Пакао

Дефиниција: Реч „пакао“ налази се у многим преводима Библије. У истим стиховима други преводи користе речи као што су „гроб“, „свет мртвих“ и тако даље. У неким преводима Библије речи које се понекад преводе са „пакао“ једноставно се транскрибују са изворног језика, то јест препишу се словима наше азбуке, али остају непреведене. Које су то речи? Хебрејска реч шеол и њен грчки еквивалент хад, које не указују на дословно место где се сахрањују мртви, већ на заједнички гроб у који одлазе људи кад умру. Исто је и са грчком речју јена, која се користи као симбол вечног уништења. Међутим, и у хришћанским и у многим нехришћанским религијама научава се да је пакао место настањено демонима где се после смрти кажњавају зли (а неки сматрају да се кажњавају мучењем).

Да ли Библија говори о томе да мртви осећају бол?

Проп. 9:5, 10: „Живи су свесни тога да ће умрети, а мртви нису свесни ничега... Све што ти дође под руку да чиниш, чини то свом снагом својом, јер нема ни рада, ни размишљања, ни знања, ни мудрости у гробу [„пределу смрти“, Ба] у који идеш.“ (Ако нису свесни ничега, онда очигледно не осећају бол.)

Пс. 146:4: „Дух његов изађе из њега, и он се у прах враћа, тог дана пропадну све мисли његове.“

Да ли Библија указује на то да душа живи после смрти тела?

Језек. 18:4: „Душа која греши, она ће умрети.“

„Концепт ’душе‘ у смислу сасвим духовне, нематеријалне стварности, одвојене од ’тела‘... не постоји у Библији“ (La Parole de Dieu, Париз, 1960, страна 128, Жорж Озу, професор на катедри за Свето Писмо на Теолошком факултету у Руану, Француска).

„Премда се хебрејска реч нефеш [у делу Библије који је писан хебрејским језиком] често преводи као  ’душа‘, не би било исправно приписати јој значење грчке речи. Реч нефеш... никада није означавала нешто што постоји одвојено од тела. У Новом завету грчка реч психи често се преводи као ’душа‘ али ни њој не треба одмах приписати значење које је имала код грчких филозофа. Она обично значи ’живот‘, ’животна снага‘ или понекад ’биће‘“ (The Encyclopedia Americana, 1977, 25. том, страна 236).

Какви људи одлазе у пакао о ком говори Библија?

Да ли Библија каже да зли одлазе у пакао?

Пс. 9:17, ДК: „Вратиће се у пакао [Пс. 9:18, „шеол“, Ба] безбожници, сви народи који заборављају Бога.“

Да ли Библија каже да и праведни људи одлазе у пакао?

Јов 14:13, ДК: „О да ме хоћеш у гробу [„паклу“, Dy] сакрити и склонити ме докле не утоли гњев твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!“ (Сам Бог је у Јову 1:8 рекао да је Јов „човек беспрекоран и праведан, који се боји Бога и клони се зла.“)

Дјела 2:25-27: ДК: „Давид говори за њега [Исуса Христа]:... Јер нећеш оставити душе моје у паклу [„Аду“, Ба, „царству смрти“, Ча, „Подземљу“, ССП], нити ћеш дати да светац твој види трухљења.“ (Чињеница да Бог није ’оставио‘ Исуса у паклу указује на то да је и Исус био у паклу, то јест хаду, барем неко време.)

Да ли је ико икада изашао из пакла о ком говори Библија?

Откр. 20:13, 14, ДК: „Море даде своје мртваце, и смрт и пакао [„предео мртвих“, Ба, „ад“, Ча, „Подземље“, ССП] дадоше своје мртваце; и суд примише по дјелима својима. И смрт и пакао бачени бише у језеро огњено.“ (Дакле, мртви ће бити избављени из пакла. Запази такође да пакао није исто што и језеро огњено, већ ће пакао у ствари бити бачен у језеро огњено.)

 Зашто постоји забуна у погледу онога што Библија каже о паклу?

„Доста забуне и погрешног схватања унели су рани преводиоци Библије који су хебрејску реч шеол и грчке речи хад и јена доследно преводили речју ’пакао‘. То што су преводиоци ревидираних издања Библије једноставно транскрибовали те речи није било довољно да се реши та забуна и исправи погрешно мишљење“ (The Encyclopedia Americana, 1942, 14. том, страна 81).

Преводиоци су дозволили да њихова лична веровања утичу на њихов рад, уместо да су доследно преводили речи са изворних језика. На пример: (1) Превод Даничић-Караџић реч шеол преводи као „гроб“ и „пакао“, хад као „пакао“, и реч јена такође као „пакао“. (2) Превод др Лујо Бакотић на неким местима транскрибује реч шеол, а на неким местима је преводи као „гроб“ и „пакао“. Реч хад на неким местима транскрибује или је преводи као „предео мртвих“, а за реч јена користи транскрипцију. (3) Превод Чарнић реч хад транскрибује или је преводи као „царство мртвих“ или „царство смрти“, а реч јена преводи као „пакао“. На тај начин је замагљено тачно значење речи на изворним језицима.

Да ли постоји вечна казна за зле?

Мат. 25:46, Ча: „Отићи ће ови у вечну казну [„одсецање“, Int; грчки: коласин], а праведници у живот вечни.“ (У преводу The Emphatic Diaglott уместо речи ’казна‘ стоји „одрезивање“. У фусноти пише: „Коласин... долази од колазо, што значи: 1. Одрезати; као што се режу гране дрвећа, одстранити. 2. Обуздати, савладати... 3. Укорити, казнити. Одрезати некога од живота или од друштва, или чак затворити некога, сматра се казном; — одатле потиче ово треће метафоричко значење речи. Прихваћено је прво значење јер се боље слаже с другим делом реченице, и тиме се чува снага и лепота овог контраста. Праведници одлазе у живот, а зли бивају одрезани од живота, то јест одлазе у смрт. Види 2. Сол. 1:9.“)

 2. Сол. 1:9: „Они ће бити кажњени вечном пропашћу и тако ће бити удаљени од Господовог лица и од његове славне моћи.“

Јуда 7: „Тако и Содом и Гомора и градови око њих, који су се исто као и они одавали блуду и неприродним полним односима, стоје као упозоравајућ пример тиме што су осуђени на вечну ватру.“ (Ватра која је уништила Содом и Гомору престала је да гори пре неколико хиљада година. Али њене последице су трајне. Ти градови нису били поново изграђени. Међутим, Бог није осудио само те градове већ и њихове зле становнике. Оно што се њима догодило служи као упозорење. У Луки 17:29, Исус каже да су били ’уништени‘, а Јуда 7 показује да је то уништење било вечно.)

Шта значи ’вечно мучење‘ о коме се говори у Откривењу?

Откр. 14:9-11; 20:10: „Ако се ко поклони звери и њеном лику и прими жиг на чело или на руку, он ће такође пити вино Божјег гнева које је неразводњено наточено у чашу јарости његове, и биће мучен ватром и сумпором пред светим анђелима и пред Јагњетом. И дим њиховог мучења [грчки: васанисму] дизаће се у сву вечност. Ни дању ни ноћу неће имати починка они који се клањају звери и њеном лику и сви који су примили жиг њеног имена.“ „А Ђаво, који их је заводио, био је бачен у огњено и сумпорно језеро, где се већ налазе и звер и лажни пророк. И биће мучени дан и ноћ, у сву вечност.“

На шта се односи ’мучење‘ које се спомиње у овим стиховима? Вредно је запазити да се у Откривењу 11:10 говори о ’пророцима који су мучили оне који живе на земљи‘. То мучење је последица понижења коме су изложени на основу порука које преносе ти пророци. У Откривењу 14:9-11 за оне који се симболично клањају „звери и њеном лику“ каже се да ће бити ’мучени ватром и сумпором‘. То се не може односити на мучење после смрти зато што „мртви нису свесни ничега“ (Проп. 9:5). Због чега се онда муче док су још живи? Због тога што Божје слуге објављују да ће они који се поклоне „звери и њеном лику“ доживети другу смрт  коју представља „огњено и сумпорно језеро“. Дим њиховог уништења ватром дизаће се у сву вечност зато што ће њихово уништење бити вечно и зато што никада неће бити заборављено. Шта онда значи то што се у Откривењу 20:10 каже да ће Ђаво бити ’мучен у сву вечност‘ у ’огњеном и сумпорном језеру‘? Откривење 21:8 јасно каже да ’језеро које гори огњем и сумпором‘ представља „другу смрт“. Дакле, то што ће Ђаво бити ’мучен‘ у сву вечност значи да за њега нема избављења; заувек ће бити заточен, то јест заувек ће бити мртав. Оваква употреба речи ’мучење‘ (од грчке речи васанос) подсећа нас на једно од њених значења у Матеју 18:34, где се иста грчка реч употребљава за ’тамничара‘ (Ба, ССП).

Шта је ’огањ гехене‘ о коме је Исус говорио?

У библијским књигама писаним на грчком језику гехена се појављује 12 пута. Пет пута је директно повезана с ватром. Преводиоци су грчки израз јенан ту пирос превели као „огањ гехенски“ (Ба), „пакао огњени“ (ДК, Ча) и „огањ пакла“ (ССП).

Историјска позадина: Долина Еном (Гехена) налазила се изван зидина Јерусалима. Једно време се тамо вршило идолопоклонство, укључујући и жртвовање деце. У првом веку у тој долини се спаљивало смеће из Јерусалима. Тамо су се бацале угинуле животиње да би биле спаљене у ватри која се подржавала додавањем сумпора, као и лешеви погубљених злочинаца који су сматрани недостојнима да буду сахрањени у гробу. Зато је Исус у Матеју 5:29, 30 говорио о томе да се ’цело тело‘ баца у гехену. Ако би тело пало у ватру, оно би изгорело, али ако би пало на неку литицу тог дубоког кланца, почело би да се распада и на њему би се намножили црви (Мар. 9:47, 48). Тамо нису бацани живи људи, и зато она не може представљати место мучења људи.

Према Матеју 10:28, Исус је упозорио своје слушаоце да се ’боје онога који може погубити и душу и тело у гехени‘. Шта то значи? Запази да се ту не говори о мучењу у огњу гехене, већ о томе да се треба ’бојати онога ко може погубити у гехени‘. Тиме што посебно  спомиње „душу“, Исус овде наглашава да Бог може уништити све изгледе да особа добије живот, што значи да за такву особу нема наде да ће бити ускрснута. Дакле, ’огањ гехене‘ означава исто што и ’језеро које гори огњем‘ из Откривења 21:8, наиме, уништење, „другу смрт“.

Шта је према Библији казна за грех?

Римљ. 6:23: „Плата за грех је смрт.“

Кад неко умре да ли и даље треба да испашта због својих греха?

Римљ. 6:7: „Ко је умро, ослобођен је од свог греха.“

Да ли је вечно мучење злих у складу с Божјом личношћу?

Јер. 7:31: „[Јудејци који су постали отпадници] саградили су обредне узвишице у Тофету, у долини Еномовог сина, да би своје синове и кћери спаљивали у ватри, што им никад нисам заповедио, нити ми је то икад на ум пало.“ (Ако тако нешто Богу никада није ни на ум пало, онда то сигурно не би радио у огромним размерама.)

Пример: Шта би мислио о родитељу који држи руку свог детета изнад ватре да би га казнио зато што је урадило нешто лоше? „Бог је љубав“ (1. Јов. 4:8). Да ли би он урадио нешто што ниједан нормалан родитељ не би учинио? Наравно да не би!

Када је Исус говорио о богаташу и Лазару, да ли је тиме хтео да каже да се зли муче после смрти?

Да ли опис који се налази у Луки 16:19-31 треба схватити дословно или само као приказ нечег сасвим другог? The Jerusalem Bible садржи једну фусноту у којој се каже да је то „поређење у облику приче без икаквог указивања на неке историјске личности“. Ако бисмо те стихове схватили дословно, онда би то значило да сви који имају Божју наклоност могу стати у Аврахамово наручје; да вода с врха нечијег прста не  би испарила поред ватре у хаду; да кап воде може донети олакшање особи која се тамо мучи. Да ли ти то звучи разумно? Ако бисмо те стихове схватили дословно, онда би они били у супротности с другим деловима Библије. Ако би Библија била тако противречна, да ли би је они који воле истину користили као темељ за своју веру? Али Библија није противречна.

Шта то поређење значи? Богат човек представља фарисеје. (Види 14. стих.) Просјак Лазар представља обичан јудејски народ који су фарисеји презирали, али који су се покајали и постали Исусови следбеници. (Види Луку 18:11; Јована 7:49; Матеја 21:31, 32). Смрт обојице такође је симболична и представља промену њихових околности. Дакле, они који су некада били презрени стекли су Божју наклоност, а оне који су раније наизглед имали повлашћен положај Бог је одбацио, и њих муче поруке осуде које преносе они које су некада презирали (Дела 5:33; 7:54).

Одакле потиче учење о пакленој ватри?

У древним вавилонским и асирским веровањима „подземни свет... је приказан као место пуно ужаса, којим управљају моћни и окрутни богови и демони“ (The Religion of Babylonia and Assyria, Бостон, 1898, Морис Џастроу, мл., страна 581). Неке од првих доказа о горућем аспекту пакла који се научава у хришћанским црквама налазимо у религији древног Египта (The Book of the Dead, Њујорк, 1960, предговор Е. А. Волис Баџ, стране 144, 149, 151, 153, 161). У будизму, који потиче из 6. века пре н. е., с временом је почео да се приказује и врући и хладни пакао (The Encyclopedia Americana, 1977, 14. том, страна 68). Прикази пакла у католичким црквама у Италији воде порекло од Етрураца (La civiltà etrusca, Милано, 1979, Вернер Келер, страна 389).

Прави корени ове доктрине која срамоти Бога много су дубљи. Бог је у ствари оклеветан тим представама о мучењу у паклу, и све то потиче од главног клеветника (Ђавола, чије име и значи „клеветник“), кога је и сам Исус Христ назвао ’оцем лажи‘ (Јов. 8:44).