Јеховини сведоци

Дефиниција: Међународна хришћанска заједница људи који ревно проповедају о Јехови Богу и његовим намерама  с човечанством. Своја веровања темеље искључиво на Библији.

По којим се веровањима Јеховини сведоци разликују од других религија?

(1) Библија: Јеховини сведоци верују да је целокупна Библија надахнута Божја Реч, и сва своја веровања заснивају на Библији као ауторитету, а не на људским традицијама.

(2) Бог: Обожавају Јехову као јединог истинитог Бога и радо разговарају с другима о њему и о његовим намерама с људима. Сви који јавно сведоче о Јехови обично се поистовећују с једном групом — „Јеховиним сведоцима“.

(3) Исус Христ: Верују да Исус Христ није део Тројства, већ да је Божји Син, прво што је Бог створио, како то каже Библија; да је постојао пре него што је постао човек и да је његов живот пренет с неба у утробу девице Марије; да је живот који је имао као савршен човек жртвовао да би они који исказују веру били спасени и имали вечни живот; да од 1914. године влада као Краљ и да му је Бог дао власт над целом земљом.

(4) Божје Краљевство: Верују да је Божје Краљевство једина нада за људе; да је оно стваран облик владавине; да ће ускоро уништити садашњи свет, укључујући и све људске власти и да ће створити нови праведни свет.

(5) Небески живот: Верују да ће 144 000 духом помазаних хришћана бити с Христом у његовом небеском Краљевству, и да ће с њим владати као краљеви. Не сматрају да је небески живот награда за све „добре“ људе.

(6) Земља: Верују да ће се Божја првобитна намера са земљом остварити; да ће она бити настањена искључиво људима који ће обожавати Јехову и који ће вечно живети као савршени људи; да ће чак и они који су умрли имати прилику да уживају у тим благословима.

(7) Смрт: Верују да мртви нису свесни ничега; да не осећају ни бол ни радост у неком духовном подручју; да постоје у Божјем сећању и да могу поново живети захваљујући ускрсењу.

 (8) Последњи дани: Верују да од 1914. године живимо у последњим данима овог злог света; да ће они који воле правду преживети и остати на очишћеној земљи.

(9) Одвојеност од света: Искрено се труде да не буду део света, као што је Исус и рекао за своје праве следбенике. Показују праву хришћанску љубав према ближњима, али не учествују у политици нити у ратовима. Удовољавају материјалним потребама своје породице, али нису похлепни за материјалним стварима, не теже за личном славом нити су претерано заокупљени ужицима.

(10) Примена библијских савета: Верују да је веома важно примењивати савете из Божје Речи у свакодневном животу — у кући, у школи, на послу, у скупштини. Без обзира на то како је особа раније живела, она може постати Јеховин сведок уколико више не ради оно што Божја Реч осуђује и уколико примењује Божје савете из ње. Али, ако неко почини прељубу, блуд, постане хомосексуалац, наркоман, пијаница, лажов или лопов, биће искључен из организације.

(Овде су укратко наведена нека веровања Јеховиних сведока, али то свакако нису све тачке по којима се њихова веровања разликују од веровања других група. Библијски темељ за та веровања може се наћи у Индексу на крају ове књиге.)

Да ли су Јеховини сведоци нека америчка вера?

Они заступају Божје Краљевство, а не неке политичке, економске или друштвене системе било ког народа у овом свету.

Тачно је да су Јеховини сведоци у савремено доба започели са својом активношћу у Сједињеним Америчким Државама. То што се њихова светска централа тамо налази допринело је томе да се библијска литература штампа и отпрема у све делове света. Али Сведоци не сматрају да је неки народ бољи од другог народа. Сведока има у скоро свим земљама и они имају своја представништва у многим деловима света одакле се надгледа њихова активност на тим подручјима.

 Размисли о следећем: Исус је као Јудејац рођен у Палестини, али хришћанство није палестинска религија, зар не? Није толико важно место где се Исус родио као човек. Оно што је Исус научавао потиче од његовог Оца, Јехове Бога, који је непристран према људима из свих народа (Јов. 14:10; Дела 10:34, 35).

Како се финансира дело Јеховиних сведока?

Добровољним прилозима, као и код првих хришћана (2. Кор. 8:12; 9:7). На њиховим састанцима се не сакупља новац нити се присутни моле да дају новац. Сви прилози се користе за библијско образовно дело које Сведоци спроводе у читавом свету.

Сведоци нису плаћени за то што иду од куће до куће нити за уручивање библијске литературе на улици. Љубав према Богу и ближњима подстиче их да говоре о Божјој намери с људима.

The Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania, законска верска корпорација којом се користе Јеховини сведоци, основана је 1884. године у складу са Законом о непрофитним корпорацијама Комонвелта Пенсилваније, САД. Дакле, она по закону не може бити, и није предузеће које остварује профит, нити појединци могу остваривати профит преко ње. У статуту ове хришћанске верске заједнице стоји: „Заједница је верски ентитет и није организована за приватну добит било којег правног или физичког лица.“

Да ли су Јеховини сведоци нека секта или култ?

Неки сматрају да је секта група људи која се одвојила од неке религије. Други под тим изразом подразумевају групу људи која следи неког људског вођу или учитеља. То је обично увредљив израз. Иако међу њима има људи из свих друштвених слојева који су раније припадали разним религијама, Јеховини сведоци нису огранак неке цркве. Њихов вођа је Исус Христ, а не неки човек.

Култ је облик обожавања за који се каже да је неортодоксан или да наглашава преданост неком прописаном ритуалу. Многи култови следе људског вођу, а  присталице култова често живе у групама издвојено од друштва. Међутим, Божја Реч треба да буде мерило за то шта је исправно, и Јеховини сведоци се стриктно држе Библије. Њихова религија је начин живота, а не скуп неких ритуала. Они не следе неког човека нити се изолују од друштва. Они живе и раде међу другим људима.

Колико је стара религија Јеховиних сведока?

Према ономе што каже Библија, верних сведока за Јехову било је још од доба Авеља. У Јеврејима 11:4–12:1 пише следеће: „Вером је Авељ принео Богу вреднију жртву него Каин... Вером је Ноје — након што га је Бог упозорио на оно што се још није видело — показао страх пред Богом... Вером је Аврахам, кад је био позван, послушао и отишао на подручје које је требало да добије у наследство... Вером је Мојсије, кад је одрастао, одбио да се зове сином фараонове кћери. Радије је изабрао да буде злостављан заједно с Божјим народом него да привремено ужива у греху.... Дакле, пошто смо окружени толиким облаком сведока, скинимо и ми сваки терет и грех који нас лако може намамити у замку и истрајно трчимо трку која је пред нама.“

Када је реч о Исусу Христу, Библија каже: „Ово говори Амин, верни и истинити сведок, почетак Божјих дела стварања.“ Чији је он био сведок? Он сам је рекао да је објавио име свога Оца. Он је био највећи сведок за Јехову (Откр. 3:14; Јов. 17:6).

Занимљиво је да су неки Јудејци питали да ли је оно што је Исус Христ радио било неко „ново учење“ (Мар. 1:27). Касније су неки Грци мислили да апостол Павле уводи неко „ново учење“ (Дела 17:19, 20). То и јесте било нешто ново за оне који су то слушали, али било је важно да је то истина која је у потпуном складу с Божјом Речју.

Савремена историја Јеховиних сведока започела је када је почетком 1870-их основана једна група за проучавање Библије у Алегенију у Пенсилванији, у САД. У почетку су били познати само као Истраживачи Библије, али су 1931. године узели име Јеховини сведоци, име које је засновано на Библији (Иса. 43:10-12). Њихова веровања  и обичаји нису нови, већ представљају обнову хришћанства првог века.

Да ли Јеховини сведоци сматрају да је само њихова религија права?

Библија се не слаже са савременим гледиштем да постоје многи прихватљиви начини да се служи Богу. У Ефешанима 4:5 пише да постоји „један Господ, једна вера“. Исус је рекао: „Уска су врата и тесан је пут који води у живот и мало је оних који га налазе... Неће свако ко ми говори: ’Господе, Господе‘, ући у небеско краљевство, него онај ко врши вољу мог Оца који је на небесима“ (Мат. 7:13, 14, 21; види и 1. Коринћанима 1:10).

У Библији се више пута о скупу хришћанских учења говори као о ’истини‘, а о хришћанству се говори као о „путу истине“ (1. Тим. 3:15; 2. Јов. 1; 2. Петр. 2:2). Пошто Јеховини сведоци сва своја веровања, мерила понашања и организационе процедуре темеље на Библији, вера у то да је Библија заиста Божја Реч пружа им сигурност да је оно у шта верују стварно истина. Они нису самоуверени већ сматрају да је Библија исправно мерило по коме се може проценити нечија религија. Не мисле само на себе, већ своја веровања радо преносе другима.

Зар није тачно да и друге религије поштују Библију?

Многи у извесној мери користе Библију. Али да ли заиста научавају и поштују оно што је у њој написано? Узмимо у обзир следеће: (1) Из већине библијских превода уклонили су име истинитог Бога које се појављује на хиљаде пута. (2) Доктрина о Тројству, њихово поимање самог Бога, преузета је из паганских извора и до садашње форме се развијала вековима након што је завршено писање Библије. (3) Веровање у бесмртност људске душе и у загробни живот не темељи се на Библији, већ потиче из древног Вавилона. (4) Исус је проповедао о Божјем Краљевству и послао је своје ученике да и они о томе разговарају с другима. Али данашње цркве ретко када спомињу то Краљевство, а ни припадници тих цркава не проповедају ’добру вест о  краљевству‘ (Мат. 24:14). (5) Исус је рекао да ће се његови прави следбеници препознати по самопожртвованој љубави коју имају једни према другима. Да ли се то може рећи за хришћанске религије које учествују у ратовима? (6) Библија каже да Христови ученици неће бити део света и опомиње да онај ко жели да буде пријатељ свету постаје Божји непријатељ, али цркве хришћанства и њихови припадници веома су ангажовани на политичкој сцени овог света (Јак. 4:4). Када се све то узме у обзир, да ли се поштено може рећи да се они заиста држе онога што стоји у Библији?

Како су Јеховини сведоци дошли до свог објашњења Библије?

Један од основних чинилаца је то што Сведоци заиста верују да је Библија Божја Реч и да је све што она садржи написано нама за поуку (2. Тим. 3:16, 17; Римљ. 15:4; 1. Кор. 10:11). Зато они не прибегавају филозофским расправама како би изобличили њене јасне и истините изјаве или да би оправдавали начин живота људи који су одбацили њена морална мерила.

Што се тиче значења симболичног језика у Библији, Сведоци пуштају да Библија саму себе објашњава уместо да они износе своја тумачења (1. Кор. 2:13). Указивања на значење симболичних израза обично се могу наћи у другим деловима Библије. (На пример, погледај Откривење 21:1; затим, што се тиче значења израза ’море‘, види Исаију 57:20. Да би знао ко је „Јагње“ о коме се говори у Откривењу 14:1, види Јована 1:29 и 1. Петрову 1:19.)

Када је реч о испуњењу пророчанстава, Сведоци се држе онога што је Исус рекао, наиме, будно прате догађаје који одговарају ономе што је проречено (Лука 21:29-31; упореди с 2. Петровом 1:16-19). Савесно указују на те догађаје и скрећу пажњу на њихово значење на основу онога што каже Библија.

Исус је рекао да ће на земљи имати ’верног и разборитог роба‘ (своје помазане следбенике гледано у целини), преко кога ће обезбедити духовну храну својим слугама (Мат. 24:45-47). Јеховини сведоци признају такво  уређење. Као и хришћани у првом веку и они се обраћају водећем телу те класе „роба“ приликом решавања тешких питања. У таквим ситуацијама водеће тело се не ослања на људску мудрост већ на добро разумевање Божје Речи, и при том опонаша Божји начин опхођења према његовим слугама и користи помоћ светог духа за који се усрдно моли (Дела 15:1-29; 16:4, 5).

Зашто је током година у учењима Јеховиних сведока дошло до промена?

Библија показује да Јехова омогућава својим слугама да постепено разумеју његове намере (Посл. 4:18; Јов. 16:12). Зато ни пророци које је Бог надахнуо да напишу неке делове Библије нису разумели значење свега што су записали (Дан. 12:8, 9; 1. Петр. 1:10-12). Апостоли Исуса Христа били су свесни чињенице да у то време нису разумели доста тога (Дела 1:6, 7; 1. Кор. 13:9-12). Библија показује да ће се у ’времену краја‘ знање умножити (Дан. 12:4). Боље разумевање често за собом повлачи и неке промене у размишљању. Јеховини сведоци су понизни и спремни да изврше такве промене.

Зашто Јеховини сведоци проповедају од куће до куће?

Исус је прорекао да ће се у наше време обављати то дело: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целом свету за сведочанство свим народима, и тада ће доћи крај.“ Такође је поучио своје следбенике да ’иду и да стварају ученике од људи из свих народа‘ (Мат. 24:14; 28:19).

Када је Исус послао своје прве ученике да проповедају, рекао им је да посећују људе код куће (Мат. 10:7, 11-13). Апостол Павле је у вези са својом службом рекао следеће: „Нисам ништа пропустио да вам кажем од онога што би вам могло бити корисно и да вас поучавам јавно и идући од куће до куће“ (Дела апостолска 20:20, 21; види и Дела апостолска 5:42).

Порука коју Сведоци преносе утиче на живот људи, зато се труде да никога не пропусте (Соф. 2:2, 3). Они  посећују људе првенствено из љубави према Богу, али и према ближњима.

На једној конференцији верских вођа у Шпанији изнето је следеће запажање: „[Цркве] можда превише занемарују оно што представља највећу преокупацију Сведока — кућне посете, које спадају у апостолску методу ране цркве. Док већина цркава ограничава своју активност на изградњу својих храмова, звонећи звонима како би привукла људе и проповедала унутар својих места за састајање, [Сведоци] примењују апостолску методу проповедања од куће до куће и користе сваку прилику да сведоче“ (El Catolicismo, Богота, Колумбија, 14. септембар, 1975, страна 14).

Зашто сведоци увек изнова посећују оне који припадају другим религијама?

Они не присиљавају људе да прихвате њихову поруку. Али знају да се људи понекад селе на друго место и да им се мењају околности у животу. Можда данас неко нема времена да их саслуша, али ће можда неком другом приликом имати времена за то. Можда неко у кући није заинтересован, али други можда јесу. Људи се мењају. Озбиљни проблеми у животу могу некога навести да размишља о својим духовним потребама. (Види и Исаију 6:8, 11, 12.)

Зашто су Јеховини сведоци прогоњени и зашто се говори против њих?

Исус је рекао: „Ако вас свет мрзи, знајте да је мене мрзео пре вас. Кад бисте били део света, свет би вас волео јер бисте били његови. Али пошто нисте део света, него сам вас ја изабрао из света, зато вас свет мрзи“ (Јован 15:18, 19; види и 1. Петрову 4:3, 4). Библија показује да цео свет лежи у власти Сатане; он је главни подстрекач прогонства (1. Јов. 5:19; Откр. 12:17).

Исус је својим ученицима још нешто рекао: „Сви ће вас народи мрзети због мог имена“ (Мар. 13:13). Овде се реч „име“ односи на положај који Исус сада заузима као Месијански Краљ. Прогонство произлази из тога што се Јеховини сведоци радије покоравају његовим заповестима него заповестима неког земаљског владара.

 Ако неко каже:

’Зашто се не ангажујете у неким активностима и допринесете томе да свет (друштво) буде бољи?‘

Можеш одговорити: ’Очигледно вам је важно у каквом друштву живите. И мени је то важно. Желео бих да вас питам који би проблем по вашем мишљењу требало најпре решити?‘ Затим можеш додати: ’Зашто сматрате да је то преко потребно?... Очигледно би било добро када би се тај проблем одмах решио, али сигуран сам да бисте и ви волели да видите трајно решење тог проблема. Ми као Јеховини сведоци тако гледамо на ствари. (Објасни шта ми радимо да бисмо помогли људима да у свакодневном животу примењују библијска начела како би схватили суштину својих проблема. Објасни и шта ће Божје Краљевство учинити и зашто ће оно трајно решити проблеме човечанства.)‘

Или можеш рећи: ’(После разматрања неких тачака из претходног одговора...) Неки дају свој допринос бољем стању у друштву тако што дају новац, други добровољно пружају неке услуге. Јеховини сведоци раде и једно и друго. Дозволите да вам то објасним.‘ Затим можеш додати: (1) ’Јеховин сведок мора савесно плаћати порезе, чиме влади обезбеђује новац којим се финансирају неке неопходне службе.‘ (2) ’Ми чинимо и више од тога, јер посећујемо људе и нудимо им да бесплатно проучавају Библију. Када сазнају о чему говори Библија, уче како да примењују библијска начела и како да решавају своје проблеме.‘

Друга могућност: ’Драго ми је што сте поставили то питање. Многи се никада нису питали шта Сведоци раде у корист друштва. Сигурно постоји више начина да се некоме помогне.‘ Затим можеш додати: (1) ’Неки дају свој допринос тако што оснивају разне институције — болнице, старачке домове, центре за лечење зависника од дроге и тако даље. Други добровољно одлазе код људи и нуде им неку помоћ. То је управо оно што Јеховини сведоци раде.‘ (2) ’Приметили смо да постоји нешто што некоме може променити читав поглед на живот, а то је сазнање о томе шта Библија  каже о правом смислу живота и будућности која нас очекује.‘

Додатни предлог: ’Лепо је што сте поставили то питање. Сигурно бисмо желели да је ситуација боља? Желео бих да вас питам шта мислите о ономе што је сам Исус Христ радио? Да ли сматрате да је на практичан начин помогао људима?... Ми се трудимо да радимо исто што је и он радио.‘

’Хришћани треба да буду сведоци за Исуса, а не за Јехову‘

Можеш одговорити: ’Изнели сте занимљиво гледиште. У праву сте кад кажете да треба да будемо сведоци за Исуса. Зато се у нашим часописима и истиче Исусова улога у остваривању Божје намере. (Можеш то показати из неке књиге или часописа.) Али можда ће ово што ћу вам прочитати бити за вас једна нова мисао (Откр. 1:5)... О коме је Исус ’верно сведочио‘? (Јов. 5:43; 17:6)... Исус је пример за нас, зар не?... Зашто је толико важно да упознамо и Исуса и његовог Оца? (Јов. 17:3).‘