6. поглавље

Откривање свете тајне

1. Како на нас треба да утиче опис величанствене визије из Откривења 1:10-17?

 ВИЗИЈА која приказује Исуса на небу заиста буди страхопоштовање! Да смо је посматрали заједно с Јованом и ми бисмо несумњиво били задивљени блиставом славом и пали бисмо ничице попут њега (Откривење 1:10-17). Запис о тој чудесној надахнутој визији остао је до данас сачуван да би нас подстицао на деловање. Попут Јована, требало би да и ми с цењењем и понизно прихватимо све оно о чему говори та визија. Зато увек дубоко поштујмо Исуса као устоличеног Краља, Првосвештеника и Судију! (Филипљанима 2:5-11).

„Први и Последњи“

2. (а) Којом титулом се Исус представља? (б) Шта значе Јеховине речи: „Ја сам први и ја сам последњи“? (в) На шта Исус указује титулом „Први и Последњи“?

² Наше страхопоштовање не треба да прерасте у болестан страх. Исус је умирио Јована, што је апостол Јован записао: „А он је положио своју десницу на мене и рекао ми: ’Не бој се. Ја сам Први и Последњи, и жив сам‘“ (Откривење 1:17б, 18а). У Исаији 44:6 Јехова је с правом описао положај који заузима као једини свемоћни Бог, рекавши: „Ја сам први и ја сам последњи, осим мене нема Бога.“ a То што се Исус представља титулом „Први и Последњи“ не значи да жели да се изједначи с Јеховом, Величанственим Створитељем. Он себе тако назива јер је то титула коју му је Бог с правом доделио. За разлику од тога, Јехова је у Исаији говорио о свом јединственом положају који заузима као истинити Бог. Он је вечни Бог и не постоји други Бог осим њега (1. Тимотеју 1:17). У Откривењу Исус користи своју титулу коју је добио како би указао на своје јединствено ускрсење.

3. (а) У ком смислу је Исус „Први и Последњи“? (б) Шта значи Исусова изјава да има „кључеве од смрти и гроба“?

 ³ Исус је заиста био „Први“ човек који је ускрснуо у духовни живот и добио бесмртност (Колошанима 1:18). Он је и „Последњи“ ког је ускрснуо лично Јехова. Тако је он ’жив у сву вечност‘ и добио је бесмртност. По томе је сличан свом бесмртном Оцу, ког Библија назива ’живим Богом‘ (Откривење 7:2; Псалам 42:2). За све друге људе Исус је „ускрсење и живот“ (Јован 11:25). У складу с тим, он каже Јовану: „Био сам мртав, али, ево, живим у сву вечност, и имам кључеве од смрти и гроба“ (Откривење 1:18б). Јехова му је дао моћ да ускрсава мртве. Зато Исус може рећи да има кључеве којима може откључати врата смрти и гроба, и пустити на слободу оне који су заробљени у смрти. (Упореди с Матејем 16:18.)

4. Коју заповест Исус понавља и за чију поуку?

⁴ Исус затим поново заповеда Јовану да запише визију и каже му: „Запиши оно што си видео и оно што се сада догађа и оно што ће се догодити после овога“ (Откривење 1:19). Које ће још занимљиве појединости Јован описати нама за поуку?

Звезде и свећњаци

5. Кога, по Исусовим речима, представљају „седам звезда“ и „седам свећњака“?

⁵ Јован види Исуса како стоји међу седам златних свећњака и држи у десници седам звезда (Откривење 1:12, 13, 16). Сада Исус објашњава шта то значи: „Ово је света тајна седам звезда које си видео у мојој десници и седам златних свећњака: седам звезда представљају анђеле седам скупштина, а седам свећњака представљају седам скупштина“ (Откривење 1:20).

6. Кога представљају седам звезда и зашто су поруке упућене посебно њима?

⁶ „Седам звезда представљају анђеле седам скупштина.“ Звезде у Откривењу понекад представљају дословне анђеле, али Исус сигурно не би користио неког човека да запише поруке које жели упутити невидљивим духовним створењима. Према томе, ’звезде‘ сигурно представљају надгледнике, то јест старешине у скупштинама, на које се могло гледати као на Исусове гласнике. b Поруке су упућене ’звездама‘, јер су старешине одговорне за надгледање Јеховиног стада (Дела апостолска 20:28).

7. (а) Како знамо да то што се Исус обраћа једном анђелу у свакој скупштини не значи да свака скупштина има само једног старешину? (б) Кога заправо представљају седам звезда у Исусовој десници?

⁷ Будући да се Исус обраћа само једном „анђелу“ у свакој скупштини, да ли то значи да је свака од њих имала само једног старешину? Не. Још у Павлово време у ефешкој скупштини је било више старешина, а не само један (Откривење 2:1; Дела апостолска 20:17). Према томе, када су седам звезда добиле поруке које је требало прочитати  у скупштинама Јовановог времена (међу којима је била и ефешка скупштина), сасвим је сигурно да су звезде представљале цело старешинство Јеховине помазане скупштине. Слично томе, и данашњи надгледници својим скупштинама читају писма од Водећег тела, које сачињавају помазани надгледници који служе под вођством свог поглавара Исуса. Скупштинска старешинства морају се побринути да се Исусови савети примењују у њиховим скупштинама. Наравно, ти савети су упућени свима који служе у скупштинама, а не само старешинама. (Видети Откривење 2:11а.)

8. Шта нам говори то што су старешине у Исусовој десници?

⁸ Будући да је Исус Глава скупштине, може се рећи да су старешине у његовој десници, то јест, да их он надзире и води (Колошанима 1:18). Он је Врховни Пастир, а они служе као пастири под његовим вођством (1. Петрова 5:2-4).

9. (а) Шта представљају седам свећњака и зашто су свећњаци прикладан симбол за то? (б) На шта је ова визија вероватно подсетила апостола Јована?

⁹ Седам свећњака представљају седам скупштина у које је Јован послао записано Откривење. То су биле скупштине у Ефесу, Смирни, Пергаму, Тијатири, Сарду, Филаделфији и Лаодикији. Зашто су скупштине представљене свећњацима? Зато што хришћани, било као појединци било као скупштина, морају пустити да њихова „светлост светли пред људима“ у овом мрачном свету (Матеј 5:14-16). Осим тога, свећњаци су се налазили и у Соломоновом храму. То што су скупштине представљене свећњацима вероватно је подсетило Јована на то да је свака скупштина помазаника у симболичном смислу „Божји храм“, то јест место у ком Бог пребива својим духом (1. Коринћанима 3:16). Исто тако, чланови скупштине помазаника служе као „краљевско свештенство“ у Јеховином великом духовном храму. У њему Исус служи као Првосвештеник, а у небеској Светињи над светињама пребива сам Јехова, што је све давно било представљено дословним храмом (1. Петрова 2:4, 5, 9; Јеврејима 3:1; 6:20; 9:9-14, 24).

Велики отпад

10. Шта се непокајничким Јеврејима догодило 70. н. е.?

¹⁰ У време кад је Јован написао Откривење, хришћанство је постојало већ више од 60 година. Првих 40 година, хришћанство је било изложено сталном противљењу Јевреја. Али, 70. н. е. непокајнички Јевреји су доживели велику трагедију када су изгубили свој национални идентитет и оно што су готово сматрали идолом — јерусалимски храм.

11. Зашто је био прави тренутак да Врховни Пастир упозори скупштине на појаве које су узимале маха?

¹¹ Апостол Павле је прорекао да ће се међу помазаним хришћанима појавити отпадници, а Исусове поруке откривају да се у време кад је Јован зашао у године тај  отпад већ појавио. Јован је био последњи од оних који су ’задржавали‘ тај свеопшти Сатанин напад којим је он покушао да исквари женино потомство (2. Солуњанима 2:3-12; 2. Петрова 2:1-3; 2. Јованова 7-11). Зато је био прави тренутак да Јеховин Врховни Пастир пише скупштинским старешинама како би их упозорио на појаве које су узимале маха и како би праведне особе охрабрио да непоколебљиво заступају праведност.

12. (а) Како је након Јованове смрти текао вишевековни развој отпадништва? (б) Како је дошло до формирања званичне религије под називом „хришћанство“?

¹² Није нам познато како су 96. н. е. скупштине прихватиле Исусове поруке. Али знамо да се након Јованове смрти отпад врло брзо проширио. Многи који су се изјашњавали као хришћани престали су да користе Јеховино име, и у преписима библијских текстова заменили су га изразима „Господ“ и „Бог“. До четвртог века, лажно учење о Тројству већ се научавало у скупштинама. У истом периоду прихваћено је и учење о бесмртности душе. На крају је римски цар Константин засигурао тој наводно хришћанској вери подршку државе, и тако је почео да се шири тај облик „хришћанства“ у ком су црква и држава удружиле снаге и тако владале хиљаду година. Било је лако постати такав „хришћанин“. Цела племена су само прилагодила своја дотадашња паганска веровања и тако су настајали различити облици „хришћанске“ религије. Многи „хришћански“ владари постали су диктатори који су мачем наметали другима своја отпадничка гледишта.

13. Шта се у отпадничком хришћанству почело збивати упркос томе што је Исус упозорио на појаву секти?

¹³ Отпаднички хришћани су у потпуности занемарили поруке које је Исус упутио у седам скупштина. Исус је подстакао Ефешане да обнове љубав коју су имали у почетку (Откривење 2:4). Међутим, лажни хришћани, који више нису били уједињени љубављу према Јехови, водили су крваве ратове и жестоко прогонили једни друге (1. Јованова 4:20). Скупштину у Пергаму Исус је упозорио на појаву секти. Међутим, секте су се појавиле већ у другом веку, а данас у „хришћанском“ свету има на хиљаде међусобно завађених секти и цркава (Откривење 2:15).

14. (а) Шта су учинили они који су се изјашњавали као хришћани, упркос томе што их је Исус упозорио да не буду духовно мртви? (б) По чему се види да су лажни хришћани одбили да послушају Исусово упозорење на идолопоклонство и неморал?

¹⁴ Скупштину у Сарду Исус је прекорио зато што је била духовно мртва (Откривење 3:1). Попут хришћана у Сарду, они који су се изјашњавали као хришћани убрзо су заборавили хришћанска дела и ускоро су важну службу проповедања препустили малобројном, плаћеном свештеничком сталежу. Скупштину у Тијатири Исус је прекорио због идолопоклонства и блуда (Откривење 2:20). Упркос томе, лажно хришћанство је почело да отворено одобрава употребу верских слика и кипова и заговара национализам и материјализам, што су прикривени облици идолопоклонства. Поред тога, иако се понекад говори против полног неморала, ипак се одувек у великој мери толерисао.

15. Шта у вези с лажним хришћанима јасно показују Исусове поруке упућене у седам скупштина и чиме се заправо свештенство може сматрати?

¹⁵ Дакле, поруке које је Исус упутио у седам скупштина јасно показују да ниједна црква хришћанског света не представља Јеховин народ. Заправо, њихово свештенство је најистакнутији део Сатаниног потомства. Говорећи о том свештенству као о ’безаконику‘, апостол Павле је прорекао да ће њихова ’присутност, коју Сатана омогућује својим деловањем, бити пропраћена сваким силним делом и лажним чудесним знаковима и знамењем и сваком неправдом и преваром‘ (2. Солуњанима 2:9, 10).

16. (а) Према коме су „хришћанске“ вође исказивале посебно снажну мржњу? (б) Шта се у отпадничком хришћанству збивало током средњег века? (в) Да ли је протестантска реформација, навела „хришћанство“ да одбаци отпадништво?

¹⁶ Иако су тврдили да су пастири Божјег стада, „хришћанске“ вође, како верске  тако и световне, исказивали су снажну мржњу према сваком ко је подстицао људе на читање Библије или је разоткривао њихове небиблијске поступке. Јан Хус и преводилац Библије Вилијам Тиндејл били су прогањани, мучени и на крају погубљени. Најмрачније обележје отпадништва у мрачном средњем веку била је опака инквизиција. Сви они који су оспоравали учења или ауторитет Цркве били су немилосрдно ућуткани, а на хиљаде такозваних јеретика били су до смрти мучени или спаљени на ломачи. На тај начин је Сатана настојао да брзо уништи сваког потомка Божје жене, то јест Божје организације. Кад је дошло до протестантске реформације (која је започела 1517), многе протестантске цркве су показале исту нетрпељивост. И оне су биле криве за крвопролиће јер су мучиле и убијале оне који су желели да остану верни Богу и Христу. Заиста је ’крв светих Божјих слугу‘ текла у потоцима! (Откривење 16:6; упореди с Матејем 23:33-36).

Потомство је преживело

17. (а) Шта је проречено у Исусовом поређењу о пшеници и кукољу? (б) Шта се догодило 1918. и ко је тада био одбачен, а ко је добио ново задужење?

¹⁷ У свом поређењу о пшеници и кукољу Исус је прорекао да ће доћи мрачно доба неограничене власти лажног хришћанства. Међутим, током свих тих векова у којима ће преовладавати отпадништво постојаће поједини пшеници слични хришћани, прави помазаници (Матеј 13:24-29, 36-43). Зато, кад је у октобру 1914. освануо Господов дан, на земљи је још увек било правих хришћана (Откривење 1:10). По свему судећи, три и по године касније, то јест 1918, Јехова је у пратњи Исуса, свог ’гласника савеза‘ дошао у свој духовни храм да суди (Малахија 3:1; Матеј 13:47-50). Дошло је време да Господар коначно одбаци лажне хришћане и да ’постави верног и разборитог роба над свим својим имањем‘ (Матеј 7:22, 23; 24:45-47).

18. Који ’час‘ је дошао 1914. и шта је било време да роб учини?

¹⁸ Такође је дошло време да тај роб обрати посебну пажњу на поруке које је Исус упутио у седам скупштина, што се може  видети из њиховог садржаја. На пример, Исус говори о томе да долази да суди скупштинама, а то суђење је започело 1918. (Откривење 2:5, 16, 22, 23; 3:3). Такође каже да ће заштитити скупштину у Филаделфији „у часу кушње који ће доћи на цео свет“ (Откривење 3:10, 11). Тај ’час кушње‘ је дошао тек кад је 1914. освануо Господов дан након чега је била испитана верност хришћана Божјем успостављеном Краљевству. (Упореди с Матејем 24:3, 9-13.)

19. (а) Шта у данашње време представљају седам скупштина? (б) Ко се у великом броју придружује помазаним хришћанима и зашто се и њих тичу Исусови савети и прилике које је описао? (в) Како треба да гледамо на поруке које је Исус у првом веку упутио у седам скупштина?

¹⁹ Из тог разлога, главно испуњење Исусових порука скупштинама примењује се на период након 1914. Зато седам скупштина представљају све скупштине помазаних хришћана током Господовог дана. Поврх тога, током протеклих више од 70 година, помазаним хришћанима, које предочава Јован, придружује се велики број верника који се надају да ће вечно живети у Рају на земљи. Савети прослављеног Исуса Христа и прилике које је затекао кад је дошао да провери духовно стање у седам скупштина у истој мери се тичу и тих хришћана, пошто за све Јеховине слуге важе иста мерила праведности и верности (Излазак 12:49; Колошанима 3:11). Дакле, поруке које је Исус у првом веку упутио у седам скупштина у Малој Азији нису само историјска занимљивост. Оне сваком од нас значе живот или смрт. Стога обратимо пуну пажњу на Исусове речи!

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Оквир на 32. страни]

Време кушњи и суђења

Исус се негде у октобру 29. н. е. крстио у Јордану и тада је помазан за будућег Краља. Три и по године касније, 33. н. е., дошао је у јерусалимски храм и истерао из њега све оне који су га претворили у разбојничку пећину. То је изгледа паралела троипогодишњем раздобљу од Исусовог устоличења на небу октобра 1914. па до његовог доласка да провери духовно стање оних који су се изјашњавали као хришћани, јер је суђење почело од Божјег дома (Матеј 21:12, 13; 1. Петрова 4:17). Почетком 1918. Јеховин народ се суочио с великим противљењем проповедању о Краљевству. Било је то време кушњи на светском нивоу и плашљиви су отпали. У мају 1918. свештенство хришћанских цркава нахушкало је власти да стрпају у затвор истакнуту браћу у Јеховиној организацији, али су они након девет месеци пуштени на слободу. Касније су биле одбачене лажне оптужбе изнесене против њих. Тако је од 1919. Божји народ, који је сада био прокушан и прочишћен, наставио с ревним објављивањем да је Јеховино Краљевство под управом Исуса Христа једина нада за човечанство (Малахија 3:1-3).

Када је Исус 1918. кренуо да проверава духовно стање оних који су се изјашњавали као хришћани, нема сумње да је свештенство хришћанских организација примило неповољну пресуду. Не само што су прогањали Божји народ већ су били криви и за крв тиме што су подупирали сукобљене народе у Првом светском рату (Откривење 18:21, 24). Поред тога, свештенство тог лажног хришћанства полагало је своје наде у организацију коју су основали људи — Друштво народа. Попут осталог дела светског царства криве религије, то лажно хришћанство је 1919. у потпуности изгубило Божју милост.

[Мапа на странама 28, 29]

(За комплетан текст, види публикацију)

ПЕРГАМ

СМИРНА

ТИЈАТИРА

ФИЛАДЕЛФИЈА

САРД

ЕФЕС

ЛАОДИКИЈА

[Слике на 31. страни]

Лажно хришћанство сноси велику кривицу за крв јер је прогонило и убијало оне који су преводили, читали или само поседовали Библију