Дрога

Дефиниција: Дрога се дефинише на различите начине. Овде ћемо говорити о дрогама у смислу непрехрамбених супстанци које мењају расположење и које с медицинског становишта нису неопходне, али се користе да би се побегло од животних проблема, препустило сањарењу или да би се постигао осећај задовољства или усхићења.

Да ли Библија заиста забрањује узимање дрога ради задовољства?

Библија не спомиње супстанце као што су хероин, кокаин, LSD, PCP (анђеоски прах), марихуана и дуван. Али она нам пружа смернице тако да знамо шта треба да радимо, а шта да избегавамо да бисмо угодили Богу. Слично томе, у Библији не пише да није добро користити пиштољ и убити некога, али се забрањује убиство.

Лука 10:25-27: „’Шта треба да радим да бих наследио вечни живот?‘... ’„Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свом својом снагом и свим својим умом“, и „свог ближњег као самог себе.“‘“ (Да ли неко заиста воли Бога свом душом и свим умом ако ради нешто што му непотребно скраћује живот и замагљује ум? Да ли показује љубав према ближњима ако краде да би финансирао такву навику?)

2. Кор. 7:1: „Пошто имамо та обећања [да нам је Јехова Бог и Отац], вољени, очистимо се од сваке прљавштине тела и духа, и усавршавајмо се у светости у страху пред Богом.“ (Али можемо ли очекивати Божје признање ако нечим намерно прљамо своје тело?)

Титу 2:11, 12: „Показала [се] Божја незаслужена доброта која доноси спасење свим врстама људи. Поучила нас је да се одрекнемо безбожности и светских жеља и да разборито, праведно и одано Богу живимо усред овог садашњег света.“ (Да ли је коришћење дрога које умањују способност расуђивања или доводе до тога да особа не може да се контролише у складу са овим саветом?)

Гал. 5:19-21: „Дела тела су очигледна. То су... бављење спиритизмом... разуздане гозбе и томе слично... Они  који тако нешто чине неће наследити Божје краљевство.“ (Дословно значење грчке речи фармакиа, која је овде преведена као „бављење спиритизмом“, јесте „употреба дроге“. У једном речнику, о овој грчкој речи пише следеће: „Приликом врачања, употреба дрога, слабих или јачих, обично је била пропраћена бајањем и призивањем окултних сила уз употребу разних талисмана, амајлија и тако даље, наводно направљених да заштите особу од утицаја демона, али је њихова сврха у ствари била да тајанствене способности и моћи врачара оставе утисак на ту особу“ [An Expository Dictionary of New Testament Words, В. Е. Вајн, Лондон 1940, 4. том, стране 51, 52]. Слично томе, и данас се многи који користе дрогу баве спиритизмом или су у контакту са онима који то раде, зато што су особе којима је празан ум и које имају халуцинације лак плен демона. Упореди с Луком 11:24-26.)

Титу 3:1: „Подсећај их да буду подложни и покорни властима и владарима.“ (У многим земљама поседовање или коришћење неких дрога представља кршење закона.)

Пошто неке дроге помажу особи да се добро осећа, да ли су оне заиста тако штетне?

2. Тим. 3:1-5: „У последњим данима настаће нарочито тешка времена. Јер људи ће... више [волети] ужитке него Бога... Таквих се клони.“ (Библија јасно упозорава да није добро тежити за ужицима до те мере да занемаримо примењивање праведних начела из Божје Речи и да изгубимо Божју наклоност.)

Неки НАРКОТИЦИ ублажавају болове и стварају осећај задовољства, али у исто време стварају зависност и у прекомерним дозама изазивају смрт. Удисање РАСТВОРЉИВИХ СУПСТАНЦИ може створити осећај узбуђења, али такође доводи до нејасног говора, поремећаја вида, губитка контроле мишића и до неповратног оштећења мозга, јетре и бубрега. ХАЛУЦИНОГЕНЕ дроге стварају осећај еуфорије и наизглед отклањају умор, али такође узрокују поремећај перцепције раздаљине, смањују способност логичног размишљања, могу узроковати неповратну промену личности и довести до развијања склоности ка убиству и самоубиству.

 Да ли је марихуана безопасна? Неки доктори кажу да јесте

Дејвид Пауелсон, бивши начелник психијатрије на клиници Кауел Калифорнијског универзитета у Берклију, у једном периоду се залагао да се употреба марихуане легализује. Касније, када је сакупљено више доказа написао је следеће: „Сада сматрам да је марихуана најопаснија дрога против које се морамо борити: 1. Она у почетку завара човека. Корисник има утисак да се добро осећа и не може осетити колико слабе његови ментални и физиолошки процеси. 2. Непрекидна употреба доводи до делузија. Након једне до три године непрекидне употребе, почињу да преовладавају патолошки процеси размишљања“ (Executive Health Report, октобар 1977, страна 8).

Др Роберт Л. Дупонт, бивши директор Националног института за борбу против наркоманије у Сједињеним Државама, који је раније говорио да је опасност од марихуане минимална, касније је рекао следеће: „Прави проблем је опасност по здравље коју са собом носи ова епидемија [коришћења марихуане међу младима], и то најмање две врсте опасности. Прва се огледа у последицама интоксикације, које се крећу у распону од ризичног утицаја на управљање аутомобилом до тоталне незаинтересованости. Друга врста опасности је искључиво физичка. Овде се проблеми међу корисницима марихуане крећу у распону од хроничног бронхитиса до озбиљних поремећаја хормона, оштећења имунолошког система, па чак и појаве рака“ (Gazette, Монтреал, 22. март 1979, страна 9).

У једном часопису налазе се следеће појединости: „Редовно пушење марихуане с временом доводи до ширења простора између нервних завршетака у мозгу који су неопходни за одвијање виталних функција као што су памћење, емоције и понашање. Да би вршили своје функције, нерви морају остварити међусобне везе.“ Затим се у истом чланку износе резултати истраживања на животињама: „Највеће последице појавиле су се у септалном делу који је повезан са емоцијама, хипокампусу који је задужен за памћење и амигдалоидном делу мозга који је одговоран за понашање“ (Science Digest, март 1981, страна 104).

 Да ли је марихуана опаснија од алкохола?

Алкохол је храна и тело га користи за стварање енергије; сувишне материје се избацују из организма. Међутим, један психофармаколог је рекао: „Марихуана је веома јака дрога и највећа грешка коју правимо јесте то што је упоређујемо са алкохолом.“ „Молекули активне супстанце THC [у марихуани] 10 000 пута су јачи од молекула алкохола што се тиче њихове способности да произведу благу интоксикацију... THC се полако одстрањује из тела, и потребни су месеци да се тело опорави од последица“ (Executive Health Report, октобар 1977, страна 3). Створитељ зна како нас је створио, и његова Реч дозвољава умерену употребу алкохолних пића (Пс. 104:15; 1. Тим. 5:23). Али он такође снажно осуђује неумерено конзумирање алкохола, баш као што осуђује и прождрљивост (Посл. 23:20, 21; 1. Кор. 6:9, 10).

Зашто Јеховини сведоци сматрају да је пушење дувана озбиљан преступ?

Тиме се показује непоштовање дара живота

Дела 17:24, 25: „Бог који је створио свет и све што је у њему... даје свима живот и дах и све.“

„Има много доказа да пушење скраћује живот; та узрочна повезаност је чврсто потврђена, као и све друго у медицини“ (Science 80, септембар/октобар, страна 42).

Према проценама Светске здравствене организације, „сваке године четири милиона људи умире због болести повезаних с коришћењем дувана, што представља један смртни случај на сваких осам секунди“. У том истом извештају даље се каже: „Од 1950. до 2000. године, само у развијеним земљама дуван је убио више од 60 милиона људи, то јест више људи него што их је изгинуло у Другом светском рату“ (Светска здравствена организација, билтен бр. 221, април 1999).

Бивши амерички министар здравља, образовања и социјалне заштите, Џозеф Калифано, рекао је следеће: „Данас се без сумње може рећи да је пушење заиста лагано самоубиство“ (Scholastic Science World, 20. март 1980, страна 13).

 То није у складу са оним што Бог тражи од хришћана

Римљ. 12:1: „Зато вас, браћо, усрдно молим Божјом самилошћу да своја тела дате као жртву живу, свету, угодну Богу, да служите Богу користећи свој разум.“

Министар здравља САД, К. Еверет Куп, рекао је: „Сасвим је јасно да је пушење цигарета главни узрок смрти у нашем друштву који се може спречити“ (The New York Times, 23. фебруар 1982, страна A1). „Медицинска истраживања показују да је... очекивани животни век пушача три до четири године мањи него код непушача. Очекивани животни век тешког пушача — особе која пуши две или више паклица цигарета на дан — може бити и до осам година краћи него код непушача“ (The World Book Encyclopedia, 1984, 17. том, страна 430). Да ли би било прикладно да неко свој живот посвети служби Богу, а да затим тај живот полако уништава?

„Пушење толико штетно утиче, нарочито на срце и плућа, да други аспекти превентивне медицине постају сасвим безначајни уколико особа пуши“ (Новинска служба Универзитета у Јужној Калифорнији, 18. фебруар 1982). „Пушење је вероватно највећи узрочник лошег здравља у свету који се може спречити“ (Др Х. Малер, генерални директор Светске здравствене организације, у часопису World Health, фебруар/март 1980, страна 3). Да ли би било у реду да неко посвети свој живот светој служби Богу, а да затим намерно уништава своје здравље?

Пушење је у супротности с Божјим захтевом да волимо ближње

Јак. 2:8: „Воли свог ближњег као самог себе.“ (Упореди с Матејем 7:12.)

„Недавно истраживање је... открило да су жене непушачи чији је супруг пушио умирале у просеку четири године пре него жене непушачи чији је муж такође био непушач“ (The New York Times, 22. новембар 1978, страна C5). „Пушење током трудноће може проузроковати урођене мане које су толико озбиљне да фетус умире, или умире беба убрзо након рођења“ (Family Health, мај 1979, страна 8). Такво безосећајно поступање чланова  породице јасно показује да не поступају као хришћани. (Упореди с 1. Тимотеју 5:8.)

„Истраживања су показала да док просечан пушач пуши цигарету само кратко време колико је она запаљена, непушач је присиљен да удише скоро исту количину угљен-моноксида, катрана и никотина као активни пушач који седи поред њега“ (Today’s Health, април 1972, страна 39). Особа која је тако безосећајна према другим људима показује да не воли ни Бога. (Види 1. Јованову 4:20.)

Зашто је Бог створио биљке од којих се добија дрога ако је неисправно да их користимо?

Оно што се злоупотребљава обично се може користити и у добре сврхе. Тако је с репродуктивним способностима човека. Исто је и с вином. Марихуана се добија од осушених листова и цветова конопље, од које се добијају корисна влакна за прављење ужа и одеће. Лишће дувана, које пушачи злоупотребљавају, користи се у производњи дезинфекционих средстава и инсектицида. Што се тиче земљиног богатства, још много тога треба научити о томе како се може корисно употребити. Чак је и коров користан јер спречава ерозију тла и ствара заштитни слој тамо где се земљиште не обрађује.

Шта особа може учинити ако је безуспешно покушавала да престане да пуши или користи дрогу?

Као прво, проучавање Библије и дубоко размишљање о ономе што сазнаш из ње помоћи ће ти да развијеш јаку жељу да угодиш Богу и да живиш у његовом праведном новом свету. Ако му се приближиш, он ће се приближити теби и пружиће ти потребну помоћ (Јак. 4:8).

Веома је важно да си уверен да су то заиста лоше навике и да их из дубине срца мрзиш (Пс. 97:10). То можеш постићи тако што ћеш размотрити чињенице које су изнете у овом делу књиге и размишљати о њима, и тако што се нећеш усредсредити на привремено задовољство које те навике могу донети, већ на оно чиме можеш угодити Богу и на страшне последице које са собом носе те навике.

 Уколико осетиш велику жељу да пушиш или да узмеш неку другу дрогу, усрдно се моли Богу за помоћ (Лука 11:9, 13; упореди с Филипљанима 4:13). Учини то одмах. Такође, узми Библију и наглас читај из ње, или разговарај с неким зрелим хришћанином. Реци му кроз шта пролазиш и замоли га да ти помогне.