Судбина

Дефиниција: Неизбежан и често неповољан исход. Фатализам је веровање да су сви догађаји одређени Божјом вољом или неком надљудском силом, и да се све мора догодити баш онако како се и догађа, јер је то унапред одређено. Није библијско учење.

Да ли је свакоме унапред одређено када ће умрети?

То веровање је било раширено међу Грцима и Римљанима. Према паганској грчкој митологији,  судбину су представљале три богиње које су преле нит живота, одређивале њену дужину и пресецале је.

Проповедник 3:1, 2 говори о ’времену кад се умире‘. Али Проповедник 7:17 показује да то није унапред одређени тренутак јер каже: „Не буди сувише зао, и не буди луд. Зашто да умреш пре времена?“ У Пословицама 10:27 пише: „Злима се скраћују године.“ А у Псалму 55:23 стоји: „Они који су за крв криви и варалице неће проживети ни половину дана својих.“ Шта онда значе речи из Проповедника 3:1, 2? Ту се једноставно говори о непрекидном циклусу живота и смрти у овом несавршеном свету. Постоји време када се људи рађају и време када умиру — обично када имају 70 или 80 година, али понекад умиру раније или касније (Пс. 90:10; види и Проповедника 9:11).

Када би свакоме приликом рођења или још раније био одређен тренутак и начин смрти, онда не би било потребе избегавати опасне ситуације или бринути о здрављу, а мере предострожности не би измениле стопу смртности. Да ли сматраш да је бојно поље у време рата исто тако безбедно као и нечији дом далеко од ратне зоне? Да ли бринеш о свом здрављу и водиш децу код лекара? Зашто пушачи у просеку умиру три до четири године пре непушача? Зашто има мање саобраћајних несрећа са смртним исходом када возачи и путници везују сигурносни појас и када се поштују саобраћајни прописи? Очигледно је да је корисно предузети мере предострожности.

Да ли је све што се догађа „Божја воља“?

2. Петр. 3:9: „Јехова... је стрпљив с вама јер не жели да ико пропадне, већ да сви дођу до покајања.“ (Али не реагују сви повољно на његово стрпљење. Очигледно је да није „Божја воља“ када неко не жели да се покаје. Упореди с Откривењем 9:20, 21.)

Јер. 7:23-26: „Али ово сам им [Израелцима] заповедио: ’Слушајте мој глас и бићу ваш Бог, а ви ћете бити мој народ. У свему ходите путем који ћу вам одредити, да би вам било добро.‘ Али они нису слушали... А ја  сам вам слао све своје слуге, пророке, устајао сам рано сваки дан и слао их. Али овај ме народ није слушао и нису пригнули своје ухо, него су остали непокорни.“ (Очигледно је да није била „Божја воља“ да зло преовладава у Израелу.)

Мар. 3:35: „Ко год врши Божју вољу, он ми је брат и сестра и мајка.“ (Када би све што неко ради била „Божја воља“ онда би сви били у добрим односима са Исусом. Али према ономе што стоји у Јовану 8:44, он је некима рекао: „Ваш је отац Ђаво.“)

Због чега се догађају многе наизглед необјашњиве ствари?

Проп. 9:11: „Време невоље и непредвиђени догађаји сналазе свакога од њих.“ (Дакле, неко је жртва несрећних околности не зато што је његов живот унапред одређен, већ због случајности.)

Да ли људи сносе одговорност за многе проблеме које имају?

Римљ. 5:12: „Као што је преко једног човека [Адама] у свет ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили.“ (Сви смо од Адама наследили несавршеност, укључујући и склоност ка неисправном понашању.)

Проп. 8:9: „Човек влада над човеком на несрећу његову.“

Посл. 13:1: „Мудар је син који прихвата очеве опомене.“ (Оно што родитељи раде прилично утиче на живот њихове деце.)

Гал. 6:7: „Не заваравајте се: Бог се не може исмејавати. Јер шта човек посеје, то ће и пожњети.“ (Види и Пословице 11:17; 23:29, 30; 29:15; 1. Коринћанима 6:18.)

Постоје ли надљудске силе које људима стварају проблеме?

Откр. 12:12: „Тешко вама, земљо и море, јер је Ђаво сишао к вама, веома гневан, знајући да има мало времена!“ (Види и Дела апостолска 10:38.)

 Да ли Бог све унапред зна и све унапред одређује?

Иса. 46:9, 10: „Ја [сам] Бог... нема другог Бога и... нико није као ја. Ја од почетка јављам шта ће на крају бити, од давнина јављам оно што још није било. Ја кажем: ’Моја намера ће се остварити и учинићу све што желим.‘“ (Бог је обзнанио своју намеру, унапред је одредио неке ствари у вези са остварењем те намере и има безграничну моћ која гарантује да ће се то и остварити.)

Иса. 11:1-3: „Младица ће изникнути из Јесејевог пања, изданак из његовог корена доносиће плод. [Исус је рођен као Јесејев потомак.] На њему ће почивати Јеховин дух... Он ће уживати у страху од Јехове.“ (Јехова је са сигурношћу то могао прорећи за свог Сина јер је од самог почетка стварања посматрао његов став и понашање на небесима.) (Информације о Исусовом предљудском постојању налазе се на страни 146, под насловом „Исус Христ“.)

П. зак. 31:20, 21: „Јер ћу их довести [Израелце] у земљу коју сам под заклетвом обећао њиховим праочевима, у земљу у којој тече мед и млеко. Они ће тамо јести, наситиће се и угојиће се, па ће се окренути другим боговима и њима ће служити, а мене ће презрети и прекршиће мој савез. Када их снађу многа зла и невоље, ова песма [која говори о томе како су поступали јер нису ценили Божју милост] сведочиће против њих... Јер ја добро знам чему су већ данас склони, док их још нисам довео у земљу коју сам им под заклетвом обећао.“ (Запази да то што је Бог могао да предвиди какве ће бити последице њиховог понашања није значило да је он одговоран за то нити да је он то желео, већ је на основу њихових поступака могао унапред видети шта ће се десити. Слично томе, метеоролози на основу посматрања могу с великом тачношћу предвидети какво ће време бити, али они не проузрокују такво време нити оно мора бити по њиховој вољи.)

 Да ли Божја способност да предвиди догађаје или да их унапред одреди доказује да он то чини за све поступке свих својих створења?

Откр. 22:17: „Ко год чује, нека каже: ’Дођи!‘ И ко је год жедан, нека дође! Ко год жели, нека узме воду живота бесплатно!“ (Није предодређено како ће ко одлучити; свака особа сама за себе одлучује.)

Римљ. 2:4, 5: „Можда презиреш богатство његове доброте и уздржљивости и дуготрпљивости, не схватајући да те Божја доброта води до покајања? Него својом тврдокорношћу и непокајничким срцем навлачиш на себе гнев за дан гнева и откривања Божјег праведног суда.“ (Нико није присиљен да поступа на одређен начин. Али је свако одговоран за оно што ради.)

Соф. 2:3: „Тражите Јехову, сви кротки на земљи... Тражите праведност, тражите кротост, и вероватно ћете бити заштићени у дан гнева Јеховиног!“ (Да ли би праведан Бог који је оличење љубави подстицао људе да чине оно што је исправно и да се надају награди ако зна да је већ унапред одређено да неће успети у томе?)

Пример: Власник радио-апарата може слушати вести. Али чињеница да може слушати неку станицу не значи да ће он то и урадити. Прво мора укључити радио, а затим пронаћи станицу. Исто тако, Јехова има способност да унапред зна шта ће се догодити, али Библија показује да он ту своју способност користи на селективан и увиђаван начин, поштујући слободну вољу коју је дао људима. (Упореди с Постанком 22:12; 18:20, 21.)

Када је Бог створио Адама, да ли је знао да ће Адам сагрешити?

Бог је Адаму и Еви рекао следеће: „Рађајте се и множите се, напуните земљу и себи је подложите, и владајте над морским рибама и створењима која лете по небу и над свим створењима што се мичу по земљи.“ „Тада је Јехова Бог дао човеку ову заповест: ’Са сваког дрвета у врту слободно једи док се не наситиш. Али с дрвета спознања добра и зла не смеш јести, јер  оног дана када будеш јео с њега, сигурно ћеш умрети‘“ (Пост. 1:28; 2:16, 17). Да ли би ти подстицао своју децу да се прихвате неког посла који би им донео дивну будућност, иако од самог почетка знаш да је то осуђено на неуспех? Да ли би их упозорио на последице, мада знаш да си све тако испланирао да они доживе неуспех? Да ли је онда разумно тако нешто приписати Богу?

Мат. 7:11: „Дакле, ако ви, иако сте зли, знате да дајете својој деци добре дарове, колико ће више Отац ваш који је на небесима дати добра онима који га моле!“

Да је Бог унапред одредио и предвидео Адамов грех и све последице које су из тога проистекле, то би значило да је стварањем Адама намерно покренуо све зло које је почињено у људској историји. У том случају он би био крив за све ратове, криминал, неморал, тлачење, лажи, лицемерство и болести. Али Библија сасвим јасно каже: „Ти ниси Бог који у злу ужива“ (Пс. 5:4). „Онога ко воли насиље, силно мрзи душа његова“ (Пс. 11:5). „Бог... не може да лаже“ (Титу 1:2). „Од тлачења и насиља откупиће [Онај кога је Бог одредио да буде Месијански Краљ] душу њихову, крв њихова биће драгоцена у очима његовим“ (Пс. 72:14). „Бог је љубав“ (1. Јов. 4:8). „Он воли праведност и правду“ (Пс. 33:5).

Да ли је Бог предодредио живот Јакова и Исава?

Пост. 25:23: „Јехова јој је рекао [Ребеки]: ’Два су народа у твојој утроби; два ће се народа из твоје утробе разделити. Један народ биће јачи од другог народа, и старији [Исав] ће служити млађем [Јакову].‘“ (Јехова је могао прочитати генетски запис нерођених близанаца. Можда је то узео у обзир када је предвидео какве ће особине та два дечака развити и када је рекао какав ће бити исход [Пс. 139:16]. Али овде нема никаквог наговештаја да је он тачно утврдио њихову вечну судбину или да је унапред одредио све догађаје у њиховом животу.)

 Да ли је било предодређено да Јуда Искариотски изда Исуса?

Пс. 41:9: „Човек који је у миру са мном био, у ког сам се поуздао, који је хлеб мој јео, подигао се на мене.“ (Запази да у овом пророчанству није специфично речено који ће Исусов блиски сарадник то бити. Јехова је знао да је Ђаво искористио Давидовог саветника Ахитофела да га изда, и омогућио је да се то запише јер то показује како Ђаво делује и шта ће учинити у будућности. Ђаво је „ставио у срце Јуде Искариотског, Симоновог сина, намеру да га изда [Исуса]“, а не Бог (Јов. 13:2). Јуда се није одупро, већ је подлегао Сатанином утицају.)

Јов. 6:64: „Исус је од почетка знао... ко је онај који ће га издати.“ (Не од почетка стварања, нити од Јудиног рођења, већ „од почетка“ његовог издајничког понашања. Упореди с Постанком 1:1, Луком 1:2 и 1. Јовановом 2:7, 13, где реч „почетак“ има релативно значење. Запази такође шта пише у Јовану 12:4-6.)

Зар није апостол Павле говорио о томе да су хришћани „предодређени“?

Римљ. 8:28, 29: „Знамо да Бог даје да сва његова дела сложно доприносе добру оних који га воле, оних који су позвани по његовој намери. Јер оне којима је прво поклонио пажњу, њих је и унапред одредио [„предодредио“, Ча] да буду обликовани по слици његовог Сина, да он буде првенац међу многом браћом.“ (Види и Ефешанима 1:5, 11.) Међутим, тим истим особама се у 2. Петровој 1:10 каже следеће: „Дајте све од себе да бисте потврдили свој позив и избор, јер ако то чините, никада нећете посрнути.“ (Ако су те особе биле предодређене за спасење, ни у ком случају не би могле посрнути, без обзира на то шта раде. Пошто сваки појединац мора сам за себе да се потруди, то онда значи да је унапред одређено само то да ће постојати таква група људи. Божја намера је да читава та група људи одговара примеру који је дао Исус Христ. Међутим, они које је Бог изабрао да буду део те групе морају доказати своју верност да би добили награду која им је обећана.)

 Еф. 1:4, 5: „Нас је пре постанка света изабрао да будемо у јединству с њим [Исусом Христом], да бисмо били свети и без мане пред њим у љубави. Јер је унапред одредио да нас преко Исуса Христа усвоји као синове, што му је угодно и по вољи.“ (Вредно је запазити да у Луки 11:50, 51 Исус упоређује ’постанак света‘ с временом када је живео Авељ. Авељ је први човек који је током живота имао Божју наклоност. Дакле, после побуне у Едену, али пре него што је зачет Авељ, Бог је одлучио да створи „потомство“, то јест „семе“, преко кога ће омогућити избављење [Пст. 3:15]. Божја намера је била да се главном Потомку, Исусу Христу, придружи група његових верних следбеника која ће заједно с њим владати над земљом посредством Месијанског Краљевства.)

Да ли звезде и планете утичу на догађаје у нашем животу и да ли пружају неке предзнаке које би требало одвагнути приликом доношења одлука?

Одакле потиче астрологија?

„Западњачка астрологија директно потиче из теорија и обичаја Халдејаца и Вавилонаца из трећег миленијума пре н. е.“ (The Encyclopedia Americana, 1977, 2. том, страна 557).

„Астрологија се заснива на две вавилонске представе: на зодијаку и божанству небеских тела... Вавилонци су планетама приписивали утицаје какви би се очекивали од њихових божанстава“ (Great Cities of the Ancient World, Њујорк, 1972, Л. Спраг де Камп, страна 150).

„У Вавилонији као и у Асирији, астрологија је као непосредни изданак вавилонске културе... имала своје место у званичном култу као једно од два главна средства која су свештеницима стајала на располагању... за утврђивање воље и намере богова, а друго средство је било гледање у јетру жртвоване животиње... Сматрало се да кретање сунца, месеца и пет планета представља активност пет богова, заједно с богом  месеца Сином и богом сунца Шамашом, који су припремали догађаје на земљи“ (Encyclopædia Britannica, 1911, 2. том, страна 796).

Какво гледиште о томе има Створитељ човечанства?

П. зак. 18:10-12: „Нека се код тебе не нађе нико... који гата, ни који се бави магијом, ни који прориче по знамењу... Јер ко год тако нешто чини одвратан је Јехови.“

Вавилонцима је рекао: „Нека сад устану и нека те спасу они који обожавају небо, који гледају у звезде, који у време младог месеца објављују шта ће те снаћи. Гле, постали су као стрњика....Такви ће бити они који ти чарају, око којих се трудиш од своје младости. Одлутаће свако на своју страну. Нико те неће спасти“ (Иса. 47:13-15).