Вера

Дефиниција: „Вера је чврсто поуздање да ће се догодити оно чему се надамо, доказ онога што је стварно, премда се не види“ (Јевр. 11:1). Права вера није лаковерност, то јест спремност да се у нешто верује без чврстих доказа или само зато што особа жели да буде тако. За истинску веру потребно је темељно знање, познавање доказа, као и искрено уважавање онога на шта докази указују. Према томе, иако је немогуће имати праву веру без доброг познавања чињеница, Библија каже да човек „срцем“ исказује веру (Римљ. 10:10).

Зашто многи немају веру?

Вера је плод Божјег духа, а Бог радо даје свој дух онима који га траже (Гал. 5:22; Лука 11:13). Дакле, особе које немају веру не траже тај дух, или то чине у погрешне сврхе, или се пак опиру његовом деловању у њиховом животу. На то утичу многи фактори:

Недовољно познавање Библије: Библија је настала захваљујући деловању Божјег духа и зато је надахнута од Бога (2. Тим. 3:16, 17; 2. Сам. 23:2). Уколико се не проучава Библија, не може се ни развити права вера.  Иако чланови цркава можда имају Библију, уколико прихватају људске науке, а не оно што стоји у Божјој Речи, неће имати праву веру у Бога и његову намеру. Приликом решавања животних проблема ослањаће се на своје мишљење или на мишљење других људи. (Упореди с Матејем 15:3-9.)

Разочараност религијом: Многи су разочарани лицемерством у хришћанским религијама које тврде да се држе Божје Речи али не живе у складу са оним што говоре. Други припадају нехришћанским религијама, али виде лоше последице њихових обичаја или су утврдили да им та веровања не помажу у решавању животних проблема. Пошто не познају истинитог Бога, такве особе се удаљавају од свега што је повезано с религијом. (Упореди с Римљанима 3:3, 4; Матеј 7:21-23.)

Несхватање зашто Бог допушта зло: Већина људи не схвата зашто Бог допушта зло и зато га криве за све лоше ствари које се дешавају. Не разумеју да је човек склон злу не зато што је то Божја воља, већ због греха који је наследио од Адама (Римљ. 5:12). Можда не знају да постоји Сатана Ђаво и да утиче на стање у свету, па зато Богу приписују зло за које је у ствари одговоран Сатана (1. Јов. 5:19; Откр. 12:12). Уколико су донекле свесни свега овога, можда сматрају да Бог оклева да предузме акцију, јер не схватају спорно питање око тога ко има право да влада свемиром и не схватају чињеницу да због тога што је Бог стрпљив све до сада имају незаслужену прилику да се спасу (Римљ. 2:4; 2. Петр. 3:9). Исто тако не схватају у потпуности да је Бог одредио време када ће уништити све који чине зло (Авак. 2:3; Откр. 22:10-12; 11:18).

У њиховом животу преовладавају телесне жеље и гледишта: Уопштено говорећи, особе које немају јаку веру посветиле су се тежњи за другим стварима. Неки можда кажу да верују у Библију, али је никада нису темељно проучили или можда нису дубље размишљали о ономе што су прочитали, о томе зашто је нешто записано и како се то односи на свакодневни живот. (Упореди с 1. Летописа 28:9). Неки су имали веру али је нису сачували, већ су дозволили да у њиховом срцу превагне жеља за неисправним стварима, тако да су се удаљили од Бога и његових мерила (Јевр. 3:12).

 Како неко може стећи веру?

Римљ. 10:17: „Вера се стиче слушањем.“ (Упореди с Делима апостолским 17:11, 12; Јован 4:39-42; 2. Летописа 9:5-8. Особа прво треба да утврди о чему говори Библија, а поуздање у њу ће стећи ако је пажљиво проучава с циљем да се увери у њену поузданост.)

Римљ. 10:10: „Срцем [се] исказује вера.“ (Када размишљамо о Божјим делима да бисмо развили цењење према њима, тада их утискујемо у своје симболично срце.)

Особа јача веру када поступа по Божјим обећањима и када затим види да је Бог благосиља у ономе што ради. (Види Псалам 106:9-12.)

Пример: Можда имаш пријатеља за кога би рекао: ’Њему верујем. Могу рачунати да ће одржати реч, и знам да ће ми помоћи ако будем имао неки проблем.‘ То вероватно не би рекао за некога кога си јуче упознао, зар не? То мора бити неко кога дуго познајеш, неко ко је више пута показао да је поуздан. Слично је и с вером. Да би стекао веру, треба ти време да упознаш Јехову и његов начин поступања.

Вера да постоји Бог

Види стране 52-58, под насловом „Бог“.

Вера у праведни нови свет

Када се неко добро упозна са извештајима о томе како је Јехова поступао са својим слугама, почиње да дели мишљење Исуса Навина који је рекао: „Добро знате свим својим срцем и свом својом душом да од свих добрих обећања која вам је дао Јехова, ваш Бог, ниједно обећање није остало неиспуњено; сва су се испунила. Ниједна реч није остала неиспуњена“ (Ис. Нав. 23:14).

Библијска обећања о оздрављењу, ускрсењу и тако даље, потврђена су извештајима о чудима која је Исус Христ чинио. То нису бајке. Прочитај јеванђеља и видећеш да имају сва обележја историјске аутентичности. Наведени су називи места, имена светских владара који су у то време владали и сачувани су извештаји више очевидаца. Размишљање о тим доказима може ојачати твоју веру у библијска обећања.

 Посети Дворану Краљевства Јеховиних сведока и њихове конгресе, и видећеш из прве руке да примењивање библијских савета мења живот, да подстиче људе да буду поштени и честити, и да људима свих раса и националности помаже да живе и раде заједно у духу искреног братства.

Да ли су дела заиста неопходна ако имамо веру?

Јак. 2:17, 18, 21, 22, 26: „Тако је и с вером — ако нема дела, мртва је по себи. Али, неко би могао рећи: ’Ти имаш веру, а ја имам дела. Покажи ми своју веру без дела, а ја ћу теби делима показати своју веру.‘ Зар није Аврахам, наш отац, због својих дела био проглашен праведним кад је на олтар принео свог сина Исака? Видиш да је његова вера деловала заједно с његовим делима, и делима му се вера усавршила. Дакле, као што је тело без духа мртво, тако је и вера без дела мртва.“

Пример: Младић се удвара девојци и говори јој како је воли. Али да ли ће показати да је искрено воли ако је никада не запроси? Исто тако, делима показујемо колико су искрене наша вера и љубав. Ако не слушамо Бога ми га у ствари не волимо нити верујемо у исправност његовог начина размишљања и поступања (1. Јов. 5:3, 4). Али ми не можемо зарадити спасење без обзира на то каква дела чинимо. Вечни живот је дар од Бога преко Исуса Христа, а не плата за наша дела (Еф. 2:8, 9).