Спиритизам

Дефиниција: Веровање да духовни део човека наставља да живи после смрти тела и да може контактирати са живима, обично преко особе која служи као медиј. Неки људи верују да сви предмети и све природне појаве имају унутрашње духове. Врачање је коришћење моћи за коју се признаје да потиче од злих духова. Библија оштро осуђује све облике спиритизма.

Да ли је заиста могуће комуницирати са „духом“ вољене особе која је умрла?

Проп. 9:5, 6, 10: „Живи су свесни тога да ће умрети, а мртви нису свесни ничега... И љубави њихове и мржње њихове и љубоморе њихове нестало је, и никада више неће имати удела ни у чему што ће се чинити под сунцем. Све што ти дође под руку да чиниш, чини то свом снагом својом, јер нема ни рада, ни размишљања, ни знања, ни мудрости у гробу у који идеш.“

 Језек. 18:4, 20: „Душа која греши, она ће умрети.“ (Дакле, душа није нешто што наставља да живи после смрти тела, са чиме људи могу комуницирати.)

Пс. 146:4: „Дух његов изађе из њега, и он се у прах враћа, тог дана пропадну све мисли његове.“ (Када се каже да дух ’излази‘ из тела, тиме је само на други начин речено да животна сила престаје да делује. Према томе, када особа умре, њен дух више не постоји као нематеријално биће које размишља и остварује планове одвојено од тела. То није нешто са чиме живи могу комуницирати.)

Види и стране 356-358, под насловом „Смрт“.

Зар Библија не каже да је краљ Саул комуницирао с пророком Самуилом после његове смрти?

Тај извештај се налази у 1. Самуиловој 28:3-20. Из 13. и 14. стиха сазнајемо да Саул није видео Самуила, већ је само на основу описа који је добио од жене која је служила као спиритистички медиј закључио да се ради о Самуилу. Саул је очајнички желео да верује да је то био Самуило и зато је дозволио да буде заведен. У 3. стиху се каже да је Самуило умро и да је био сахрањен. Стихови који су цитирани у претходном поднаслову објашњавају да ниједан део Самуила није наставио да живи у неком другом подручју нити је могао да комуницира са Саулом. Глас који се претварао да је Самуило био је глас варалице.

С ким у ствари комуницирају они који покушавају да разговарају с мртвима?

У Библији је јасно изнета истина о стању мртвих. Али ко је покушао да превари први људски пар када је реч о смрти? Сатана је тврдио да није тачно Божје упозорење да ће непослушност довести до смрти (Пост. 3:4; Откр. 12:9). С временом је постало очигледно да људи умиру, баш као што је Бог и рекао. Од кога је онда потекла идеја да људи у ствари не умиру већ да неки духовни део човека наставља да живи после смрти тела? Иза такве преваре стоји Сатана  Ђаво, за кога је Исус рекао да је „отац лажи“ (Јов. 8:44; види и 2. Солуњанима 2:9, 10). Веровање да мртви живе у неком другом подручју и да се може комуницирати с њима није користило човечанству. Напротив, у Откривењу 18:23 каже се да Вавилон Велики својим спиритизмом ’заводи све народе‘. Спиритистички обичај ’разговарања с мртвима‘ заправо је превара која људе доводи у контакт с демонима (анђелима који су се побунили против Бога) и често води до тога да особа чује гласове и да је узнемиравају ти зли духови.

Да ли нам тражење излечења или заштите посредством спиритизма може наудити?

Гал. 5:19-21: „Дела тела су очигледна. То су: блуд, нечистоћа, бесрамност, идолопоклонство, бављење спиритизмом... То вам унапред кажем, као што сам вам већ и рекао, да они који тако нешто чине неће наследити Божје краљевство.“ (Уколико неко тражећи помоћ прибегава спиритизму, то значи да верује Сатаниним лажима о смрти; таква особа тражи савет од оних који добијају моћ од Сатане и његових демона. Тиме стаје на страну непријатеља Јехове Бога. Ко устраје у томе не само што неће помоћи себи већ ће и претрпети трајну штету.)

Лука 9:24: „Ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене [зато што је следбеник Исуса Христа], тај ће га спасти.“ (Ако особа намерно крши јасне заповести из Божје Речи покушавајући да сачува свој садашњи живот, изгубиће могућност да вечно живи. То би стварно било неразумно!)

2. Кор. 11:14, 15: „Сам Сатана [се] претвара да је анђео светлости. Зато није ништа необично ако се и његове слуге претварају да су слуге праведности.“ (Зато не смемо дозволити да нас заведе то што нешто учињено помоћу спиритизма тренутно изгледа добро.)

Види и стране 199-204, под насловом „Лечење“.

 Да ли је мудро прибегавати спиритизму да би се сазнало шта доноси будућност или да би се обезбедио успех у неком подухвату?

Иса. 8:19: „Ако вам кажу: ’Обратите се онима који призивају духове или онима који гатају, који шапућу и мрмљају‘ — зар народ не треба да се обраћа свом Богу?“

Лев. 19:31: „Не обраћајте се онима који призивају духове и не питајте оне који проричу будућност да због њих не постанете нечисти. Ја сам Јехова, ваш Бог.“

2. Краљ. 21:6: „[Краљ Манасија је] Свог сина спалио... у ватри, бавио се магијом, прорицао је по знамењу и поставио људе који призивају духове и проричу будућност. Много је зла чинио пред Јеховом и вређао га.“ (Они који се упуштају у спиритизам у ствари траже помоћ од Сатане и његових демона. Није чудо што је то било ’зло пред Јеховом‘ и што је он оштро казнио Манасију због тога. Али када се Манасија покајао и престао да се бави тим лошим стварима, Јехова га је благословио.)

Каква штета може произаћи из учествовања у играма у којима има неког облика гатања или у тражењу значења у нечему што изгледа да је предзнак нечег доброг?

П. зак. 18:10-12: „Нека се код тебе не нађе нико... који гата, ни који се бави магијом, ни који прориче по знамењу, ни врачар, ни који баца чини, ни који призива духове, ни који прориче будућност, ни који пита мртве. Јер ко год тако нешто чини одвратан је Јехови.“ (Посредством гатања људи желе да открију нешто што је скривено или да прорекну будућност, али не путем личног истраживања већ на основу тумачења знамења или уз помоћ натприродних сила. Јехова је својим слугама то забранио. Зашто? Зато што се тиме комуницира с нечистим духовима, то јест демонима, или се долази под њихову власт. Такво  поступање представља велико неверство према Јехови.)

Дела 16:16-18: „Срела нас је једна слушкиња опседнута духом, гатарским демоном, која је својим прорицањем доносила велику добит својим господарима.“ (Ко год воли праведност сигурно не би тражио информације из таквог извора, ни намерно, а ни из забаве. Павлу је досадило да та девојка виче за њима, па је наредио духу да изађе из ње.)

Могу ли се зли духови појавити у људском телу?

Непослушни анђели у Нојево време узимали су људска тела. Женили су се и имали су потомство (Пост. 6:1-4). Међутим, када је дошао потоп ти анђели су морали да се врате у духовно подручје. У 6. стиху Јудине посланице о њима пише следеће: „Анђеле који нису задржали свој првобитни положај, него су напустили своје право пребивалиште, чува у вечним оковима у густој тами за суд великог дана.“ Јехова их је понизио тиме што су изгубили свој положај на небу и предао их је густој тами што се тиче своје намере, али их је исто тако и ограничио будући да се каже да су у оковима. У чему их је ограничио? У томе што очигледно више нису могли да узимају физичка тела како би имали односе са женама, као што су то радили пре потопа. Библијски извештаји показују да су се све до првог века н. е. верни анђели, као Божји гласници, материјализовали да би извршавали своје задатке. Али после потопа они анђели који су злоупотребили своје дарове били су лишени способности да узимају људско тело.

Међутим, занимљиво је запазити да демони очигледно могу проузроковати да људи имају визије које им делују као стварност. Када је Ђаво искушавао Исуса, по свему судећи се користио тим средствима да би Исусу показао „сва краљевства света и њихову славу“ (Мат. 4:8).

 Како се неко може ослободити спиритистичког утицаја?

Посл. 18:10: „Јака је кула име Јеховино. У њу бежи праведник и налази заштиту.“ (То не значи да употребљавање Божјег личног имена служи као амајлија којом се одбија зло. Јеховино „име“ представља саму Особу. Ми смо заштићени када упознамо Јехову и у потпуности се уздамо у њега, када смо подложни његовом ауторитету и држимо се његових заповести. Ако то чинимо, онда када будемо тражили помоћ од њега користећи његово лично име он ће нам пружити заштиту коју је и обећао у својој Речи.)

Мат. 6:9-13: „Молите се, дакле, овако: ’... Не уведи нас у искушење, него нас избави од Злога.‘“ „Устрајте у молитви“ (Римљ. 12:12). (Бог слуша молитве оних који заиста желе да упознају истину и да му служе онако како он то жели.)

1. Кор. 10:21: „Не можете јести са ’стола Јеховиног‘ и са стола демонског.“ (Они који желе Јеховино пријатељство и његову заштиту морају престати да се баве спиритизмом. У складу с примером који је записан у Делима апостолским 19:19, такође је важно да униште или да на прикладан начин уклоне све своје ствари које су повезане са спиритизмом.)

Јак. 4:7: „Подложите се, дакле, Богу, а супротставите се Ђаволу, и побећи ће од вас.“ (Да би то постигао, труди се да сазнаш шта је Божја воља и да то примењујеш у свом животу. Док ти љубав према Богу помаже да се ослободиш страха од људи, одлучно одбиј да учествујеш у било чему што је повезано са спиритизмом или да послушаш било које правило које поставља неко ко се бави спиритизмом.)

Обуци „сву Божју ратну опрему“ која је описана у Ефешанима 6:10-18 и труди се да сваки део те опреме буде у добром стању.