Небо

Дефиниција: Пребивалиште Јехове Бога и верних духовних створења; подручје невидљиво људским очима. У Библији реч „небо/небеса“ има различита значења. На пример, може се односити на самог Бога, његову организацију верних духовних створења, на положај који имају они што су у Божјој наклоности, на свемир, на простор око планете Земље, разне облике људских владавина под Сатаниним утицајем и на праведну нову небеску власт коју је Јехова поверио Исусу Христу и његовим сунаследницима.

Да ли смо сви ми постојали у духовном подручју пре него што смо рођени као људи?

Јов. 8:23: „[Исус Христ] је рекао: ’Ви сте одоздо, а ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света.‘“ (Исус је дошао из духовног подручја. Али, као што је Исус рекао, други људи нису.)

Римљ. 9:10-12: „Ребека [је] зачела близанце... Док се још нису родили нити учинили какво добро или зло — да би Божја намера о избору и даље зависила од онога који позива, а не од дела — било јој је речено: ’Старији ће робовати млађем.‘“ (Наравно, да су близанци Јаков и Исав претходно живели у неком духовном подручју сигурно би на основу свог понашања стекли неку репутацију, зар не? Али очигледно је нису имали све док се нису родили као људи.)

Да ли сви добри људи иду на небо?

Дела 2:34: „Давид [за кога Библија каже да је био по ’Јеховином срцу‘] није узашао на небо.“

Мат. 11:11: „Заиста, кажем вам, међу рођенима од жене није устао већи од Јована Крститеља, али ко је мањи у небеском краљевству, већи је од њега.“ (Дакле, Јован није отишао на небо када је умро.)

Пс. 37:9, 11, 29: „Јер ће се истребити они који зло чине, а они који се у Јехову уздају поседоваће земљу...  Кротки ће поседовати земљу, и уживаће у изобиљу мира. Праведници ће поседовати земљу, и заувек ће на њој живети.“

Да ли би Адам на крају отишао на небо да није сагрешио?

Пост. 1:26: „Бог рече: ’Начинимо човека по својој слици, сличног нама, и нека влада над морским рибама, над створењима која лете по небу, над стоком, над свом земљом и над свим другим животињама што се мичу по земљи.‘“ (Дакле, Бог је имао намеру да се Адам стара о земљи и животињском свету на њој. Ништа се не говори о његовом одласку на небо.)

Пост. 2:16, 17: „Јехова Бог [је] дао човеку ову заповест: ’Са сваког дрвета у врту слободно једи док се не наситиш. Али с дрвета спознања добра и зла не смеш јести, јер оног дана када будеш јео с њега, сигурно ћеш умрети.‘“ (Јехова није имао намеру да човек једног дана умре. Божја заповест која је овде цитирана показује да је он човеку скренуо пажњу на то шта би га могло водити до смрти. Смрт би била казна за непослушност, а не прелаз у неки бољи живот на небу. Награда за послушност била би бескрајни, вечни живот у Рају који је Бог дао човеку. Види и Исаију 45:18.)

Да ли особа мора отићи на небо да би имала заиста срећну будућност?

Пс. 37:11: „Кротки ће поседовати земљу, и уживаће у изобиљу мира.“

Откр. 21:1-4: „Видео сам ново небо и нову земљу... Тада сам зачуо снажан глас са престола како говори: ’Ево Божјег шатора међу људима! Бог ће пребивати међу њима и они ће бити његов народ и сам Бог биће с њима. Он ће обрисати сваку сузу с њихових очију и смрти више неће бити, ни туге, ни јаука, ни бола више неће бити. Нестало је оно што је некад било.‘“

Мих. 4:3, 4: „Неће више народ подизати мач на народ нити ће се више учити ратовању. Свако ће седети под својом лозом и под својом смоквом и нико их неће плашити, јер то су речи из уста Јехове над војскама.“

 Да ли је Исус отворио пут ка небу онима који су умрли пре његове смрти?

Шта значе стихови из 1. Петрове 3:19, 20? „Тако је [Исус након ускрсења, у духу] отишао и проповедао духовима у тамници, који су некад били непослушни, кад је Бог стрпљиво чекао у Нојевим данима, док се градила арка, у којој се свега неколико људи, то јест осам душа, спасло прошавши кроз воду.“ (Да ли су ти ’духови у тамници‘ биле душе људи који нису слушали оно што је Ноје проповедао пре Потопа, па им је тада био отворен пут ка небу? Ако упоредимо стихове из 2. Петрове 2:4 и Јуде 6 с Постанком 6:2-4 видећемо да су ти духови у ствари анђеоски синови Божји који су се у Нојево време материјализовали и женили. У 1. Петровој 3:19, 20 грчка реч за „духове“ гласи пневмасин, док реч која се преводи са „душе“ гласи психи. Ти ’духови‘ нису биле бестелесне душе већ непослушни анђели, а ’душе‘ о којима се овде говори били су живи људи, Ноје и његова породица. Зато је оно што се проповедало „духовима у тамници“ сигурно вест осуде.)

Шта значи стих из 1. Петрове 4:6? „У ствари, зато је добра вест објављена и мртвима, да би по телу били осуђени у очима људи, али да би у Божјим очима по духу живели.“ (Да ли се израз „мртвима“ односи на људе који су умрли пре Христове смрти? Као што смо већ видели, мртви нису ’духови у тамници‘. Ти духови су у ствари непослушни анђели. Такође, проповедање не би било ни од какве користи мртвима јер у Проповеднику 9:5 пише да они „нису свесни ничега“, а у Псалму 146:4 још се каже да човекове ’мисли пропадају‘ кад умре. Али у Ефешанима 2:1-7, 17 говори се о особама које су у духовном смислу биле мртве али су исто тако у духовном смислу оживеле јер су прихватиле добру вест.)

Да ли се у „Новом завету“ о небеском животу говори као о нади за све хришћане?

Јов. 14:2, 3: „У кући мог Оца има много станова. Да није тако, рекао бих вам. А сада идем да вам припремим  место. И кад одем и припремим вам место, поново ћу доћи и примићу вас у свој дом, да и ви будете тамо где сам ја.“ (Исус овде показује да ће његови верни апостоли, којима се обраћа, заједно с њим једног дана бити у „кући“ његовог Оца на небу. Али овде не каже колико ће још других особа отићи на небо.)

Јов. 1:12, 13: „Онима који су га [Исуса] примили дао је право да постану деца Божја, јер су исказивали веру у његово име. Они нису рођени од крви ни од телесне воље ни од човечје воље, него од Бога.“ (Запази да се у контексту, то јест у 11. стиху, говори о Исусовом народу, односно Јудејцима. Сви који су га у првом веку прихватили када је дошао к њима постали су Божја деца, и имали су у изгледу небески живот. У овим стиховима употребљени су глаголи у прошлом времену, тако да они не указују на све људе који су од тада постали хришћани.)

Римљ. 8:14, 16, 17: „Сви које води Божји дух синови су Божји. Тај дух сведочи с нашим духом да смо Божја деца. А ако смо деца, онда смо и наследници — наследници Божји, а сунаследници Христови, ако трпимо заједно с њим да бисмо заједно с њим били и прослављени.“ (Тачно је да су у време када је ово писано сви који су вођени Божјим духом били Божји синови који су се надали да ће бити прослављени с Христом. Али није увек било тако. У Луки 1:15 пише да ће Јован Крститељ бити пун светог духа, али у Матеју 11:11 јасно се каже да он неће бити у слави небеског Краљевства. Исто тако, након што наследници небеског Краљевства буду сакупљени биће и оних који ће служити Богу као следбеници његовог Сина, али ипак неће бити у небеској слави.)

Где се у „Новом завету“ посебно указује да ће хришћани бити награђени вечним животом на земљи?

Мат. 5:5: „Срећни су кротки, јер ће наследити земљу.“

Мат. 6:9, 10: „Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје. Нека дође краљевство твоје. Нека буде  воља твоја, како на небу тако и на земљи.“ (Каква је Божја намера са земљом? Шта о томе говори Постанак 1:28 и Исаија 45:18?)

Мат. 25:31-33, 40, 46: „Кад Син човечји стигне у својој слави и сви анђели с њим, тада ће сести на свој славни престо. И сви ће се народи скупити пред њим, и он ће одвојити људе једне од других, као што пастир одваја овце од јараца. Поставиће овце на своју десну страну, а јарце на леву. А краљ ће им [овцама] одговорити: ’Заиста, кажем вам, што год сте учинили једном од ове моје најмање браће, мени сте учинили.‘ И ови [јарци] ће отићи у вечну смрт, а праведници [овце] у вечни живот.“ (Запази да те „овце“ нису исто што и Краљева браћа, која су „учесници у небеском позиву“ [Јевр. 2:10–3:1]. Али те особе ће живети у време када Христ буде на свом престолу, и када нека од његове „браће“ још увек буду доживљавала тешкоће на земљи.)

Јов. 10:16: „Имам и друге овце, које нису из овог тора. Морам и њих довести и оне ће слушати мој глас, и све ће бити једно стадо с једним пастиром.“ (Ко су те „друге овце“? Они су следбеници Доброг пастира, Исуса Христа, али нису у тору „новог савеза“ и зато немају наду у небески живот. Међутим, они блиско сарађују са онима који су у том тору.)

2. Петр. 3:13: „По његовом обећању очекујемо нова небеса и нову земљу у којима ће праведност пребивати.“ (Види и Откривење 21:1-4.)

Откр. 7:9, 10: „После тога [након што је апостол Јован видео потпуни број оних који су „обележени печатом“ и који су „откупљени са земље“ да буду с Христом на небеској гори Сион; види Откривење 7:3, 4; 14:1-3] видео сам велико мноштво људи, које нико није могао избројати, из свих народа и племена и народности и језика, како стоје пред престолом и пред Јагњетом, обучени у дуге беле хаљине, с палминим гранама у рукама. Узвикивали су јаким гласом: ’Спасење дугујемо свом Богу, који седи на престолу, и Јагњету!‘“

 Колико особа, према ономе што каже Библија, има наду у небески живот?

Лука 12:32: „Не бој се, мало стадо, јер је воља вашег Оца да вам да краљевство.“

Откр. 14:1-3: „Погледао сам, кад гле — Јагње [Исус Христ] стоји на гори Сиону [на небу, види Јеврејима 12:22-24] и с њим сто четрдесет и четири хиљаде оних који имају његово име и име његовог Оца написано на својим челима... Певали су као нову песму... И нико није могао да научи ту песму осим оних сто четрдесет и четири хиљаде, који су откупљени са земље.“

Да ли групу од 144 000 сачињавају само особе јеврејског порекла?

Откр. 7:4-8: „Чуо сам број оних обележених печатом — сто четрдесет и четири хиљаде, обележених печатом из свакога племена синова Израелових: Из Јудиног... Рувимовог... Гадовог... Асировог... Нефталимовог... Манасијиног... Симеоновог... Левијевог... Исахаровог... Завулоновог... Јосифовог... Венијаминовог.“ (То не могу бити дословна израелска племена зато што никада није постојало Јосифово племе; Јефремово и Даново племе овде није убројано, а Левити су били издвојени за службу у храму али нису уврштени у 12 племена. Види Бројеве 1:4-16.)

Римљ. 2:28, 29: „Прави Јудејац није онај који је то споља нити је право обрезање оно које је споља, на телу, него је прави Јудејац онај ко је то изнутра и његово обрезање је обрезање срца по духу, а не по писаном закону.“

Гал. 3:26-29: „Сви сте ви Божји синови због своје вере у Христа Исуса... Нема више ни Јудејца ни Грка, нема ни роба ни слободњака, нема ни мушког ни женског, јер ви сте сви једно у јединству с Христом Исусом. А ако сте Христови, онда сте Аврахамово потомство, наследници по обећању.“

Да ли је 144 000 симболичан број?

Одговор пружа чињеница да се после спомињања одређеног броја од 144 000, у Откривењу 7:9 говори о  ’великом мноштву које нико није могао избројати‘. Уколико 144 000 не би био дослован број не би имало никаквог смисла упоредити га с ’великим мноштвом‘. Мишљење да се ради о дословном броју слаже се са оним што је Исус изјавио у Матеју 22:14 у вези с небеским Краљевством: „Много је позваних, али мало изабраних.“

Да ли „велико мноштво“ о коме се говори у Откривењу 7:9, 10 такође одлази на небо?

У Откривењу се за њих не каже, као што се каже за 144 000, да су „откупљени са земље“ да би били с Христом на небеској гори Сион (Откр. 14:1-3).

То што су описани како стоје „пред престолом и пред Јагњетом“ не односи се безусловно на место, већ на признат положај. (Упореди са Луком 21:36). Израз „пред престолом“ (грчки: енопион ту трону; дословно: „у видокругу престола“) не подразумева безусловно да су на небу. Они су једноставно у Божјем „видокругу“, а он каже да с неба посматра синове људске (Пс. 11:4; Упореди с Матејем 25:31-33; Луком 1:74, 75; Делима апостолским 10:33).

’Силно мноштво на небу‘ о коме се говори у Откривењу 19:1, 6 није исто што и „велико мноштво“ из Откривења 7:9. За те особе на небу се не каже да потичу ’из свих народа‘ нити своје спасење приписују Јагњету; то су анђели.

Шта ће они који оду на небо тамо радити?

Откр. 20:6: „[Они] ће бити Божји и Христови свештеници и владаће као краљеви с Христом хиљаду година.“ (Види и Данила 7:27).

1. Кор. 6:2: „Зар не знате да ће свети судити свету?“

Откр. 5:10: „Учинио си их краљевством и свештеницима нашем Богу, и они ће краљевати над земљом“ [„на земљи“, ДК, Ба, Ча]. (Исту грчку реч која је у претходном стиху преведена са „над“, као и исту граматичку структуру, налазимо у Откривењу 11:6 у преводима ДК, Ба и Ча.)

 Ко бира оне који ће отићи на небо?

2. Сол. 2:13, 14: „Ми смо дужни да увек захваљујемо Богу за вас, браћо коју Јехова воли, јер вас је Бог, због ваше вере у истину, од почетка изабрао за спасење посветивши вас духом. На то вас је спасење позвао посредством добре вести коју објављујемо, да постигнете славу нашег Господа Исуса Христа.“

Римљ. 9:6, 16: „Нису Израел сви који потичу од Израела... То не зависи од онога ко има жељу нити од онога ко се труди, него од Бога, који показује милосрђе.“