима да заувек заузму место у храму као духом рођени Божји синови. Припадници „Јованове класе“ у данашње време су добро упознати с тим светим мерилима и одлучни су да им удовоље (Откривење 7:1-3; Матеј 13:41, 42; Ефешанима 1:13, 14; упоредити с Римљанима 11:20).

Гажење дворишта

7. (а) Зашто Јован није смео да мери двориште? (б) Када је свети град био гажен 42 месеца? (в) У ком смислу се у периоду од 42 месеца свештенство религија које себе називају хришћанским није држало Јеховиних праведних начела?

⁷ Зашто Јован није смео да измери двориште? То нам он каже: „А двориште које је изван храмског светилишта остави и немој га мерити, јер је дато незнабошцима. Они ће газити свети град четрдесет и два месеца“ (Откривење 11:2). Већ смо споменули да двориште предочава праведност духом рођених хришћана још током њиховог живота на земљи. Као што ћемо видети, овде се ради о дословна 42 месеца, која су трајала од децембра 1914. до јуна 1918, када су сви они који су тврдили да су хришћани били стављени на тешку кушњу. Да ли су се током тих ратних година држали Јеховиних праведних начела? Већина није. Гледано у целини, свештенство религија које себе називају хришћанским ставило је национализам испред послушности Божјем закону. У рату, који се  углавном водио у земљама које се називају хришћанским, свештеници на обе зараћене стране су својим проповедима подстицали младиће да се боре. Милиони су изгинули. Када је 1918. започео суд од Божјег дома, Сједињене Државе су се такође укључиле у то крвопролиће, а свештенство свих религија које тврде да су хришћанске навукло је на себе кривицу за крв која још увек вапи за Божјом осветом (1. Петрова 4:17). Зато су били трајно и неопозиво одбачени (Исаија 59:1-3, 7, 8; Јеремија 19:3, 4).

8. Шта су током Првог светског рата многи Истраживачи Библије схватили, али шта нису у потпуности разумели?

⁸ Али, шта је било с малом групом Истраживача Библије? Будући да су се они држали Божјих мерила, да ли је требало да буду измерени одмах 1914? Не. И они су, попут припадника цркава које су тврдиле да су хришћанске, морали бити искушани. Били су ’остављени и дати незнабошцима‘ како би били озбиљно искушани и испитани. Многи од њих су схватили да не треба да иду у рат и да убијају своје ближње, али још увек нису у потпуности разумели шта значи хришћанска неутралност (Михеј 4:3; Јован 17:14, 16; 1. Јованова 3:15). Неки су под притиском незнабожаца погазили своја уверења.

9. Шта је свети град који су газили незнабошци и ко на земљи представља тај град?

⁹ Али, у ком смислу су незнабошци газили свети град? Наравно, ту се не ради о Јерусалиму који је био разорен више од 25 година пре него што је написано Откривење. Свети град заправо је Нови Јерусалим, који је касније описан у Откривењу. Њега сада на земљи представљају преостали помазани хришћани који служе у унутрашњем храмском дворишту.  С временом ће и они постати део тог светог града. Дакле, кад неко гази њих, као да гази сам град (Откривење 21:2, 9-21).

Два сведока

10. Шта чине Јеховини верни сведоци док доживљавају „гажење“?

¹⁰ Чак ни док доживљавају „гажење“, те одане слуге не престају да буду Јеховини верни сведоци. Стога се у пророчанству наставља: „’Послаћу своја два сведока да обучени у кострет пророкују хиљаду двеста и шездесет дана.‘ Њих предочавају две маслине и два свећњака. Они стоје пред Господарем земље“ (Откривење 11:3, 4).

11. Шта је за верне помазане хришћане значило то што су прорицали ’у кострети‘?

¹¹ Тим верним помазаним хришћанима била је потребна истрајност будући да су морали прорицати „у кострети“. Шта је то значило? У библијска времена кострет је често била симбол туге. Када је неко носио кострет, то је значило да је тужан или да доживљава неку невољу (Постанак 37:34; Јов 16:15, 16; Језекиљ 27:31). Кострет се повезивала с болним и жалосним објавама уништења које су морали објављивати Божји пророци (Исаија 3:8, 24-26; Јеремија 48:37; 49:3). Ношење кострети служило је и као знак понизности и покајања након добијања Божјег упозорења (Јона 3:5). Кострет коју су носила два сведока по свој прилици је указивала на то да су понизно и истрајно објављивали Јеховине осуде. Ти сведоци су објављивали његов дан освете који ће народима донети невољу (Поновљени закони 32:41-43).

12. Зашто се време током ког је свети град био гажен по свему судећи треба дословно схватити?

¹² Припадници „Јованове класе“ морали су да проповедају ту поруку током тачно утврђеног времена — 1 260 дана, то јест 42 месеца, колико је требало да буде гажен и свети град. Изгледа да трајање тог времена треба схватити дословно јер је изражено на два различита начина — прво у месецима, а затим у данима. Осим тога, на почетку Господовог дана, почевши од децембра 1914. па до јуна 1918, било је значајно раздобље од три и по године током ког је Божји народ пролазио кроз тешке кушње које се могу упоредити с догађајима које описује то пророчанство (Откривење 1:10). Божји народ је „у кострети“ проповедао о Јеховиној осуди религија које се називају хришћанским као и о осуди целог светског поретка.

13. (а) На шта указује чињеница да су помазани хришћани предочени двојицом сведока? (б) На које нас Захаријино пророчанство подсећа Јован тиме што за два сведока каже да су „две маслине и два свећњака“?

¹³ То што су помазани хришћани предочени двојицом сведока служи нам као потврда да је порука коју објављују тачна и чврсто утемељена. (Упоредити с Поновљеним законима 17:6; Јованом 8:17, 18.) Јован за њих каже да су „две маслине и два свећњака“ и да „стоје пред Господарем земље“. Тим речима се очигледно осврнуо на пророчанство Захарије, који је видео свећњак са седам крака и две маслине. Маслине су предочавале „два помазаника“, то јест управитеља Зоровавеља и првосвештеника Исуса, „који стоје поред Господара целе земље“ (Захарија 4:1-3, 14).

14. (а) На шта је указивала Захаријина визија о две маслине и свећњаку? (б) Шта су помазани хришћани доживели током Првог светског рата?

¹⁴ Будући да је Захарија живео у време обнове храма, то што је у визији видео две маслине значило је да ће Зоровавељ и Исус бити благословљени Јеховиним духом док буду храбрили народ на посао. Визија о свећњаку подсетила је Захарију да не сме да ’презире дан скромних почетака‘ јер је Јехова над војскама рекао о испуњењу своје намере: „Не војном силом ни снагом, већ мојим духом“ (Захарија 4:6, 10; 8:9). Мала група хришћана која је током Првог светског рата истрајно преносила светло истине човечанству требало је такође да учествује у једној врсти обнове. Требало је да и они буду извор охрабрења. Али будући да су били малобројни, требало је да се ослањају на Јеховину снагу и да не ’презиру дан скромних почетака‘.

15. (а) На шта нас још подсећа чињеница да су помазани хришћани приказани као два сведока? Објасни. (б) Које знакове имају власт да чине та два сведока?

 ¹⁵ Чињеница да су помазани хришћани приказани као два сведока подсећа нас и на визију преображења. У тој визији су тројица Исусових апостола видела Исуса у краљевској слави, а с њим су били Мојсије и Илија. Та визија је наговештавала да ће 1914. године Исус доћи на свој славни престо како би извршио задатак који су пре њега извршавала та два пророка (Матеј 17:1-3). У складу с тим, Јован види како два сведока чине знакове сличне онима које су чинили Мојсије и Илија. На пример, Јован о њима каже: „Покуша ли им ко зло нанети, из њихових ће уста изаћи ватра и прождрети њихове непријатеље. Покуша ли им ко зло нанети, баш тако ће бити убијен. Они имају власт да затворе небо да за време њиховог пророковања не пада киша“ (Откривење 11:5, 6а).

16. (а) Како нас ватра из Јованове визије подсећа на догађај кад су Израелци довели у питање Мојсијев ауторитет? (б) Како су се верске вође хришћанског света супротстављале Истраживачима Библије и стварале им невоље током Првог светског рата, а како су на то узвратили Истраживачи Библије?

¹⁶ То нас подсећа на догађај када су Израелци довели у питање Мојсијев ауторитет. Тада је пророк Мојсије изрекао жестоку осуду, а Јехова је погубио бунтовнике — њих 250 спалила је ватра с неба (Бројеви 16:1-7, 28-35). Слично томе, верске вође хришћанског света су се супротстављале Истраживачима Библије замерајући им што немају завршене теолошке факултете. Али Божји сведоци су имали бољу потврду да су квалификовани за своју службу, а та потврда су понизне особе које су прихватиле њихову библијску поруку (2. Коринћанима 3:2, 3). Године 1917. Истраживачи Библије су издали књигу Свршена тајна, која је на упечатљив начин тумачила Откривење и књигу пророка Језекиља. Након тога поделили су 10 000 000 примерака четвоространог трактата на енглеском језику који се звао Месечник Истраживача Библије, с посебним чланком под насловом „Пад Вавилона — зашто свет хришћанства мора да пати — коначни исход“. У Сједињеним Државама разјарено свештенство је искористило  ратну хистерију како би забранило ту књигу. У другим земљама је књига била цензурисана. Али Божје слуге су на то узвратиле издавањем низа четвоространих трактата ватреног садржаја под насловом Вест Краљевства. Током Господовог дана издате су и друге публикације које су разоткривале чињеницу да је хришћански свет у духовном погледу мртав. (Упоредити с Јеремијом 5:14.)

17. (а) Током којих догађаја је у Илијино време наступила суша односно појавила се ватра? (б) Како је ватра изашла из уста двојице сведока и о каквој се суши радило?

¹⁷ Шта можемо рећи о Илији? У време израелских краљева тај пророк је наговестио да ће наступити суша јер је Јехова био гневан на Израелце који су обожавали Вала. Суша је трајала три и по године (1. Краљевима 17:1; 18:41-45; Лука 4:25; Јаков 5:17). Кад је касније неверни краљ Охозија послао војнике да на силу доведу пророка Илију, пророк је призвао ватру с неба да спали војнике. Тек када је један од војних заповедника показао дужно поштовање према њему као пророку, Илија је пристао да с њим пође код краља (2. Краљевима 1:5-16). Исто тако, у раздобљу између 1914. и 1918. помазани остатак је храбро скретао пажњу на духовну сушу у религијама хришћанског света и упозоравао на жестоку осуду која ће уследити кад „дође велики и застрашујући Јеховин дан“ (Малахија 4:1, 5; Амос 8:11).

18. (а) Какву власт су добила два сведока и у ком смислу је то било слично власти коју је добио Мојсије? (б) Како су два сведока разоткривала цркве хришћанског света?

¹⁸ Јован даље каже о двојици сведока: „И имају власт да воде претворе у крв и  да ударе земљу сваком врстом невоље кад год зажеле“ (Откривење 11:6б). Да би уверио фараона да пусти Израелце, Јехова је преко Мојсија пустио невоље на окрутне Египћане, између осталог претворио је воду у крв. Више стотина година након тога, израелски непријатељи, Филистеји, још увек су се сећали невоља које је Јехова пустио на Египћане и због којих су вапили: „Ко ће нас избавити из руке тог моћног Бога? Тај Бог је ударио Египат свакаквим поморима у пустињи“ (1. Самуилова 4:8; Псалам 105:29). Мојсије је предочавао Исуса који је био овлашћен да објави Божју осуду верским вођама свог времена (Матеј 23:13; 28:18; Дела апостолска 3:22). Током Првог светског рата, Христова браћа, која су представљена двојицом сведока, разоткривала су да су цркве хришћанског света давале својим стадима смртоносне „воде“.

Два сведока убијена

19. Према ономе што је описано у Откривењу, шта се догодило када су два сведока завршила своје сведочење?

¹⁹ Та невоља је толико погодила цркве хришћанског света да су оне искористиле свој утицај како би уредиле „убиство“ два сведока, који су у кострети прорицали 42 месеца. Јован пише: „А кад заврше своје сведочење, звер која излази из бездана заратиће с њима, победиће их и убити. И њихова ће тела лежати на главној улици великог града који се у пренесеном смислу зове Содом и Египат, где је и њихов Господ био прибијен на стуб. А људи из свих народности и племена и језика и народа гледаће њихова тела три и по дана и неће дати да им се тела положе у гроб. А они који живе на земљи радоваће се и веселити над њиховом смрти и слаће дарове једни другима, јер су та два пророка мучила оне који живе на земљи“ (Откривење 11:7-10).

20. Шта је „звер која излази из бездана“?

²⁰ Ово је прво указивање на звер, која се у Откривењу спомиње више од 30 пута. Постепено ћемо детаљно размотрити кога представља ова и друге звери. Засад је довољно рећи да је ту „звер која излази из бездана“, то јест постојећи политички поредак, створио Сатана. b (Упоредити с Откривењем 13:1; Данилом 7:2, 3, 17.)

21. (а) Како су верски непријатељи двојице сведока искористили ратно стање? (б) На шта указује детаљ да тела двојице сведока нису била сахрањена? (в) Како треба разумети раздобље од три и по дана? (Видети фусноту.)

²¹ У раздобљу од 1914. до 1918. народи су били уплетени у Први светски рат. Национализам је био веома јак, што су верски непријатељи двојице сведока искористили у пролеће 1918. Они су навели државни правни систем да на темељу лажних оптужби о подстицању на  побуну затвори водеће чланове Истраживача Библије. Њихови верни сарадници су били уздрмани. Проповедање о Краљевству је готово потпуно стало — као да је, симболично говорећи, било усмрћено. У библијска времена се сматрало веома понижавајућим ако се нека умрла особа не би сахранила (Псалам 79:1-3; 1. Краљевима 13:21, 22). Дакле, била би велика срамота ако два сведока не би била сахрањена. Ако би се леш оставио на улици у врелом поднебљу Палестине сигурно би почео да заудара након три и по дословна дана. c (Упоредити с Јованом 11:39.) Стога тај детаљ у пророчанству указује на срамоту коју су морала претрпети два сведока. Раније споменутим Истраживачима Библије који су били затворени чак је одбијена кауција за ослобођење, након што су уложили жалбу на одлуку суда. Били су изложени очима јавности довољно дуго да почну „заударати“ становницима „великог града“. Али шта је представљао тај ’велики град‘?

22. (а) Шта је ’велики град‘? (б) Како је штампа одражавала радост свештенства због тога што су два сведока била ућуткана? (Видети оквир.)

²² Јован нам даје неке информације на основу којих можемо извући закључак. Он каже да је Исус тамо био прибијен на стуб. Зато можда одмах мислимо да се ради о Јерусалиму. Али уједно каже и да се тај велики град зове Содом и Египат. Једном приликом је Јерусалим назван Содом због нечистих поступака у њему (Исаија 1:8-10; упоредити с Језекиљем 16:49, 53-58). Египат, прва светска сила, у неким случајевима представља овај свет (Исаија 19:1, 19; Јоило 3:19). Дакле, велики град представља онечишћени „Јерусалим“ који тврди да обожава Бога, а заправо је нечист и пун греха попут Содома и део је овог сатанског  света попут Египта. Он предочава цркве хришћанског света, савремени еквивалент неверног Јерусалима, организације чији су се чланови с разлогом радовали кад су ућуткали узнемиравајуће проповедање двојице сведока.

Сведоци устају!

23. (а) Шта се догодило с двојицом сведока након три и по дана и како је то деловало на њихове непријатеље? (б) Када су се у новије време испуниле речи из Откривења 11:11, 12 као и Језекиљево пророчанство о томе како је Јехова удахнуо живот у суве кости?

²³ Јавна гласила су се придружила свештенству у клеветању Божјег народа, па је тако у једним новинама писало: „Свршено је са Свршеном тајном.“ Али истина је била другачија. Два сведока нису остала мртва. О томе читамо: „Али после три и по дана, дух живота од Бога ушао је у њих и стали су на своје ноге, тако да је велик страх обузео оне који су их гледали. Тада су зачули јак глас с неба како им говори: ’Попните се овамо!‘ И они су се у облаку попели на небо, пред очима својих непријатеља“ (Откривење 11:11, 12). Тако су доживели нешто слично ономе што се давно догодило са сувим костима у долини коју је Језекиљ у визији посетио. Јехова је у те суве кости удахнуо дах и оне су оживеле, и тако је било приказано поновно рођење израелског народа након 70-годишњег ропства у Вавилону (Језекиљ 37:1-14). Та два пророчанства, записана у Језекиљу и Откривењу, упечатљиво су се испунила 1919, када је Јехова оживео своје „умрле“ сведоке и они су затим постали пуни живота.

24. Како су се осећали верски непријатељи кад су двојица сведока оживела?

²⁴ Какав ударац за њихове непријатеље! Мртва тела двојице сведока изненада су оживела и они су поново постали активни. Био је то горак залогај за свештенство, посебно зато што су Истраживачи  Библије, које су они на темељу лажних оптужби ставили у затвор, сада били слободни, а касније и потпуно ослобођени оптужби. Њихово запрепашћење је сигурно било још веће када су Истраживачи Библије у септембру 1919. одржали конгрес у Сидар Поинту (САД). Тамо је Џозеф Ратерфорд, који је кратко пре тога био пуштен из затвора, охрабрио присутне својим говором под насловом „Објављивати Краљевство“, који се темељио на Откривењу 15:2 и Исаији 52:7. Припадници „Јованове класе“ поново су почели да ’пророкују‘, то јест јавно проповедају. Добијали су све већу снагу и неустрашиво разоткривали лицемерство цркава хришћанског света.

25. (а) Када су двојица сведока добила позив: „Попните се овамо“ и како се то догодило? (б) Како је оживљавање двојице сведока деловало на велики град?

²⁵ Припадници свештенства стално су покушавали да над Истраживачима Библије понове свој успех из 1918. Зато су почели да хушкају руљу на њих, служили су се правним смицалицама, затварали их, па чак и убијали, али све је било узалуд. Након 1919, два сведока су у духовном погледу била изван њиховог домета. Те године је Јехова рекао двојици сведока: „Попните се овамо“, и они су се у духовном смислу попели до те мере да су их њихови непријатељи могли видети, али нису могли ништа да им учине. Јован описује страшне последице које њихово оживљавање ствара у великом граду: „И у тај час десио се јак земљотрес и срушила се десетина града. Седам хиљада људи погинуло је у том земљотресу, а остали су се уплашили и дали славу Богу небеском“ (Откривење 11:13). На подручју религије догађала су се велика превирања. И док су „оживљени“ хришћани наставили своје деловање, вођама истакнутих цркава као да је измицало тло под ногама. Једна десетина њиховог града, симболичних 7 000 људи, била је толико потресена да се за њих каже да су погинули.

26. Кога представља „десетина града“ и „седам хиљада“ из Откривења 11:13? Објасни.

²⁶ Израз „десетина града“ подсећа нас на Исаијино пророчанство о древном Јерусалиму за који је он рекао да ће једна десетина преживети разорење града како би остала као „свето семе“ (Исаија 6:13). Исто тако, број 7 000 подсећа нас на Илију који је мислио да је само он у целом Израелу остао веран Богу, али му је Јехова рекао да у ствари има још 7 000 људи који се нису поклонили Валу (1. Краљевима 19:14, 18). У првом веку је апостол Павле рекао да тих 7 000 људи представља остатак Јевреја који су се одазвали на добру вест о Христу (Римљанима 11:1-5). Ти стихови нам помажу да разумемо да се „седам хиљада“ и „десетина града“ из Откривења 11:13 односе на оне који су се одазвали на проповедање двојице оживелих сведока и који су напустили велики грешни град. Они су такорећи умрли у очима цркава које се називају хришћанским. Њихова имена су избрисана из црквених књига. Они за њих више не постоје. d

27, 28. (а) У ком смислу су ’остали дали славу Богу небеском‘? (б) Шта је свештенство морало да призна?

²⁷ Али у ком смислу су ’остали [из хришћанског света] дали славу Богу небеском‘? Сигурно не тако што су напустили своју отпадничку религију и почели да служе Богу. То је објаснио Марвин Винсент у свом делу Word Studies in the New Testament коментаришући израз ’дати славу Богу небеском‘. Он је рекао: „Тај израз не указује ни на обраћење ни на покајање нити на захвалност, него на признање, и у том смислу се обично користи у Библији. Упоредити са ИН. vii. 19 (Септ.). Јов. ix. 24; Дел. xii. 23; Рим. iv. 20.“ Цркве хришћанског света, на своју жалост, морале су да признају да је Бог ком служе Истраживачи Библије учинио велико дело обновивши њихово хришћанско деловање.

²⁸ Припадници свештенства можда су то признали само у себи. Нико од њих сигурно  није јавно рекао да признаје Бога ком служе два сведока. Али пророчанство које је Јехова дао преко Јована помаже нам да схватимо шта су осећали и да разумемо колико су били понижени и запрепашћени 1919. Од те године, упркос одлучним настојањима цркава хришћанског света да задрже своје овце, „седам хиљада“ је напустило те цркве, а свештенство је морало признати да је Бог ком служе припадници „Јованове класе“ моћнији од њиховог бога. Касније им је то постало још јасније јер је њихова стада напустило још више чланова, који су се сложили с оним што је рекао израелски народ када је Илија надвладао Валове свештенике на гори Кармил: „Јехова је истинити Бог! Јехова је истинити Бог!“ (1. Краљевима 18:39).

29. Шта, према Јовановим речима, долази брзо и која даљња превирања очекују хришћански свет?

²⁹ Да видимо шта Јован даље каже: „Други ’јао‘ је прошао. Гле, трећи ’јао‘ долази брзо“ (Откривење 11:14). Ако су досадашњи догађаји потресли хришћански свет, каква ли га превирања тек очекују када буде објављен трећи „јао“ и када затруби седми анђео, а затим буде коначно довршена Божја света тајна! (Откривење 10:7).

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Оквир на 168. страни]

Радост о којој говори Откривење 11:10

Реј Абрамс је у својој књизи Preachers Present Arms, објављеној 1933, говорио о великом отпору свештенства на које је наишла књига Свршена тајна, коју су издали Истраживачи Библије. Описао је покушаје свештенства да се отарасе Истраживача Библије и њиховог „заразног уверења“. То је довело до суђења на ком су Џозеф Ратерфорд и седморица његових сарадника били осуђени на дугогодишње затворске казне. Др Абрамс је написао: „Анализа целог случаја наводи на закључак да су цркве и свештенство стајали иза покушаја да се Раселити искорене. У фебруару 1918. свештеници у Канади започели су организовану акцију против њих и њихових публикација, нарочито против књиге Свршена тајна. Према новинама Tribune, које излазе у Винипегу... сматрало се да су управо ’представници свештенства‘ довели до забране те књиге.“

Др Абрамс је затим наставио: „Када је вест о казнама у трајању од 20 година дошла до главних уредника црквених гласила, ликовало се у готово свим њиховим публикацијама, и великим и малим. Ни у једном од тих верских часописа нисам успео да пронађем ниједну саосећајну реч. ’Нема сумње‘, закључио је Аптон Синклер, да је ’до прогонства... дошло делимично зато што су [Истраживачи Библије] на себе навукли мржњу верских организација које себе сматрају „правоверним“.‘ Оно што цркве својим удруженим настојањима нису успеле да постигну изгледа да је за њих успела власт.“ Након што је цитирао понижавајуће коментаре у неким верским гласилима, др Абрамс се осврнуо на поништење пресуде које је донео Апелациони суд, рекавши: „Ту одлуку цркве нису коментарисале.“

[Слика на 163. страни]

Јован мери духовни храм — помазани свештеници морају удовољити постављеним мерилима понашања

[Слике на 165. страни]

Обнова коју су водили Зоровавељ и Исус указивала је на то да ће у Господовом дану, након скромних почетака, уследити велики пораст међу Јеховиним сведоцима. Објекти попут ових приказаних на горњој слици, који се налазе у Бруклину (Њујорк), морали су се у великој мери проширити како би се удовољило све већим потребама

[Слике на 166. страни]

Ватрене осуде које су објављивала два сведока биле су предочене Мојсијевом и Илијином пророчком службом

[Слике на 169. страни]

Попут сувих костију из 37. поглавља Језекиља, два сведока враћена су у живот како би у новије време проповедала