Исповед

Дефиниција: Јавно или приватно изјашњавање или признавање (1) онога у шта неко верује или (2) греха.

Да ли се признавање греха, укључујући и црквену исповед пред свештеником, што се научава у Католичкој цркви, темељи на Библији?

Начин обраћања свештенику

Традиционални начин изражавања који се још увек користи гласи: „Благослови ме, Оче, јер сам грешио. Од моје последње исповеди прошло је...“ (Часопис U.S. Catholic, октобар 1982, страна 6).

Мат. 23:1, 9, ДК: „Исус рече... оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један отац који је на небесима.“

Греси који могу бити опроштени

„Црква је одувек научавала да сви греси, без обзира на то колико су тешки, могу бити опроштени“ (The  Catholic Encyclopedia, са ознаком нихил обстат и имприматур, Р. К. Бродерик, Нешвил, 1976, страна 554).

Јевр. 10:26: „Ако намерно грешимо након што смо добро упознали истину, не преостаје нам више жртва за грехе.“

Мар. 3:29: „Ко хули на свети дух, неће му бити опроштено довека, него је крив за вечни грех.“

Како треба показати покајање

Исповедник често каже особи која се каје да изговори одређени број молитви „Оченаш“ и „Здраво Марија“.

Мат. 6:7, ДК: „Кад се молите, не говорите много, као незнабошци; јер они мисле да ће за многе ријечи своје [то јест, бесмислено понављање] бити услишени.“

Мат. 6:9-12, ДК: „Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима... опрости нам дугове наше.“ (Нигде у Библији није заповеђено да се молимо Марији или преко ње. Види Филипљанима 4:6, и страну 213, под насловом „Марија“.)

Римљ. 12:9, ДК: „Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра.“

Зар Исус није овластио апостоле да опраштају грехе?

Јов. 20:21-23, ДК: „Као што отац посла мене, и ја шаљем вас. И ово рекавши дуну, и рече им: примите Дух свети. Којима опростите гријехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.“

Како су апостоли разумели и примењивали ове речи? У Библији не постоји ниједан извештај у коме се каже да је неки апостол слушао нечију исповед и затим прогласио опроштење греха. Међутим, у Библији је изложено шта Бог тражи од људи да би им били опроштени греси. Апостоли су под вођством светог духа могли разлучити да ли нека особа испуњава те захтеве и на основу тога могли су рећи да ли им је Бог опростио или није. На пример, види Дела апостолска 5:1-11, као и 1. Коринћанима 5:1-5 и 2. Коринћанима 2:6-8.

Види и наслов „Апостолско наследство“.

 Изучаваоци имају различита мишљења што се тиче порекла црквене исповеди

„Од четвртог века, црквена исповед је прихваћени метод“ (The Catholic Encyclopedia, Р. К. Бродерик, страна 58).

„Многи савремени историчари, и католички и протестантски, утврдили су да је исповедање било уобичајено у црквама Ирске, Велса и Велике Британије, где су сакраменте, укључујући и испаштање, обично вршили настојник манастира и његови свештеници-монаси. Изгледа да је уз манастирски обичај исповедања и уз јавно и приватно пружање духовног вођства, редовна исповед и исповед побожности уведена и за лаике... Међутим, све до 11. века тајни греси нису били опраштани током исповеди и пре покајања“ (New Catholic Encyclopedia, 1967, 11. том, страна 75).

Историчар А. Х. Сејси пише следеће: „Списи који говоре о обредима показују да је у Вавилону било уобичајено јавно и приватно исповедање. Изгледа да је приватна исповед старији и уобичајенији поступак“ (The Religions of Ancient Egypt and Babylonia, Единбург, 1902, страна 497).

Како Јеховини сведоци гледају на исповед?

Исповедање вере јавним обзнањивањем

Римљ. 10:9, 10: „Ако својим устима обзнањујеш ту ’реч‘ — да је Исус Господ — и ако у свом срцу исказујеш веру да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен. Јер се срцем исказује вера и тако се постиже праведност, а устима се обзнањује вера и тако се постиже спасење.“

Мат. 10:32, 33: „Свако ко пред људима призна да је у јединству са мном, и ја ћу пред својим Оцем који је на небесима признати да сам у јединству с њим, а ко се год одрекне мене пред људима, и ја ћу се одрећи њега пред својим Оцем који је на небесима.“

Кад неко греши против Бога

Мат. 6:6-12: „Кад се молиш, уђи у своју најскровитију собу и затвори врата, па се помоли свом Оцу који је  у тајности... ’Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје... и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим.‘“

Пс. 32:5: „На крају сам [Богу] признао грех свој и кривицу своју нисам прикрио. Рекао сам: ’Признаћу Јехови преступе своје.‘ Ти си опростио кривицу греха мојих.“

1. Јов. 2:1: „Ако неко и почини грех, код Оца имамо помоћника — Исуса Христа, праведника.“

Кад неко сагреши свом ближњем или кад је њему неко други сагрешио

Мат. 5:23, 24: „Ако, дакле, донесеш свој дар на олтар и тамо се сетиш да твој брат има нешто против тебе, остави свој дар тамо пред олтаром, па иди и прво се помири са својим братом, а онда се врати и принеси свој дар.“

Мат. 18:15: „Ако твој брат почини грех, иди и укажи му насамо на његов преступ.“

Лука 17:3: „Ако твој брат почини грех, укори га. Ако се покаје, опрости му.“

Еф. 4:32: „Будите добри једни према другима, самилосни, спремно опраштајући једни другима као што је и Бог преко Христа спремно опростио вама.“

Кад неко почини озбиљан преступ и жели духовну помоћ

Јак. 5:14-16: „Болује ли ко међу вама [духовно]? Нека позове старешине из скупштине, па нека се они моле за њега, мажући га уљем у Јеховино име. Молитва упућена с вером оздравиће болеснога, и Јехова ће га подићи. И ако је починио грехе, биће му [од Бога] опроштено. Зато признајте своје грехе један другоме и молите се једни за друге, да будете излечени.“

Посл. 28:13: „Ко крије преступе своје, неће имати успеха, а ко их признаје и оставља, указаће му се милосрђе.“

Шта ако неко ко је починио грехе не тражи помоћ?

Гал. 6:1: „Браћо, ако неко ненамерно погреши, ви који сте духовни исправљајте таквог човека у духу  благости, пазећи на себе да и сами не дођете у искушење.“

1. Тим. 5:20: „Оне који чине грех укори пред свима [то јест пред онима који знају за тај грех], да и други имају страх.“

1. Кор. 5:11-13: ’Престаните да се дружите са сваким ко се зове брат, а који је блудник или похлепан или идолопоклоник или који погрдно говори о другима или је пијаница или изнуђивач — с таквим немојте ни да једете... „Уклоните злога из своје средине!“‘