Говорење језицима

Дефиниција: Посебна способност коју су неки припадници прве хришћанске скупштине добили посредством светог духа, и која им је омогућила да проповедају или да на неки други начин славе Бога на језику који нису познавали.

Да ли Библија каже да ће сви који буду имали Божји дух говорити језицима?

1. Кор. 12:13, 30: „Заиста, једним духом сви смо крштени да будемо једно тело... Зар сви имају дар лечења? Зар сви говоре другим језицима?“ (Види и 1. Коринћанима 14:26.)

1. Кор. 14:5: „Желео бих да ви сви говорите другим језицима, али још више бих желео да проричете. Јер ако онај ко говори другим језицима то не преводи како би се скупштина изграђивала, онај ко прориче већи је од њега.“

Да ли усхићено говорење језиком који особа никада није учила доказује да она има свети дух?

Може ли способност говорења језицима потицати из неког другог извора, а не од истинитог Бога?

1. Јов. 4:1: „Вољени, не верујте свакој изјави коју је наводно надахнуо Бог [„свакоме духу“, ДК, Ба], него испитујте да ли такве изјаве потичу од Бога.“ (Види и Матеја 7:21-23; 2. Коринћанима 11:14, 15.)

 Међу онима који данас говоре језицима су пентекосталци, баптисти, римокатолици, епископалци, методисти, лутерани и презбитеријанци. Исус је рекао да ће његове ученике свети дух ’упутити у сву истину‘ (Јов. 16:13). Да ли припадници свих тих религиозних група сматрају да су и други који говоре језицима исто тако упућени „у сву истину“? Како би то било могуће с обзиром на то да нису у међусобној сагласности? Који дух им омогућује да говоре језицима?

У заједничкој изјави верског покрета Fountain Trust и евангелистичког већа Англиканске цркве речено је следеће: „Свесни смо да се сличан феномен може десити и под окултним/демонским утицајем“ (Gospel and Spirit, април 1977, издавачи Fountain Trust and the Church of England Evangelical Council, страна 12). У једној књизи се каже да је на Хаитију говорење језицима карактеристично и за пентекосталне и за вуду религије (Religious Movements in Contemporary America, уредник Ирвинг И. Зарецки и Марк П. Леоне, који цитирају Л. П. Герлаха, Принстон, 1974, страна 693; види и 2. Солуњанима 2:9, 10).

 Да ли је говорење језицима које данас постоји исто као и код хришћана из првог века?

У првом веку чудесни дарови духа, укључујући и способност говорења језицима, служили су као доказ да Божја наклоност сада почива на новооснованој хришћанској скупштини, а не на јеврејском систему обожавања (Јевр. 2:2-4). С обзиром на то да је та сврха била постигнута у првом веку, да ли је неопходно да се иста ствар стално доказује и у наше време?

У првом веку је способност говорења језицима дала замах међународном делу сведочења које је Исус поверио својим ученицима (Дела 1:8; 2:1-11; Мат. 28:19). Да ли они који данас говоре језицима користе своју способност у ту сврху?

Када су хришћани у првом веку говорили језицима, оно што су причали имало је неко значење за људе чијим су језиком говорили (Дела 2:4, 8). Зар данашње говорење језицима обично не подразумева излив неразумљивих гласова?

 Библија показује да је у скупштинама у првом веку говорење језицима било ограничено на две или три особе које су то чиниле на сваком састанку, и то „по реду“, а уколико није било преводиоца онда су ћутали (1. Кор. 14:27, 28). Да ли се и данас тако ради?

Види стране 97, 98, под насловом „Дух“.

Да ли свети дух подстиче харизматичне особе да чине дела која иду преко онога што се налази у Светом писму?

2. Тим. 3:16, 17: „Све је Писмо надахнуто од Бога и корисно за поучавање, за укоравање, за поправљање, за васпитавање у праведности, да Божји човек буде сасвим способан и потпуно опремљен за свако добро дело.“ (Ако неко тврди да има неку надахнуту поруку која је у супротности са откривењима која су посредством Божјег духа дошла преко Исуса и његових апостола, да ли је могуће да то долази из истог извора?)

Гал. 1:8: „Чак и кад бисмо вам ми или кад би вам анђео с неба објавио другачију добру вест од оне коју смо вам већ објавили, нека буде проклет.“

Да ли начин живота припадника организација које одобравају говорење језицима пружа доказ да имају Божји дух?

Да ли као група на истакнут начин испољавају плодове духа као што су благост и самосавладавање? Да ли су такве особине јасно видљиве онима који долазе на њихове састанке? (Гал. 5:22, 23).

Да ли заиста „нису део света“? Да ли су се због тога потпуно посветили Божјем Краљевству или се мешају у политику овог света? Да ли не сносе кривицу за крвопролиће током ратова? Да ли су на добром гласу зато што нису неморални као овај свет? (Јов. 17:16; Иса. 2:4; 1. Сол. 4:3-8).

Да ли је способност говорења језицима знак по коме се данас могу препознати прави хришћани?

Јов. 13:35: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели један другога.“

 1. Кор. 13:1, 8: „Кад бих говорио људским и анђеоским језицима, а љубави не бих имао, био бих метал који јечи или чинеле које звече. Љубав никада не престаје. А дарови прорицања ће нестати, језици ће престати.“

Исус је рекао да ће свети дух доћи на његове следбенике и да ће бити његови сведоци све до краја земље (Дела 1:8). Поучио их је да ’стварају ученике од људи из свих народа‘ (Мат. 28:19). Такође је прорекао да ће се ’ова добра вест о краљевству проповедати по целом свету за сведочанство свим народима‘ (Мат. 24:14). Ко данас, и као група и појединачно, обавља то дело? У складу са оним што је Исус рекао, зар не би требало да то сматрамо доказом да та група има свети дух?

Да ли говорење језицима треба да се настави све док не дође оно што је „савршено“?

У 1. Коринћанима 13:8 говори се о неколико чудесних дарова — прорицању, језицима и знању. У 9. стиху се говори о два таква дара — знању и прорицању — када се каже: „Наше знање је делимично и наше прорицање је делимично.“ Или, као што каже ДК: „Нешто знамо, и нешто пророкујемо“. Затим се у 10. стиху (ДК) каже: „Кад дође савршено, онда ће престати што је нешто“. Реч „савршено“ превод је грчке речи телион, која носи мисао о нечем што је потпуно развијено, потпуно или савршено. НС преводи ту реч са „потпуно“. Запази да се не каже да је дар језика нешто „делимично“ или непотпуно. То се каже за „прорицање“ и „знање“. Другим речима, чак и с тим чудесним даровима, први хришћани су само делимично разумели Божју намеру. Али када се пророчанства буду испунила, када Божја намера буде остварена, тада ће доћи оно што је „савршено“, то јест потпуно. Дакле, ту се очигледно не говори о томе колико ће дуго потрајати дар језика.

Међутим, Библија указује колико ће дуго дар језика постојати у хришћанској скупштини. Према извештају, тај дар као и други дарови духа преносили су се на друге особе полагањем руку апостола Исуса Христа или у њиховом присуству (Дела 2:4, 14, 17; 10:44-46; 19:6; види и Дела апостолска 8:14-18). Дакле, после смрти апостола и особа које су на тај начин добиле те дарове, чудесни  дарови који су настали деловањем Божјег духа морали су престати. Такво гледиште је у складу са сврхом тих дарова, као што је наведено у Јеврејима 2:2-4.

Зар Марко 16:17, 18 (ДК) не показује да је способност ’говорења новим језицима‘ знак по коме се препознају верници?

Треба запазити да у овим стиховима није реч само о ’говорењу новим језицима‘ већ и о узимању змија у руке и испијању смртоносног отрова. Да ли сви који говоре језицима раде и тако нешто?

Коментари о томе зашто ове стихове не прихватају сви библичари налазе се на страни 202, под насловом „Лечење“.

Ако неко каже:

’Да ли верујете у говорење језицима?‘

Можеш одговорити: ’Јеховини сведоци говоре много језика, али се не упуштамо у усхићено говорење „непознатим језицима“. Али могу ли да вас питам да ли верујете да је говорење језицима које се данас дешава исто као и оно које су доживели хришћани из првог века?‘ Затим можеш додати: ’Овде се налазе нека поређења која су ми веома занимљива. (Можда можеш употребити информације на  странама 77, 78.)‘

Или можеш рећи: ’Ми верујемо да су хришћани у првом веку говорили језицима и да је то имало одређену сврху. Да ли знате која је то била сврха?‘ Затим можеш додати: (1) ’То је служило као знак да је Божја наклоност сада почивала на новооснованој хришћанској скупштини, а не на јеврејском систему (Јевр. 2:2-4).‘ (2) ’То је био практичан начин да се добра вест за кратко време прошири по читавом свету (Дела 1:8).‘