9. поглавље

Чврсто се држати Исусовог имена

ПЕРГАМ

1. Којој скупштини је Исус упутио своју трећу поруку и какав је био град у ком су ти хришћани живели?

 ПУТУЈУЋИ уз морску обалу 80 километара северно од Смирне, а затим 25 километара у унутрашњост долином реке Каикус, долазимо до Пергама, који се данас зове Бергама. Тај град је био чувен по свом храму посвећеном Зевсу (Јупитеру). У XIX веку археолози су олтар тог храма превезли у Немачку, где се и данас може видети у склопу поставке берлинског музеја Пергамон, заједно с бројним статуама и рељефима паганских богова. Коју је поруку Господ Исус послао скупштини која је живела усред таквог идолопоклонства?

2. Како се Исус представља и шта значи то што има „двосекли мач“?

² Исус се најпре представља речима: „Анђелу скупштине у Пергаму напиши: Ово говори онај који има оштар двосекли мач“ (Откривење 2:12). Исус овде понавља свој опис с којим смо се већ сусрели у Откривењу 1:16. Будући да је Судија и Извршилац пресуде, он ће погубити све оне који прогоне његове ученике. Такво засигурање је заиста утешно! Имајући на уму ту пресуду, и они који су део скупштине треба да озбиљно схвате упозорење да ће Јехова преко свог ’гласника савеза‘ то јест Исуса Христа наступити као ’брз сведок‘ против свих који кажу да су хришћани, а криви су за идолопоклонство и неморал, лажу, варају и не брину за сиромашне (Малахија 3:1, 5; Јеврејима 13:1-3). Савете и опомене које Бог пружа преко Исуса треба озбиљно схватити.

3. Какав је облик криве религије постојао у Пергаму и зашто се могло рећи да је тамо био „Сатанин престо“?

 ³ Исус се затим обраћа скупштини: „Знам где боравиш — тамо где је Сатанин престо“ (Откривење 2:13а). Ти хришћани су живели у граду који је био седиште сатанске религије. Осим Зевсовог храма, ту се налазило и светилиште посвећено Асклепију (Ескулапу), богу вештине лечења. Пергам је био познат и као средиште култа обожавања цара. Хебрејска реч преведена са „Сатана“ значи „противник“, а његов „престо“ представља његову власт над целим светом коју му Бог допушта на неко време (Јов 1:6, фуснота). Веома раширено идолопоклонство у Пергаму потврдило је да је у том граду Сатана учврстио свој „престо“. Како ли је Сатана само био бесан јер тамошњи хришћани нису учествовали у националистичким верским обредима, чиме би се заправо клањали њему!

4. (а) Коју похвалу Исус упућује хришћанима у Пергаму? (б) Шта је римски изасланик Плиније написао цару Трајану о поступању с хришћанима? (в) Како су хришћани у Пергаму поступали упркос опасности којој су били изложени?

⁴ Да, „Сатанин престо“ се налазио управо тамо у Пергаму. Међутим, Исус каже: „Ипак се чврсто држиш мог имена и ниси порекао своју веру у мене чак ни у данима Антипе, мог верног сведока, који је убијен у вашем месту, тамо где пребива Сатана“ (Откривење 2:13б). Каква дирљива похвала! Антипа је умро мученичком смрћу несумњиво зато што није желео да учествује у демонским обредима нити да обожава римског цара. Недуго након што је Јован добио ово пророчанство, Плиније Млађи, лични изасланик римског цара Трајана, писао је Трајану и објаснио му како он поступа с онима који су оптужени да су хришћани — што је цар и одобрио. Они који су порекли да су хришћани били су ослобођени, након што су, као што је Плиније рекао, за њим ’зазивали богове и приносили тамјан и вино Трајановом лику и при том проклињали Христа‘. Свако за кога се установило да је хришћанин био је погубљен. Иако су били у тако великој опасности, хришћани у Пергаму се нису одрекли своје вере. ’Чврсто су се држали Исусовог имена‘ на тај начин што су задржали поштовање према Исусу као Јеховином Осветнику и наименованом Судији. Верно су ишли Исусовим стопама као сведоци који заступају његово Краљевство.

5. (а) Који облик идолопоклонства, налик некадашњем обожавању цара, ствара тешке кушње хришћанима у савремено доба? (б) Какву је помоћ Кула стражара пружила хришћанима?

⁵ Исус је у више наврата указао на то да Сатана влада овим злим светом, али пошто је сачувао своју беспрекорност, Исус је показао да Сатана нема власт над њим (Матеј 4:8-11; Јован 14:30). У савремено доба су се моћни народи, посебно „краљ севера“ и „краљ југа“, борили за светску превласт (Данило 11:40). Међу људима се непрестано распирује патриотизам, а тај талас национализма који се шири светом представља савремени облик култа обожавања цара. Чланци о неутралности који су објављени у енглеском издању Куле стражаре од 1. новембра 1939. и српским издањима од 1. марта 1980. и 1. јануара 1987. објаснили су библијски став о неутралности и изнели смернице којих треба да се држе хришћани који желе да живе достојно Јеховиног имена и да храбро победе свет као што га је и Исус победио (Михеј 4:1, 3, 5; Јован 16:33; 17:4, 6, 26; 18:36, 37; Дела апостолска 5:29).

6. У чему су Јеховини сведоци у савремено доба морали заузети чврст став попут Антипе?

⁶ Такви савети су данас неопходни. Међу људима који су потпуно заслепљени национализмом, Јеховини сведоци, како помазаници тако и њихови сарадници, морају сачувати јаку веру. Стотине деце и учитеља у Сједињеним Државама било је избачено из школе јер нису хтели да поздраве државну заставу, а Јеховини сведоци у Немачкој су били жестоко прогањани зато што нису хтели да поздраве кукасти крст. Као што је већ било споменуто, Хитлерови нацисти су побили на хиљаде Јеховиних верних слугу јер нису желели да имају удела у таквом националистичком идолопоклонству. Током 1930-их, у доба процвата јапанског  шинтоистичког култа обожавања цара, два пионира су на Тајвану, који је био под јапанском окупацијом, посејала много семена Краљевства. Војне власти су их послале у затвор, где је један од њих због злостављања умро. Други је касније пуштен из затвора, да би затим био убијен с леђа — заиста савремени Антипа. И дан-данас постоје земље у којима се од људи захтева да одају почасти националним симболима и да с највећом оданошћу служе држави. Многи млади Јеховини сведоци су доспели у затворе, а немали број је и погубљен, јер су храбро заступали хришћанску неутралност. Ако си и ти млад и суочаваш се с таквим изазовима, проучавај Божју Реч свакодневно како би могао да сачуваш ’веру и спасеш свој живот‘, то јест да добијеш обећани вечни живот (Јеврејима 10:39–11:1; Матеј 10:28-31).

7. Како се троје деце у Индији нашло у кушњи с обзиром на националистичку преданост држави и с каквим исходом?

⁷ Деца у школи наилазе на сличне изазове. Године 1985. у индијској савезној држави Керали троје деце Јеховиних сведока одбило је да пева државну химну и тиме одступи од својих библијских уверења. Они су с поштовањем стајали док су други певали, али су ипак били избачени из школе. Њихов отац је поднео жалбу Врховном суду Индије. Двојица судија су пресудила у корист деце, храбро изјавивши: „Наша традиција нас учи толеранцији, наша филозофија нас учи толеранцији, наш устав унапређује толеранцију; немојмо обезвређивати све то.“ Захваљујући медијском публицитету и повољним новинским чланцима, цела држава, која је у то време сачињавала готово петину светског становништва, сазнала је да у Индији постоје хришћани који обожавају истинитог Бога Јехову и који се чврсто држе библијских начела.

Штетни утицаји

8. Због чега је Исус прекорио хришћане у Пергаму?

⁸ Хришћани из Пергама су остали верни Богу. Упркос томе, Исус пергамској скупштини каже: „Ипак, имам понешто против тебе.“ Чиме су заслужили овакве речи? Исус наставља: „Тамо имаш неке који се држе учења Валама, који је поучио Валака да намами Израелове синове на грех — да једу оно што је жртвовано идолима и да почине блуд“ (Откривење 2:14).

9. Ко је био Валам и како је својим саветом ’намамио Израелове синове на грех‘?

⁹ У Мојсијево време је моавски краљ Валак унајмио Валама, пророка који није био Израелац и који је знао нешто о Јехови, да прокуне Израел. Јехова се супротставио Валаму и присилио га да над Израелцима изрекне благослов, а над њиховим непријатељима проклетство. Валак је због тога постао зловољан, али га је Валам умирио тако што му је предложио лукавију тактику. Предложио је да Моавке наведу Израелце на полни неморал и идолопоклоничко обожавање лажног бога Вала фегорског! Та тактика је успела. Тада је плануо Јеховин праведни гнев и он је послао пошаст од које је помрло 24 000 израелских блудника. Та пошаст је престала тек кад је свештеник Финес направио одлучан корак у уклањању зла из израелских редова (Бројеви 24:10, 11; 25:1-3, 6-9; 31:16).

10. Који су се греси увукли у пергамску скупштину и зашто су тамошњи хришћани можда сматрали да ће Бог прећи преко њихових преступа?

 ¹⁰ Да ли су у Јованово време неки у Пергаму упали у сличан грех? Јесу. У скупштину су се увукли неморал и идолопоклонство. Ти хришћани нису озбиљно схватили упозорења која је Бог дао преко апостола Павла (1. Коринћанима 10:6-11). Будући да су издржали прогонство, можда су мислили да ће Јехова прећи преко њиховог неморалног понашања. Стога их Исус отворено упозорава да морају избегавати такав грех.

11. (а) На шта хришћани треба да пазе и какво размишљање морају да избегавају? (б) Колико је особа током година било искључено из хришћанске скупштине и шта је био најчешћи разлог за то?

¹¹ И данашњи хришћани морају пазити да не би ’незаслужену доброту нашег Бога претворили у изговор за бесрамна дела‘ (Јуда 4). Морамо да мрзимо оно што је зло и да ’бијемо своје тело‘ уколико желимо да као хришћани останемо честити (1. Коринћанима 9:27; Псалам 97:10; Римљанима 8:6). Никад не смемо помислити да због ревности у Божјој служби или зато што нисмо поклекли у прогонству можемо узети слободу да починимо полни неморал. Током година је у целом свету било искључено на десетине хиљада особа из хришћанске скупштине, углавном због полног неморала. У неким годинама их је било више него што их је у старом Израелу страдало због Вала фегорског. Пазимо да се и нама то не догоди! (Римљанима 11:20; 1. Коринћанима 10:12).

12. Попут Божјих слугу у прошлости, по којим начелима морају живети и данашњи хришћани?

¹² Исус прекорава хришћане у Пергаму и зато што „једу оно што је жртвовано идолима“. Шта то значи? С обзиром на Павлове речи упућене Коринћанима, могли бисмо закључити да је било неких који су злоупотребљавали своју хришћанску слободу и намерно узнемиравали савест других. Међутим, још вероватније је да су они на неки конкретан начин учествовали у идолским обредима (1. Коринћанима 8:4-13; 10:25-30). И данас верни хришћани морају показивати несебичну љубав у коришћењу хришћанске слободе и пазити да друге не наводе на спотицање. Морају избегавати савремене облике идолопоклонства, као што су идолизовање телевизијских, филмских или спортских звезда, затим пазити да новац или телесне жеље не постану бог у њиховом животу (Матеј 6:24; Филипљанима 1:9, 10; 3:17-19).

Чувати се секташтва

13. За шта је још Исус укорио хришћане у Пергаму и зашто је тој скупштини био потребан тај укор?

¹³ Исус свој укор упућен хришћанима у Пергаму наставља следећим речима: „Тако имаш и оне који се на исти начин држе учења Николине секте“ (Откривење 2:15). Нешто раније, Исус је похвалио Ефешане за то што су мрзели дела те секте. Међутим, хришћанима у Пергаму требало је дати савет да чувају скупштину од секташтва. Морали су заступати хришћанска мерила с више одлучности да би се сачувало јединство за које се Исус молио (Јован 17:20-23). Требало је ’подстаћи чланове скупштине служећи се здравим учењем, али и укорити оне који том учењу противрече‘ (Титу 1:9).

14. (а) С ким се још од самог почетка хришћанска скупштина морала борити и како је апостол Павле описао те људе? (б) Које Исусове речи треба озбиљно да схвате сви они који нагињу да следе неку групу издвојену од скупштине?

¹⁴ Још од самог почетка, хришћанска скупштина се морала борити с охолим отпадницима који су слатким и ласкавим речима ’стварали поделе и наводили друге да се спотичу у вери, насупрот учењу‘ које је Јехова посредовао преко својих заступника (Римљанима 16:17, 18). Апостол Павле је упозоравао на ту опасност у скоро свим својим посланицама. a И данас, након што је Исус обновио чисту и уједињену хришћанску скупштину, опасност од секташтва и даље постоји. Стога, сви они који нагињу да следе неку групу издвојену од скупштине, и на тај начин стварају секту, треба озбиљно да схвате следеће Исусове речи: „Покај се,  дакле. Ако се не покајеш, долазим к теби брзо, и ратоваћу с њима мачем својих уста“ (Откривење 2:16).

15. Како настаје секта?

¹⁵ Како настаје секта? Можда неки самозвани учитељ почне да сеје сумње доводећи у питање неко библијско учење (на пример да живимо у последњим данима), и затим се постепено једна група одваја од скупштине и почиње да га следи (2. Тимотеју 3:1; 2. Петрова 3:3, 4). Или можда неко почне да критикује начин на који се обавља Јеховино дело и можда подстиче друге на себичан дух, тврдећи да поруку о Краљевству није потребно објављивати од куће до куће и да то Библија не тражи од нас. Када би опонашали пример Исуса и његових апостола, они би ишли у службу проповедања и она би им помогла да буду понизни. Међутим, њима више одговара да се отцепе од скупштине и престану да се напрежу, тако да на крају можда само још повремено читају Библију као засебна група (Матеј 10:7, 11-13; Дела апостолска 5:42; 20:20, 21). Они долазе до властитих замисли о обележавању Христове смрти, о библијској заповести да се уздржавамо од крви, о прослави празника и пушењу. Осим тога, умањују важност Јеховиног имена и веома брзо се поново врате у Вавилон Велики где је све дозвољено. Што је још горе, Сатана неке од њих наведе да ’почну тући друге робове‘, своју некадашњу браћу (Матеј 24:49; Дела апостолска 15:29; Откривење 17:5).

16. (а) Зашто се они који су се почели колебати због отпадника морају што пре покајати? (б) Шта ће бити с онима који не желе да се покају?

¹⁶ Сви они који су се због изложености отпадничком утицају почели колебати, треба да што пре послушају Исусов савет и покају се! Отпадничку пропаганду треба избегавати попут отрова, јер она то и јесте! Она се заснива на зависти и мржњи, што је у потпуној супротности с поуком коју Исус пружа својој скупштини, поуком која одражава правду, честитост и љубав (Лука 12:42; Филипљанима 1:15, 16; 4:8, 9). Против оних који не желе да се покају, Господ Исус ће заиста ’ратовати мачем својих уста‘. Он прочишћава свој народ како би заштитио њихово јединство, за које се молио током последње ноћи коју је са својим ученицима провео на земљи (Јован 17:20-23, 26). Будући да отпадници одбијају савете пуне љубави и помоћ коју им нуде „звезде“ које су у Исусовој десници, Исус им изриче неповољну пресуду и ’најстроже их кажњава‘ тако што их ’избацује напоље у таму‘. Они бивају искључени, тако да не би попут квасца искварили Божји народ (Матеј 24:48-51; 25:30; 1. Коринћанима 5:6, 9, 13; Откривење 1:16).

’Скривена мана и бели округли камен‘

17. Какву ће награду добити помазани хришћани који победе и шта су пергамски хришћани морали да сузбију?

¹⁷ Велика награда чека све који послушају савет који Исус даје у складу с вођством  Јеховиног светог духа. Исус саветује следеће: „Ко има ухо, нека чује шта дух говори скупштинама: Ономе ко победи даћу од скривене мане, и даћу му бели округли камен, и на камену написано ново име, које не зна нико осим онога који га прима“ (Откривење 2:17). Овим речима су хришћани у Пергаму, попут хришћана у Смирни, охрабрени да се боре за победу. Да би могли да победе, пергамски хришћани су морали да се клоне идолопоклонства. Морали су да сузбију неморал, секташтво и отпадништво, чувајући се Николине секте и оних који су били попут Валака и Валама. Ако то учине, Исус ће те помазане хришћане позвати да једу „од скривене мане“. Шта то значи?

18, 19. (а) Шта је била мана коју је Јехова давао Израелцима? (б) Где се налазила „скривена мана“ и у ком је смислу била „скривена“? (в) Шта предочава једење скривене мане?

¹⁸ Јехова је у Мојсијево време давао Израелцима ману коју су јели током путовања по пустињи. Та мана није била скривена, јер се сваког јутра, осим на сабат, чудом појављивала, а изгледала је попут пахуљастог иња које се ухвати по земљи. Бог је на тај начин Израелце одржавао у животу. Да би се сачувао спомен на то, Јехова је заповедио Мојсију да тим ’хлебом‘ напуни златну посуду и да је стави у свети ковчег савеза да би се то у Израелу ’чувало из нараштаја у нараштај‘ (Излазак 16:14, 15, 23, 26, 33; Јеврејима 9:3, 4).

¹⁹ Мана је заиста прикладан симбол! Она се у светом шатору чувала у Светињи над светињама, где се налазио ковчег савеза, над чијим је поклопцем сјала натприродна светлост која је предочавала Јеховино присуство (Излазак 26:34). Нико није смео да уђе у то свето место како би јео скривену ману. Међутим, Исус је рекао да ће његови помазани следбеници који победе свет јести „од скривене мане“. И они ће попут Христа ’ући у само небо, а не у неко свето место начињено рукама, које је копија оног стварног‘ (Јеврејима 9:12, 24). Након што ускрсну, ’обући ће се у нераспадљивост и бесмртност‘, а управо то симболизује непропадљива ’скривена мана‘ коју ће им Јехова дати. То је заиста велика част за ту малу групу победника! (1. Коринћанима 15:53-57).

20, 21. (а) Шта представља бели округли камен који добијају помазани хришћани? (б) Коју наду гаји велико мноштво, будући да постоји само 144 000 белих округлих каменчића?

²⁰ Они такође добијају и „бели округли камен“. На римским судовима су се такви обли каменчићи користили за изрицање пресуде. b Бели каменчић је значио ослобађајућу пресуду, а црни казну, веома често смртну. То што Исус хришћанима у Пергаму даје „бели округли камен“ показује да их сматра недужним, чистим и неупрљаним. Међутим, Исусове речи могу имати и други смисао. У време древног Рима, округли каменчићи су служили као улазница на неки важан догађај. Отуда бели камен који добија сваки помазани хришћанин који победи може значити нешто веома посебно — наиме допуштање да заузме почасно место на небу приликом Јагњетове свадбе. Постоји само 144 000 таквих округлих каменчића (Откривење 14:1; 19:7-9).

²¹ Да ли то значи да за тебе нема награде уколико си члан великог мноштва придружених Јеховиних слугу? Нипошто! Премда нећеш добити бели округли камен који би ти омогућио приступ на небо, ипак, ако истрајеш можеш преживети велику невољу и радовати се претварању земље у Рај. На том послу сарађиваћеш са ускрснулим верним Божјим слугама из претхришћанског времена и с ’другим овцама‘ које су умрле у новије доба. Захваљујући откупнини, на крају ће и сви други људи ускрснути у живот у земаљском Рају (Псалам 45:16; Јован 10:16; Откривење 7:9, 14).

22, 23. Шта представља име написано на округлом камену који добијају помазани хришћани и какво охрабрење речи из Откривења пружају свим Божјим слугама?

²² Шта је ново име које је написано на том камену? Име идентификује особу и разликује је од других. Помазани хришћани добијају  тај камен након што као победници заврше свој живот на земљи. Према томе, име на камену очигледно показује да ће добити изузетну част, наиме да ће бити уједињени са Исусом на небу и да ће тако постати његови најближи сарадници и ступити у краљевску службу. Та служба је намењена само онима који ће наследити небеско Краљевство и само ће они моћи у потпуности разумети шта то значи. Дакле, ради се о имену то јест ознаци службе. То име „не зна нико осим онога који га прима“. (Упоредити с Откривењем 3:12.)

²³ Те речи су снажан подстрек „Јовановој класи“ да „чује шта дух говори скупштинама“ и да то примењује. То је охрабрење и за њихове сараднике, велико мноштво, да верно служе заједно с преосталим помазаницима који су на земљи и да заједно с њима објављују Јеховино Краљевство!

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Слике на 43. страни]

Рељефни прикази у берлинском музеју Пергамон сведоче о раширености паганских култова

[Слика на 45. страни]

Посуда с маном била је скривена од погледа јер се налазила у ковчегу савеза. То што помазани хришћани који остану верни добијају симболичну скривену ману значи да добијају бесмртност

[Слика на 45. страни]

Бели округли камен намењен је онима којима је допуштен приступ на Јагњетову свадбу