Утеха за потиштене

„Све стварство заједно уздише и у боли је заједно све до сада“ (Римљанима 8:22). Када су пре више од 1 900 година ове речи биле записане, људи су доживљавали велику патњу. Многи су били потиштени. Стога су хришћани били подстакнути: „Говорите утешно депресивним душама“ (1. Солуњанима 5:14).

Данас се људи суочавају с још већом патњом и потиштених особа је више него икада раније. Али, да ли то треба да нас изненади? Не, јер Библија означава ово време као „последње дане“ и назива их ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘ (2. Тимотеју 3:1-5). Исус Христ је прорекао да ће током последњих дана бити „застрашујућих призора“ (Лука 21:7-11; Матеј 24:3-14).

Људи често постану потиштени када се суоче са дуготрајним бригама, страховима, тугом или другим сличним негативним емоцијама. Узрок потиштености или велике туге могу бити и смрт вољене особе, развод, губитак посла или нека неумољива болест. Људи такође постају потиштени када их савлада осећање безвредности, када мисле да су неуспешни или да су изневерили друге. Свакога може задесити нека стресна ситуација, али када особа падне у очај и није у стању да види излаз из тешке ситуације, то може довести до тешке депресије.

Са сличним осећањима су се суочавали и људи из древних времена. Јов је патио услед болести и несреће која га је задесила. Мислио је да га је Бог напустио и зато је рекао да му је додијао живот ( Јов 10:1; 29:2, 4, 5). Јаков је био утучен зато што је мислио да му је умро син, није прихватао утеху и желео је да умре (Постање 37:33-35).  Краљ Давид је осећао кривицу због озбиљног преступа и зато је јадиковао: „Вас дан сам у жалости. Изнемогао сам“ (Псалам 38:7, 9; 2. Коринћанима 7:5-7).

Данас многи постају депресивни због тога што се превише оптерећују у настојању да изврше свакодневне обавезе које су изнад њихових менталних, емоционалних и физичких способности. Очигледно је да стрес, заједно с негативним мислима и емоцијама, може штетно да утиче на здравље и да допринесе хемијској неравнотежи у мозгу, што проузрокује депресију. (Упоредите с Пословицама 14:30.)

Помоћ која им је потребна

У првом веку је Епафродит, један хришћанин из Филипа, постао ’депресиван јер су [његови пријатељи] чули да се разболео‘. Када су га пријатељи послали у Рим да однесе неке неопходне ствари апостолу Павлу, Епафродит се разболео и можда је мислио да је разочарао пријатеље и да они сматрају да је непоуздан (Филипљанима 2:25-27; 4:18). Како је апостол Павле помогао?

Послао је Епафродита кући с писмом упућеним пријатељима у Филипима у ком је писало: „Укажите [Епафродиту] уобичајену добродошлицу у Господу са свом радошћу; и цените такве људе“ (Филипљанима 2:28-30). То што је Павле говорио тако позитивно о њему и што су га Филипљани примили срдачно и благонаклоно, сигурно је утешило Епафродита и помогло му да се избори са својим осећањима.

Нема сумње да је библијски савет да ’говоримо утешно депресивним душама‘ заиста без премца. „Значи ти када знаш да је другима стало до тебе као особе“, рекла је једна жена која пати од депресије. „Треба ти неко ко ће ти рећи: ’Разумем те, све ће бити у реду‘.“

Депресивна особа често треба да преузме иницијативу и да потражи саосећајну особу којој може да се повери. Та особа треба добро да слуша и да буде веома стрпљива. Она треба да избегава да држи предавања депресивној  особи или да је осуђује примедбама, попут: ’Не би требало тако да се осећаш‘, или: ’То је погрешан став.‘ Депресивна особа је веома осетљива и такве критике би је само навеле да се још горе осећа.

Особа која је депресивна може мислити да уопште није вредна ( Јона 4:3). Па ипак, она треба да задржи на уму да је најважније како Бог гледа на њу. Исуса Христа људи нису узимали „ни за што“, али то није умањило његову стварну вредност у Божјим очима (Исаија 53:3). Будите уверени да Бог, баш као што воли свог драгог Сина, воли и вас ( Јован 3:16).

Исусу је било жао особа у невољи и трудио се да им помогне да увиде да свако од њих заиста вреди (Матеј 9:36; 11:28-30; 14:14). Објаснио је да Бог сматра вреднима чак и мале, безначајне врапце. „Ниједан од њих није заборављен пред Богом“, рекао је. Колико су Богу тек вреднији људи који се труде да врше његову вољу! Исус је за такве особе рекао: „Вама су и све власи на глави избројане“ (Лука 12:6, 7).

Истина, особи која је запала у тешку депресију, која је преоптерећена својим слабостима и манама, може бити тешко да верује да је тако вредна у Божјим очима. Можда мисли како није достојна Божје љубави и бриге. ’Наше срце нас може осуђивати‘, признаје Божја Реч. Али, да ли је то најмеродавније? Не, није. Бог разуме да грешни људи могу негативно размишљати о себи и чак осуђивати сами себе. Зато његова Реч теши такве особе: „Бог је већи од нашег срца и зна све“ (1. Јованова 3:19, 20).

Да, наш небески Отац пун љубави не гледа само на наше грехе и пропусте. Он узима у обзир олакшавајуће околности, цео наш живот, наше мотиве и намере. Он зна да смо наследили грех, болест и смрт и да зато имамо велика ограничења. Чињеница да нам је жао и да смо љути на себе пружа доказ да не желимо да грешимо и да нисмо отишли предалеко. Библија каже да смо против своје воље ’подложени ништавности‘. Зато Бог саосећа с нама због нашег незавидног стања и стога  он самилосно узима у обзир наше слабости (Римљанима 5:12; 8:20).

„Јехова је милостив и добар“, уверава нас његова Реч. „Колико је исток далеко од запада, толико он удаљује преступе наше од нас. Јер он зна за грађу нашу, памти да смо прах“ (Псалам 103:8, 12, 14). Да, Јехова је „Бог сваке утехе, који нас теши у свакој нашој невољи“ (2. Коринћанима 1:3, 4).

Депресивним особама највише може помоћи ако се приближе милосрдном Богу и ако прихвате његов позив да ’судбину своју на њега ставе‘. Он заиста може да ’оживи сва срца скрушена‘ (Псалам 55:23; Исаија 57:15). Зато нас Божја Реч следећим речима подстиче да се молимо: ’Све своје бриге бацајте на [Јехову], јер се он брине за вас‘ (1. Петрова 5:7). Да, када се особа моли Богу и преклиње га за помоћ, то је може приближити њему и дати јој „Божји мир који превазилази сваку мисао“ (Филипљанима 4:6, 7; Псалам 16:8, 9).

Практичне измене у начину живота такође могу помоћи да се савлада депресивно расположење. Веома су важни рекреација, здрава исхрана, свеж ваздух, довољно одмора и избегавање прекомерног гледања телевизије. Једна жена помаже депресивним особама тако што иде заједно с њима на пешачење брзим темпом. Када јој је једна депресивна госпођа рекла: „Нећу да идем у шетњу“, она јој је благо, али одлучно одговорила: „Да, ићи ћеш.“ Касније је ова жена рекла: ’Пешачиле смо 6 километара. Када смо се вратиле, била је уморна, али се осећала боље. Док не пробате, не можете ни замислити колико активно вежбање помаже.‘

Међутим, понекад се депресија не може потпуно победити, чак и ако се то проба на све могуће начине, укључујући и медицинске терапије. „Покушала сам све“, рекла је једна средовечна жена, „али депресија не попушта.“ Слично томе, данас је често немогуће излечити некога ко је слеп, глув или хром. Па ипак, депресивне особе могу наћи утеху и наду када редовно читају Божју Реч,  која пружа сигурну наду да ће све људске болести заувек нестати (Римљанима 12:12; 15:4).

Кад нико више не буде ни потиштен ни депресиван

Исус је навео који ће ужасни догађаји узети маха током последњих дана, а затим је додао: „Кад ово почне да се збива, усправите се и подигните своје главе, јер се приближава ваше избављење“ (Лука 21:28). Исус је говорио о ослобођењу и уласку у Божји праведни нови свет, где ће „и само стварство бити ослобођено од ропства распадљивости и имати славну слободу Божје деце“ (Римљанима 8:21).

Какво ће то олакшање за људе бити када се буду ослободили терета из прошлости и када се сваког јутра буду будили с кристално јасним мислима, жељни да започну с дневним активностима! Ни над ким се више неће надвијати облаци туге. Човечанство се може потпуно поуздати у следеће обећање: „[Бог] ће обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари прођоше“ (Откривење 21:3, 4).

Уколико није другачије назначено, библијски стихови су узети из превода др Лујо Бакотић/Нови свет, издање из 1999.