Пређи на садржај

Паклена ватра — да ли је то део Божје правде?

Паклена ватра — да ли је то део Божје правде?

Паклена ватра — да ли је то део Божје правде?

Да ли сте икада видели како некога муче? Надамо се да нисте. У сваком случају, мучење је ужасно и изазива одвратност. А шта је с мукама које наноси Бог? Можете ли замислити тако нешто? Ипак, учење о пакленој ватри, које је званична доктрина многих религија, подразумева управо то.

Замислите на тренутак следећи ужасан призор: Особа се пече на ужареној металној плочи. У својој агонији, она запомаже за милост, али је нико не слуша. То мучење траје и траје, из сата у сат, из дана у дан — без престанка!

Ма какав да је злочин та особа можда починила, зар се не бисте сажалили на њу? А шта рећи за онога ко је наредио то мучење? Да ли би то могла да учини особа пуна љубави? Ни случајно! Љубав је милосрдна и саосећајна. Отац пун љубави може казнити своју децу, али их он никада не би мучио!

Међутим, многе религије научавају да Бог мучи грешнике у вечној пакленој ватри. То је, како се тврди, Божја правда. Ако би то било тачно, ко је онда створио то страшно место вечног мучења? И ко је одговоран за ужасне муке које се тамо наносе? Одговори би требало да буду очигледни. Ако би такво место стварно постојало, онда би Бог морао да буде његов творац, и он би био одговоран за оно што се тамо догађа.

Можете ли то прихватити? Библија a каже: „Бог је љубав“ (1. Јованова 4:8). Да ли би Бог љубави проузроковао мучење које је одвратно чак и људима који имају врло мало обзира према другима? Сигурно да не би!

Неразумно учење

Ипак, многи верују да ће зли отићи у пакао и бити заувек мучени. Да ли је то учење логично? Људски животни век је ограничен на 70 или 80 година. Чак и ако је неко целог живота чинио екстремно зло, да ли би вечно мучење било праведна казна? Не би. Било би крајње неправедно вечно мучити човека због грехова које је починио током ограниченог животног века.

Ко зна истину о томе шта се догађа након што умремо? Само Бог може открити ту информацију, и он је то учинио у својој писаној Речи, Библији, на коју је претходно указано. Ево шта Библија каже: „Како умире [животиња] умире и [човек], и сви исти дах имају... Све на једно место иде. Све је од праха произишло, и све се у прах враћа“ (Проповедник 3:19, 20). Овде се не спомиње никакав ужарени пакао. Кад умру, људи се враћају у прах, у непостојање.

Да би била мучена, особа мора да буде у свесном стању. Да ли се мртви налазе у свесном стању? Не. „Живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају [„нису свесни баш ничега“, New World Translation of the Holy Scriptures], и њима нема више ни плате, јер се на успомену њихову заборавља“ (Проповедник 9:5). Немогуће је да мртви, који „нису свесни баш ничега“, осете патње у пакленој ватри.

Штетна доктрина

Неки тврде да је учење о пакленој ватри корисно, без обзира на то да ли је истинито или није. Зашто? Како кажу, оно одвраћа од чињења зла. Да ли је то тачно? Па, да ли је у подручјима где људи верују у паклену ватру стопа криминала нижа него на другим местима? Тешко! У ствари, доктрина о пакленој ватри је веома штетна. Да ли ће особа која верује да Бог мучи људе гледати на мучење као на нешто ужасно? Зашто би тако гледала? Они који верују у неког окрутног бога често и сами постају окрутни попут њега.

Без обзира како једна разумна особа може гледати на то, она не може прихватити постојање неког пакла у ком се људи муче. То једноставно није логично. Људи се гнушају таквих ствари. Што је још важније, Божја Реч нигде не каже да постоји такво место. Кад особа умре, ’враћа се у прах свој, и тад пропадају све помисли њене‘ (Псалам 146:4).

Шта је казна за грех?

Да ли то значи да нема казне за наше грехе? Не. Свети Бог кажњава грешнике, али их не мучи. И кад се грешници покају, он им опрашта. Шта је казна за грех? Библија даје директан одговор: „Плата коју даје грех [је] смрт“ (Римљанима 6:23). Живот је дар од Бога. Кад грешимо, више не заслужујемо тај дар и ми умиремо.

Можда се питате: ’Зар је то праведно? Па, свако умире!‘ То је тако зато што смо сви грешни. У ствари, нико не заслужује живот. „Преко једног човека у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12).

Можда сада мислите: ’Ако сви грешимо те зато сви и умиремо, зашто треба да настојимо да будемо честити? Изгледа да они који се труде да буду послушни Богу не пролазе ништа боље од оних који су зли.‘ Али, није тако. Иако сви ми грешимо, Бог опрашта онима који се искрено покају и настоје да се промене. Он награђује наше напоре да ’обновимо свој ум‘ и чинимо добро (Римљанима 12:2). Ове истине представљају темељ за једну дивну наду.

Награда за добре људе

Кад умремо, престајемо да постојимо. Али, то не значи да је то крај свега. Верни човек Јов је знао да ће отићи у гроб (Шеол) када умре. Али, запазите како се он молио Богу: „О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гњев твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! Кад умре човјек хоће ли оживјети?... Зазваћеш и ја ћу ти се одазвати“ (Јов 14:13-15, Даничић-Караџић).

Јов је веровао да ће га се Бог сетити и ускрснути га, под условом да остане веран до смрти. У то су веровале све Божје слуге из древних времена. Сам Исус је потврдио ту наду када је рекао: „Долази час у који ће сви који су у спомен-гробовима чути његов глас и изаћи ће, они који су чинили добро на ускрсење живота, а они који су чинили зло на ускрсење суда“ (Јован 5:28, 29).

Када ће ускрсење почети? Према Библији, то ће се десити у блиској будућности. Библијска пророчанства указују да је 1914. овај свет ушао у своје „последње дане“ (2. Тимотеју 3:1). Када наступи оно што многи називају ’крај света‘, Бог ће у кратком року уклонити зло и успоставити нови свет над којим ће владати небеска владавина (Матеј, 24. поглавље; Марко, 13. поглавље; Лука, 21. поглавље; Откривење 16:14).

Након тога ће цела земља бити претворена у рај у ком ће живети људи који искрено настоје да служе Богу. Зли неће горети у пакленој ватри, али за њих неће бити места ни у том предстојећем рају. У Псалму 37:10, 11 читамо: „Још мало и нестаће бездушника. Погледаћеш на место његово, и њега већ неће више бити. Али смерни ће чувати земљу и уживаће у изобиљу мира.“

Да ли је све то само сан? Не, то је Божје обећање. У Библији читамо: „Тада чух снажан глас од престола како говори: ’Гле! Божји шатор је с људима, и он ће пребивати с њима, и они ће бити његов народ. И сам Бог биће с њима. И он ће обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари прођоше‘“ (Откривење 21:3, 4).

Да ли верујете у ове речи? Постоје чврсти разлози за то. Божја реч се увек обистињује (Исаија 55:11). Подстичемо вас да сазнате више о томе шта Бог намерава да уради за човечанство. Јеховини сведоци ће вам радо помоћи. Да ли бисте желели више информација? Пишите Јеховиним сведоцима на одговарајућу доле наведену адресу.

Уколико није другачије назначено, библијски стихови су узети из превода Др Лујо Бакотић/Нови свет, издање из 1999.

[Фусноте]

a У исламском свету, Библија се састоји од књига познатих као Теврат (Тора), Зебур (Псалми) и Инџил (Јеванђеља). Најмање 64 стиха из Курана говоре да су ове књиге Божја Реч и наглашавају да их треба читати и извршавати њихове заповести. Неки тврде да су Тора, Псалми и Јеванђеља измењени. Они који то тврде заправо кажу да Бог не може да сачува своју Реч.