7. поглавље

Распламсајте своју прву љубав!

ЕФЕС

1. Којој скупштини Исус упућује своју прву поруку и на шта подсећа надгледнике?

 ИСУС своју прву поруку упућује скупштини у Ефесу, тадашњем напредном приобалном граду који се налазио у Малој Азији, наспрам острва Патмос. Он заповеда Јовану: „Анђелу скупштине у Ефесу напиши: Ово говори онај који држи седам звезда у десници, онај који хода међу седам златних свећњака“ (Откривење 2:1). Као и у других шест порука, Исус и у овој помиње једну појединост која указује на његов ауторитативан положај. Подсећа ефешке надгледнике да он као заштитник надгледа све старешине и проверава духовно стање сваке скупштине. Као брижни поглавар, он и дан-данас будно пази на старешине и брижно пасе све чланове скупштине. С времена на време мења неке организацијске појединости унутар скупштине како би светло могло сијати све јаче. Да, Исус је Врховни Пастир Божјег стада (Матеј 11:28-30; 1. Петрова 5:2-4).

2. (а) За шта је све Исус похвалио ефешку скупштину? (б) Који су Павлов савет ефешке старешине очигледно послушале?

² Све Исусове поруке, осим две, започињу срдачном похвалом. Ефешанима он упућује следећу поруку: „Знам твоја дела, твој труд и истрајност, и да не можеш трпети зле људе, да си искушао оне који кажу да су апостоли а нису, и утврдио си да су лажљивци. Истрајан си и трпео си због мог имена и ниси се уморио“ (Откривење 2:2, 3). Више година пре тога, апостол Павле је упозорио ефешке старешине да ће се појавити „окрутни вукови“, то јест отпадници који ће унети немир у стадо, и зато је тим старешинама поручио да ’будно пазе‘, опонашајући њега који се неуморно трудио у томе (Дела апостолска 20:29, 31). Они су сигурно послушали тај Павлов савет, пошто их Исус похваљује за њихов труд и истрајност и за то што се нису уморили.

3. (а) Како данашњи „лажни апостоли“ настоје да заведу Божје слуге? (б) Које је упозорење на отпаднике пружио Петар?

³ И у Господовом дану су се појавили „лажни апостоли“ који ’износе искривљена учења да би одвукли ученике за собом‘ (2. Коринћанима 11:13; Дела апостолска 20:30; Откривење 1:10). Они сматрају да у свим међусобно сукобљеним секташким религијама има нешто добро, тврде да Бог нема своју организацију и поричу да је 1914. Исус почео да краљује. Они заправо испуњавају пророчанство из 2. Петрове 3:3, 4: „У последњим данима појавиће се ругачи, који ће се ругати и поступати по својим жељама и говориће: ’Где је та његова обећана присутност? Откада су наши праочеви помрли, све стоји као што је било од почетка стварања.‘“

4. (а) Како се код ругача види да су поносни и бунтовни? (б) Којим поступком данашњи хришћани показују да су слични Ефешанима?

⁴ Ти ругачи се буне против обзнањивања вере другима (Римљанима 10:10). Уживају подршку свештенства хришћанских цркава и помоћ новинских и телевизијских медија у ширењу лажи о својим бившим  сарадницима. Божје верне слуге брзо увиђају да су речи и поступци тих превараната неистинити. Попут Ефешана, ни данашњи хришћани ’не могу трпети зле људе‘, па их искључују из својих скупштина. a

5. (а) На који је недостатак Исус указао Ефешанима? (б) Које речи Ефешани нису смели сметнути с ума?

⁵ У порукама за пет од седам скупштина, Исус након похвале указује на један озбиљан проблем. Ефешанима каже: „Ипак, имам нешто против тебе: оставио си љубав коју си имао у почетку“ (Откривење 2:4). То није смело да се деси, јер им је 35 година пре тога Павле писао о томе да им је ’Бог исказао своју велику љубав‘ и при том их је подстакао: „Угледајте [се] на Бога, као његова вољена деца, и живите у љубави, као што је и Христ волео вас“ (Ефешанима 2:4; 5:1, 2). Осим тога, требало је да на њиховом срцу буду неизбрисиво урезане следеће Исусове речи: „Јехова, наш Бог, један је Јехова, и воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом и свом својом снагом“ (Марко 12:29-31). Међутим, Ефешани су изгубили ту прву љубав.

6. (а) Којих се опасности и склоности морамо чувати, без обзира на то да ли смо дугогодишње Божје слуге или смо то тек однедавно? (б) На шта треба да нас покрене љубав према Богу?

⁶ Без обзира на то да ли смо дугогодишње Божје слуге или смо то тек однедавно, морамо пазити да не избледи љубав коју смо у почетку имали према Јехови. А како би она могла да избледи? То би се могло догодити ако бисмо велику важност придавали свом послу, великој заради или животним задовољствима. На тај начин бисмо почели да размишљамо телесно уместо духовно (Римљанима 8:5-8; 1. Тимотеју 4:8; 6:9, 10). Љубав према Јехови треба да нас покрене да се одупремо свакој таквој склоности и да ’тражимо најпре Божје краљевство и Божју праведност‘ и на тај начин ’скупљамо себи благо на небу‘ (Матеј 6:19-21, 31-33).

7. (а) Шта треба да нас мотивише да служимо Јехови? (б) Шта је Јован рекао о љубави?

⁷ Нека наша служба Јехови увек буде мотивисана дубоком љубављу према њему. Увек показујмо велико цењење према свему ономе што су Јехова и Христ учинили и чине за нас. У вези с тим Јован је касније написао: „Љубав је у овоме: нисмо ми волели Бога, него је он волео нас и послао свог Сина као жртву помирења за наше грехе.“ Затим је додао: „Бог је љубав, и ко  остаје у љубави, остаје у јединству с Богом и Бог остаје у јединству с њим.“ Никада не допустимо да избледи наша љубав према Јехови, Господу Исусу Христу и према Божјој живој Речи! Ту љубав не показујемо само ревним служењем Богу него и послушношћу ’овој заповести коју имамо од њега, да онај ко воли Бога треба да воли и свог брата‘ (1. Јованова 4:10, 16, 21; Јеврејима 4:12; видети и 1. Петрову 4:8; Колошанима 3:10-14; Ефешанима 4:15).

„Чини ранија дела“

8. Шта је Исус рекао Ефешанима да треба да чине?

⁸ Ако нису желели да буду одбачени, Ефешани су морали да распламсају љубав коју су некад имали. Зато им Исус каже: „Сети [се] одакле си пао, покај се и чини ранија дела. Ако се не покајеш, долазим к теби, и уклонићу твој свећњак с његовог места“ (Откривење 2:5). Како су хришћани у ефешкој скупштини прихватили те речи? То не знамо. Претпостављамо да су се покајали и успели да поново пробуде своју љубав према Јехови. Уколико то не би учинили, њихова светлост би била угашена и њихов свећњак уклоњен са свог места. Више не би имали част да шире светлост истине.

9. (а) Које је речи охрабрења Исус упутио Ефешанима? (б) По чему се види да су након Јованове смрти скупштине занемариле савет који је Исус дао Ефешанима?

⁹ Упркос свему, Исус је Ефешанима упутио ове охрабрујуће речи: „Али, ово добро чиниш: мрзиш дела Николине секте, која и ја мрзим“ (Откривење 2:6). Они су мрзели секташтво, као што га мрзи и Господ Исус Христ. Међутим, како су године пролазиле, многе скупштине су занемариле те Исусове речи. Нестало је њихове љубави према Јехови, истини и једних према другима, због чега су запали у духовну таму. Разделили су се на бројне међусобно завађене секте. Преписивачи Библије, који су тврдили да су хришћани, нису имали љубави према Јехови и зато су уклонили чак и његово име из грчких преписа библијских књига. Пошто је нестало љубави, увукла су се вавилонска и грчка веровања, па су се под плаштом „хришћанства“ почела ширити учења о паклу, чистилишту, Тројству и слично. Пошто нису имали љубави према Богу и истини, већина оних који су се изјашњавали као хришћани престали су да проповедају добру вест о Божјем Краљевству. Из њихових редова је проистекла и завладала себична класа свештенства која је изградила своје краљевство овде на земљи. (Упоредити с 1. Коринћанима 4:8.)

10. Опиши какве су прилике владале у свету хришћанства 1918.

¹⁰ Када је 1918. суђење почело од Божјег дома, секташко свештенство хришћанских цркава пружало је директну подршку Првом светском рату. Оно је подстицало и католике и протестанте, на обе стране, да убијају једни друге (1. Петрова 4:17). За разлику од ефешке скупштине, која је мрзела дела Николине секте, цркве хришћанства су вековима научавале међусобно противречна, безбожна учења, а њихово свештенство је било уплетено у светска збивања, иако је Исус рекао да његови ученици не смеју бити део света (Јован 15:17-19). Њихови верници, који нису знали да је Божје Краљевство главна тема Библије, нису попут свећњака ширили светлост библијске истине, нити су били чланови Јеховиног духовног храма. Њихови водећи мушкарци (а и жене) нису били ’звезде‘, него су показали да представљају ’човека безакоња‘ (2. Солуњанима 2:3; Малахија 3:1-3).

11. (а) Која је група хришћана 1918. примењивала оно што је Исус рекао Ефешанима? (б) Шта „Јованова класа“ чини од 1919?

¹¹ Међутим, „Јованова класа“ је из бурних дана Првог светског рата изашла прожета љубављу према Јехови и истини која их је подстицала на ревну службу. Ти хришћани су се одупрли секташким покушајима идолизовања Чарлса Тејза Расела, који је умро 1916. Он је био  први председник корпорације Watch Tower Society, коју користе Јеховини сведоци. Након прогонства и непријатељства, путем чега су били прочишћени, тим хришћанима је њихов Господар и Судија рекао: „Одлично“ и позвао их да се радују с њим (Матеј 25:21, 23). У светским догађајима и у ономе што су сами доживели препознали су испуњење знака који је Исус дао о својој невидљивој присутности као устоличеног Краља. Од 1919, посветили су се даљњем испуњавању Исусовог великог пророчанства: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целом свету за сведочанство свим народима, и тада ће доћи крај“ (Матеј 6:9, 10; 24:3-14). Ако је њихова љубав према Јехови дотад и била на неки начин слаба, од тада се претворила у живу ватру која и данас букти.

12. (а) Који је позив био упућен на историјском конгресу 1922. године? (б) Које су име прави хришћани прихватили 1931. године и за шта су се покајали?

¹² На историјском конгресу у Сидар Поинту (Охајо, САД), који је одржан од 5. до 13. септембра 1922. присуствовало је 18 000 правих хришћана и њима је био упућен следећи позив: „Вратите се на поља, о синови највишег Бога!... Свет мора сазнати да је Јехова Бог и да је Исус Христ Краљ над краљевима и Господар над господарима... Зато објављујте, објављујте, објављујте Краља и његово краљевство!“ Већи нагласак стављен је на Јеховино свето име. Године 1931. ти хришћани, окупљени на конгресу у Колумбусу (Охајо, САД), радосно су пригрлили и прихватили име о ком Бог говори у Исаијином пророчанству — Јеховини сведоци (Исаија 43:10, 12). Изласком издања од 1. марта 1939, име главног часописа организације је промењено и отада гласи: Кула стражара објављује Јеховино Краљевство, чиме је највећа част упућена нашем Створитељу и његовом Краљевству. Јеховини сведоци су обновили своју љубав према Јехови и покајали се за све што су можда пропустили да учине у исказивању части и славе Јеховином великом имену и Краљевству (Псалам 106:6, 47, 48).

„Ономе ко победи“

13. (а) Који су благослови очекивали Ефешане ако ’победе‘? (б) Како су ефешки хришћани могли да ’победе‘?

¹³ На крају Исус, као што то чини и у другим порукама, указује на Божји дух, који преко Исуса обзнањује који благослови очекују оне који остану верни. Зато Ефешанима каже: „Ко има ухо, нека чује шта дух говори скупштинама: Ономе ко победи даћу да једе с дрвета живота, које је у Божјем рају“ (Откривење 2:7). Они који су имали ухо које жели да чује, послушали су ту важну поруку, знајући да она не потиче од Исуса, већ од Сувереног Господа Јехове, који ју је послао путем свог светог духа, то јест силе којом се служи. А како ће они ’победити‘? Ако у свему буду ишли стопама Исуса, који је остао беспрекоран све до смрти и који је зато могао рећи: „Будите  храбри, ја сам победио свет“ (Јован 8:28; 16:33; видети и 1. Јованову 5:4).

14. На шта се односи „Божји рај“ који је Исус поменуо?

¹⁴ Будући да помазани хришћани, међу којима су и тадашњи Ефешани, не очекују да ће живети у земаљском рају, како ће онда бити награђени тиме што ће моћи да ’једу с дрвета живота, које је у Божјем рају‘? Те речи се не могу односити на обновљени земаљски рај, пошто су 144 000 помазаних хришћана, у које спадају и они из ефешке скупштине, откупљени од људи да би као Божји духовни синови владали с Јагњетом, Исусом Христом, на небеској гори Сион (Ефешанима 1:5-12; Откривење 14:1, 4). Зато се те речи морају односити на небески живот који ће ти победници наследити и који би се могао упоредити са животом у рају. Они ће јести с дрвета живота у том смислу што ће добити бесмртност и живети вечно у том „Божјем рају“, у присуству самог Јехове.

15. Зашто су Исусове речи којима храбри хришћане да победе веома важне за данашње велико мноштво?

¹⁵ А шта је с верним земаљским сарадницима тих 144 000 помазаника? Велико мноштво тих Јеховиних сведока такође се може сматрати победницима. Они се надају да ће бити део земаљског раја, где ће пити из ’реке воде живота‘ и где ће се лечити ’лишћем дрвећа‘ које је засађено дуж те реке (Откривење 7:4, 9, 17; 22:1, 2). Ако си и ти један од њих, покажи Јехови да га дубоко волиш и дај све од себе да победиш у тој борби за веру. На тај начин, моћи ћеш заувек срећно да живиш у земаљском рају. (Упореди с 1. Јовановом 2:13, 14.)

[Фуснота]

[Питања за разматрање]

[Оквир на 36. страни]

Хвалоспеви о љубави према Јехови и његовом Сину

У песмарици коју је Јеховин народ издао 1905, било је двапут више песама које су величале Исуса од оних које су величале Јехову Бога. У песмарици коју су издали 1928. било је отприлике исто онолико хвалоспева у част Исусу колико и хвалоспева у част Јехови. Али у задњој песмарици, издатој 1984, Јехови се исказује част четири пута више него Исусу. То је у складу с оним што је и сам Исус рекао: ’Отац је већи од мене‘ (Јован 14:28). Љубав према Јехови мора бити јача од свега другог, али такође мора бити пропраћена дубоком љубављу према Исусу и цењењем према његовој драгоценој жртви и служби коју он врши као Божји Првосвештеник и Краљ.

[Табела на 34. страни]

Исусов начин давања савета

(наведена су поглавља и стихови из Откривења)

Скупштина Ауторитет Уводне Јасан Опомена Благослови

којој је с којим речи опис и/или због

упућена даје похвале проблема подстицај примене

порука савет савета

Ефес 2:1 2:2, 3 2:4 2:5, 6 2:7

Смирна 2:8 2:9 — 2:10 2:11

Пергам 2:12 2:13 2:14, 15 2:16 2:17

Тијатира 2:18 2:19 2:20, 21 2:24, 25 2:26-28

Сард 3:1 — 3:1, 2 3:3, 4 3:5

Филаделфија 3:7 3:8 — 3:8-11 3:12

Лаодикија 3:14 — 3:15-17 3:18-20 3:21