12. поглавље

„Чврсто се држи онога што имаш“

ФИЛАДЕЛФИЈА

1. У ком граду се налазила скупштина којој је Исус упутио своју шесту поруку и шта значи име тог града?

 БРАТСКА ЉУБАВ је предивна одлика. Исус је несумњиво има на уму када износи своју шесту поруку, упућену скупштини у Филаделфији, граду чије име значи „братска љубав“. Остарели Јован још увек се сећа како је пре више од 60 година Петар уверавао Исуса у своју дубоку љубав према њему (Јован 21:15-17). Да ли хришћани у Филаделфији показују братску љубав? Очигледно је тако.

2. Какав је град била Филаделфија, какво је било духовно стање тамошње скупштине и шта Исус каже њеном анђелу?

² Филаделфија се налазила око педесет километара југоисточно од Сарда, на месту данашњег турског града Аласехира, и  у Јованово време је била прилично богат град. Међутим, значајније је запазити да је тамо била духовно богата скупштина. Тамошња браћа су вероватно била веома срећна када је код њих дошао гласник с поруком, вероватно из правца Сарда. Порука коју им он носи садржи подстицајан савет. Али у њој се прво указује на ауторитет који има њен славни Пошиљалац, који каже: „Анђелу скупштине у Филаделфији напиши: Ово говори онај који је свет и истинит, који има Давидов кључ, који кад отвори нико не може затворити, а кад затвори нико не може отворити“ (Откривење 3:7).

3. Зашто је прикладно то што Исус за себе каже да је „свет и истинит“?

³ Јован је чуо када је Петар рекао Исусу Христу: „Ти имаш речи вечног живота. Ми смо поверовали и спознали да си ти Божји Свети“ (Јован 6:68, 69). Будући да је Јехова Бог оличење светости, сигурно је и његов јединорођени Син свет (Откривење 4:8). Осим тога, Исус за себе каже да је „истинит“. Грчка реч алетхинос која је овде преведена са „истинит“ такође значи „прави, стваран“. У том смислу може се рећи да је Исус истинита светлост и прави хлеб који је сишао с неба (Јован 1:9; 6:32). Он је прави чокот (Јован 15:1). Исус је истинит и у том смислу што му се може веровати. Он увек говори истину. (Видети Јована 8:14, 17, 26.) Тај Син Божји је у сваком погледу достојан да буде Краљ и Судија (Откривење 19:11, 16).

„Давидов кључ“

4, 5. С којим је савезом повезан „Давидов кључ“?

⁴ Исус има „Давидов кључ“. Помоћу њега он ’отвара тако да нико не може затворити, а кад затвори, нико не може отворити‘. Шта представља тај „Давидов кључ“?

⁵ Јехова је с израелским краљем Давидом склопио савез за вечно краљевство (Псалам 89:1-4, 34-37). Давид и његови потомци владали су у Јерусалиму с Јеховиног престола од 1070. до 607. пре н. е., када је Бог казнио то краљевство јер је било огрезло у злу. Тако је Јехова почео да испуњава своје пророчанство из Језекиља 21:27: „Уништићу, уништићу, уништићу круну [то јест земаљски Јерусалим], и она [круна Давидовог краљевства] неће бити ничија док не дође онај који има законско право на њу, и њему ћу је дати.“

6, 7. Када и како се појавио „онај који има законско право“ на круну?

⁶ Када и како ће се појавити „онај који има законско право“ на круну? Како ће он добити круну као наследник Давидовог краљевства?

⁷ Око 600 година касније, девица Марија, Јеврејка која је потицала из Давидове лозе, затруднела је уз помоћ светог духа. Бог је послао анђела Гаврила да обавести Марију да ће добити сина и да му да име Исус. Гаврило је још рекао: „Он ће бити велик и зваће се Син Свевишњега. Јехова Бог даће му престо Давида, његовог оца, и он ће владати као краљ над Јаковљевим домом заувек и његовом краљевству неће бити краја“ (Лука 1:31-33).

8. Како је Исус показао да је достојан да наследи Давидов престо?

⁸ Исус је 29. н. е. након крштења у Јордану био помазан светим духом и наименован за будућег Краља из Давидове лозе. Након тога је ревно проповедао добру вест о Краљевству, чиме нам је пружио добар пример. Такође је опуномоћио и своје ученике да и они проповедају (Матеј 4:23; 10:7, 11). Исус се понизио до те мере да је као мученик умро на стубу, чиме је показао да има све потребне особине да буде наследник Давидовог престола. Јехова је ускрснуо Исуса у духовни живот на  небу и дао му бесмртност и узвисио га да буде њему здесна. Тако је Исус постао пуноправни наследник Давидовог престола. У одређено време он ће с пуним правом ’кренути међу своје непријатеље и покорити их‘ (Псалам 110:1, 2; Филипљанима 2:8, 9; Јеврејима 10:13, 14).

9. Шта Исус „откључава“ и „закључава“ Давидовим кључем?

⁹ У међувремену, Исус Давидовим кључем „откључава“ врата разних видова службе и благослова везаних за Божје Краљевство. Посредством Исуса, Јехова избавља помазане хришћане који су на земљи „из власти таме“ и преноси их „у краљевство свог вољеног Сина“ (Колошанима 1:13, 14). Истим кључем „закључавају“ се врата таквих служби и благослова за све оне који се покажу неверни (2. Тимотеју 2:12, 13). Будући да тог вечног наследника Давидовог краљевства подупире сам Јехова, нико га не може спречити у извршавању његових дужности. (Упоредити с Матејем 28:18-20.)

10. На шта Исус храбри скупштину у Филаделфији?

¹⁰ Пошто потичу од особе која има тако велики ауторитет, речи упућене хришћанима у Филаделфији заиста су веома утешне. Исус им упућује похвалу: „Знам твоја дела. (Ево, отворио сам пред тобом врата, која нико не може да затвори.) Знам да имаш мало снаге, а ипак си држао моју реч и ниси се одрекао мог имена“ (Откривење 3:8). Скупштина је била активна и пред њом су се отворила врата — што је несумњиво значило да су околности у којима су живели погодовале њиховој служби. (Упоредити с 1. Коринћанима 16:9; 2. Коринћанима 2:12.) Зато Исус храбри припаднике скупштине да добро искористе те околности за проповедање. Они су били истрајни и показали су да уз помоћ Божјег духа имају довољно снаге да врше даљња „дела“ у Јеховиној служби (2. Коринћанима 12:10; Захарија 4:6). Они су слушали заповести Исуса Христа и нису га се одрекли ни речима ни делима.

„Клањаће ти се“

11. Који благослов Исус обећава хришћанима и на који начин су се његове речи испуниле?

¹¹ Зато им Исус обећава шта ће учинити за њих: „Ево, довешћу оне из Сатанине синагоге, који кажу да су Јудејци а нису, него лажу — ево, присилићу их да дођу и поклоне се пред твојим ногама и виде да те ја волим“ (Откривење 3:9). Можда су овој скупштини, као што је то био случај и у Смирни, тамошњи Јудејци стварали проблеме. Исус те Јудејце назива ’Сатанином синагогом‘. Међутим, неки од њих су касније схватили да је оно што хришћани проповедају о Исусу заиста истина. Они су се вероватно „поклонили“ онако како је то Павле описао у 1. Коринћанима 14:24, 25 и на тај начин се искрено покајали и постали хришћани, исказавши тиме дубоко цењење према Исусовој великој љубави коју је показао положивши живот за своје ученике (Јован 15:12, 13).

12. Зашто су чланови јудејске синагоге у Филаделфији вероватно били запањени када су сазнали да су се неки од њих „поклонили“ тамошњој хришћанској заједници?

¹² Чланови јудејске синагоге у Филаделфији вероватно су били запањени када су сазнали да су се неки од њих „поклонили“ тамошњој хришћанској заједници. Будући да је у скупштини сигурно било много оних који нису били Јудејци, они су очекивали да се догоди обратно. Зашто? Зато што је Исаија прорекао: „Краљеви [који нису Јудејци] ће бити твоји [Израелови] хранитељи, а њихове кнегиње биће ти дадиље. Клањаће ти се лицем до земље“ (Исаија 49:23; 45:14; 60:14). Слично томе, Захарија је под надахнућем написао: „У то време десет људи [који нису Јудејци] из свих језика којима говоре народи ухватиће једног Јудејца за скут и говориће: ’Идемо с вама, јер смо чули да је Бог с вама‘“ (Захарија 8:23). Да, требало је да се они који нису били пореклом Јудејци поклоне Јудејцима, а не обратно!

13. Ко су Јудејци који су доживели испуњење пророчанстава упућених древном Израелу?

 ¹³ Та пророчанства су била упућена Божјем изабраном народу. У време када су изговорена, Израелци су били повлашћен народ. Али, када је тај јудејски народ одбацио Месију и Јехова је одбацио њих (Матеј 15:3-9; 21:42, 43; Лука 12:32; Јован 1:10, 11). На Педесетницу 33. н. е. уместо њих изабрао је прави Израел Божји, хришћанску скупштину. Његови чланови су Јудејци у духовном смислу и њихово обрезање заиста има праву вредност јер представља обрезање срца (Дела апостолска 2:1-4, 41, 42; Римљанима 2:28, 29; Галатима 6:16). Дакле, једини начин да онај ко је по рођењу Јудејац поново дође у добар однос с Јеховом јесте да поверује у Исуса као Месију (Матеј 23:37-39). То је очигледно требало ускоро да се догоди с неким појединцима у Филаделфији. a

14. На који начин су се пророчанства из Исаије 49:23 и Захарије 8:23 испунила у савремено доба?

¹⁴ Пророчанства попут оних из Исаије 49:23 и Захарије 8:23 испунила су се у савремено доба на један веома значајан начин. „Јованова класа“ је својим проповедањем омогућила да многи уђу на отворена врата службе за Краљевство. b Већина њих долази из хришћанских цркава, које лажно тврде да сачињавају духовни Израел. (Упоредити с Римљанима 9:6.) Они сачињавају велико мноштво које је исказујући веру у Исусову жртвену крв опрало и убелило своје хаљине (Откривење 7:9, 10, 14). Будући да су подложни Христу као свом Краљу, надају се да ће наследити благослове његовог Краљевства овде на земљи. Они прилазе Исусовој помазаној браћи и у духовном погледу им се „клањају“, ’јер су чули да је с њима Бог‘. Они помажу у служби тим помазаницима, с којима су уједињени у међународно братство (Матеј 25:34-40; 1. Петрова 5:9).

’Час кушње‘

15. (а) Шта је Исус обећао хришћанима у Филаделфији и на шта их је подстакао? (б) Шта је била награда коју су ти хришћани ишчекивали?

¹⁵ Исус надаље каже: „Пошто си се држао речи о мојој истрајности, и ја ћу тебе сачувати у часу кушње који ће доћи на цео свет, да би се искушали они који живе на земљи. Долазим брзо. Чврсто се држи онога што имаш, да ти нико не узме награду“ (Откривење 3:10, 11). Премда хришћани из Јовановог времена нису доживели Господов дан (јер је он започео тек 1914), вера у то да ће Исус доћи давала им је снагу да истрају у проповедању (Откривење 1:10; 2. Тимотеју 4:2). На небу их је чекала награда — вечни живот (Јаков 1:12; Откривење 11:18). Знали су да уколико остану верни до смрти нико им не може узети ту награду (Откривење 2:10).

16, 17. (а) Шта је ’час кушње који ће доћи на цео свет‘? (б) У каквим су се околностима помазаници нашли када је започео ’час кушње‘?

 ¹⁶ Међутим, шта је ’час кушње‘? Нема сумње да су се ти азијски хришћани ускоро суочили с још једним таласом тешког прогонства које су покренуле власти у Римском царству. c Међутим, главно испуњење тих речи наступа у часу решетања и суђења током Господовог дана и све више се појачава од 1918. То испитивање показује да ли је неко на страни Божјег успостављеног Краљевства или на страни Сатаниног света. Ради се о релативно кратком периоду — „часу“ — који се још није завршио. Докле год он траје, никад не смемо заборавити да живимо „у часу кушње“ (Лука 21:34-36).

¹⁷ Попут непоколебљиве филаделфијске скупштине, „Јованова класа“, сачињена од помазаних хришћана, морала се 1918. године суочити с противљењем савремене ’Сатанине синагоге‘. Верске вође хришћанских цркава, које су тврдиле да њихови чланови сачињавају духовни Израел, препредено су манипулисале властима наводећи их да прогоне праве хришћане. Па ипак, прави хришћани су се свим силама трудили да се ’држе речи о Исусовој истрајности‘. Тако су се уз духовну помоћ — ’малу снагу‘, која је ипак била значајна — одржали и прихватили подстицај да уђу на врата која су се тада отворила пред њима. А каква су се то врата отворила?

 ’Отворена врата‘

18. Које је наименовање Исус извршио 1919. и по чему је онај ко је тада био наименован био сличан верном Језекијином управитељу?

¹⁸ Године 1919. Исус је испунио своје обећање и малу групу правих помазаних хришћана признао за свог ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45-47). Они су тада добили одговорну службу, какву је вршио верни управитељ Елијаким у време владавине краља Језекије. d Јехова је о Елијакиму рекао: „Ставићу му на раме кључ Давидовог дома, па кад он отвори, нико неће затворити, а кад он затвори, нико неће отворити.“ Елијаким је носио велику одговорност као дворанин краља Језекије, Давидовог потомка. Слично томе, „Јовановој класи“ је данас поверен „кључ Давидовог дома“, наиме, они су задужени да као заступници Месијанског Краљевства организују теократске активности на земљи. Јехова је ојачао своје слуге за извршење тог задатка, а њихову малу снагу претворио је у велику, довољну за обављање огромног дела сведочења по целом свету (Исаија 22:20, 22; 40:29).

19. Како „Јованова класа“ извршава дужности које јој је Исус дао 1919. и који су плодови њеног рада?

¹⁹ Опонашајући Исусов пример, помазани остатак је 1919. године започео с ревним проповедањем добре вести о Краљевству широм света (Матеј 4:17; Римљанима 10:18). Због тога су неки из савремене „Сатанине синагоге“, то јест из цркава хришћанства, пришли помазаном остатку,  покајали се и „поклонили“ пред тим робом, признајући да су му подложни. Придружили су се „Јовановој класи“ да би заједно с њеним старијим члановима служили Јехови. То се одвијало све док није био попуњен број Исусове помазане браће. Након тога, помазаном робу је почело да се прикључује ’велико мноштво из свих народа‘ и да му се ’клања‘ (Откривење 7:3, 4, 9). Тај роб и споменуто велико мноштво уједињено служе у организацији Јеховиних сведока.

20. Зашто данас Јеховини сведоци треба да буду посебно јаки у вери и активни у Божјој служби?

²⁰ Данашње Јеховине сведоке повезује искрена братска љубав каква је постојала и међу хришћанима у Филаделфији. Они схватају да дело проповедања треба обавити што хитније. Ускоро ће избити велика невоља и Сатанин зли свет ће бити уништен. Зато дајмо све од себе да нас тај дан затекне јаке у вери и активне у Божјој служби, како нам име не би било избрисано из Јеховине књиге живота! (Откривење 7:14). Упозорење које је Исус упутио скупштини у Филаделфији требало би да схватимо веома озбиљно. Оно нам може помоћи да се чврсто држимо службе која нам је поверена и да добијемо своју награду — вечни живот.

Благослови који чекају победнике

21. На који начин се „Јованова класа“ ’држи речи о Исусовој истрајности‘ и које им обећање Исус даје?

²¹ „Јованова класа“ се ’држи речи о Исусовој истрајности‘, то јест опонаша његов пример и истрајава у служби (Јеврејима 12:2, 3; 1. Петрова 2:21). Зато су за њих веома охрабрујуће даљње речи које Исус упућује скупштини у Филаделфији: „Онога ко победи учинићу стубом у храму мог Бога и он више неће изаћи одатле“ (Откривење 3:12а).

22. (а) На који је храм Исус мислио када је рекао „у храму мог Бога“? (б) Како ће помазани хришћани који победе постати „стубови“ у том храму?

²² Заиста је велика част да неко постане стуб у Јеховином храму. У древном Јерусалиму дословни храм је био средиште обожавања Јехове. Одређеног дана сваке године првосвештеник је у храму приносио крв жртвених животиња пред чудесним светлом које је предочавало Јеховину присутност у ’Светињи над светињама‘ (Јеврејима 9:1-7). Приликом Исусовог крштења настао је један други храм, наиме, Јеховин велики духовни храм. Светиња над светињама тог храма налази се на небу, где је Исус узашао да би се ’појавио пред Божјим лицем‘ (Јеврејима 9:24). Исус је Првосвештеник и принео је само једну жртву за потпуно очишћење греха — и то своју крв коју је пролио као савршен човек (Јеврејима 7:26, 27; 9:25-28; 10:1-5, 12-14). Докле год су верни, помазани хришћани на земљи служе као свештеници у земаљском дворишту тог храма (1. Петрова 2:9). Али кад постигну коначну победу, они улазе у небеску светињу над светињама и постају попут постојаних „стубова“ тог симболичног Божјег храма (Јеврејима 10:19; Откривење 20:6). Нема опасности да ће икада морати  да напусте тај храм — што значи да „више неће изаћи одатле“.

23. (а) Које још обећање Исус даје помазаним хришћанима који буду победили? (б) Шта открива Јеховино име и име новог Јерусалима написано на хришћанима који победе?

²³ Исус у поруци даље каже: „Написаћу на њему име мог Бога и име града мог Бога, новог Јерусалима који силази с неба од мог Бога, и своје ново име написаћу на њему“ (Откривење 3:12б). Ти победници имају на себи написано име Јехове — свог и Исусовог Бога. То јасно показује да су Јехова и Исус две одвојене особе, а не два дела троједног бога, то јест Тројства (Јован 14:28; 20:17). Сва створења ће схватити да ти помазаници припадају Јехови. Они су његови сведоци. Поред тога, они на себи имају написано име новог Јерусалима, небеског града који ће сићи с неба у том смислу што ће своју добротворну власт проширити на све људе који су верни Богу (Откривење 21:9-14). И сви хришћани на земљи, то јест све Христове земаљске овце, тада ће видети да су ти помазаници грађани Краљевства, небеског Јерусалима (Псалам 87:5, 6; Матеј 25:33, 34; Филипљанима 3:20; Јеврејима 12:22).

24. Шта предочава Исусово ново име и у ком је смислу оно написано на верним помазаним хришћанима?

²⁴ На крају, помазани хришћани који победе имају на себи написано и Исусово ново име. Оно предочава Исусове нове дужности и јединствену част коју му је Јехова исказао (Филипљанима 2:9-11; Откривење 19:12). Нико други не зна то име зато што нико други није тако нешто доживео нити су му биле поверене такве дужности и указане такве части. Али кад Исус напише своје име на својој верној браћи, они тада ступају у присан однос с њим на небу и чак деле његове дужности и части (Лука 22:29, 30). Није никакво чудо што поруку упућену тим помазаницима Исус закључује побудом коју често понавља: „Ко има ухо, нека чује шта дух говори скупштинама“ (Откривење 3:13).

25. Како сваки хришћанин може да примењује начела на којима се темеље Исусови савети упућени скупштини у Филаделфији?

²⁵ Ова порука је сигурно много охрабрила верне хришћане у Филаделфији. А и данас, током Господовог дана, „Јованова класа“ у њој налази снажне поуке. Међутим, њена начела су важна за сваког хришћанина, без обзира на то да ли је помазаник или друга овца (Јован 10:16). Добро је да сви непрестано доносимо плодове у служби за Краљевство, попут хришћана из Филаделфије. Свако од нас има барем мало снаге. Свако од нас може учинити нешто у Јеховиној служби. Зато искористимо снагу коју имамо! Без оклевања уђимо на свака врата која нам се отворе у погледу већег учествовања у теократским активностима. Чак се можемо молити Јехови да нам отвори таква врата (Колошанима 4:2, 3). Уколико будемо опонашали Исусову истрајност и доказали да смо достојни да носимо његово име, показаћемо да имамо ухо које чује шта Божји свети дух говори скупштинама!

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Оквир на 63. страни]

Помоћи многима да се „поклоне“

Изгледа да од 144 000 помазаника који ће наследити небеско Краљевство земаљску службу још није завршио само један мали број, који сачињава „Јованову класу“ и броји мање од 9 000 особа. Истовремено велико мноштво расте и сада их има преко 6 600 000 (Откривење 7:4, 9). Шта је допринело том огромном порасту? Велик допринос су дале различите школе које одржавају Јеховини сведоци. У потпуној супротности с образовањем које нуде цркве у својим теолошким школама, где се научава светска филозофија, а умањује вредност Библије, школе Јеховиних сведока изграђују у људима чврсту веру у Божју Реч. Оне истичу њену практичност и разјашњавају како се уз примену њених начела може водити чист, моралан живот и предано служити Богу. Од 1943. године, у Дворанама Краљевства Јеховиних сведока широм света одржава се Теократска школа проповедања. Сваке седмице милиони присуствују тој библијској школи, која се у целом свету спроводи по јединственом наставном програму.

Од 1959. Јеховини сведоци одржавају и Семинаре за наименовану браћу, који су намењени обуци скупштинских старешина и слугу помоћника. А од 1977. кроз Школу за пионире прошле су стотине хиљада браће и сестара који пуновремено служе Јехови показујући дух какав је владао и у филаделфијској скупштини. Године 1987. почела је с радом и Школа за обучавање наименоване браће. Браћи која заврше ту школу додељују се посебни видови службе по целом свету.

Истакнута школа Јеховиних сведока јесте њихова мисионарска школа Галад. Откад је 1943. започела с радом, ову мисионарску школу, која се налази у америчкој савезној држави Њујорк, готово сваке године завршавају два разреда. У њој је досад школовано више од 7 000 Јеховиних слугу, који су као мисионари послати у разне земље. Мисионари који су је завршили служили су досад у више од сто земаља, а у многима од њих управо су они покренули проповедање добре вести о Краљевству. Неки који су Галад завршили пре више од 60 година и данас служе као мисионари. Они сарађују с млађим мисионарима и заједно с њима доприносе глобалном порасту Јеховине организације. Тај пораст је заиста задивљујућ!

[Табела на 64. страни]

Године 1919. Исус је као Краљ „отворио врата“ хришћанске службе, то јест омогућио повољне околности за њено одвијање. Све је више преданих хришћана који улазе на та врата користећи повољне околности за службу.

Земље у Хришћани Пуновремени

којима се који су проповедници e

Година проповедало проповедали f

1918. 14 3 868 591

1928. 32 23 988 1 883

1938. 52 47 143 4 112

1948. 96 230 532 8 994

1958. 175 717 088 23 772

1968. 200 1 155 826 63 871

1978. 205 2 086 698 115 389

1988. 212 3 430 926 455 561

1998. 233 5 544 059 698 781

2005. 235 6 390 022 843 234

[Фусноте]

[Табела на 65. страни]

Јеховини сведоци своју службу обављају целим срцем. То се може видети из следеће табеле која показује колико су сати провели у проповедању и поучавању других људи и вођењу бесплатних библијских студија са заинтересованим особама.

Сати проведени Број библијских

у служби студија

проповедања (месечни просек)

Година (укупно годишње)

1918. 19 116 Нема извештаја

1928. 2 866 164 Нема извештаја

1938. 10 572 086 Нема извештаја

1948. 49 832 205 130 281

1958. 110 390 944 508 320

1968. 208 666 762 977 503

1978. 307 272 262 1 257 084

1988. 785 521 697 3 237 160

1998. 1 186 666 708 4 302 852

2005. 1 278 235 504 6 061 534

[Слика на 59. страни]

Римски кључ из првог века