Последњи дани

Дефиниција: Библијски израз „последњи дани“ указује на завршни период који води до извршења Божје пресуде којом се означава крај поретка. Последњи дани јеврејског поретка, у коме је храм у Јерусалиму био центар обожавања, завршили су се 70. године н. е. уништењем Јерусалима. Оно што се тада догађало јесте предслика онога што ће се догађати у много већим размерама и у читавом свету у време када се сви народи буду суочили са извршењем Божје пресуде. Последњи дани овог злог света почели су 1914. године.

Шта показује да данас живимо у „последњим данима“?

Библија описује догађаје и околности карактеристичне за ово значајно раздобље. Тај „знак“ је сложен и састоји се од више аспеката, и испуњење свих аспеката тог знака мора бити јасно видљиво током једног раздобља у историји. Различити аспекти тог знака  записани су у 24. и 25. поглављу Матеја, 13. поглављу Марка и 21. поглављу Луке, а додатни детаљи се налазе у 2. Тимотеју 3:1-5, 2. Петровој 3:3, 4 и Откривењу 6:1-8. На основу неколико примера размотрићемо нека истакнута обележја тог знака.

’Устаће народ на народ и краљевство на краљевство‘ (Мат. 24:7)

Рат ремети живот на земљи већ хиљадама година. Водили су се многи међународни и локални ратови. Међутим, 1914. године је почео Први светски рат. То није био сукоб двеју војски на бојном пољу. Први пут су све велике силе биле у рату. Читави народи, укључујући и цивиле, били су мобилисани да би учествовали у том рату. Процењује се да је до краја рата 93 посто светског становништва било укључено у сукобе. (Информације о историјском значају 1914. године налазе се на  странама 288, 289.)

Као што је проречено у Откривењу 6:4, ’мир је узет са земље‘. Зато је свет од 1914. године у сталном превирању. Други светски рат трајао је од 1939. до 1945. године. Према речима пензионисаног адмирала Женеа Ла Рока, од 1945. до 1982. године вођено је још 270 ратова. У двадесетом веку у ратовима је погинуло више од 100 милиона људи. Према једном извештају, 1982. године је 100 милиона људи директно или индиректно учествовало у ратовима (World Military and Social Expenditures).

Да ли је потребно још нешто што ће потврдити да се испуњава овај аспект пророчанства? Десетине хиљада нуклеарних бојевих глава спремно је за употребу. Водећи научници су рекли да уколико би народи искористили само део свог нуклеарног арсенала, цивилизација и вероватно читав људски род били би уништени. Међутим, библијска пророчанства не говоре о таквом исходу.

„Биће глади... по разним местима“ (Мат. 24:7)

Током људске историје било је доста глади. У којој мери је 20. век био погођен глађу? Светски рат је довео до тога да су у Европи и Азији многи умрли од глади.  Африка је била захваћена сушом, што је довело до велике несташице хране. Крајем 1980. године Организација за исхрану и пољопривреду проценила је да је 450 милиона људи на ивици смрти због глади, и да скоро милијарду људи нема довољно хране. Због несташице хране око 40 милиона људи годишње умире, а неких година и до 50 милиона људи.

Да ли су ове несташице хране по нечему карактеристичне? Јесу. Оне постоје иако у суштини има довољно хране. Неке земље имају велике залихе хране, и савременим превозним средствима брзо би је могле доставити онима којима је потребна. Али политички и економски интереси можда налажу да се поступи другачије. У ствари, земље у којима милиони људи имају мало хране можда извозе већину својих најбољих прехрамбених производа у земље које већ имају обиље. Ситуација више није локалног карактера, већ поприма светске размере. Године 1981. у једном часопису писало је следеће: „Пораст животног стандарда и све већа потражња за прехрамбеним производима широм света доводи до раста цена хране, због чега је најсиромашнијим земљама све теже да увезу храну која им је потребна“ (The New York Times). У многим земљама производња хране, чак и уз помоћ савремене науке, не може држати корак с порастом броја становника. Савремени стручњаци на том пољу не виде реално решење тог проблема.

„Биће снажних земљотреса“ (Лука 21:11)

Тачно је да је у прошлим вековима било великих земљотреса. Осим тога, захваљујући осетљивим инструментима научници сада могу забележити више од милион земљотреса годишње. Али људима нису потребни неки посебни инструменти да би сазнали где се догодио снажан земљотрес.

Да ли је од 1914. године било доста снажних земљотреса? Према подацима Националног геофизичког центра у Боулдеру, у Колораду, који су допуњени бројним приручницима, 1984. године сачињен је табеларни приказ којим су обухваћени само земљотреси чија је јачина износила најмање 7,5 степени Рихтерове  скале, или земљотреси који су причинили материјалну штету од најмање пет милиона америчких долара или у којима је страдало најмање 100 људи. Процењено је да је у раздобљу од 2 000 година пре 1914. било 856 таквих земљотреса. Та иста табела показује да је током само 69 година после 1914. било 605 таквих земљотреса. То значи да је у поређењу с претходних 2 000 година, од 1914. просечан број земљотреса у току године 20 пута већи.

„По разним местима биће пошасти“ (Лука 21:11)

Пред крај Првог светског рата шпанска грозница је прохујала нашом планетом и однела више од 20 милиона људских живота, због чега се не може мерити ни са једном епидемијом у историји људских болести. Упркос напрецима у медицини, сваке године велики данак узимају рак, срчана обољења, многе венеричне болести, мултипла склероза, маларија, речно слепило и Шагасова болест.

„Безакоња ће све више бити, па ће код већине охладнети љубав“ (Мат. 24:11, 12)

Један уважени криминолог каже: „Оно што упада у очи кад посматрате криминал на светском нивоу јесте велик и константан пораст на сваком месту. Изузеци који постоје само су усамљени случајеви које ће ускоро однети плима“ (The Growth of Crime, Њујорк, 1977, Сер Леон Радзиновиц и Џоан Кинг, стране 4, 5). Тај пораст је стваран, и то није само ствар боље обавештености. Тачно је да је и раније било криминала, али никада није био тако распрострањен као данас. Особе које имају мало више година знају то из личног искуства.

Безакоње о коме се говори у пророчанству обухвата и презир према познатим Божјим законима, стављање личних интереса на прво место које у ствари припада Богу. Због таквог става број развода расте вртоглавом брзином, полни односи ван брака и хомосексуалност нашироко су прихваћени, а сваке године се изврши на десетине милиона абортуса. Такво безакоње је (у Матеју 24:11, 12) повезано са утицајем лажних пророка  који Божју Реч стављају по страни зарад својих учења. Људи обраћају пажњу на њихову филозофију уместо да се држе Библије, што доприноси томе да у свету има све мање љубави (1. Јов. 4:8). Прочитај опис који се налази у 2. Тимотеју 3:1-5.

„Биће застрашујућих призора“ (Лука 21:11)

У једном часопису је писало: „Чињеница је да је страх најјача емоција која доминира нашим животом“ (U.S. News & World Report, 11. октобар 1965, страна 144). „Никада раније људи нису били толико преплашени као што су сада“, извештава се у једном немачком часопису (Hörzu, бр. 25, 20. јун 1980, страна 22).

Многи фактори доприносе тој глобалној атмосфери страха: насилни криминал, незапосленост, економска нестабилност јер су многе државе у великим дуговима, загађење животне средине, помањкање јаких породичних веза и љубави, и преовладавајући осећај да је човечанство у непосредној опасности од нуклеарног уништења.

’Христове праве следбенике мрзеће сви народи због његовог имена‘ (Мат. 24:9)

Христови следбеници нису прогоњени зато што се мешају у политику већ ’због Исусовог имена‘, због тога што њега признају као Јеховиног Месијанског Краља, зато што више слушају Христа него земаљске владаре, зато што верно заступају његово Краљевство и не мешају се у светска збивања. Као што потврђује савремена историја, такав је став према Јеховиним сведоцима широм света.

„Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целом свету за сведочанство“ (Мат. 24:14)

Вест која треба да се проповеда јесте да је Божје Краљевство са Исусом Христом на челу почело да влада на небесима, да ће ускоро уништити читав зао свет, да ће под његовом влашћу људи постићи савршенство и да ће земља бити претворена у рај. Та добра вест се сада проповеда у преко 200 земаља и острва, до најудаљенијих делова планете. Сваке године  Јеховини сведоци проведу више од милијарду сати у проповедању и посећивању људи како би сви могли чути ту вест.

На шта указују сви ти догађаји у „последњим данима“?

Лука 21:31, 32: „Кад видите да се све то збива, знајте да је близу Божје краљевство [то јест, време када ће оно уништити садашњи зли свет и завладати земљом]. Заиста, кажем вам, овај нараштај неће проћи док се све то не догоди.“ (Тај знак је видљив од 1914. године, тако да преостало време мора да је веома кратко. Догађаји у свету то јасно показују.)

Зашто Јеховини сведоци кажу да су „последњи дани“ почели 1914. године?

Библијска пророчанства указују на 1914. годину. Детаљи у вези с хронологијом налазе се на странама 87-89, под насловом „Датуми“. Да се ради о 1914. години показује и чињеница да се од те године ситуација у свету одвија управо онако како је то и проречено. Чињенице које су претходно наведене то јасно потврђују.

  Како историчари гледају на 1914. годину?

„Када се осврнемо на прошлост, данас јасно видимо да је избијање Првог светског рата довело до ’времена невоља‘ двадесетог века из ког наша цивилизација још није испливала — да се послужимо врло снажним изразом британског историчара Арнолда Тојнбија. Директно или индиректно сви немири друге половине овог века потичу од 1914.“ (The Fall of the Dynasties: The Collapse of the Old Order, Њујорк, 1963, Едмонд Тејлор, страна 16).

„Генерација Другог светског рата, моја генерација, увек ће размишљати о том сукобу као о савременој прекретници... Треба узети у обзир нашу таштину, наш лични сусрет са историјом. Али треба да знамо да је у друштвеним оквирима пресудна промена наступила с Првим светским ратом. Тада су се распали  политички и друштвени системи који су грађени вековима — а у неким случајевима су се распали за само неколико седмица. Неки су заувек промењени. У Првом светском рату су изгубљене вековне вредности... Други светски рат је наставио, продубио и потврдио ту промену. У друштвеним оквирима Други светски рат је последња битка Првог светског рата“ (The Age of Uncertainty, Бостон, 1977, Џон. К. Галбрејт, страна 133).

„Прошло је пола века, али трагови које је трагедија Великог Рата [Првог светског рата који је почео 1914] оставила на телу и души народа нису избледели... Размере тог физичког и моралног искушења биле су толике да ништа више није било као раније. Целокупно друштво: облици владавина, државне границе, закони, оружане снаге, међудржавни односи, као и идеологије, породични живот, судбина, положај, лични односи — све се из корена променило... Човечанство је изгубило равнотежу, и до данашњег дана није је повратило“ (говор генерала Шарла де Гола 1968. године, Le Monde, 12. новембар 1968, страна 9).

Да ли ће ико преживети крај овог света?

Сигурно хоће. Крај овог света неће бити последица свеопштег нуклеарног рата, већ последица велике невоље у оквиру које ће бити „рат који ће се догодити на велики дан Бога Свемоћног“ (Откр. 16:14, 16). У том рату неће бити уништена наша планета, нити ће се затрти читаво човечанство.

Мат. 24:21, 22: „Тада ће бити велика невоља какве није било од почетка света до сада, нити ће је више бити. И кад се не би скратили ти дани, нико се не би спасао. Али због изабраних скратиће се ти дани.“ (Дакле, неко ће преживети.)

Посл. 2:21, 22: „Честити ће живети на земљи, и беспрекорни ће остати на њој. А зли ће бити истребљени са земље, и они који поступају неверно биће ишчупани из ње.“

Пс. 37:29, 34: „Праведници ће поседовати земљу, и заувек ће на њој живети. Уздај се у Јехову, и држи се  пута његовог, он ће те узвисити и ти ћеш земљу поседовати. Кад зли буду истребљени, ти ћеш то гледати.“

Зашто је Бог дозволио да прође толико времена пре него што уништи зле?

2. Петр. 3:9: „Јехова не касни с испуњењем свог обећања, као што неки мисле да касни, већ је стрпљив с вама јер не жели да ико пропадне, већ да сви дођу до покајања.“

Мар. 13:10: „У свим народима најпре мора да се проповеда добра вест.“

Мат. 25:31, 32, 46: „Кад Син човечји [Исус Христ] стигне у својој слави и сви анђели с њим, тада ће сести на свој славни престо. И сви ће се народи скупити пред њим, и он ће одвојити људе једне од других, као што пастир одваја овце од јараца. И ови [који нису признали Христову духовну браћу као представнике самог Краља] ће отићи у вечну смрт, а праведници у вечни живот.“

Види и стране 343, 344 и 131-133.

Ако неко каже:

’Сада није ништа горе; одувек је било ратова, глади, земљотреса и криминала‘

Можеш одговорити: ’Разумем вас што тако мислите. Рођени смо у свету у ком се такве ствари дешавају свакодневно. Али историчари кажу да је 20. век по нечему сасвим другачији. (Прочитај наводе на  странама 288, 289.)‘

Или можеш рећи: ’Није значајна само чињеница да је одувек било ратова, глади, земљотреса и криминала. Да ли сте знали да се знак који је Исус дао састоји од више ствари?‘ Затим можеш додати: ’Он није рекао да ће било који од тих знакова сам за себе бити доказ да живимо у „последњим данима“. Али значајно је када се сви делови знака испуњавају — а нарочито када се то дешава у светским размерама и када почиње годином на коју указује библијска хронологија.‘ (Види  стране 283-288, као и стране 87-89.)

 ’Како знате да се нека будућа генерација неће боље уклапати у то пророчанство од ове?‘

Можеш одговорити: ’То је занимљиво питање, а одговор истиче чињеницу да заиста живимо у „последњим данима“. Како? Па, део знака који је Исус дао подразумева рат између народа и краљевстава. Али шта би се данас догодило када бисмо као испуњење знака чекали да избије свеопшти рат између суперсила? Такав рат би преживело веома мало људи. Дакле, то што је Божја намера да неки преживе крај овог света показује да смо веома близу тог краја.‘

Или можеш рећи: ’Поклапање светских догађаја с тим пророчанством је као отисак прста који одговара само једном човеку. Не постоји још нека особа која има исти такав отисак. Слично томе, догађаји који су започели 1914. неће се поновити у некој будућој генерацији.‘ Затим можеш додати: (1) ’Све што сачињава тај знак јасно се може видети.‘ (2) ’Сигурно не желимо да будемо попут људи из Нојевог доба (Мат. 24:37-39).‘

’Крај неће доћи док смо ми живи‘

Можеш одговорити: ’Али ипак верујете да ће Бог једног дана нешто учинити?‘ Затим можеш додати: (1) ’Једини начин на који бисмо могли сазнати када ће се то десити јесте да имамо информације које би нам Бог пружио. Исус је јасно рекао да ниједан човек не зна дан ни час, али је и детаљно описао оно што ће се догађати током нараштаја који ће то доживети.‘ (2) ’Тај опис говори о догађајима с којима смо лично упознати. (Уколико је могуће, разговарај о појединостима знака користећи чињенице које су изнете на претходним странама.)‘

’Ја се не бринем превише око тога; живим само за данас‘

Можеш одговорити: ’Свакако је добро да не будемо претерано забринути за будућност. Али сви ми покушавамо да планирамо свој живот како бисмо заштитили себе и своје вољене. Добро је имати реалне  планове. Библија каже да нам предстоји дивна будућности, и било би мудро да планирамо како бисмо и ми били део те будућности (Посл. 1:33; 2. Петр. 3:13).‘

’Ја не размишљам о свим тим лошим стварима; на будућност гледам оптимистички‘

Можеш одговорити: ’Занимљиво је да је Исус рекао да ће његови следбеници имати добар разлог да у данашње време буду оптимисти (Лука 21:31).‘ Затим можеш додати: ’Али није им рекао да затворе очи пред стварношћу и да буду срећни. Он је рекао да ће имати чврсте разлоге да буду оптимисти, јер ће разумети значење догађаја у свету и знаће какав ће бити исход.‘