Брак

Дефиниција: Заједница мушкарца и жене који заједно живе као венчани пар према мерилима изложеним у Светом писму. Брак је Божје уређење. Омогућује присан однос између мужа и жене и пружа осећај сигурности због љубави и личне привржености брачних другова. Јехова је основао брачну заједницу не само зато да би човеку обезбедио блиског сарадника који би га употпунио већ и да би се рађали нови људи, и то унутар породице. Где год је могуће, захтева се законска регистрација брака која је прихватљива за хришћанску скупштину.

Да ли је заиста важно венчати се у складу са законским прописима?

Титу 3:1: „Подсећај их да буду подложни и покорни властима и владарима.“ (Када људи следе ове савете, чува се част и мужа и жене, а деца су поштеђена презира који пада на оне чији родитељи нису венчани. Сем тога, ако је брак законски регистрован, заштићена су права чланова породице у случају смрти једног од супружника.)

 Јевр. 13:4: „Брак нека буде частан код свих и брачна постеља нека буде неокаљана, јер ће Бог судити блудницима и прељубницима.“ (Да би брак био „частан“ мора бити законски регистрован. Када говоримо о „блуду“ и „прељуби“, треба да задржимо у мислима оно што стоји у Титу 3:1, што је претходно цитирано.)

1. Петр. 2:12-15: „Нека ваш живот међу људима из света буде узоран, да би они, видевши ваша добра дела, иако вас оптужују да зло чините, славили Бога у дан кад дође да испита каква су дела што се чине. Ради Господа подложите се свакој људској власти: било краљу као вишем било намесницима као онима које он шаље да казне злочинце, а похвале оне који чине добро. Јер то је Божја воља, да добрим делима ућуткате неразумне људе који говоре оно у шта нису упућени.“

Да ли је било неких „правних формалности“ када су Адам и Ева започели заједнички живот?

Пост. 2:22-24: „Јехова Бог је од ребра које је узео човеку [Адаму] начинио жену и довео је човеку. Тада је човек рекао: ’Ево напокон кости од мојих костију и меса од мог меса. Нека се зове жена, јер је узета од човека.‘ Зато ће човек оставити свог оца и своју мајку и прионуће уз своју жену и они ће постати једно тело.“ (Запази да је сам Јехова Бог, Врховни владар читавог свемира, спојио Адама и Еву. Нису мушкарац и жена сами решили да живе заједно не узимајући у обзир законску власт. Запази такође да је Бог нагласио трајност те заједнице.)

Пост. 1:28: „Затим их је [Адама и Еву] Бог благословио и рекао им: ’Рађајте се и множите се, напуните земљу и себи је подложите, и владајте над морским рибама и створењима која лете по небу и над свим створењима што се мичу по земљи.‘“ (Највећи законски ауторитет благословио је ту заједницу, дозволио им да имају полне односе и дао им задатак који би њиховом животу дао смисао.)

Може ли неко бити полигамиста уколико је то законом дозвољено?

1. Тим. 3:2, 12: „Надгледник треба да буде беспрекоран, да има само једну жену... Слуге помоћници нека имају само једну жену.“ (Тим мушкарцима су биле поверене  одговорности, али су исто тако морали бити пример на који би се други у скупштини угледали.)

1. Кор. 7:2: „Пошто је блуд веома раширен, нека сваки мушкарац има своју жену и нека свака жена има свог мужа.“ (На основу овога се не може закључити да је дозвољено у исто време имати више брачних партнера.)

Зашто је Бог дозволио Аврахаму, Јакову и Соломону да имају више жена?

Јехова није основао полигамију. Адаму је дао само једну жену. Касније је Ламех, Каинов потомак, узео себи две жене (Пост. 4:19). С временом су и други то исто радили, а неки су узимали робиње да им буду иноче. Бог је толерисао такво понашање, и у Мојсијевом закону је чак прописао исправан начин опхођења према таквим женама. Тако је било све док није основана хришћанска скупштина, од када Бог захтева да његове слуге поново поштују мерила која је он поставио у Едену.

Што се тиче Аврахама, он је за жену узео Сарају (Сару). Када је имала око 75 година и када је мислила да више нема наде да ће родити дете, она је тражила да њен муж има односе с њеном слушкињом како би посредством ње могла имати законско дете. Аврахам је тако и поступио, али то је довело до озбиљних проблема у породици (Пост. 16:1-4). Јехова је испунио своје обећање дато Аврахаму у вези с ’потомком‘ тако што је касније чудом проузроковао да Сара затрудни (Пост. 18:9-14). Аврахам је тек после Сарине смрти узео другу жену (Пост. 23:2; 25:1).

Јаков је постао полигамиста зато што га је таст преварио. Јаков није имао намеру да буде полигамиста када је пошао у Падан-Арам да тражи жену. Библијски извештај доста говори о ривалству између његових жена које никоме није донело срећу (Пост. 29:18–30:24).

Добро је познато да је Соломон имао много жена и иноча. Али многи не знају да је тиме кршио Јеховину јасну заповест да краљ ’не треба да има много жена, да му срце не застрани‘ (П. зак. 17:17). Такође треба запазити да се због утицаја својих жена које су биле туђинке Соломон окренуо обожавању лажних богова и „почео да чини оно што је зло у Јеховиним очима и... Јехова се разгневио на Соломона“ (1. Краљ. 11:1-9).

 Да ли је брачним партнерима дозвољено да се раздвоје уколико више не могу да живе заједно?

1. Кор. 7:10-16: „Онима који су у браку заповедам, али не ја, него Господ, да жена не одлази од мужа — ако ипак оде, нека остане неудата или нека се помири с мужем — и да муж не оставља жену. А другима кажем ја, а не Господ [али као што 40. стих показује, Павле је био вођен светим духом]: ако неки брат има жену која није верница и она пристаје да живи с њим, нека је не оставља, а тако и жена која има мужа који није верник и он пристаје да живи с њом, нека не оставља мужа. Јер муж који није верник посвећен је својом женом и жена која није верница посвећена је братом. Иначе би ваша деца била нечиста, а сада су света. Али ако онај ко није верник жели да оде, нека оде. Брат или сестра у том случају нису везани, јер вас је Бог позвао да живите у миру. Јер откуд знаш, жено, да нећеш спасти мужа? Или откуд знаш, мужу, да нећеш спасти жену?“ (Зашто би неки Јеховин сведок подносио тешкоће и искрено се трудио да сачува брак? Зато што поштује брак као Божје уређење и зато што се нада да ће његов брачни друг једног дана одлучити да служи истинитом Богу.)

Какво је библијско гледиште о разводу и поновном склапању брака?

Мал. 2:15, 16: „’Чувајте свој дух и жени своје младости не будите неверни! Јер ја мрзим развод‘, каже Јехова, Израелов Бог.“

Мат. 19:8, 9: „[Исус] им је одговорио: ’Мојсије вам је због окорелости вашег срца учинио уступак да се разводите од својих жена, али у почетку није било тако. Кажем вам, ко се разведе од своје жене, осим због блуда [полних односа изван брака], и ожени се другом, чини прељубу.‘“ (Дакле, недужном брачном другу је дозвољено, уколико то жели, да се разведе од брачног друга који је починио блуд.)

Римљ. 7:2, 3: „Удата жена [је] законом везана за мужа док је он жив, а ако јој муж умре, ослобођена је мужевљевог закона. Дакле, док јој је муж жив, биће названа прељубницом ако припадне другом човеку. Али ако јој муж  умре, слободна је од његовог закона, и није прељубница ако припадне другом човеку.“

1. Кор. 6:9-11: „Не заваравајте се! Ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни мушкарци који се упуштају у неприродне односе, ни мушкарци који лежу с мушкарцима... неће наследити Божје краљевство. А неки од вас били су такви, али опрани сте, посвећени сте, проглашени сте праведнима у имену нашег Господа Исуса Христа и духом нашег Бога.“ (Овим речима се наглашава колико је то озбиљна ствар. Непокајнички прељубници неће бити у Божјем Краљевству. Међутим, они који су раније чинили прељубу, или су се можда поново венчали иако нису имали право на то, могу стећи Божју наклоност и бити чисти пред њим ако се искрено покају и исказују веру у откупну вредност Исусове жртве.)

Зашто је Бог у прошлости дозвољавао брак између брата и сестре?

Библијски извештај указује на то да се Каин оженио једном од својих сестара (Пост. 4:17; 5:4), или можда братаницом или сестричином, и да се Аврам оженио својом полусестром (Пост. 20:12). Међутим, касније су у Закону који је био дат преко Мојсија такве брачне заједнице биле изричито забрањене (Лев. 18:9, 11). Оне ни данас нису дозвољене међу хришћанима. У браку међу блиским рођацима много је већа вероватноћа да ће се штетни наследни чиниоци пренети на потомство.

Зашто на почетку људске историје није било неумесно склопити брак између брата и сестре? Бог је Адама и Еву створио као савршене људе и намеравао је да целокупно човечанство потиче од њих (Пост. 1:28; 3:20). Очигледно је да би дошло до склапања брака међу блиским рођацима, нарочито унутар неколико првих генерација. Чак и када се појавио грех, постојала је релативно мала опасност да ће у првим генерацијама доћи до деформација зато што је људски род био веома близу савршенства које су Адам и Ева имали. Потврда за то је и дуговечност људи из тог доба. (Види Постанак 5:3-8; 25:7.) Али отприлике 2 500 година након што је Адам сагрешио, Бог је забранио склапање брака међу блиским рођацима. Тиме је било заштићено потомство, а морал Јеховиних слугу  био је издигнут изнад морала околних народа који су се упуштали у све облике изопачености. (Види Левитску 18:2-18.)

Шта може допринети томе да брак буде бољи?

(1) Заједничко редовно проучавање Божје Речи и молитва Богу за помоћ у решавању проблема (2. Тим. 3:16, 17; Посл. 3:5, 6; Фил. 4:6, 7).

(2) Поштовање начела поглаварства. Тиме се велика одговорност ставља на супруга (1. Кор. 11:3; Еф. 5:25-33; Кол. 3:19). А од супруге се захтева искрен труд (Еф. 5:22-24, 33; Кол. 3:18; 1. Петр. 3:1-6).

(3) Занимање за супротни пол ограничити на свог брачног друга (Посл. 5:15-21; Јевр. 13:4). Љубав и искрена заинтересованост за потребе брачног друга заштитиће особу од тога да почини грех (1. Кор. 7:2-5).

(4) Пријатно и обзирно обраћање; избегавање излива гнева, приговарања и оштрих примедби (Еф. 4:31, 32; Посл. 15:1; 20:3; 21:9; 31:26, 28).

(5) Марљивост и одговорност у бризи око тога да породица има кров над главом, одећу и храну (Титу 2:4, 5; Посл. 31:10-31).

(6) Понизно примењивање библијских савета без обзира на то да ли сматраш да друга страна чини или не чини све што треба (Римљ. 14:12; 1. Петр. 3:1, 2).

(7) Развијање сопствене духовности (1. Петр. 3:3-6; Кол. 3:12-14; Гал. 5:22, 23).

(8) Пружање неопходне љубави, поуке и васпитавања деци, уколико их има (Титу 2:4; Еф. 6:4; Посл. 13:24; 29:15).