Пређи на садржај

Пређи на садржај

Откупнина

Откупнина

Откупнина

Дефиниција: Цена која се плаћа да би се неко откупио, ослободио неке обавезе или избавио из неповољних околности. Најзначајнија откупнина која је икада плаћена јесте проливена крв Исуса Христа. Тиме што је платио ту откупнину на небу, Исус је омогућио Адамовом потомству да буде ослобођено од греха и смрти које смо сви наследили због греха нашег праоца.

У ком смислу је смрт Исуса Христа била другачија од смрти других мученика?

Исус је био савршен човек. Рођен је без икакве мрље греха и био је савршен целог свог живота. „Никакав грех није починио.“ Био је „чист, одвојен од грешника“ (1. Петр. 2:22; Јевр. 7:26).

Био је јединствен Божји Син. Сам Бог је то посведочио говорећи с неба (Мат. 3:17; 17:5). Тај Син је раније живео на небу; преко њега је Бог створио све друго у читавом свемиру, како жива бића тако и неживе ствари. Бог је чудом пренео живот свог сина у материцу једне девице да би се родио као човек и тиме извршио његову вољу. Исус је указивао на себе као на Сина човечјег да би нагласио да је заиста постао човек (Кол. 1:15-20; Јов. 1:14; Лука 5:24).

Није био беспомоћан пред онима који су га погубили. Он је рекао: „Ја полажем свој живот... Нико ми га не одузима, него га ја сам од себе полажем“ (Јов. 10:17, 18). Није желео да тражи помоћ анђеоских снага (Мат. 26:53, 54). Премда је злим људима било допуштено да остваре своју заверу да га убију, његова смрт је у правом смислу те речи била жртвена.

Његова проливена крв може другима омогућити избављење. „Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе“ (Мар. 10:45). Дакле, његова смрт је била нешто много више од смрти неког мученика који је одбио да се одрекне својих веровања.

Види и стране 373, 374, под насловом „Спомен-свечаност“.

Зашто је баш на такав начин морала бити обезбеђена откупнина да бисмо ми могли имати вечни живот?

Римљ. 5:12: „Преко једног човека [Адама] у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили.“ (Без обзира на то колико честито живимо, сви смо грешници од рођења [Пс. 51:5]. Не постоји начин на који бисмо могли зарадити право да вечно живимо.)

Римљ. 6:23: „Плата за грех је смрт.“

Пс. 49:6-9: ’Они који се у свој иметак уздају и који се хвале великим богатством својим ни на који начин не могу брата откупити, нити за њега Богу откуп дати (откупнина за душу њихову толико је велика да довека остаје неплаћена), па да заувек живи и не види гроба.‘ (Ниједан несавршен човек не може обезбедити средства којима би откупио неког другог човека од греха и смрти. Вечни живот се не може купити новцем. Чак и кад би неко дао свој живот, не би тиме никога могао избавити, јер би ионако морао да умре због свог греха.)

Премда су Адам и Ева морали умрети због своје побуне, зашто Бог није једноставно одлучио да сви њихови потомци који му буду послушни живе вечно?

Зато што Јехова „воли праведност и правду“ (Пс. 33:5; П. зак. 32:4; Јер. 9:24). Начин на који је реаговао на ову ситуацију био је у складу с његовом праведношћу, удовољио је захтевима које налаже савршена правда, а истовремено је и узвеличао његову љубав и милосрђе. Како то?

(1) Адам и Ева нису имали децу пре него што су згрешили, тако да нико није рођен савршен. Сви Адамови потомци су рођени у греху, а грех води до смрти. Ако би Јехова то једноставно игнорисао, тиме би погазио сопствена праведна мерила. Бог не би то могао учинити и тако стати на страну неправде. Он није заобишао захтеве које налаже савршена правда; зато му ниједно интелигентно створење никад не би могло с правом замерити због начина на који је поступио (Римљ. 3:21-26).

(2) Шта се могло учинити да се избаве Адамови потомци који ће показати љубав и послушност према Јехови, а да се при том не игнорише правда? Ако би савршен човек умро жртвеном смрћу, правда би дозволила да се тим савршеним животом покрију греси оних који би с вером прихватили ту откупнину. Пошто је због греха једног човека (Адама) цела људска породица упала у грех, проливена крв другог савршеног човека (такорећи другог Адама), која има исту вредност, могла би да доведе у равнотежу теразије правде. Пошто је Адам намерно згрешио, та жртва не би могла да се примени на њега. Међутим, пошто би казна за грех целог човечанства била плаћена, Адамово потомство би могло бити избављено. Али, савршен човек није постојао. Човечанство никад не би могло да удовољи захтевима апсолутне правде. Зато је Јехова показао изванредну љубав и побринуо се за то, иако га је то много коштало (1. Кор. 15:45; 1. Тим. 2:5, 6; Јов. 3:16; Римљ. 5:8). Божји јединорођени Син био је спреман да то учини. Понизно оставивши небеску славу и поставши савршен човек, Исус је умро за човечанство (Фил. 2:7, 8).

Пример: Поглавар породице је постао криминалац и осуђен је на смрт. Његова деца су остала без игде ичега, без наде да ће се извући из дугова. Рецимо да се њихов брижни деда заузео за њих тако што се побринуо да његов други син, који живи с њим, плати дугове и пружи деци могућност да започну нови живот. Наравно, да би деца имала корист од тога, морају прихватити ту понуду, а деда с правом може поставити одређене услове како би био сигуран да они неће кренути очевим путем.

На кога је најпре примењена Исусова жртва и с којом сврхом?

Римљ. 1:16: ’Добра вест [о Исусу Христу и његовој улози у Божјој намери] је Божја сила која доноси спасење свакоме ко верује, најпре Јудејцу, а онда и Грку.‘ (Најпре су Јевреји добили позив да посредством Христа буду спасени, а затим је тај позив упућен и нејеврејима.)

Еф. 1:11-14: „С [Христом] смо у јединству и ми [Јевреји, укључујући и апостола Павла] изабрани за наследнике [небеског Краљевства]... да ми који смо се први уздали у Христа будемо на хвалу и славу Богу. А и ви сте се [хришћани из паганских народа, као што су били многи у Ефесу] уздали у њега кад сте чули реч истине, добру вест о свом спасењу, и преко њега сте, кад сте поверовали, били запечаћени обећаним светим духом, који је залог нашег наследства, да Божје власништво буде ослобођено откупнином, њему на славу и хвалу.“ (То наследство, као што показује 1. Петрова 1:4, сачувано је на небесима. Откривење 14:1-4 показује да оних који то добијају има 144 000. Заједно с Христом, они ће служити као краљеви и свештеници над човечанством 1 000 година, током којих ће се остварити Божја намера да земља буде рај настањен савршеним потомцима првог људског пара.)

Ко још у наше време има користи од Исусове жртве?

1. Јов. 2:2: „Он [Исус Христ] је жртва помирења за наше грехе [помазаних хришћана, међу којима је и апостол Јован], и не само за наше него и за грехе целог света [грехе других људи, који захваљујући томе могу имати прилику да живе вечно на земљи].“

Јов. 10:16: „Имам и друге овце, које нису из овог тора. Морам и њих довести и оне ће слушати мој глас, и све ће бити једно стадо с једним пастиром.“ (За ове „друге овце“ Исус Христ с љубављу брине док је „мало стадо“ наследника Краљевства још увек на земљи; тако су „друге овце“ повезане с наследницима Краљевства и сви заједно сачињавају „једно стадо“. Сви они имају многе заједничке користи од Исусове жртве, али не на идентичан начин, пошто немају исту наду.)

Откр. 7:9, 14: „После тога видео сам велико мноштво људи, које нико није могао избројати, из свих народа и племена и народности и језика... ’То су они што долазе из велике невоље. Они су опрали своје дуге хаљине и убелили их у Јагњетовој крви.‘“ (Према томе, чланови великог мноштва су живи када велика невоља започиње и имају чист положај пред Богом јер показују веру у откупнину. Праведност која им се на основу тога приписује довољна је да би преживели велику невољу.)

Који ће будући благослови бити омогућени захваљујући откупнини?

Откр. 5:9, 10: „Они су певали нову песму: ’Достојан си [Јагње, Исус Христ] да узмеш свитак и отвориш његове печате, јер си био заклан и својом си крвљу купио Богу људе из свих племена и језика и народности и народа, и учинио си их краљевством и свештеницима нашем Богу, и они ће краљевати над земљом.‘“ (Откупнина је неопходна да би они који ће владати с Христом добили небески живот. Ускоро ће сви који ће у будућности заједно владати над земљом бити на својим небеским престолима.)

Откр. 7:9, 10: „Видео сам велико мноштво људи, које нико није могао избројати, из свих народа и племена и народности и језика, како стоје пред престолом и пред Јагњетом [Исусом Христом, који је умро као жртвено Јагње], обучени у дуге беле хаљине, с палминим гранама у рукама. Узвикивали су јаким гласом: ’Спасење дугујемо свом Богу, који седи на престолу, и Јагњету!‘“ (Велико мноштво мора исказивати веру у Христову жртву да би преживело велику невољу.)

Откр. 22:1, 2: „И показао ми је реку воде живота, бистру као кристал, како тече из Божјег и Јагњетовог престола посред главне градске улице. А с једне и с друге стране реке налазило се дрвеће живота које је годишње доносило дванаест родова — сваког месеца давало је плод. Лишће тог дрвећа било је за лечење народа̂.“ (Дакле, примена откупне жртве Јагњета Божјег, Исуса Христа играће веома важну улогу када Бог буде лечио човечанство од свих последица греха и омогућио му вечни живот.)

Римљ. 8:21: „И само стварство [ће] бити ослобођено робовања распадљивости и добити славну слободу Божје деце.“

Шта се захтева од нас да бисмо трајно имали користи од Исусове савршене жртве?

Јов. 3:36: „Ко исказује веру у Сина, има вечни живот. Ко није послушан Сину, неће видети живот, него Божји гнев остаје на њему.“

Јевр. 5:9: „Кад је [Исус Христ] био учињен савршеним, постао је онај који доноси вечно спасење свима који су му послушни.“

Шта откупнина открива о томе шта Бог осећа према човечанству?

1. Јов. 4:9, 10: „По овоме се показала Божја љубав према нама: Бог је послао свог јединорођеног Сина у свет да преко њега добијемо живот. Љубав је у овоме: нисмо ми волели Бога, него је он волео нас и послао свог Сина као жртву помирења за наше грехе.“

Римљ. 5:7, 8: „Тешко да би неко умро за праведника, али за доброг човека неко би се можда и одважио да умре. А Бог нам је показао своју љубав тако што је Христ, док смо још били грешници, умро за нас.“

Како откупнина треба да утиче на наш начин живота?

1. Петр. 2:24: „Он је у свом телу понео наше грехе на стуб, да бисмо прекинули с гресима и живели за праведност.“ (Узевши у обзир све што су Јехова и његов Син учинили да бисмо се ми очистили од греха, треба марљиво да се трудимо да надвладамо грешне склоности.Треба да нам буде незамисливо да намерно радимо било шта што знамо да је погрешно!)

Титу 2:13, 14: „Христ је себе дао за нас да би нас избавио од сваког безакоња и очистио себи народ који је изабрао, који ревно чини добра дела.“ (Захвалност за тај величанствени дар треба да нас покрене да ревно обављамо све што је Христ поверио својим правим следбеницима.)

2. Кор. 5:14, 15: „Христова љубав нас покреће, јер смо закључили ово: један човек је умро за све, па су тако сви умрли; он је умро за све да они који живе не живе више за себе, него за њега који је умро за њих и био ускрснут.“