Стварање

Дефиниција: Према ономе што каже Библија, под стварањем се подразумева да је Свемоћни Бог осмислио и створио свемир, укључујући и друга духовна створења и све основне врсте живота на Земљи.

Да ли је у овом савременом, научном свету разумно веровати у стварање?

„Природни закони који владају у свемиру толико су прецизни да нам није тешко да направимо свемирски брод који ће летети на Месец и да са прецизношћу делића секунде одредимо време летења. Неко је морао поставити те законе“ (Изјава Вернера вон Брауна, који је имао значајан допринос у слању америчких астронаута на Месец).

Свемир: Када би пронашао један прецизан часовник, да ли би закључио да је он настао случајно тако што су се у некој експлозији саставиле честице прашине? Очигледно га је направио неко ко је интелигентан. Постоји један још величанственији „часовник“. Планете у нашем Сунчевом систему, као и звезде у читавом свемиру крећу се по својим путањама много прецизније него што ради било који часовник који је направио човек. Галаксија у којој се налази наш Сунчев систем обухвата више од 100 милијарди звезда, а астрономи процењују да у свемиру постоји 100 милијарди таквих галаксија. Ако је један часовник доказ интелигентног планирања, колико се то тек може рећи за огроман и компликован свемир! Библија каже да је његов Творац „истинити Бог, Јехова, Створитељ небеса, онај који их је разапео“ (Иса. 42:5; 40:26; Пс. 19:1).

Планета Земља: Када би ишао кроз пустињу и наишао на једну прелепу кућу која је добро опремљена у сваком погледу и има залихе хране, да ли би помислио да се она нашла ту као последица неке случајне експлозије? Наравно да не би. Закључио би да ју је саградио неко ко је прилично мудар. Научници још нису  пронашли живот ни на једној другој планети нашег Сунчевог система осим на Земљи. Према расположивим доказима, друге планете су пусте. Као што се каже у једној књизи, наша планета је „чудо свемира, јединствено небеско тело“ (The Earth, Њујорк, 1963, Артур Бисер, страна 10). Она је удаљена од Сунца тачно онолико колико је потребно да би људи могли да живе на њој, и креће се баш оном брзином која је неопходна да би остала у орбити. Атмосфера, каква се може наћи само око наше планете, састављена је од гасова у прецизно одређеној сразмери како би била погодна за живот. Задивљујуће је како сунчева светлост, угљен-диоксид из ваздуха и вода и минерали из плодног тла удружени доприносе стварању хране за становнике наше планете. Да ли је све то настало као последица неке неконтролисане експлозије у свемиру? У једном часопису се признаје следеће: „Тешко је веровати да су се такви посебни и прецизни услови могли појавити случајно“ (Science News, 24. и 31. август 1974, страна 124). Зато је разуман следећи библијски закључак: „Сваки дом је неко саградио, а онај ко је све саградио јесте Бог“ (Јевр. 3:4).

Људски мозак: Савремени компјутери су резултат интензивног истраживања и прецизног пројектовања. Они нису настали случајно. А људски мозак? За разлику од мозга било које животиње, мозак детета се утростручи током прве године живота. За научнике је још увек велика тајна како мозак функционише. Људи имају урођену способност да уче компликоване језике, да цене лепоту, да компонују музику, да размишљају о пореклу и смислу живота. Неурохирург Роберт Вајт је рекао следеће: „Не преостаје ми ништа друго него да признам да постоји Виши Разум који је одговоран за настанак и развој невероватног односа мозак-ум — нечег што превазилази човекову способност схватања“ (The Reader’s Digest, септембар 1978, страна 99). Развој тог чуда започиње у сићушној оплођеној ћелији у материци. Библијски писац Давид је са задивљујућом разборитошћу рекао Јехови: „Хвалим те и пун сам страхопоштовања што сам тако дивно створен. Дивна су дела твоја, добро зна то душа моја“ (Пс. 139:14).

 Жива ћелија: О живој ћелији се понекад говори као о „једноставном“ облику живота. Али једноћелијске животиње могу хватати храну, варити је, ослобађати се отпадних материја, изградити кућицу за себе и размножавати се. Свака ћелија у људском телу може се упоредити с једним утврђеним градом у коме централна влада одржава ред, погонска постројења стварају енергију, фабрике производе протеине, у коме постоји компликовани транспортни систем и чувари који пазе ко сме да уђе. Људско тело је сачињено од 100 билиона ћелија. Како су прикладне речи из Псалма 104:24: „Како је много дела твојих, о Јехова! Сва си их мудро начинио.“

Да ли је с библијског становишта могуће да се Бог користио еволуцијом да би створио различите врсте организама?

У Постанку 1:11, 12 каже се да су трава и дрвеће доносили семе „по својим врстама“. У 21, 24. и 25. стиху још се каже да је Бог створио морска створења, крилата створења и копнене животиње „по својим врстама“. Овде нема ни говора о томе да је једна врста еволуирала или се претворила у другу.

У Постанку 1:26 извештава се да је Бог рекао следеће: „Начинимо човека по својој слици, сличног нама.“ Дакле, требало је да човек има особине какве има Бог, а не карактеристике које би се једноставно развиле од карактеристика неке животиње. У Постанку 2:7 још се додаје: „Јехова Бог је створио човека од земаљског праха [а не од неког облика живота који је већ постојао] и удахнуо му у ноздрве дах живота.“ Овде нема чак ни наговештаја о еволуцији, већ се описује настанак новог створења.

Да ли је Бог створио све те милионе различитих организама који данас постоје на нашој планети?

У 1. поглављу Постанка једноставно се каже да је Бог све створио „по својим врстама“ (Пост. 1:12, 21, 24, 25). Током припреме за Потоп који је уследио у  Нојевим данима, Бог је рекао да у арку уђе по неколико представника од свих ’врста‘ копнених животиња и створења која лете (Пост. 7:2, 3, 14). Свака ’врста‘ има генетски потенцијал за велику разноврсност. Зато се каже да постоји више од 400 пасмина паса и више од 250 пасмина коња. Све те животиње које се могу укрштати и даље представљају само једну ’врсту‘ из извештаја који налазимо у Постанку. Слично томе, сви људи — источњаци, африканци, белци, преко два метра високи припадници народа Динка који живе у Судану као и Пигмеји високи свега метар и тридесет центиметара — потичу од првог брачног пара, Адама и Еве (Пост. 1:27, 28; 3:20).

Откуда сличност у грађи живих организама?

„Бог... је све створио“ (Еф. 3:9). Дакле, иза свега стоји исти Величанствени Створитељ.

„Све је постало преко њега [Божјег јединорођеног Сина, који је на земљи био познат као Исус Христ] и без њега није постало ништа“ (Јов. 1:3). Дакле, постоји само један „вешт градитељ“ преко кога је Јехова све стварао (Посл. 8:22, 30, 31).

Какво је порекло материје од које је сачињен свемир?

Научници су дошли до закључка да је материја концентрисани облик енергије. То је видљиво приликом експлозије нуклеарне бомбе. Астрофизичар Јосип Клецек рекао је следеће: „Већина елементарних честица, а вероватно и све, могле су настати материјализацијом енергије“ (The Universe, Бостон, 1976, 11. том, страна 17.)

Одакле потиче сва та енергија? Након питања: „Ко је све то [звезде и планете] створио?“, Библија о Јехови Богу каже следеће: „Због његове огромне моћи и велике силе не изостаје ниједно“ (Иса. 40:26). Дакле, сам Бог је извор све те енергије која је била потребна за стварање свемира.

 Да ли је стварање материјалног света завршено за само шест дана пре око 6 000 до 10 000 година?

Чињенице не указују на такав закључак: (1) У ведрим ноћима, на северној хемисфери може се видети светлост сазвежђа Андромеде. Потребно је око 2 000 000 година да та светлост дође до Земље, што указује на то да је свемир стар барем неколико милиона година. (2) Крајњи продукти радиоактивног распадања у стенама на нашој планети сведоче о томе да су неке стене остале нетакнуте милијардама година.

У Постанку 1:3-31 не говори се о првобитном стварању материје или небеских тела. Ту се говори како је наша планета која је већ постојала припремана како би могла бити човеково пребивалиште. То је обухватало стварање основних врста биљака, подводног света, створења која лете, копнених животиња и првог људског пара. Каже се да је све то створено у раздобљу од шест дана. Међутим, хебрејска реч преведена као „дан“ има различита значења и може значити ’дужи период, време које обухвата неки изузетан догађај‘ (Old Testament Word Studies, Гранд Рапидс, 1978, В. Вилсон, страна 109). Овај израз нас наводи на закључак да је сваки „дан“ могао трајати хиљадама година.