Свеци

Дефиниција: Према учењу неких религија хришћанског света, свеци су они који су умрли и који су сада с Христом на небу, а које је Црква прогласила свецима због тога што  су се истицали по својој светости и врлинама. Сматра се да свеце треба призивати како би посредовали код Бога, као и да треба исказивати част реликвијама и ликовима светаца. Чланови многих религија се обраћају за помоћ свецима. Неке религије научавају да су сви њихови чланови свети и да су без греха. Библија доста говори о свецима, то јест о светима. Тај израз се односи на 144 000 Христових духом помазаних следбеника.

Да ли Библија научава да се неко може сматрати свецем тек када прими небеску славу?

Библија заиста говори о светима, или свецима, који су на небу. За Јехову се каже да је „свет [грчки агион]“ (1. Петр. 1:15, 16; види Левитску 11:45). Исус Христ се описује као „Божји Свети [агиос]“ док је био на земљи, и „онај који је свет [агиос]“ када је на небу (Мар. 1:24; Откр. 3:7). Анђели су такође ’свети‘ (Дела 10:22). Исти појам се у изворном грчком тексту примењује на приличан број особа на земљи.

Дела 9:32, 36-41: „Петар је обилазећи све крајеве, дошао и к светима [агиус] који су живели у Лиди. У Јопи је била једна ученица по имену Тавита [која је умрла]... [Петар] окренуо се према телу, рекавши: ’Тавита, устани!‘ Она је отворила очи, затим угледала Петра и села. Он јој је пружио руку и подигао је. Тада је позвао свете и удовице и показао им је живу.“ (Јасно је да свети о којима се овде говори нису још били на небу, као и то да се светом није сматрала само нека истакнута особа попут Петра.)

2. Кор. 1:1; 13:12, 13: „Павле, Божјом вољом апостол Христа Исуса, и Тимотеј, наш брат, Божјој скупштини у Коринту, заједно са свима светима [агиис] који су у целој Ахаји.“ „Поздравите један другога светим пољупцем. Поздрављају вас сви свети.“ (За све прве хришћане који су били очишћени Христовом крвљу и одвојени за службу Богу као будући Христови сунаследници каже се да су свети. Очигледно је да они нису сматрани свецима тек након што су умрли.)

  Да ли је у складу с Библијом молити се „свецима“ да посредују за нас код Бога?

Исус Христ је рекао: „Молите се, дакле, овако: „’Оче наш, који си на небесима...‘“ Дакле, молитве треба упућивати Оцу. Исус је такође рекао: „Ја сам пут и истина и живот. Нико не долази к Оцу осим преко мене. Ако нешто замолите у моје име, учинићу то“ (Мат. 6:9; Јов. 14:6, 14). Тако је Исус искључио могућност да било ко други може бити посредник. Апостол Павле је рекао о Христу: „Христ Исус је умро, штавише и устао из мртвих, он је с десне стране Богу — он се и заузима за нас.“ „Преко њега приступају Богу, јер је увек жив да се заузима за њих“ (Римљ. 8:34; Јевр. 7:25). Ако заиста желимо да Бог чује наше молитве, зар не би било мудро да приступамо Богу на начин на који његова Реч каже да треба то да радимо? (Види и страну 213, под насловом „Марија“.)

Еф. 6:18, 19: „Бдите са свом устрајношћу и усрдним молбама за све свете, и за мене, да ми Бог помогне кад отворим уста да са свом слободом обзнаним свету тајну добре вести.“ (Овде су хришћани подстакнути да се моле за свете, а не њима или преко њих. У једној католичкој енциклопедији се признаје: „Обично се у Н[овом] З[авету] све молитве, како личне, тако и јавне литургијске молитве упућују Богу Оцу преко Христа“ [New Catholic Encyclopedia].)

Римљ. 15:30: „Заклињем вас, браћо, нашим Господом Исусом Христом и љубављу која потиче од духа, да се заједно са мном горљиво молите Богу за мене.“ (Апостол Павле, који је и сам био свет, замолио је сухришћане, који су такође били свети, да се моле за њега. Међутим, запази да Павле своје молитве није упућивао тим свецима, нити су њихове молитве у његову корист замениле близак однос који је он неговао са Оцем путем молитве. Упореди с Ефешанима 3:11, 12, 14.)

Како треба гледати на поштовање реликвија и слика „светаца“?

У католичкој енциклопедији се признаје: „Узалудно је у Старом Завету тражити оправдање за култ  реликвија; ни у Новом Завету се реликвијама не поклања већа пажња... [Црквени „отац“] Ориген је изгледа на тај обичај гледао као на паганско исказивање части предметима“ (New Catholic Encyclopedia, 1967, 12. том, стране 234, 235.)

Вредно је запазити да је Бог сахранио Мојсија и да ниједан човек никада није нашао његов гроб (П. зак. 34:5, 6). Међутим, из Јуде 9 сазнајемо да је арханђео Михаило имао спор с Ђаволом око Мојсијевог тела. Зашто? Било је јасно да је Бог желео да склони Мојсијево тело како људи не би знали где је. Да ли је Противник желео да открије људима где је то тело, како би оно било изложено и можда постало предмет обожавања?

Што се тиче слика „светаца“, види наслов „Ликови“.

Зашто се у неким религијама „свеци“ приказују са ореолом?

У католичкој енциклопедији стоји: „Обележје које се најчешће појављује код свих светаца јесте ореол, сјајни круг око главе свеца. Тај симбол потиче из претхришћанског периода, а среће се у хеленистичкој уметности инспирисаној паганским мотивима; као што потврђују мозаици и кованице, ореол су имали полубогови и божанства као што су Нептун, Јупитер, Бах и посебно Аполон (бог сунца)“ (New Catholic Encyclopedia, 1967, 12. том, страна 963.)

У једној другој енциклопедији се каже: „У хеленистичкој и римској уметности, бог Сунца Хелије и римски императори често се појављују с круном од светлосних зрака. Због паганског порекла, тај мотив се избегавао у ранохришћанској уметности, али су хришћански императори прихватили једноставан округли ореол за своје службене портрете. Од средине 4. века, Христ се такође приказује с тим владарским симболом... тек у 6. веку, ореол је постао уобичајен за Девицу Марију и друге свеце“ (The New Encyclopædia Britannica, 1976, Micropædia, 4. том, страна 864.)

 Да ли је исправно мешати хришћанство с паганским симболима?

„Шта имају заједничко светлост и тама? Надаље, у чему се слажу Христ и Велијал [Сатана]? Или шта је заједничко вернику и невернику? И како се Божји храм слаже с идолима? Јер ми смо храм живог Бога... ’„Зато изађите из њихове средине и одвојте се“, каже Јехова, „и не дотичите више ништа нечисто“‘, ’„и ја ћу вас примити“.‘ ’„И бићу вам отац, а ви ћете ми бити синови и кћери“, каже Јехова Свемоћни‘“ (2. Кор. 6:14-18).

Да ли могу сви чланови неке религиозне групе бити свети и због тога без греха?

Сасвим је сигурно да су сви који су сачињавали хришћанску скупштину у првом веку били свети (1. Кор. 14:33, 34; 2. Кор. 1:1; 13:13). Описани су као они који су примили „опроштење греха“ и које је Бог ’посветио‘ (Дела 26:18; 1. Кор. 1:2). Међутим, они нису тврдили да су без греха. Рођени су као потомци грешног Адама. Наслеђени грех им је често отежавао да чине оно што је исправно, као што је апостол Павле понизно признао (Римљ. 7:21-25). А апостол Јован је отворено рекао: „Ако кажемо: ’Немамо греха‘, сами себе заваравамо и истина није у нама“ (1. Јов. 1:8). Дакле, то што су они свети, то јест свеци у смислу који се примењује на Христове праве следбенике не значи да су без греха док су у телу.

Што се тиче тога да ли су сви данашњи прави хришћани који пред собом имају небески живот свеци, види стране 226-231.

Ако неко каже:

’Да ли верујете у свеце?‘

Можеш одговорити: ’На које свеце мислите?‘ Ако особа помене Марију и/или апостоле, можда можеш одговорити: (1) ’Да, о њима се говори у Светом писму, а ја верујем у оно што тамо пише. Али посебно ме занима шта они данас раде и како то утиче на нас. Да ли и вас то занима?... Пронашао сам нешто веома  занимљиво о њима у Светом писму, и волео бих да вам то покажем (Откр. 5:9,10).‘ [Напомена: Ако се постави питање о томе зашто се у преводима Ба, ДК, Ча каже да ће владати „на земљи“, објашњење о правилима грчке граматике налази се на страни 230, под насловом „Небо“.] (2) ’Како ће изгледати живот када они буду владали? (Откр. 21:2-4).‘

Или можеш рећи (ако си некада и сам поштовао свеце): ’Много година сам славио празнике у част светаца и редовно сам им се молио. Али онда сам у Светом писму прочитао нешто што ме је навело да размислим о томе. Дозволите ми да вам то покажем. (Види  страну 351.)‘