Бог

Дефиниција: Врховно Биће чије је јединствено име Јехова. Израз којим се на хебрејском језику означава „Бог“ носи мисао о снази, величанству, достојанству и узвишености. Као супротност истинитом Богу постоје и лажни богови. Неки од њих су сами себе прогласили боговима, а друге су предметом обожавања учинили они који им служе.

  Да ли постоје чврсти разлози за веровање у Бога?

Пс. 19:1: „Небеса објављују славу Божју; о делу руку његових небески свод збори.“

Пс. 104:24: „Како је много дела твојих, о Јехова! Сва си их мудро начинио, пуна је земља стваралаштва твога.“

Римљ. 1:20: „Његова невидљива својства... јасно се виде још од стварања света, будући да се разабиру по ономе што је створено.“

У једном часопису писало је следеће: „И даље влада мишљење лаика да су научници ’оповргли‘ религију. На основу тог гледишта очекује се да научници буду неверници; сматра се да је Дарвин закуцао последње ексере у Божји ковчег и да напредак науке и технологије искључује могућност било каквог ускрсења. То гледиште је потпуно погрешно“ (New Scientist, 26. мај 1977, страна 478).

Један члан Француске академије наука рекао је: „Ред у природи није измислио ниједан људски ум... Постојање реда претпоставља постојање интелигентног ума који је све то организовао. Таква интелигенција може припадати само Богу“ (Dieu existe? Oui, Париз, 1979, Кристијан Кабанис, цитира Пјера Пола Граса, страна 94).

Научници су идентификовали преко 100 хемијских елемената. Структура атома открива веома сложене математичке везе међу елементима. Периодни систем елемената сведочи о очигледном планирању. Такве задивљујуће структуре не могу бити резултат случајности.

Пример: Кад видимо фотоапарат, радио или компјутер, лако нам је да кажемо да је то резултат рада неког  интелигентног ствараоца. Да ли би онда било разумно рећи да нешто много компликованије — као на пример око, ухо, људски мозак — није резултат рада интелигентног Ствараоца?

Види и стране 377-379, под насловом „Стварање“.

 Да ли постојање зла и патње доказује да нема Бога?

Погледајмо следеће примере: Да ли чињеница да су неки људи убијени ножем доказује да нож нико није направио? Да ли то што се у рату користе авиони који бацају бомбе доказује да их нико није направио? Или бисмо могли рећи да њихова злоупотреба наноси бол људима?

Зар није тачно да су многе болести последица лоших животних навика и загађивања животне средине? Зар нису ратови које воде људи главни узрок људске патње? Зар није тачно и то да док милиони људи немају довољно хране, у неким земљама је имају чак и превише, што значи да је један од основних проблема људска похлепа? Ништа од тога не потврђује да нема Бога, већ показује да људи злоупотребљавају способности које им је дао Бог, као и саму планету на којој живимо.

Да ли је Бог заиста заинтересован за оно што се дешава људима?

Свакако јесте! Погледајмо доказе који то потврђују: Библија нам говори да је Бог човеку дао савршен почетак (Пост. 1:27, 31; П. зак. 32:4). Међутим, да ли ће човек и даље имати Божју наклоност зависило је од тога да ли ће бити послушан свом Творцу (Пост. 2:16, 17). Да је био послушан, човек би имао савршен живот — без болести, патње и смрти. Створитељ би му пружио потребно вођство и своју моћ би користио да заштити људе од било какве невоље. Али човек је одбацио Божје вођство и одлучио да сам управља собом. Пошто је покушао да ради нешто за шта није био створен, донео је себи само несрећу (Јер. 10:23; Проп. 8:9; Римљ. 5:12). Међутим, Бог све време стрпљиво тражи оне који желе да му служе из љубави према њему и његовом начину размишљања и поступања. Он им пружа прилику да доживе све благослове којих су лишени због људске несавршености и  лошег начина владања (Откр. 21:3-5). Чињеница да се Бог побринуо да посредством његовог Сина човечанство буде откупљено од греха и смрти представља доказ да Бог много воли људе (Јов. 3:16). Он је такође одредио време када ће уништити оне који уништавају Земљу и омогућити људима који воле правду да живе онако како је он првобитно и намеравао (Откр. 11:18; Пс. 37:10, 11; види и наслове „Зло“ и „Патња“).

Да ли је Бог стварна особа?

Јевр. 9:24: „Христ... [је ушао] у само небо, да се сада појави пред Божјим лицем за нас.“

Јов. 4:24: „Бог је Дух.“

Јов. 7:28: „Заиста постоји онај који ме је послао“, рекао је Исус.

1. Кор. 15:44: „Ако постоји телесно тело, постоји и духовно.“

Да ли Бог има осећања каква имају људи?

Јов. 16:27: „Сам Отац вас воли јер сте ви волели мене и веровали сте да сам ја изашао као Очев заступник.“

Иса. 63:9: „У свим невољама њиховим и он је осећао бол.... У својој љубави и својој самилости он их је откупио.“

1. Тим. 1:11: ’Срећан Бог.‘

Да ли је Бог имао почетак?

Пс. 90:2: „Пре него што су се горе родиле, пре него што си земљу и плодно тло саздао, одувек и заувек ти си Бог.“

Да ли је то логично? Наш ум не може то у потпуности схватити. Али то није оправдан разлог да одбацимо такву могућност. Погледајмо неколико примера: (1) Време. Нико не може указати на неки одређени тренутак и рећи да је то почетак времена. Чињеница је да чак и када се наш живот прекине, време и даље тече. Ми не одбацујемо време зато што неке његове аспекте не можемо у потпуности разумети, већ свој живот управљамо по њему. (2) Свемир. Астрономи нису пронашли ни почетак ни крај свемира. Што даље успеју да завире у  њега то га више има. Они не одбацују оно што докази показују; многи од њих кажу да је свемир бесконачан. Исто начело важи и када је реч о постојању Бога.

Други примери: (1) Астрономи кажу да температура Сунца у његовом језгру износи 15 000 000 степени Целзијуса. Да ли то одбацујемо само зато што не можемо у потпуности схватити колика је то топлота? (2) Научници кажу да је наша галаксија која је названа Млечни пут толико велика да би зраку светлости који путује брзином од 300 000 километара у секунди требало 100 000 година да је пређе. Да ли заиста можемо схватити колика је то раздаљина? Ипак, ми то прихватамо зато што је подупрто научним доказима.

Шта је логичније — да је свемир резултат рада живог, интелигентног Створитеља или да је настао случајно из неког неживог извора без интелигентног вођства? Неки су прихватили ово друго гледиште зато што би иначе морали да признају постојање Створитеља чије особине не могу потпуно разумети. Али познато је да научници не разумеју потпуно како функционишу гени унутар ћелија који одређују како ће се ћелије делити, нити у потпуности разумеју како функционише људски мозак. Па ипак, ко би порекао да они постоје? Да ли је реално очекивати да можемо разумети баш све што се односи на Особу која је толико величанствена да је створила тако сложен и огроман свемир?

Да ли је важно употребљавати Божје име?

Римљ. 10:13: „Свако ко призове Јеховино име биће спасен.“

Језек. 39:6: „Тада ће знати да сам ја Јехова.“

Исус је свом Оцу рекао: „Обзнанио сам им [својим правим следбеницима] твоје име и обзнањиваћу га“ (Јов. 17:26).

Види и стране 160, 161, под насловом „Јехова“.

Да ли је важно ком Богу служимо, све док припадамо некој религији?

1. Кор. 10:20: „Оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу.“

 2. Кор. 4:4: „Бог овог света заслепио [им је] невернички ум, да до њих не продре светлост славне добре вести о Христу, који је Божја слика.“ (Овде се о Ђаволу говори као о „богу“. Види 1. Јованову 5:19; Откривење 12:9.)

Мат. 7:22, 23: „Многи ће [Исусу Христу] рећи у онај дан: ’Господе, Господе, зар нисмо пророковали у твоје име, и истеривали демоне у твоје име, и чинили многа моћна дела у твоје име?‘ Тада ћу им рећи: Никад вас нисам познавао! Одлазите од мене, ви који чините безакоње.“ (Чак и ако тврдимо да смо хришћани то није гаранција да служимо истинитом Богу онако како он то жели.)

Види и стране 321, 322, под насловом „Религија“.

Ако је Јехова ’једини истинити Бог‘, какав је онда ’Бог‘ Исус?

Сам Исус је рекао да је његов Отац ’једини истинити Бог‘ (Јов. 17:3). Јехова је за себе рекао: „Осим мене нема Бога“ (Иса. 44:6). Апостол Павле је написао да за праве хришћане „постоји један Бог, Отац“ (1. Кор. 8:5, 6). Дакле, Јехова је јединствен и нико други нема тај положај. Јехова се апсолутно издваја од свега што се обожава — од идола, од људи који су проглашени боговима и од Сатане. Сви су они лажни богови.

У Библији се за Исуса каже да је „бог“, па чак и „Моћни Бог“ (Јов. 1:1; Иса. 9:6). Али нигде се не каже да је он Свемоћан, као што је то Јехова (Пост. 17:1). За Исуса се каже да је „одраз [Божје] славе“, али та слава потиче од Оца (Јевр. 1:3). Исус никада није желео да заузме положај свог Оца. Рекао је: „Јехову, свог Бога, обожавај и једино њему служи“ (Лука 4:8). Он постоји „у Божјем обличју“, и Отац је заповедио „да се у Исусово име савије свако колено“, али све то на „славу Бога, Оца“ (Фил. 2:5-11, види и стране 141-145).

Ако неко каже:

’Ја не верујем у Бога‘

Можеш одговорити: ’Да ли сте одувек имали такво гледиште?... Пре него што сте дошли до тог закључка,  да ли сте испитали неке уверљиве доказе?‘ Затим можеш додати: ’Та тема ме је веома занимала и доста сам о томе размишљао. Ове мисли су ми веома користиле:... (На  страни 52, види поднаслов „Да ли постоје чврсти разлози за веровање у Бога?“; види и стране 377-379, под насловом „Стварање“.)‘

Или можеш рећи: ’Да ли то значи да не верујете да постоји Створитељ, или то значи да због великог лицемерства које сте видели у црквама не верујете у оно што оне научавају?‘ Ако је ово друго посреди, можеш додати: ’Постоји велика разлика између цркава хришћанског света и правог хришћанства. Тачно је да су они који су се изјашњавали као хришћани тлачили људе, али прави хришћани то свакако нису радили. Припадници цркава хришћанског света водили су ратове, али прави хришћани нису. Цркве хришћанског света нису пружиле исправно морално вођство, али право хришћанство јесте. Божја Реч, Библија, не подржава цркве хришћанског света. Она их у ствари осуђује.‘

Друга могућност: ’Водио сам занимљиве разговоре с некима који су размишљали као ви. Неки од њих су рекли да једноставно не могу да верују у Бога кад у свету има толико зла и патње. Да ли и ви тако размишљате? (Ако је одговор потврдан, употреби неке од информација које се налазе на  страни 53, под поднасловом „Да ли постојање зла и патње доказује да нема Бога?“)‘

’Ја верујем само у оно што видим, а Бога никада нисам видео‘

Можеш одговорити: ’Такво гледиште је данас сасвим уобичајено. А за то има и разлога. Живимо у свету који ставља нагласак на материјалне ствари. Али ви сте реална особа, зар не?‘ Затим можеш додати: (1) ’Да ли постоји нешто што не можемо видети својим очима али ипак верујемо да то постоји зато што имамо чврсте разлоге за то? Шта рећи за ваздух који удишемо? Осећамо чак и поветарац. Можемо рећи да пуни наша плућа, иако га не видимо. Пошто видимо резултате његовог деловања, имамо добар разлог да верујемо да постоји, зар не?‘ (2) ’Исто тако, не можемо видети силу теже. Али када нешто испустимо из руку онда видимо како та сила  функционише. Не видимо мирисе, али их наш нос осећа. Не видимо звучне таласе, али их наше уши откривају. Дакле, верујемо у оно што не видимо — уколико имамо добар разлог за то, зар не?‘ (3) ’Да ли постоје докази да невидљиви Бог заиста постоји? (Употреби информације које се налазе на  странама 52, 53, под поднасловом „Да ли постоје чврсти разлози за веровање у Бога?“)‘

’Ја имам своју представу о Богу‘

Можеш одговорити: ’Драго ми је што сам наишао на особу која размишља о том питању и која верује у Бога. Могу ли да вас питам како ви замишљате Бога?‘ Затим можеш додати: ’Сигуран сам да разумете колико је важно да се оно у шта верујемо слаже са оним што сам Бог каже. Могу ли зато да вам покажем једну мисао из Библије? (Пс. 83:18).‘