Сатана Ђаво

Дефиниција: Духовно створење које је главни непријатељ истинитог Бога, Јехове, и свих оних који га обожавају. Добио је име Сатана јер је постао Јеховин противник. Такође је познат као Ђаво, јер је највећи клеветник Бога. Сатана је описан као празмија, очигледно зато што се у Едену служио змијом да би преварио Еву, због чега је змија постала симбол за варалицу. У Откривењу је Сатана такође симболично описан као змај који прождире.

Како можемо знати да ли таква духовна особа заиста постоји?

Библија је главни извор доказа. У њој се много пута на њега указује по имену (Сатана 52 пута, Ђаво 33 пута). Ту је такође забележено сведочанство очевица које потврђује да Сатана постоји. О ком очевицу је реч? О Исусу Христу, који је живео на небу пре него што је дошао на земљу и који је то зло духовно створење често помињао по имену (Лука 22:31; 10:18; Мат. 25:41).

Оно што Библија говори о Сатани Ђаволу заиста је логично. Зло које постоји у свету далеко надмашује људску злобу. Библијско објашњење о Сатанином пореклу и његовом деловању разјашњава зашто упркос томе што већина људи жели да живи у миру већ хиљадама година харају мржња, насиље и ратови и зашто је то сада достигло такве размере да читавом човечанству прети уништење.

Ако Ђаво не би постојао, онда никоме не би помогло то што је прихватио оно што Библија говори о њему. Међутим, у многим случајевима су људи који су раније били у дотицају са окултизмом или су припадали некој групи која се бави спиритизмом рекли да су их узнемиравали „гласови“ из невидљивог подручја, да су били „опседнути“ натприродним бићима, и томе слично. Осетили су право олакшање када су сазнали шта Библија говори о Сатани и демонима, када су применили библијски савет да прекину са спиритизмом и када  су се у молитви обратили Јехови за помоћ. (Види стране 367-372, под насловом „Спиритизам“.)

То што верујемо да Сатана постоји не значи да верујемо да има рогове, зашиљен реп и виле у рукама и да пече људе у паклу. Библија не описује Сатану на тај начин. То је производ маште средњовековних уметника на које су утицали прикази митолошког грчког бога Пана, као и дело италијанског песника Дантеа Алигијерија под називом „Пакао“. Библија не научава да постоји пакао, већ јасно каже да „мртви нису свесни ничега“ (Проп. 9:5).

Да ли је Сатана можда само зло у људима?

У Јову 1:6-12 и 2:1-7 извештава се о разговору између Јехове Бога и Сатане. Да је Сатана зло у особи, онда би у овом случају зло било у Јехови. Али то је у оштрој супротности са оним што нам Библија каже о Јехови, наиме да „у њему нема неправде“ (Пс. 92:15; Откр. 4:8). Вредно је запазити да се у извештају о Јову у хебрејском тексту користи израз хас Сатан (са одређеним чланом), из чега се види да се ту говори о особи која је истакнути Божји противник. (Види и Захарију 3:1, 2, фуснота.)

У Луки 4:1-13 извештава се да је Ђаво покушао да искуша Исуса како би му се покорио. У извештају се каже да Ђаво говори а Исус му одговара. Да ли је Исуса искушавало зло у њему? То не би било у складу са описом Исуса који Библија даје, наиме да је безгрешан (Јевр. 7:26; 1. Петр. 2:22). Премда се у Јовану 6:70 грчка реч диаволос користи да се опише лоша особина која се развила у Јуди Искариотском, у Луки 4:3 користи се израз о диаволос (Ђаво, са одређеним чланом испред), чиме се указује на особу.

Да ли се приписивањем кривице Ђаволу само избегава одговорност за лоше стање у свету?

Неки људи криве Ђавола за оно што сами раде. Ипак, Библија показује да су често људи великим делом одговорни за зло које доживљавају, било да оно долази од других или је последица њиховог понашања (Проп. 8:9; Гал. 6:7). Међутим, Библија нас не оставља  у незнању што се тиче постојања и тактика надљудског непријатеља који је човечанству нанео много бола. Она нам показује како можемо избећи да будемо под његовом влашћу.

Одакле потиче Сатана?

Сва Јеховина дела су савршена; неправда не потиче од њега. Дакле, он није створио ниједну злу особу (П. зак. 32:4; Пс. 5:4). Онај који је постао Сатана у почетку је био Божји савршени духовни син. Када је Исус рекао да Ђаво „није остао постојан у истини“, указао је на то да је некада био „у истини“ (Јов. 8:44). Међутим, као и сва друга Божја интелигентна створења, и овај духовни син је добио дар слободне воље. Он је злоупотребио своју слободу избора, дозволио је да се у његовом срцу развије уображеност, затим је почео да жуди за обожавањем које припада једино Богу и тако је навео Адама и Еву да слушају њега уместо Бога. Тако је својим поступцима учинио себе Сатаном, а Сатана значи „противник“ (Јак. 1:14, 15; види и стране 81, 82, под насловом „Грех“.)

Зашто Бог није уништио Сатану одмах након што се побунио?

Сатана је покренуо важна питања: (1) Да ли Јехова има право да влада и да ли то чини на праведан начин? Да ли је Јехова људима ускратио слободу која им је потребна да би били срећни? Да ли људи могу успешно управљати собом и остати живи само ако су послушни Богу? Да ли је Јехова био неправедан када је дао закон којим је прописао да непослушност води до смрти? (Пост. 2:16, 17; 3:3-5). Дакле, да ли је Јехова заиста имао право да влада? (2)  Да ли ће разумом обдарена створења сачувати своју беспрекорност према Јехови? Када су се Адам и Ева побунили, покренуто је питање: Да ли су Јехови његове слуге заиста послушне из љубави или ће сви људи напустити Бога и следити Сатану? Ово друго питање Сатана је поново покренуо у Јововим данима (Пост. 3:6; Јов 1:8-11; 2:3-5; види и Луку 22:31). Та питања се нису могла решити тиме што би се једноставно погубили бунтовници.

 Бог није морао ништа себи да доказује. Међутим, да та питања никад више не би нарушила мир и хармонију у свемиру, Јехова је допустио да прође доста времена да се она реше тако да више не буде никакве сумње. После одређеног времена било је очигледно да су Адам и Ева морали да умру због непослушности Богу (Пост. 5:5). Међутим, било је укључено више тога. Зато је Бог дозволио и Сатани и људима да испробају све облике владавина које сами измисле. Ниједан од њих им није донео трајну срећу. Бог је дозволио људима да иду до крајње границе у свом начину живота којим показују презир према његовим праведним мерилима. Данас се јасно види до чега је то довело. Истина је оно што Библија каже: „Човек који ходи не може да управља својим корацима“ (Јер. 10:23). У исто време, Бог је својим слугама дао прилику да својом послушношћу из љубави докажу да су му верни, и то упркос Сатаниним замкама и прогонству. Јехова подстиче своје слуге: „Буди мудар, сине мој, и обрадуј ми срце, да могу одговорити ономе ко ми се руга“ (Посл. 27:11). Они који остану верни већ сада имају велике благослове, а имају и могућност да добију вечни живот у савршенству. Тај живот ће користити да врше вољу Јехове, Бога чије особине и мерила истински воле.

Колики утицај Сатана има у данашњем свету?

Исус Христ је указао на њега као на ’владара света‘, онога кога човечанство слуша тиме што на његов подстрек игнорише Божје захтеве (Јов. 14:30; Еф. 2:2). Библија за њега каже и да је „бог овог света“, коме се одаје част религиозним обичајима које људи овог света практикују (2. Кор. 4:4; 1. Кор. 10:20).

Када је искушавао Исуса Христа, Ђаво га је „одвео на висину и показао му одједном сва краљевства света. И Ђаво му је рекао: ’Даћу ти власт над свима њима и њихову славу, јер је мени предата и дајем је коме хоћу. Ако ми се, дакле, поклониш, сва ће власт бити твоја‘“ (Лука 4:5-7). Откривење 13:1, 2 показује да Сатана даје ’моћ и престо и велику власт‘ светском политичком систему. Из Данила 10:13, 20 види се  да је Сатана поставио демонске кнезове над водећим краљевствима на земљи. Ефешанима 6:12 указује на њих као на ’поглаварства, власти, светске владаре ове таме, зле духовне силе на небесима‘.

Није чудо што се у 1. Јовановој 5:19 каже: „Цео свет је у власти Злога“. Међутим, Сатанина власт ће трајати само једно ограничено време и то само зато што Јехова, Свемоћни Бог, то допушта.

Колико дуго ће Сатани бити допуштено да заводи човечанство?

Доказ да живимо у последњим данима Сатаниног злог света налази се на странама 87-89, под насловом „Датуми“, и под насловом „Последњи дани“.

Ослобођење од Сатаниног злог утицаја описано је следећим речима: „Видео сам једног анђела како силази с неба с кључем од бездана и великим ланцем у руци. Ухватио је змаја, празмију, који је Ђаво и Сатана, и свезао га на хиљаду година. Бацио га је у бездан, који је над њим закључао и запечатио, да више не заводи народе док се не наврши хиљаду година. После тога треба да буде накратко одвезан“ (Откр. 20:1-3). Шта ће се затим десити? „Ђаво, који их је заводио, био је бачен у огњено и сумпорно језеро“ (Откр. 20:10). Шта то значи? Откривење 21:8 даје одговор: „Оно представља другу смрт.“ Сатана ће бити заувек уништен!

Да ли то што ће Сатана бити ’бачен у бездан‘ значи да ће бити бачен на Земљу која ће бити пуста, тако да неће моћи никога да искушава 1 000 година?

Да би то подупрли, неки указују на Откривење 20:3 (цитирано на овој страни). Они кажу да „бездан“ представља опустошену Земљу. Да ли је тако? У Откривењу 12:7-9, 12 говори се о томе да пре него што буде бачен у бездан Сатана бива „збачен“ с неба на земљу, где човечанству наноси велике невоље. Дакле, када се у Откривењу 20:3 каже да је Сатана ’бачен у бездан‘, сигурно се не мисли на то да је једноставно остављен тамо где је већ  био — ограничен на близину земље и невидљив. Он бива склоњен далеко одатле, „да више не заводи народе док се не наврши хиљаду година“. Запази да се у Откривењу 20:3 каже да се на крају хиљаду година Сатана, а не народи, пушта из бездана. Када Сатана буде пуштен, људи који су раније сачињавали те народе већ ће бити ту.

Понекад се као потврда за то веровање указује на Исаију 24:1-6 и Јеремију 4:23-29. У тим стиховима стоји: „Ево, Јехова празни земљу и пустоши је... Земља ће бити испражњена и опљачкана, јер је тако рекао Јехова.“ „Гледао сам земљу, а она беше празна и пуста... Погледао сам, и није било земаљског човека... Јер овако каже Јехова: ’Цела ће земља бити претворена у пустош‘... Сви су градови напуштени, нико не живи у њима.“ Шта значе ова пророчанства? Она су се најпре испунила на Јерусалиму и Јуди. Јехова је дозволио Вавилонцима да изврше његову пресуду и да освоје ту земљу. На крају је она била опустошена и празна. (Види Јеремију 36:29.) Међутим, Бог тада није уништио све становнике ове планете, нити ће то сада учинити. (Види стране 126-128, под насловом „Земља“, као и наслов „Небо“.) Ипак, потпуно ће уништити оно што неверни Јерусалим данас представља — хришћански свет који наноси срамоту Божјем имену својим нечистим понашањем — као и остали део Сатанине видљиве организације.

Током Христове хиљадугодишње владавине наша планета неће бити пуста и празна, већ ће постати рај, а Сатана ће за то време бити у бездану. (Види наслов „Рај“.)