Живот

Дефиниција: Стање по коме се биљке, животиње, људи и духовна бића разликују од неживих ствари. Физичка жива бића могу да расту, имају метаболизам, реагују на спољашње надражаје и могу да се размножавају. Биљке такође спадају у живи свет, али нису душе јер не могу да размишљају  нити да осећају. Земаљске душе, људи и животиње, имају и животну силу која их покреће и дисање којим се подржава та животна сила.

Када је реч о разумом обдареним бићима, живот у најпотпунијем смислу те речи јесте савршено постојање с пуним правом на то. Људска душа није бесмртна. Али Божје верне слуге имају могућност да вечно живе у савршенству — многи на земљи, а на небу „мало стадо“ као сувладари у Божјем Краљевству. Када припадници небеске класе буду ускрснути у духовни живот, добиће бесмртност, а то је облик живота који се не треба подржавати ничим што је створено.

 Која је сврха људског живота?

Да би наш живот имао сврху неопходно је да признамо постојање Извора живота. Ако је живот производ слепог случаја, онда наше постојање не би имало никакву сврху, и не би било поуздане будућности коју бисмо могли планирати. Али у Делима апостолским 17:24, 25, 28 пише следеће: „Бог који је створио свет и све што је у њему... даје свима живот и дах и све. Јер по њему имамо живот и мичемо се и постојимо.“ У Откривењу 4:11, Богу су упућене следеће речи: „Достојан си, Јехова, Боже наш, да примиш славу, част и моћ, јер си ти све створио и твојом вољом све постоји и створено је.“ (Види и стране 52-58, под насловом „Бог“.)

Незадовољство проистиче из начина живота који није у складу са Створитељевим захтевима и смерницама за срећан живот. У Галатима 6:7, 8 налазимо следеће упозорење: „Не заваравајте се: Бог се не може исмејавати. Јер шта човек посеје, то ће и пожњети. Ко сеје у своје тело, од тела ће пожњети пропаст.“ (Види и Галатима 5:19-21, као и наслов „Независност“.)

Грех који су људи наследили од Адама тренутно им не дозвољава да у потпуности уживају у животу као што је то Бог првобитно намеравао. У Римљанима 8:20 пише да је ’стварство [човечанство] подложено ништавности‘ због Божје пресуде која је уследила после Адамовог греха. Апостол Павле, који је био свестан да је као човек грешан, написао је следеће: „Ја сам телесан, продат у ропство греху. Јер добро које желим да  чиним, не чиним, него зло које не желим да чиним, то чиним. По свом унутрашњем човеку заиста уживам у Божјем закону, али у својим удовима видим други закон који ратује против закона мог ума и заробљава ме законом греха који је у мојим удовима. Јадан сам ти ја човек!“ (Римљ. 7:14, 19, 22-24).

Када примењујемо библијска начела и када се првенствено трудимо да вршимо Божју вољу, тада смо најсрећнији и наш живот заиста има смисао. Ми не чинимо Богу никакву услугу тиме што му служимо, јер нас он поучава за ’наше добро‘ (Иса. 48:17). Библија даје следећи савет: „Будите постојани, непоколебљиви, увек заокупљени Господовим делом, знајући да ваш труд у Господу није узалудан“ (1. Кор. 15:58).

На основу онога што каже Библија, имамо могућност да вечно живимо као савршени људи ако исказујемо веру у оно што је Јехова пружио за вечни живот и ако живимо у складу с његовим мерилима. Та нада је чврсто утемељена и неће нас водити до разочарања. Ако поступамо у складу с том надом, наш живот већ сада може имати прави смисао (Јов. 3:16; Титу 1:2; 1. Петр. 2:6).

Да ли су људи створени да живе неко време и да затим умру?

Пост. 2:15-17: „Јехова Бог је узео човека [Адама] и сместио га у еденски врт да га обрађује и да се брине о њему. Тада је Јехова Бог дао човеку ову заповест: ’Са сваког дрвета у врту слободно једи док се не наситиш. Али с дрвета спознања добра и зла не смеш јести, јер оног дана када будеш јео с њега, сигурно ћеш умрети.‘“ (Бог је овде споменуо смрт као последицу греха, а не као неминован крај. Саветовао је Адама да то избегне. Упореди с Римљанима 6:23.)

Пост. 2:8, 9: „Јехова Бог је засадио врт у Едену, према истоку, и тамо је сместио човека кога је створио. Тако је Јехова Бог учинио да из земље никне разноврсно дрвеће пријатно за гледање и чији је плод добар за јело, као и дрво живота усред врта.“ (После Адамовог греха, први људски пар је истеран из Едена тако да нису  могли јести с дрвета живота, као што то пише у Постанку 3:22, 23. Да је Адам био послушан Створитељу, изгледа да би му с временом дозволио да једе с тог дрвета, што би на симболичан начин показало да је достојан вечног живота. Сама чињеница да је у Едену постојало дрво живота указује на такву могућност.)

Пс. 37:29: „Праведници ће поседовати земљу, и заувек ће на њој живети.“ (Ово обећање јасно показује да се Божја првобитна намера са земљом и људима није променила.)

Види и страну 354, под насловом „Смрт“.

Да ли од живота можемо очекивати само кратко постојање, често испуњено патњом?

Римљ. 5:12: „Преко једног човека [Адама] у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили.“ (То смо сви наследили, не зато што је то била Божја намера већ зато што је Адам сагрешио. Види и наслов „Судбина“.)

Јов 14:1: „Човек, кога је жена родила, кратког је века и пун немира.“ (Живот је обично такав у овом несавршеном свету.)

Међутим, чак и под таквим околностима наш живот може бити смисаон и пун задовољства. Види информације о томе  која је сврха људског живота на странама 121, 122.

Да ли је живот на земљи само терен на коме се одређује ко ће отићи на небо?

Види стране 224-231, под насловом „Небо“.

Да ли имамо бесмртну душу која живи после смрти тела?

Види стране 103-108, под насловом „Душа“.

На основу чега се човек може надати да постоји нешто више од садашњег кратког живота?

Мат. 20:28: „Син човечји [Исус Христ] није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе.“

 Јов. 3:16: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот.“

Јевр. 5:9: „Кад је [Исус Христ] био учињен савршеним, постао је онај који доноси вечно спасење свима који су му послушни.“ (Види и Јована 3:36.)

Како ће се остварити нада у будући живот?

Дела 24:15: „Имам наду, коју имају и они, да ће Бог ускрснути и праведнике и неправеднике.“ (То подразумева и људе који су у прошлости верно служили Богу, као и велики број оних који никада нису сазнали довољно о истинитом Богу тако да нису нити прихватили нити одбацили његове путеве.)

Јов. 11:25, 26: „Тада јој [сестри човека кога је касније вратио у живот] Исус рече: ’Ја сам ускрсење и живот. Ко исказује веру у мене, ако и умре, оживеће. И свако ко живи и исказује веру у мене, никада неће умрети. Верујеш ли у то?‘“ (Дакле, Исус је осим наде у ускрсење понудио још нешто онима који живе током времена краја садашњег злог света. Они који се надају да ће бити земаљски поданици Божјег Краљевства имају могућност да преживе и да никада не умру.)

Да ли у грађи људског тела постоји доказ да је створено да живи вечно?

Познато је да је капацитет људског мозга далеко већи од онога што човек током живота искористи, било да живи 70 или чак 100 година. У једној енциклопедији пише да људски мозак има „много већи потенцијал од онога што се може искористити за време нечијег животног века“ (Encyclopædia Britannica, 1976, 12. том, страна 998). Научник Карл Сеган је рекао да људски мозак може ускладиштити толико информација да би се њима могло „исписати двадесет милиона књига, колико их има у највећим библиотекама света“ (Cosmos, 1980, страна 278). Што се тиче капацитета људског мозга за „складиштење информација“, биохемичар Исак Асимов је написао да је мозак „савршено способан да управља било којом количином информација којој човек може да га изложи — па чак и милијарду пута више од  тога“ (The New York Times Magazine, 9. октобар, 1966, страна 146). (Зашто би људски мозак имао такве способности ако не би требало да се користе? Зар није разумно закључити да су људи, са способношћу бескрајног учења, у ствари створени да вечно живе?)

Има ли живота на другим планетама?

У једном часопису се извештава следеће: „Трагање за интелигентним животом у свемиру... почело је пре 25 година... Тај огроман задатак, који подразумева посматрање стотина милијарди звезда, до сада није пружио јасне доказе да негде другде осим на Земљи постоји живот“ (The New York Times, 2. јул, 1984, страна А1).

Једна енциклопедија каже следеће: „Ниједна планета [ван нашег Сунчевог система] није у потпуности истражена. Али постоји могућност да је на било којој планети ван Сунчевог система започео живот који је затим еволуирао у напредну цивилизацију“ (The Encyclopedia Americana, 1977, 22. том, страна 176). (Од тада су откривене многе планете ван нашег Сунчевог система, али нема доказа да на некој од њих има живота. Међутим, као што ова изјава показује, зар није можда највећи мотив изузетно скупих истраживања у потрази за животом у свемиру управо жеља да се пронађе неки доказ за теорију еволуције, неки доказ да човека није створио Бог нити да је одговоран пред њим?)

Библија открива да живот на нашој планети није једини облик живота који постоји. Постоје духовна бића — Бог и анђели — који су много интелигентнији и моћнији од човека. Они су још давно комуницирали с људима, и објаснили одакле потиче живот и како се могу решити проблеми који притискају свет. (Види наслове „Библија“ и „Бог“.)