Патње

Дефиниција: Оно што особа проживљава када трпи бол или када је у невољи. Патње могу бити физичке, менталне или емоционалне. Много тога може бити узрок патњи. На пример, патње могу проузроковати рат и похлепа у трговачком свету, лоши наследни фактори, болест, несрећни случајеви, природне катастрофе, нељубазне речи или поступци других људи, демонски притисци, свесност предстојеће катастрофе или сопствена непромишљеност. Овде ћемо говорити о патњама које су последица наведених узрока. Међутим, неко може патити и зато што га погађају невоље других људи или зато што гледа безбожно понашање.

  Зашто Бог допушта патње?

Кога у ствари треба кривити?

Људи су криви за већину патњи. Они воде ратове, чине злочине, загађују животну средину, често воде послове мотивисани похлепом а не бригом за друге људе, а понекад се препуштају навикама за које знају да су штетне по њихово здравље. Таквим понашањем повређују и себе и друге. Зар би требало очекивати да не сносе последице својих поступака? (Гал. 6:7; Посл. 1:30-33). Да ли је разумно кривити Бога за оно што људи раде?

Сатана и демони такође су криви. Библија открива да су многе патње последица утицаја злих духова. Бог није узрок патњи за које га многи окривљују (Откр. 12:12; Дела 10:38; види и стране 342, 343, под насловом „Сатана Ђаво“).

 Шта је узроковало патње? Испитивање узрока доводи нас до наших прародитеља, Адама и Еве. Јехова их је створио као савршене људе и сместио их у рајско окружење. Да су слушали Бога, никада се не би разболели нити би умрли. Живели би заувек као савршени људи. Патње нису биле део Јеховине намере с људима. Али Јехова је јасно рекао Адаму да од њихове  послушности зависи да ли ће и даље уживати у свему што им је дао. Очигледно су морали дисати, јести, пити и спавати да би живели. Морали су се држати Божјих моралних мерила да би се у потпуности и заувек радовали животу. Али они су одлучили да живе по своме, да поставе своја мерила о томе шта је добро а шта зло, и тако су окренули леђа Богу који им је дао живот (Пост. 2:16, 17; 3:1-6). Грех је водио до смрти. Адам и Ева су као грешници изродили децу, и на њих нису могли пренети оно што више нису имали. Сви су рођени као грешници, склони су неисправном поступању, слабостима које могу водити до болести и на крају до смрти. Пошто смо сви рођени као грешници, сви патимо на разне начине (Пост. 8:21; Римљ. 5:12).

Проповедник 9:11 каже да „време невоље и непредвиђени догађаји“ такође утичу на оно што нам се дешава. Можемо бити повређени не зато што је то Ђаво директно проузроковао нити зато што су људи криви, већ зато што смо се случајно нашли на погрешном месту у погрешно време.

Зашто Бог не учини нешто да помогне људима? Зашто да сви патимо због нечега што је Адам учинио?

Бог нам преко Библије говори како можемо избећи многе патње. Он има најбоље савете за живот. Када их примењујемо, онда наш живот има смисао, имамо срећан породични живот, дружимо се с људима који заиста воле једни друге и не упражњавамо навике које нам могу донети беспотребну физичку патњу. Ако их игноришемо, да ли је онда поштено да кривимо Бога за проблеме које стварамо себи и другима? (2. Тим. 3:16, 17; Пс. 119:97-105).

Јехова се побринуо да једног дана више не буде патње. Он је први људски пар створио као савршене људе и с љубављу им је пружио све што им је требало за угодан живот. Када су намерно окренули леђа Богу, да ли је он био обавезан да интервенише и заштити њихову децу од последица онога што су они  учинили? (П. зак. 32:4, 5; Јов 14:4). Као што добро знамо, брачни парови могу доживети радост коју доноси родитељство, али уз то иду и одговорности. Ставови и поступци родитеља утичу на њихову децу. Па ипак, Јехова је као израз изузетне незаслужене доброте послао свог вољеног Сина на земљу да положи свој живот као откупнину и да пружи олакшање Адамовим потомцима који буду с цењењем исказивали веру у откупнину (Јов. 3:16). Тако је људима који данас живе пружена прилика да имају оно што је Адам изгубио — савршен људски живот, без патњи, на рајској земљи. То је заиста великодушно!

Види и стране 249, 250, под насловом „Откупнина“.

Али зашто Бог љубави дозвољава да патње трају толико дуго?

Имамо ли икакве користи од тога што све до сада допушта патње? „Јехова не касни с испуњењем свог обећања, као што неки мисле да касни, већ је стрпљив с вама јер не жели да ико пропадне, већ да сви дођу до покајања“ (2. Петр. 3:9). Да је Бог уништио Адама и Еву чим су сагрешили, данас нико од нас не би постојао. То свакако не бисмо желели. Да је Бог чак и у неко касније време уништио све грешнике, ми се опет не бисмо родили. Чињеница да је Бог дозволио да овај грешни свет постоји све до сада пружила нам је прилику да будемо живи и да учимо о њему, да променимо неке ствари у свом животу и да искористимо могућност да живимо вечно. Јехова нам је пружио ту прилику као доказ своје велике љубави. Библија показује да је Бог одредио време када ће уништити овај зли свет, и то ће ускоро и учинити (Авак. 2:3; Соф. 1:14).

Бог може и жели да поправи сву штету коју његове слуге могу претрпети у овом свету. Он не узрокује патње. Ипак, Бог ће посредством Исуса Христа вратити мртве у живот, послушне људе излечити од свих болести, искоренити све трагове греха и чак ће учинити да у нашим мислима избледе сва болна сећања (Јов. 5:28, 29; Откр. 21:4; Иса. 65:17).

 Било је потребно да прође време како би се решила спорна питања постављена у Едену. Појединости о томе налазе се на странама 343, 344 и 131-133.

И ми лично жељно ишчекујемо олакшање. Али Бог ће предузети акцију због свих који воле правду, а не само због неких људи. Бог није пристран (Дела 10:34).

Примери: Зар није тачно да би брижни родитељи дозволили да се њихово дете подвргне болној операцији како би му касније могло бити боље? И зар није тачно да су „брза решења“ код тешких болести често само површна? Често је потребно више времена да би се уклонили узроци.

Зашто Бог није опростио Адаму и тако спречио ужасне патње које је човечанство претрпело?

Да ли би се тако заиста спречиле патње или би уместо тога Бог био крив за све? Шта се дешава када отац једноставно гледа кроз прсте својој деци кад намерно раде нешто лоше, уместо да их строго укори? Деца често праве грешку за грешком, за шта је првенствено отац одговоран.

Слично томе, да је Јехова опростио Адаму то што је намерно починио грех, онда бисмо могли рећи да је и Он био део тог преступа. То сигурно не би поправило стање на земљи. (Упореди с Проповедником 8:11.) Сем тога, анђеоски синови би изгубили поштовање према Богу, што би значило да нема основе надати се нечем бољем. Али тако нешто се никада не би могло десити зато што је праведност непроменљиви темељ Јеховиног начина владања (Пс. 89:14).

Зашто Бог дозвољава да се деца рађају са озбиљним физичким и менталним недостацима?

Бог не узрокује такве недостатке. Он је створио први људски пар као савршене људе, са способношћу да имају савршену децу која би била њима слична (Пост. 1:27, 28).

 Наследили смо грех од Адама. То наслеђе носи са собом могућност настанка физичких и менталних недостатака (Римљ. 5:12; додатне информације налазе се на  странама 268, 269). Још од зачећа имамо то наслеђе греха. Зато је краљ Давид написао: „У греху ме је зачела мајка моја“ (Пс. 51:5). Да Адам није сагрешио, преносиле би се само добре карактеристике. (Коментари о Јовану 9:1, 2 налазе се на страни 317.)

Родитељи могу нашкодити својој нерођеној деци — на пример тиме што се дрогирају или пуше током трудноће. Наравно, нису увек отац или мајка одговорни за све урођене недостатке или лоше здравље своје деце.

Користи од Христове откупне жртве Јехова с љубављу примењује и на децу. Из обзира према родитељима који му верно служе, Бог њихову децу сматра светом (1. Кор. 7:14). То подстиче богобојазне родитеље да из љубави према свом потомству пазе на свој положај пред Богом. Младима који су довољно одрасли да могу исказивати веру и слушати Божје заповести Јехова пружа дивну могућност да имају признат положај као његове слуге (Пс. 119:9; 148:12, 13; Дела 16:1-3). Вредно је запазити да се Исус, који је савршено одражавао особине свог Оца, посебно занимао за младе, чак је једно дете вратио у живот. То ће сигурно радити и као Месијански Краљ (Мат. 19:13-15; Лука 8:41, 42, 49-56).

Зашто Бог допушта природне катастрофе које узрокују велику штету и односе многе животе?

Бог не узрокује земљотресе, урагане, поплаве, суше и вулканске ерупције о којима често слушамо у вестима. Он их не користи да би казнио неке људе. Те катастрофе су често последица природних сила које делују још од стварања наше планете. Библија је за наше време прорекла велике земљотресе и несташице хране, али то не значи да су Бог или Исус криви за њих, као што ни метеоролози нису криви што је време  такво какво су предвидели. Пошто се те катастрофе дешавају заједно с другим стварима које су проречене као део сложеног знака који указује на крај овог поретка, оне су део доказа да су близу благослови Божјег Краљевства (Лука 21:11, 31).

Људи су често сами криви за штету која настаје. На који начин? Чак и када су упозорени, многи људи не желе да напусте опасно подручје или не предузимају потребне мере предострожности (Посл. 22:3; Мат. 24:37-39).

Бог може контролисати природне силе. Он је Исусу Христу дао моћ да утиша олују на Галилејском мору, чиме је показао шта ће учинити за људе под својим Месијанским Краљевством (Мар. 4:37-41). Тиме што је окренуо леђа Богу, Адам је одбацио могућност да Бог интервенише у његову корист и у корист његовог потомства. Они који буду живели током Христове Месијанске владавине осетиће такву бригу, бригу какву може пружити само Божја владавина (Иса. 11:9).

Да ли су несреће које се људима дешавају казна од Бога за зло које су чинили?

Онима који не живе по Божјим мерилима заиста се дешавају лоше ствари (Гал. 6:7). Понекад брзо пожању горке последице. У неким другим ситуацијама изгледа да им се дуго ништа лоше не дешава. За разлику од њих, Исус Христ који никада није грешио, био је злостављан и убијен. Дакле, напредак у овом свету не можемо сматрати доказом Божјег благослова, нити невоље можемо сматрати доказом његовог негодовања.

Када је Јов изгубио све што је имао и када је оболео од озбиљне болести, то није било зато што га је Бог осудио. Библија јасно каже да је за то био крив Сатана (Јов 2:3, 7, 8). Али Јовови пријатељи који су га посетили тврдили су да је његова несрећа доказ да је учинио неко зло (Јов 4:7-9; 15:6, 20-24). Јехова их је због тога укорио рекавши: „Разгневио сам се... јер  нисте говорили истину о мени као мој слуга Јов“ (Јов 42:7).

Зли људи могу неко време добро живети. Асаф је написао: „Јер сам почео да завидим хвалисавцима, видевши мир злих људи. Не знају шта су муке смртнога човека, и не муче се као други људи. Ругају се и о злу причају, о превари надмено говоре. Гле, зли су довека спокојни. Иметак себи згрћу“ (Пс. 73:3, 5, 8, 12).

Доћи ће дан када ће морати да положе рачун пред Богом. Он ће тада казнити зле и уништиће их заувек. У Пословицама 2:21, 22 пише: „Честити ће живети на земљи, и беспрекорни ће остати на њој. А зли ће бити истребљени са земље, и они који поступају неверно биће ишчупани из ње.“ Тада ће праведни, од којих су многи пропатили, имати савршено здравље и уживаће у изобиљу земаљских плодова.

Ако неко каже:

’Зашто Бог допушта све те патње?‘

Можеш одговорити: ’Све нас то интересује. Могу ли да вас питам шта вас је навело на то питање?‘ Затим можеш додати: (1) ’(Употреби информације које се налазе на  странама 268-271.)‘ (2) ’(Покажи и друге библијске стихове који пружају утеху када су у питању специфичне ситуације због којих та особа пати.)‘

Или можеш рећи (ако је особа забринута због неправди у свету): ’Библија показује зашто је данас овакво стање (Проп. 4:1; 8:9). Да ли сте знали да она такође говори о томе шта ће Бог учинити да би нам пружио олакшање? (Пс. 72:12, 14; Дан. 2:44).‘

Друга могућност: ’Ви сте очигледно особа која верује у Бога. Да ли верујете да је Бог љубав?... Да ли верујете да је мудар и свемоћан?... Онда сигурно има добре разлоге зашто допушта патње. Библија показује који су то разлози. (Види  стране 268-271.)‘