Пређи на садржај

Пређи на садржај

Марија (Исусова мајка)

Марија (Исусова мајка)

Марија (Исусова мајка)

Дефиниција: Изузетно почаствована жена коју је Бог изабрао да роди Исуса. Библија спомиње још пет жена које су носиле то име. Марија о којој говоримо потицала је из лозе краља Давида, из Јудиног племена и била је Илијева ћерка. У тренутку када се први пут спомиње у Библији, Марија је испрошена за Јосифа, који је такође био из Јудиног племена и Давидов потомак.

 Какву поуку можемо извући из библијског извештаја о Марији?

(1) Једна поука је у томе да треба да слушамо оно што Бог каже преко својих гласника, чак и онда када нас у првих мах узнемири то што чујемо или нам изгледа немогуће (Лука 1:26-37).

(2) Човек треба да буде храбар да би поступао у складу с Божјом вољом и да би се потпуно уздао у Бога. (Види Луку 1:38. Као што то показују стихови из Поновљених закона 22:23, 24, неудата Јеврејка која би остала трудна сносила би озбиљне последице.)

(3) Бог је спреман да употреби неку особу без обзира на то какав је њен друштвени положај. (Упореди Луку 2:22-24 с Левитском 12:1-8.)

(4) Предност треба дати духовним стварима. (Види Луку 2:41; Дела апостолска 1:14. Од жена се није захтевало да сваке године са својим мужем крену на дуг пут до Јерусалима на Пасху, али Марија је то чинила.)

(5) Треба ценити моралну чистоћу (Лука 1:34).

(6) Треба марљиво поучавати децу Божјој Речи. (То се види на основу онога што је Исус радио када је имао 12 година. Види Луку 2:42, 46-49.)

Да ли је Марија заиста била девица када је родила Исуса?

У Луки 1:26-31 пише да је „девици“ која се звала Марија анђео Гаврило пренео следећу вест: „Затруднећеш и родићеш сина. Дај му име Исус.“ Тада је, према 34. стиху, Марија рекла анђелу: „Како ће то бити, кад још нисам имала односе с мушкарцем?“ У Матеју 1:22-25 стоји следеће: „Све се то догодило да би се испунило оно што је Јехова рекао преко свог пророка: ’Ево, девица ће затруднети и родиће сина и даће му име Емануило‘, што значи: ’с нама је Бог‘. Тада се Јосиф пробудио из сна и учинио је како га је упутио Јеховин анђео, и довео је своју жену кући. Али није имао односе с њом док није родила сина. И дао му је име Исус.“

Реално гледано, да ли је то могуће? Створитељу, који је начинио људске репродуктивне органе, сигурно није било немогуће да натприродним путем изазове оплодњу јајне ћелије у Маријиној материци. Јехова је чудом пренео животну силу и образац личности свог прворођеног небеског Сина у Маријину материцу. Божја сила, његов свети дух, штитила је развој детета у Маријиној материци тако да је на крају рођен савршен човек (Лука 1:35; Јов. 17:5).

Да ли је Марија заувек остала девица?

Мат. 13:53-56: „Кад је Исус испричао та поређења, отишао је оданде у други крај. И кад је дошао у свој завичај, почео је да их поучава у њиховој синагоги, тако да су били задивљени и рекли су: ’Откуда овоме мудрост и моћ да чини таква дела? Зар то није тесарев син? Зар се његова мајка не зове Марија, и његова браћа [грчки: аделфи] Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? И зар нису све његове сестре [грчки: аделфе] с нама?‘“ (Да ли би на основу ових стихова закључио да је Исус био Маријино једино дете или да је имала још синова и ћерки?)

Што се тиче грчких речи аделфи и аделфе које су употребљене у Матеју 13:55, 56, у једној енциклопедији се каже да су те речи „у свету у коме се говорило грчким језиком у доба Јеванђелисте означавале рођеног брата и сестру и да их је грчки читалац у том смислу и прихватао. Пред крај 4. века (око 380. године) Хелвидије је у једном делу које је сада изгубљено истицао чињеницу да је Марија имала и другу децу поред Исуса како би од ње створио узор мајкама у већим породицама. Св. Јероним, подстакнут традиционалном вером Цркве у Маријину вечну невиност, написао је један памфлет против Хелвидија (383. н. е.) у коме је изнео једно објашњење... које је још увек актуелно међу католичким изучаваоцима.“

Мар. 3:31-35: „Дошли су његова мајка и његова браћа. Стојећи напољу, послали су некога да га позове. А око њега је седело мноштво људи. И рекли су му: ’Напољу су твоја мајка и твоја браћа, траже те.‘ На то им рече: ’Ко су моја мајка и моја браћа?‘ И погледавши оне који су седели око њега, рече: ’Ево моје мајке и моје браће! Ко год врши Божју вољу, он ми је брат и сестра и мајка.‘“ (Овде је направљена јасна разлика између Исусове рођене браће и његове духовне браће, то јест ученика. Нико не тврди да је указивање на Исусову мајку значило било шта друго. Да ли се онда може сматрати да није била реч о његовој рођеној браћи, већ можда о рођацима? Када се не мисли на рођену браћу већ на рођаке користи се друга грчка реч [сингенон], као на пример у Луки 21:16.)

Да ли је Марија била Мајка Божја?

Анђео који јој је најавио да ће посредством једног чуда родити сина, није јој рекао да ће тај син бити Бог. Казао јој је: „Затруднећеш и родићеш сина. Дај му име Исус. Он ће бити велик и зваће се Син Свевишњега... Зато ће дете које ћеш родити бити свето, Божји Син“ (Лука 1:31-35).

Јевр. 2:14, 17: „Пошто су та ’деца‘ људи од крви и меса, и он [Исус] је постао човек од крви и меса... Зато је у свему морао да постане попут своје ’браће‘.“ (Али да ли би био „попут своје браће“ ако би био богочовек?)

У једној енциклопедији пише следеће: „Марија је заиста мајка Божја уколико су испуњена два услова: да је она заиста Исусова мајка и да је Исус заиста Бог“ (New Catholic Encyclopedia, 1967, 10. том, страна 21). Библија каже да је Марија била Исусова мајка, али да ли је Исус био Бог? У четвртом веку, дакле када је писање Библије већ увелико било завршено, Црква је формулисала доктрину о Тројству (New Catholic Encyclopedia, 1967, 14. том, страна 295; види стране 389, 390, под насловом „Тројство“). У то време је настао Никејски символ вере у коме се за Исуса Христа каже да је „Бог“. После тога, на сабору у Ефесу 431. године н. е., Црква је прогласила да је Марија Теотокос, што значи „Богородица“ или „Мајка Божја“. Међутим, ни тај назив ни та идеја не налазе се ни у једном преводу Библије. (Види стране 141-145, под насловом „Исус Христ“.)

Да ли је Марија била безгрешно зачета, што би значило да од своје мајке није наследила грех?

Што се тиче порекла овог веровања у једној енциклопедији се признаје следеће: „... у Светом писму се не говори изричито о Безгрешном зачећу... Први црквени оци су сматрали да је Марија света али не и апсолутно безгрешна... Немогуће је са сигурношћу рећи када је то веровање постало део вере, али изгледа да је до 8.  и 9. века постало општеприхваћено... [Године 1854. папа Пије IX дефинисао је ту догму] ’којом се сматра да је Најблаженија Девица Марија приликом свог зачећа била сачувана од сваке мрље првобитног греха‘.“ То веровање било је потврђено на Другом ватиканском сабору, 1962-1965 (New Catholic Encyclopedia, 1967, 7. том, стране 378-381; The Documents of Vatican II, Њујорк, 1966, уредник В. М. Абот, S. J., страна 88).

Сама Библија каже: „Као што је преко једног човека [Адама] у свет ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљ. 5:12). Да ли се то односи и на Марију? Библијски извештај каже да је, у складу са захтевима из Мојсијевог закона, 40 дана после Исусовог рођења Марија принела у храму у Јерусалиму жртву за грех ради очишћења. И она је од Адама наследила грех и несавршеност (Лука 2:22-24; Лев. 12:1-8).

Да ли је Марија узашла на небо у материјалном телу?

Говорећи о прогласу којим је 1950. године папа Пије XII озваничио ову догму као део католичке вере, једна енциклопедија каже: „У Библији се нигде не говори о Маријином узашашћу, али папа инсистира на одредби о проглашењу да је Свето писмо темељ те истине“ (New Catholic Encyclopedia, 1967, 1. том, страна 972).

Сама Библија каже: „Тело и крв не могу наследити Божје краљевство, нити распадљивост наслеђује нераспадљивост“ (1. Кор. 15:50). Исус је рекао „Бог је Дух“. Када је Исус ускрснуо поново је постао дух, али је тада постао „дух који даје живот“. Анђели су такође духовна створења (Јов. 4:24; 1. Кор. 15:45; Јевр. 1:13, 14). Да ли се онда на темељу Библије може рећи да неко одлази у небески живот у телу којем је потребно физичко окружење попут оног на земљи да би опстало? (Види стране 418-420, под насловом „Ускрсење“.)

Да ли је исправно молитве упућивати Марији као посредници?

Исус Христ је рекао: „Молите се, дакле, овако: ’Оче наш, који си на небесима...‘“ Такође је рекао: „Ја сам пут и истина и живот. Нико не долази к Оцу осим преко мене.... Ако нешто замолите у моје име, учинићу то“ (Мат. 6:9; Јов. 14:6, 14).

Да ли ће молитве упућене Оцу преко Исуса Христа бити прихваћене са исто толико разумевања и саосећања као да су упућене преко некога ко је имао искуство као припадник женског рода? Што се тиче Оца, Библија нам каже: „Као што је отац милосрдан синовима својим, тако је и Јехова милосрдан онима који га се боје. Јер он добро познаје грађу нашу, памти да смо прах.“ Он је „Бог милосрдан и милостив, спор на гнев и пун доброте и истине“ (Пс. 103:13, 14; Изл. 34:6). О Христу је записано следеће: „Наш првосвештеник је неко ко не само што може да саосећа с нама у нашим слабостима, него је и попут нас искушан у свему, али није згрешио. Приступимо, дакле, са слободом говора престолу незаслужене доброте, да би нам Бог показао милосрђе и исказао незаслужену доброту кад нам затреба помоћ“ (Јевр. 4:15, 16).

Да ли је обожавање ликова Марије у складу с хришћанством које се заснива на Библији?

Тај обичај је препоручен на Другом ватиканском сабору (1962-1965). „Овај пресвети Синод... саветује свим синовима Цркве да великодушно подупиру култ, нарочито литургијски култ Блажене Девице. Налаже се да се обичаји и исказивање оданости према њој веома цене као што то вековима препоручује црквена власт, и да се раније издате одредбе у вези са обожавањем ликова Христа, Блажене Девице и светаца побожно држе“ (The Documents of Vatican II, стране 94, 95).

Библијски одговор потражи под насловом „Ликови“, на странама 204-208.

Да ли се у хришћанској скупштини првог века Марији исказивала посебна част?

Апостол Петар у својим надахнутим писмима нигде није споменуо Марију. Апостол Павле у својим надахнутим посланицама није употребио њено име већ је говорио о њој само као о ’жени‘ (Гал. 4:4).

Какав је пример Исус оставио када је реч о односу према његовој мајци?

Јов. 2:3, 4: „Кад је нестало вина [на свадби у Кани], Исусу је мајка рекла: ’Немају вина.‘ Исус јој је рекао: ’Шта ја имам с тим, жено? Мој час још није дошао.‘“ (Док је био дете Исус је слушао своју мајку и свог поочима. Али као одрастао човек љубазно, али одлучно је одбацио Маријин савет. Она је то понизно прихватила.)

Лука 11:27, 28: „Док је [Исус] то говорио, једна жена из народа је повикала: ’Срећна је утроба која те је носила и груди које су те дојиле!‘ А он је рекао: ’Не, него срећни су они који слушају Божју реч и држе је!‘“ (То је сигурно била изванредна прилика да Исус искаже посебну част својој мајци уколико би то било прикладно. Али он то није урадио.)

Одакле потиче обожавање Марије?

Католички свештеник Ендру Грили каже следеће: „Марија је један од најмоћнијих религиозних симбола у историји Западног света... Симбол Марије директно повезује хришћанство с древним религијама у којима се обожавала богиња мајка (The Making of the Popes 1978, САД, 1979, страна 227).

Занимљиво је на ком месту је потврђено учење да је Марија Мајка Божја. „Сабор у Ефесу одржан је у базилици Теотокос 431. године. У том граду који је био толико познат по оданости Артемиди, или Дијани како су је Римљани звали, где се за њен лик говорило да је пао с неба, у сенци великог храма који је од 330. н. е посвећен Великој Мајци и који је према традицији Маријино привремено боравиште, назив ’Богородица‘ тешко да је могао бити неприхваћен“ (The Cult of the Mother-Goddess, Њујорк, 1959, Е. О. Џејмс, страна 207).

Ако неко каже:

’Верујете ли у Девицу Марију?‘

Можеш одговорити: ’Свето писмо јасно каже да је мајка Исуса Христа била девица, и ми у то верујемо. Бог је био његов Отац. Дете које се родило заиста је било Божји Син, као што је анђео и рекао Марији (Лука 1:35).‘ Затим можеш додати: ’Међутим, да ли сте се икада питали зашто је било толико важно да се Исус роди на такав начин?... Једино тако је могла бити обезбеђена откупнина којом бисмо били ослобођени греха и смрти (1. Тим. 2:5, 6; затим можда Јован 3:16).‘

Или можеш рећи: ’Да, верујемо. Верујемо у све оно што Свето писмо каже о њој, а оно изричито каже да је била девица када је родила Исуса. Допадају ми се и друге ствари које Свето писмо говори о Марији јер од ње можемо много тога научити. (Употреби информације на  странама 209, 210.)‘

’Ви не верујете у Девицу Марију‘

Можеш одговорити: ’Схватам да има људи који не верују да је девица родила Божјег Сина. Али ми у то верујемо. (Отвори неку од наших књига тамо где се говори о тој теми и покажи то станару.)‘ Затим можеш додати: ’Али да ли нам је потребно још нешто да бисмо постигли спасење?... Запазите шта је Исус рекао у молитви свом Оцу (Јов. 17:3).‘