Еволуција

Дефиниција: Органска еволуција је наука према којој се први живи организам развио из беживотне материје. Затим се, како та наука тврди, тај организам размножавао и постепено прелазио у различите облике живота, док на крају није произвео све облике биљака и животиња које су икада постојале на нашој планети. Сматра се да се све то дешавало без натприродне интервенције Створитеља. Неки покушавају да споје веровање у Бога са еволуцијом и кажу да је Бог стварао свет помоћу еволуције, да је створио прве примитивне облике живота, а да су се затим виши облици живота, укључујући и човека, развили путем еволуције. Није библијско учење.

 Да ли је еволуција заиста научно тачна?

„Научни метод“ обухвата следеће: Посматрање онога што се дешава; на основу посматрања обликује се теорија која би могла бити тачна; теорија се испитује даљњим посматрањем и експериментима; и на крају се посматра да ли ће се испунити предвиђања која се заснивају на тој теорији. Да ли они који верују у еволуцију и заступају је следе ту методу?

Астроном Роберт Џастроу каже: „На своју жалост [научници] немају конкретан одговор, јер хемичари никада нису успели да експерименталним путем створе живот из неживе материје. Научници не знају како се то догодило“ (The Enchanted Loom: Mind in the Universe, Њујорк, 1981, страна 19).

Еволуциониста Лорен Ајзелеј рекао је следеће: „Наука је прекоравала теологе што се ослањају на митове и  чуда, а сада се и она сама нашла у незавидном положају јер мора створити сопствену митологију; наиме, да се оно што се данас, упркос многобројним покушајима, не може доказати експериментима у ствари догађало у далекој прошлости“ (The Immense Journey, Њујорк, 1957, страна 199).

У једном часопису пише следеће: „Све више научника, од којих све већи број чине еволуционисти... тврди да Дарвинова теорија еволуције уопште није права научна теорија... Многи од ових критичара су врхунски умови“ (New Scientist, 25. јун 1981, страна 828).

Физичар Х. С. Липсон је рекао: „Једино прихватљиво објашњење је стварање. Знам да је то за физичаре анатема, као што је и за мене, али не смемо одбацити неку теорију која нам се не допада уколико је експериментални докази подупиру“ (курзив наш; Physics Bulletin, 1980, 31. том, страна 138).

  Да ли постоји сагласност међу онима који заступају еволуцију? Како то утиче на твоје мишљење о ономе што они научавају?

У уводу Дарвинове књиге Постанак врста која је изашла на стогодишњицу првог издања (у Лондону 1956) пише следеће: „Колико знамо, међу биолозима постоји велико неслагање у мишљењима, не само око узрока еволуције већ и око самог процеса. То неслагање постоји зато што докази нису задовољавајући и не остављају простора ни за какав сигуран закључак. Зато је исправно и прикладно скренути пажњу ненаучног читалаштва на та неслагања око еволуције“ (В. Р. Томпсон, тадашњи директор Комонвелшког института за биолошку контролу, Отава, Канада).

„Сто година после Дарвинове смрти немамо ни најмању доказиву или уверљиву представу о томе како се еволуција заиста одиграла — а протеклих година то је водило до читавог низа сукоба поводом тог питања... Међу самим еволуционистима влада скоро отворени рат, и при том се појављују разне [еволуционе] секте које се залажу за неке нове измене“ (К. Букер  [новинар лондонског часописа Times], The Star, Јоханесбург, 20. април 1982, страна 19).

У научном часопису Discover писало је: „Еволуција... је мета напада не само конзервативних хришћана, већ је доводе у питање и уважени научници. Међу палеонтолозима, научницима који проучавају фосилне записе, има све више разилажења у мишљењима“ (октобар 1980, страна 88).

 Какво гледиште подупиру фосилни записи?

Дарвин је признао следеће: „Ако су бројне врсте... заиста започеле живот у исто време, та чињеница би била погубна за теорију еволуције“ (The Origin of Species, Њујорк, 1902, други део, страна 83). Да ли докази указују на то да су „бројне врсте“ настале у исто време или су се постепено развијале, као што то тврди теорија еволуције?

Да ли је пронађено довољно фосила да би се могао извући поуздан закључак?

Научник Портер Кир са Института Смитсонијан каже: „У музејима широм света има на стотине милиона фосила који су пописани и идентификовани“ (New Scientist, 15. јануар 1981, страна 129). У једној књизи још пише: „Палеонтолози нам уз помоћ фосила сада могу пружити изванредну слику живота у прошлости“ (Guide to Earth History, Њујорк, 1956, Ричард Карингтон, менторско издање, страна 48).

Шта фосилни записи у ствари доказују?

У Билтену Филдовог природњачког музеја у Чикагу, истакнуто је следеће: „Дарвинова теорија [еволуције] одувек је била уско повезана с фосилним доказима, и већина људи вероватно претпоставља да су фосили веома важан део доказног материјала у прилог Дарвиновом тумачењу порекла живота. Нажалост, то није сасвим тачно... геолошки запис ни тада није пружао, а ни сада не пружа доказ о постепеном ланцу прогресивне еволуције“ (јануар 1979, 50. том, бр. 1, стране 22, 23).

 У једној публикацији пише: „Почев од камбријума, па у наредних отприлике 10 милиона година, све главне групе бескичмењака први пут су се појавиле у најспектакуларнијој разноликости која је икада забележена на нашој планети“ (A View of Life, Калифорнија, 1981, Салвадор Е. Лурија, Стивен Џеј Гулд, Сем Сингер, страна 649).

Палеонтолог Алфред Ромер написао је следеће: „Испод њега [камбријума] постоји огроман слој седимената у којем би се очекивало да буду пронађени преци животних облика из периода камбријума. Али нисмо их нашли. У тим старијим слојевима скоро да нема доказа о постојању живота, и могло би се с правом рећи да је општа слика у складу с представом о посебном стварању на почетку камбријума“ (Natural History, октобар 1959, страна 467).

Зоолог Харолд Кофин каже: „Уколико је тачно да су се једноставни облици живота постепено развили у сложене, требало би пронаћи претке ових потпуно развијених живих бића из камбријума. Али они нису нађени и научници признају да су мали изгледи да уопште буду пронађени. На темељу тих чињеница и на темељу онога што се стварно може пронаћи у тлу, теорија о изненадном чину стварања којим су настали главни облици живота најбоље се уклапа“ (Liberty, септембар/октобар 1975, страна 12).

Карл Сеган је у својој књизи искрено рекао: „Фосилни докази би могли да буду у складу с представом о Великом Створитељу“ (Cosmos, Њујорк, 1980, страна 29).

Да ли је могуће да се процес еволуције одиграо као последица мутација, то јест изненадних драстичних промена у генима?

У једном часопису стоји следеће: „Еволуционистички ревизионисти сматрају да су мутације у главним регулаторним генима управо онај замајац који је потребан њиховој напредној теорији“. Међутим, тај исти часопис такође цитира британског зоолога Колина Патерсона како каже: „Може се спекулисати. Не знамо ништа о тим главним регулаторним генима“ (Science Digest,  фебруар 1982, страна 92). Другим речима, нема доказа који би подупрли ту теорију.

У једној енциклопедији пише: „Чињеница да већина мутација штетно делује на организам тешко се може ускладити с мишљењем да су мутације темељ еволуције. Мутанти који су приказани у уџбеницима из биологије заправо су наказе и чудовишта, па изгледа да су мутације деструктивни, а не конструктивни процеси“ (The Encyclopedia Americana, 1977, 10. том, страна 742).

Шта рећи о приказима човеколиких мајмуна у уџбеницима, енциклопедијама и музејима?

„Тело и длака на таквим реконструкцијама производ су маште... О карактеристикама било ког преисторијског човека, као што су боја коже, затим боја, облик и распоред длаке, изглед тела и црте лица, не знамо апсолутно ништа“ (The Biology of Race, Њујорк 1971, Џејмс Ц. Кинг, стране 135, 151).

„Огромна већина уметничких приказа заснива се више на машти него на доказима... Уметници морају створити нешто између мајмуна и људског бића; што је примерак старији, то га приказују сличнијим мајмуну“ (Science Digest, април 1981, страна 41).

„Баш као што полако схватамо да примитивни људи нису безусловно били дивљаци, тако морамо схватити да први људи из леденог доба нису били ни бруталне звери ни полумајмуни ни кретени. Зато сви покушаји да се реконструише изглед неандерталца или чак пекиншког човека представљају неописиву глупост“ (Man, God and Magic, Њујорк 1961, Ајвар Лиснер, страна 304).

Зар уџбеници не представљају еволуцију као чињеницу?

„Многи научници су подлегли искушењу да буду догматични... увек изнова се питање порекла врста представља као утврђена чињеница. Али то је веома далеко од истине... Међутим, та тенденција и даље постоји и не чини услугу науци“ (The Guardian, Лондон, Енглеска, 4. децембар 1980, страна 15).

 Да ли је разумно веровати да је све на нашој планети створено за шест дана?

Неке религиозне групе научавају да је Бог све створио за шест дана од 24 сата. Али Библија не каже тако.

У Постанку 1:3-31 сазнајемо како је Бог већ постојећу планету припремао да постане човеково пребивалиште. Ту се каже да је то учинио за шест дана, али се не каже да су то били дани од 24 сата. Није необично да се израз „дан“ односи на животни век или године живота, као што то објашњава Речник Матице српске. Тако се и у Библији израз „дан“ често односи на дуже временско раздобље. (Упореди са 2. Петровом 3:8.) Дакле, разумно је закључити да су ’дани‘ из првог поглавља Постанка трајали хиљаде година.

Додатне информације налазе се на страни 381.

Ако неко каже:

’Ја верујем у еволуцију‘

Можеш одговорити: ’Да ли верујете да је Бог имао барем неки удео у томе или сматрате да је од самог почетка развој живота био искључиво питање случајности? (Затим настави разговор на основу онога што особа каже.)‘

Или можеш рећи: ’Не би било логично одбацити нешто што је доказано као научна чињеница, зар не?... Овде су наведене неке занимљиве изјаве научника о тој теми. (Користи информације које се налазе на  странама 108, 109, под поднасловом „Да ли је еволуција заиста научно тачна?“ или на  странама 109, 110, под поднасловом „Да ли постоји сагласност међу онима који заступају еволуцију?...“)‘

Друга могућност: ’Ако за нешто постоје чврсти докази, онда би требало да сви верујемо у то, зар не?... Сећам се својих школских уџбеника у којима су биле приказане слике неких фосила како би се доказала еволуција. Али од тада сам прочитао веома занимљиве изјаве научника у вези с фосилним записима. Овде су неки од њих. (Користи информације на  странама 110, 111, под поднасловом „Какво гледиште подупиру фосилни записи?“)‘

 Додатни предлог: ’Да ли сам у праву ако закључим да сте ви особа која прихвата живот онаквим какав јесте?... И ја сам такав.‘ Затим можеш додати: ’Ако бих у природи наишао на кућу направљену од дрвета и камена, било би ми очигледно да је неко пре мене био ту и саградио је, зар не?... А да ли би онда било логично да закључим да се цвеће које расте око куће нашло ту сасвим случајно? Ако бих тако нешто помислио онда бих морао да мало боље погледам да бих запазио колико је то стварство компликовано, јер знам да је основна истина да тамо где је стварство мора постојати и створитељ. То је оно што нам Библија каже у Јеврејима 3:4.‘

Или можеш рећи (старијој особи): ’Једна од основних поставки еволуције јесте та да она доприноси развоју човека и његовом напретку до данашњег дана, зар не?‘ Затим можеш додати: (1) ’Ви сте особа која има животног искуства. Да ли се сећате како је било кад сте били дете? Да ли је било толико криминала као данас?... Да ли сте увек морали да закључавате врата?... Да ли бисте рекли да су се тада људи више интересовали за друге, и за старије, него што то данас чине?... Дакле, док на пољу технологије имамо велики напредак, изгледа да људи губе неке од највреднијих особина. Зашто је то тако?‘ (2) ’Сматрам да се реалност живота коју данас видимо слаже са оним што је записано овде у Библији у Римљанима 5:12... Дакле, ситуација је све гора.‘ (3) ’Али Библија показује да ће се то променити (Дан. 2:44; Откр. 21:3, 4).‘

’Ја верујем да је Бог створио човека путем еволуције‘

Можеш одговорити: ’Разговарао сам и с другима који тако мисле. Јесам ли у праву ако закључим да сте ви особа која има јаку веру у Бога?... Зато је вера веома важна у вашем животу; она је ваш водич помоћу кога процењујете друге ствари, зар не? Тако и ја гледам на ствари.‘ Затим можеш додати: (1) ’Знам да ако је оно у шта верујем заиста истина, то онда неће бити у супротности с научним чињеницама. Исто тако знам да  би било неразумно да игноришем оно што Божја Реч каже, јер Бог зна своја дела много боље од нас. Задивљен сам оним што Библија, Божја надахнута Реч, каже у Постанку 1:21 (нагласи израз „по својим врстама“).‘ (2) ’Затим у Постанку 2:7 сазнајемо да је Бог створио човека од праха, а не од животиња које су већ постојале.‘ (3) ’А у 21. и 22. стиху сазнајемо да је Ева створена не од неке животиње, већ од једног Адамовог ребра које је послужило као основни материјал.‘

Или можеш рећи: ’(Кад успоставите заједнички темељ, као што је горе објашњено...) Неки сматрају да је библијски извештај о Адаму само једна измишљена прича. Али уколико је то тачно, на какав нас закључак то онда наводи?‘ (1) ’Ево, запазите шта је забележено у Римљанима 5:19: „Као што су непослушношћу једног човека [Адама] многи постали грешници, тако ће и послушношћу једнога [Исуса Христа] многи постати праведни.“ Слично томе, у 1. Коринћанима 15:22 пише: „Као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети.“ Али ако није постојао тај ’један човек‘ који се звао Адам, онда такав човек никада није згрешио. Ако он није сагрешио и пренео тај грех на своје потомство, онда није било потребе да Христ положи живот за људе. Ако Христ није дао живот за нас, онда немамо ништа друго сем овог садашњег кратког живота. То би значило да од хришћанства у ствари није остало ништа.‘ (2) ’Међутим, хришћанство обједињује највиша морална начела која се игде могу наћи. Да ли је могуће да најлепша учења о истини и поштењу могу потицати од нечега што је у основи лажно?‘ (Види и стране 27-29, под насловом „Адам и Ева“.)

’Али високообразовани људи верују у еволуцију‘

Можеш одговорити: ’То је тачно, али приметио сам да чак и међу онима који верују у еволуцију постоје велика неслагања у мишљењима. (Наведи примере који се налазе на  странама 109, 110.) Зато морамо лично испитати доказе да бисмо утврдили у шта треба да верујемо — у еволуцију или у стварање.‘

 Или можеш рећи: ‘То је тачно. Али знам да има и високообразованих људи који не верују у еволуцију.‘ Затим можеш додати: (1) ’Зашто постоји та разлика? Сви имају исте доказе. Да ли можда мотив игра пресудну улогу? Могуће је.‘ (2) ’Како ћете одлучити коме ћете веровати? Па, ако упоредимо те две групе (и при томе не критикујемо појединце), шта мислите која је група искренија и поштенија — они који верују да је Бог створио човека и зато сматрају да су одговорни пред њим, или они који кажу да су производ случајности и да су зато одговорни само себи?‘ (3) ’Зато, дакле, морамо лично испитати доказе да бисмо утврдили шта пружа најуверљивије одговоре на животна питања, стварање или еволуција.‘