6. поглавље

Будизам — потрага за просветљењем без Бога

1. (а) Како се будизам појавио у Западном друштву? (б) Који су узроци овог развоја на Западу?

ИАКО мало познат ван Азије на почетку XX века, будизам данас заузима место светске религије. У ствари, многи људи са Запада су прилично изненађени кад виде да будизам цвета баш у њиховом комшилуку. То је углавном резултат међународног кретања избеглица. У западној Европи, Северној Америци, Аустралији и на другим местима основане су прилично велике азијске заједнице. Док све више и више имиграната пушта корене у својој новој земљи, они са собом доносе и своју религију. Истовремено, све више људи на Западу први пут долази у контакт с будизмом. Заједно с попустљивошћу и духовним слабљењем традиционалних цркава, то је навело неке људе да се обрате на ову „нову“ религију (2. Тимотеју 3:1, 5).

2. Где данас има следбеника будизма?

² Тако, према делу 1989 Britannica Book of the Year, будизам широм света има око 300 милиона припадника, с тим да их је око 200 000 у западној Европи и Северној Америци, 500 000 у Латинској Америци, а 300 000 у Совјетском Савезу. Међутим, још увек се највише присталица будизма може наћи у азијским земљама, као што су Шри Ланка, Мјанмар (Бурма), Тајланд, Јапан,  Кореја и Кина. Али ко је био Буда? Како је настала та религија? Које су науке и обичаји будизма?

Питање поузданог извора

3. Који изворни материјал о Будином животу имамо на располагању?

³ „Оно што се зна о Будином животу заснива се углавном на доказима канонских списа, од којих су најобимнији и најкомплетнији они који су написани на палију, древном индијском језику“, каже књига World Religions—From Ancient History to the Present. То значи да не постоји изворни материјал из његовог времена који би нам рекао било шта о Сидарти Гаутами, оснивачу ове религије, који је живео у северној Индији у шестом веку пре н. е. То наравно представља проблем. Међутим, озбиљније је питање када и како су били написани ти „канонски списи“.

4. Како се на почетку чувало Будино аутентично учење?

⁴ Будистичка традиција тврди да је убрзо након смрти Гаутаме био сазван сабор од 500 монаха да одреди које је било аутентично учење њиховог Учитеља. Да ли је такав сабор стварно био сазван предмет је велике дебате међу будистичким изучаваоцима и историчарима. Међутим, важна ствар коју треба да запазимо јесте да чак и будистички списи признају да аутентично учење које је прихваћено није било записано већ су га памтили ученици. Морало се сачекати да прође прилично времена пре него што су свети списи стварно били написани.

5. Када су били записани списи на пали језику?

⁵ Према цејлонским летописима из четвртог и шестог века пре н. е., најранији такви „канонски списи“ на палију били су записани током владања краља Ватагамани Абхаја у првом веку пре н. е. Други писани  извештаји о Будином животу појавили су се можда тек у првом или чак петом веку н. е., скоро хиљаду година после његовог доба.

6. Које се критике износе против „канонских списа“? (Упоредите с 2. Тимотеју 3:16, 17.)

⁶ Зато Abingdon Dictionary of Living Religions примећује:  „’Биографије‘ не само што потичу из каснијег времена него су и пуне легендарног и митског материјала, а најстарији канонски списи су производ дугог процеса усменог преношења које је очигледно обухватало и извесне ревизије и доста додавања.“ Један изучавалац је чак „тврдио да се ниједна једина реч записаног учења не може с апсолутном сигурношћу приписати самом Гаутами“. Да ли су ове критике оправдане?

Будино зачеће и рођење

7. Како је Будина мајка зачела Буду, према будистичким списима?

⁷ Погледајмо следећи одломак из Јатаке, дела пали канона, и Буде-чарите, текста на санскриту о животу Буде, из другог века н. е. Најпре, извештај о томе како је Будина мајка, краљица Маха-Маја, зачела Буду у сну.

„Четири анђела чувара дошла су и подигла је, заједно с њеним диваном, и однели је далеко на Хималаје... Онда су дошле жене тих анђела чувара и одвеле је до језера Анотата, и окупале је у њему, да би се уклонила свака људска мана... Недалеко је било Сребрно брдо, и на њему златни дворац. Ту су распремиле један божански диван, с узглављем окренутим према истоку, и положиле је на њега. Тада је будући Буда постао прелепи бели слон... Он се успео на Сребрно брдо и... три пута обишао око дивана своје мајке, окренут десном страном према дивану, и тиме што ју је ударао у десну страну, изгледало је као да улази у њену материцу. Тако је у току празника средином лета дошло до зачећа.“

8. Шта је било проречено с обзиром на Будину будућност?

⁸ Кад је краљица испричала овај сан свом мужу, краљу, он је сазвао 64 истакнута хиндуистичка свештеника,  нахранио их и обукао, и питао их за тумачење. Ево њиховог одговора:

„Немој да бринеш, велики краљу!... Добићеш сина. А он ће, ако буде живео код куће, постати свеопшти монарх; али ако напусти дом и ако се повуче из света, постаће Буда, и растераће облаке греха и лудост овог света.“

9. Који су чудни догађаји наводно уследили након објаве о Будиној будућности?

⁹ После тога, каже се да су се догодила 32 чуда:

„Свих десет хиљада светова изненада се потресло, уздрхтало и уздрмало... У свим пакловима угасила се ватра... међу људима је нестало болести... сви музички инструменти почели су да свирају без музичара... у огромним океанима вода је постала слатка... свих десет хиљада светова постали су једна маса венаца највеће могуће величанствености.“

10. Како будистички свети списи описују Будино рођење?

¹⁰ Онда је дошло до необичног рођења Буде у парку дрвећа сал названог шума Лумбини. Кад је краљица  хтела да дохвати грану највећег дрвета сал у тој шуми, дрво јој је помогло тако што се савило да би она могла дохватити грану. Држећи се за грану и стојећи, она се породила.

„Он је изашао из материце своје мајке као што учитељ силази са учитељске столице, или као што човек силази низ степенице, испруживши обе руке и обе ноге, неокаљан нечистоћом из мајчине материце...

„Чим се родио, [будући Буда] чврсто стаје обема ногама на тло, иде седам корака ка северу, с белим балдахином изнад своје главе, и прегледава сваки кутак света, узвикујући неупоредивим гласом:  ја сам господар целог света, најбољи и најистакнутији; ово је моје задње рођење; никада се више нећу родити.“

11. Који су закључак неки изучаваоци извукли на основу извештаја из светих списа о Будином животу?

¹¹ Постоје исто овако подробне приче о његовом детињству, његовим сусретима с младим обожаватељкама, његовим лутањима, и о практично сваком догађају из његовог живота. Не изненађује што можда већина изучавалаца одбацује све те извештаје као легенде и митове. Један службеник Британског музеја чак сугерише да је због „великог броја легенди и чуда... стварни живот Буде немогуће реконструисати“.

12, 13. (а) Како гласи традиционални извештај о Будином животу? (б) Које се време обично прихвата као време Будиног рођења? (Упоредите с Луком 1:1-4.)

¹² Насупрот овим митовима, навелико кружи један традиционални извештај о Будином животу. Један савремени текст, A Manual of Buddhism, објављен у Коломбу, на Шри Ланки, даје следећи поједностављени извештај.

„На дан пуног месеца у мају године 623. пре н. е., у покрајини Непал родио се индијски шакијански принц по имену Сидарта Готама. * Његов отац је био краљ Судодана, а мајка му је била краљица Маха-Маја. Она је умрла неколико дана након рођења детета и Маха Пађапати постала је Готами маћеха.

„Кад је имао шеснаест година, оженио се својом нећакињом, прелепом принцезом Јашодаром.

 „Скоро тринаест година после свог срећног венчања живео је у раскоши, блажено несвестан ћудљивости живота изван капија палате.

„Како је време пролазило, постепено је постајао свестан истине. У 29. години, години која је била прекретница у његовој каријери, родио му се син Рахула. Своје потомство је сматрао сметњом, јер је схватио да су сви без изузетка подложни рођењу, болести и смрти. Размишљајући тако о универзалности туге, одлучио је да пронађе панацеју за ову универзалну болест човечанства.

„Одрекавши се тако својих краљевских ужитака, једне ноћи је напустио дом... одсекао косу, обукао једноставну аскетску одећу и одлутао као трагач за истином.“

¹³ Очигледно је да је ових неколико биографских детаља у оштрој супротности с фантастичним извештајима из „канонских списа“. И, осим године његовог рођења, они се у глобалу прихватају.

Просветљење — како се десило

14. Која је била прекретница у Гаутамином животу?

¹⁴ Која је била горе споменута „прекретница у његовој каријери“? Било је то онда кад је први пут у животу видео болесника, старца и мртваца. То искуство га је навело да почне да се мучи око смисла живота — зашто се људи рађају, само да се пате, да остаре и умру? Каже се да је затим видео светог човека, онога који се одрекао света у потрази за истином. То је натерало Гаутаму да се одрекне своје породице, својих поседа и свог принчевског имена и да наредних шест година проведе у потрази за одговором код хиндуистичких учитеља и гуруа, али без успеха. Извештај нам каже да се посветио медитацији, посту, јоги и крајњем самоодрицању,  али ипак није пронашао никакав духовни мир нити просветљење.

15. Како је Гаутама на крају постигао своје наводно просветљење?

¹⁵ На крају је схватио да је његово екстремно самоодрицање било исто тако узалудно као и живот препун уживања какав је имао раније. Сада је прихватио оно што је назвао Средњи пут, избегавајући крајности свог ранијег начина живота. Закључивши да одговоре треба да тражи у властитој свести, сео је да медитира под једним пипалом, то јест индијском смоквом. Након што се одупрео нападима и искушењима ђавола Маре, остао је постојан у својој медитацији четири недеље (неки кажу седам недеља) док наводно није превазишао свако спознање и разумевање и постигао просветљење.

16. (а) Шта је Гаутама постао? (б) Која различита гледишта постоје с обзиром на Буду?

¹⁶ Путем овог процеса, по будистичкој терминологији, Гаутама је постао Буда — Пробуђени, то јест Просветљени. Он је постигао крајњи циљ, нирвану, стање савршеног мира и просветљења, ослобођен жудње и патње. Такође је постао познат као Шакјамуни (мудрац из племена Шакја), и често је себе називао Татхагата (онај који је дошао [да поучава]). Међутим, разне будистичке секте имају различита гледишта о овој теми. Неки га сматрају искључиво човеком који је пронашао пут ка просветљењу самога себе и који је томе поучавао своје следбенике. Други га сматрају последњим у низу Буда који су дошли на свет да проповедају или оживе дарму (на палију, дхама), учење или пут Буде. А неки га пак сматрају за бодисатву, онога који је постигао просветљење али је одложио улазак у нирвану да би помагао другима у њиховој тежњи за просветљењем. Било како било, овај догађај,  просветљење, од централне је важности за све школе будизма.

Просветљење — шта је то?

17. (а) Где и коме је Буда одржао своју прву проповед? (б) Објасните укратко Четири племените истине.

¹⁷ Пошто је постигао просветљење и након што је надвладао извесно почетно оклевање, Буда је почео да друге поучава својој новооткривеној истини, својој дарми. Његова прва и вероватно најважнија проповед одржана је у граду Бенаресу, у парку јелена, пред пет бхикхуа — ученика то јест монаха. У тој проповеди он је научавао да особа, да би била спасена, мора избегавати и пут препуштања чулним задовољствима и пут аскетизма, а да мора прихватити Средњи пут. Затим, особа мора разумети Четири племените истине (видите оквир на наредној страни) и држати се тих истина, које се кратко могу сажети на следећи начин:

(1) свако постојање је патња.

(2) патња настаје из жеље или жудње.

(3) престанак жеље значи крај патње.

(4) престанак жеље се постиже слеђењем Осмоструког пута, контролисањем понашања, размишљања и веровања.

18. Шта је Буда рекао о извору свог просветљења? (Упоредите с Јовом 28:20, 21, 28; Псалам 111:10.)

¹⁸ Ова проповед о Средњем путу и Четири племените истине сажима у себи бит Просветљења и сматра се суштином целокупног Будиног учења. (Насупрот томе, упоредите с Матејем 6:25-34; 1. Тимотеју 6:17-19; Јаков 4:1-3; 1. Јованова 2:15-17.) Гаутама није тврдио да је божански надахнут за ову проповед али је себи приписао речи „које му је открио Татхагата“. Прича се да је Буда на својој самртној постељи рекао својим ученицима:  „Тражите спасење само у истини; немојте тражити помоћ нигде изван себе.“ Тако, по Буди, просветљење не долази од Бога већ личним напрезањем у развијању исправног размишљања и помоћу добрих дела.

19. Зашто је Будина порука у то време била прихваћена?

 ¹⁹ Није тешко видети зашто је ово учење било прихваћено у индијском друштву тог времена. Оно је осуђивало похлепне и искварене религиозне обичаје које су унапређивали хиндуистички брамани, то јест свештеничка каста, с једне стране, и строги аскетизам ђаиниста и других мистичних култова с друге стране. Оно је такође укинуло жртве и ритуале, миријаде богова и богиња, и тегобни кастински систем који је доминирао и поробљавао сваки аспект људског живота. Укратко речено, оно је обећавало ослобођење свакоме ко је био спреман да следи Будин пут.

Будизам шири свој утицај

20. (а) Која су „Три драгуља“ будизма? (б) Колико је била обимна Будина проповедничка служба?

²⁰ Кад је пет бхикхуа прихватило Будино учење, они су постали прва сангха, то јест монашки ред. Тако су била комплетирана „Три драгуља“ (триратна) будизма, наиме, Буда, дарма и сангха, што је наводно требало да помогне људима да дођу на пут просветљења. Тако припремљен, Гаутама Буда је кренуо да проповеда целом долином Ганга. Људи из свих друштвених слојева и статуса долазили су да га слушају, и постајали су његови ученици. У време своје смрти у 80. години, био је добро познат и веома поштован. Његове последње речи које је наводно упутио својим ученицима биле су: „Пропадање је уграђено у све сложене ствари. Марљиво радите на сопственом спасењу.“

21. (а) Ко је допринео томе да се будизам прошири? (б) Који је био исход његових напора?

²¹ У трећем веку пре н. е., око 200 година после Будине смрти, појавио се највећи поборник будизма, цар Ашока, који је највећи део Индије довео под своју  власт. Ожалошћен због покоља и немира изазваних његовим освајањима, прихватио је будизам и дао му државну подршку. Подизао је религиозне споменике, сазивао саборе, и подстицао народ да живи по Будиним поукама. Ашока је такође слао будистичке мисионаре у све делове Индије и на Шри Ланку, у Сирију, Египат и Грчку. Захваљујући првенствено Ашокиним напорима, будизам је од једне индијске  секте прерастао у светску религију. Неки га с правом сматрају другим оснивачем будизма.

22. Како се будизам учврстио у целој Азији?

²² Са Шри Ланке, будизам се ширио на исток у Мјанмар (Бурму), на Тајланд и у друге делове Индокине. На северу се будизам ширио на Кашмир и централну Азију. Из тих подручја, још у првом веку н. е., будистички монаси су путовали преко негостољубивих планина и пустиња и однели своју религију у Кину. Из Кине није требало пуно да се будизам прошири на Кореју и Јапан. Будизам је такође стигао и на Тибет, северног комшију Индије. Помешан с локалним веровањима, појавио се као ламаизам, који је доминирао и религиозним и политичким животом тог подручја. До шестог или седмог века н. е., будизам се добро утврдио у свим земљама југоисточне Азије и Далеког Истока. Али шта се догађало у Индији?

23. Шта се десило с будизмом у Индији?

 ²³ Док је будизам ширио свој утицај у другим земљама, постепено је слабио у Индији. Дубоко уплетени у филозофске и метафизичке циљеве, монаси су почели да губе контакт са својим следбеницима лаицима. Поред тога, губио се краљевски патронат и прихватане су хиндуистичке идеје и обичаји, што је све убрзало пропаст будизма у Индији. Чак су и будистичка света места, као што је Лумбини, где се Гаутама родио, и Буд Гаја, где је доживео „просветљење“, постала рушевине. До XIII века, будизам је практично нестао из Индије, земље свог порекла.

24, 25. Који су се даљњи догађаји одигравали у будизму током XX века?

²⁴ Током XX века, будизам је још једном променио лице. Политички немири у Кини, Монголији, на Тибету и у земљама југоисточне Азије задали су му разоран ударац. На хиљаде манастира и храмова било је уништено а стотине хиљада монаха и часних сестара било је отерано, затворено или чак побијено. Међутим, у размишљању и навикама људи из ових земаља још увек се осећа снажан утицај будизма.

²⁵ У Европи и Северној Америци, идеја будизма о тражењу „истине“ у самом себи изгледа да наилази на велики одазив, а упражњавање медитације пружа бег од хаоса западњачког живота. Занимљиво је да је Тензин Гјацо, протерани тибетански Далај Лама, у предговору за књигу Living Buddhism написао: „Можда и будизам данас игра одређену улогу у томе да се западњаци подсете на духовну димензију свог живота.“

Различити путеви будизма

26. На које је начине будизам подељен?

²⁶ Иако се о будизму обично говори као о једној  религији, он је у ствари подељен на неколико школа мислилаца. На основу разних тумачења природе Буде и његових учења, свака школа има своје доктрине, обичаје и списе. Свака школа се надаље поделила на бројне групе и секте, а на многе од њих су снажно утицале локалне културе и традиције.

27, 28. Како бисте описали теревада будизам? (Упоредите с Филипљанима 2:12; Јован 17:15, 16.)

²⁷ Теравада (Пут старешина), то јест хинајана (Мала кола), школа будизма која цвета на Шри Ланки, у Мјанмару (Бурми), на Тајланду, у Камбоџи и Лаосу. Неки сматрају да је ово конзервативна школа. Она наглашава стицање мудрости и постизање сопственог спасења путем одрицања од света и путем монашког живота, уз посвећивање медитацији и учење у манастиру.

²⁸ У некима од ових земаља уобичајено је видети групе младића обријаних глава, у одећи боје шафрана и без обуће, како носе своје чиније за милостињу да би добили дневну храну од верника лаика чија је улога да их издржавају. Обичај је да мушкарци бар део свог живота проведу у манастиру. Крајњи циљ тог манастирског живота јесте да човек постане архат, то јест онај који је достигао духовно савршенство и ослобођење од бола и патње у циклусу поновних рађања. Буда је показао пут; на свакоме је да се држи тог пута.

29. Које су карактеристике махајана будизма? (Упоредите с 1. Тимотеју 2:3, 4; Јован 3:16.)

²⁹ Махајана (Велика кола) школа будизма обично се може наћи у Кини, Кореји, Јапану и Вијетнаму. Она је тако названа зато што наглашава Будино учење да су „истина и пут спасења за свакога, било да он живи у пећини, манастиру, или у кући... То није само за оне који се одрекну света“. Основни махајана концепт јесте да су љубав и самилост Буде тако велики да он не  би никоме ускратио спасење. Она научава да зато што је природа Буде у свакоме од нас, свако може да постане Буда, просветљени, или бодисатва. Просветљење се не постиже строгом самодисциплином, већ вером у Буду и самилошћу према свим живим бићима. То се очигледно више свиђа масама које размишљају на практичан начин. Међутим, због овог либералнијег става, настале су бројне групе и култови.

30. За којим циљем теже поклоници будизма „Чиста земља“? (Упоредите с Матејем 6:7, 8; 1. Краљевима 18:26, 29.)

 ³⁰ Међу многим махајана сектама које су настале у Кини и Јапану налазе се школе будизма чиста земља и зен. Ова прва школа концентрише своје веровање око вере у спасоносну моћ Амиде Буде, који је обећао својим следбеницима поновно рођење у Чистој земљи, то јест Западном рају, земљи радости и весеља настањеној боговима и људима. Одатле се лако стиже до нирване. Понављајући молитву „Верујем у Амида Буду“, понекад на хиљаде пута дневно, поклоник се чисти да би постигао просветљење или да би био поново рођен у Западном рају.

31. Која су обележја зен будизма? (Упоредите с Филипљанима 4:8.)

³¹ Зен будизам (у Кини Чан школа) своје име је извео из праксе медитације. Речи чан (на кинеском) и зен (на јапанском) јесу варијације речи из санскрита дхјана, што значи „медитација“. Ова дисциплина научава да су истраживање, добра дела и ритуали од мале вредности. Особа може постићи просветљење једноставно тиме да размишља о недокучивим загонеткама као што су: ’Какав звук производе руке које пљешћу?‘ и: ’Шта налазимо тамо где нема ничега?‘ Мистична природа зен будизма налази израз у префињеним вештинама аранжирања цвећа, калиграфије, цртања мастилом, песништва, баштованства и тако даље, а све то је повољно прихваћено на Западу. Данас се центри за зен медитацију могу наћи у многим земљама Запада.

32. Како се спроводи тибетански будизам?

³² На крају, ту је тибетански будизам, то јест ламаизам. Овај облик будизма се понекад назива мантрајана (Мантра кола) због истакнутог коришћења  мантри, низа слогова са значењем или без значења, у дугим рециталима. Уместо да наглашава мудрост или самилост, овај облик будизма наглашава коришћење ритуала, молитви, магије и спиритизма у обожавању. Молитве се понављају хиљаде пута на дан уз коришћење бројаница и молитвеног точкића. Компликовани ритуали се могу научити само помоћу усменог поучавања од стране лама, то јест манастирских вођа, међу којима су најпознатији Далај Лама и Панчен Лама. После смрти ламе, тражи се дете у које се лама наводно реинкарнирао, да би постао наредни духовни вођа. Међутим, овај израз се у глобалу односи и на све монахе који су, по једној процени, у једном тренутку сачињавали отприлике петину целокупног становништва Тибета. Ламе су служиле и као учитељи, лекари, земљопоседници и политичке личности.

33. Како су поделе у будизму сличне поделама у хришћанском свету? (Упоредите с 1. Коринћанима 1:10.)

 ³³ Ове главне класификације будизма надаље су подељене на многе групе, то јест секте. Неке су предане неком конкретном вођи, као што је Ниширен из Јапана, која научава да једино махајана Лотус сутра садржи дефинитивна учења Буде, и Нун чин-хаи из Тајвана, која има велики број следбеника. У том погледу, будизам се не разликује пуно од хришћанског света, који има много деноминација и секти. У ствари, није ништа необично видети људе који тврде да су будисти како учествују у обичајима таоизма, шинтоизма, обожавању предака, па чак и у обичајима хришћанског света. * Све те будистичке секте тврде да своја веровања и своје обичаје темеље на учењима Буде.

Три котарице и други будистички списи

34. Шта морамо задржати на уму кад осматрамо учења будизма?

³⁴ Учења која се приписују Буди преносила су се усменим путем и почела да се записују тек вековима након што је он нестао са сцене. Ти записи у најбољем случају представљају оно што су његови следбеници у наредним нараштајима мислили да је он рекао и урадио. То се надаље компликује чињеницом да се будизам до тада већ био расцепкао на многе школе. Тако разни списи пружају прилично различите верзије будизма.

35. Који су најранији будистички свети списи?

³⁵ Најранији будистички списи били су написани на палију, за који се каже да је имао везе с Будиним матерњим језиком, негде у првом веку пре н. е. Те списе  теравада школа прихвата као аутентичне списе. Они се састоје од 31 књиге организоване у три збирке назване типитака (на санскриту трипитака), што значи „три котарице“, то јест „три збирке“. Винајапитака (котарица дисциплине) бави се углавном правилима и одредбама за монахе и часне сестре. Сутапитака (котарица разговора) садржи проповеди, параболе и пословице које су саопштили Буда и његови главни ученици. И на крају, абхидамапитака (котарица расправа о науци) садржи коментаре о будистичким доктринама.

36. Шта карактерише будистичке списе махајана?

³⁶ С друге стране, списи махајана школе углавном су на санскриту, кинеском и тибетанском, и веома су обимни. Само кинески списи састоје се од преко 5 000 књига. Они садрже многе идеје којих није било у ранијим списима, као што су извештаји о Будама којих има као песка у Гангу, и за које се говори да су живели безброј милиона година, а сваки је био господар сопственог Буда света. Један писац не претерује кад каже да те списе „карактеришу разноликост, екстравагантна машта, живописне личности и претерана понављања“.

37. До којих су проблема довели махајана списи? (Упоредите с Филипљанима 2:2, 3.)

³⁷ Не треба ни рећи да је мало људи у стању да схвати те високо апстрактне расправе. Због тога су ови каснији догађаји одвели будизам далеко од онога што је Буда првобитно имао на уму. Према Винајапитаки, Буда је желео да његова учења разуме не само образована класа већ и све врсте људи. У ту сврху, инсистирао је да се његове идеје научавају на језику обичних људи, а не на светом мртвом  језику хиндуизма. Тако на приговор теравада будиста да су те књиге биле неканонске, махајана следбеници одговарају да је Гаутама Буда најпре поучавао просте и неупућене, али је ученима и мудрима открио учења која су касније била записана у махајана књигама.

Циклус карме и самсаре

38. (а) Какво се поређење може направити између будистичких и хиндуистичких учења? (б) Какав је будистички концепт о души у теорији, а какав и у пракси?

³⁸ Иако је будизам до извесне мере ослободио људе од окова хиндуизма, његове основне идеје су ипак наслеђе хиндуистичких учења о карми и самсари. Будизам, онакав каквог га је изворно научавао Буда, разликује се од хиндуизма по томе што пориче постојање бесмртне душе, а говори о особи као о „комбинацији  физичких и менталних сила или енергија“. * Међутим, његова учења се још увек окрећу око идеје да цело човечанство лута од живота до живота кроз безброј поновних рађања (самсара) и да сноси последице прошлих и садашњих поступака (карма). Иако његова порука о просветљењу и ослобођењу од тог циклуса може изгледати привлачно, неки питају: колико је тај темељ поуздан? Који докази постоје да су све патње последица човекових поступака из претходног живота? И којих доказа у ствари има да је уопште постојао неки претходни живот?

39. Како један од будистичких списа описује закон карме?

³⁹ Једно објашњење о закону карме каже:

„Кама [на пали језику исто што и карма] јесте сама по себи закон. Али из тога не произлази да мора постојати законодавац. Обичним законима природе, као што је гравитација, није потребан законодавац. Закон каме такође не захтева законодавца. Он делује на свом властитом пољу без мешања неког спољашњег, независног владајућег посредништва“ (A Manual of Buddhism).

40. (а) На шта указује постојање природних закона? (б) Шта Библија каже о узроку и последици?

⁴⁰ Да ли је ово логично резоновање? Да ли законима природе стварно није потребан законодавац? Ракетни стручњак др Вернер фон Браун једном је рекао: „Природни закони свемира су толико прецизни да нам није тешко да направимо свемирски брод за лет на Месец и да временски утврдимо лет с прецизношћу од делића секунде. Те законе мора да је неко поставио.“  Библија такође говори о закону узрока и последице. Она нам каже: „Бог се не може исмејавати. Јер шта човек посеје, то ће и пожњети“ (Галатима 6:7). Уместо да каже да овом закону није потребан законодавац, она указује да се „Бог не може исмејавати“, показујући тиме да је овај закон покренуо његов Творац, Јехова.

41. (а) Које се поређење може направити између закона карме и судских закона? (б) Упоредите карму с библијским обећањем.

⁴¹ Поред тога, Библија нам каже да је „плата коју даје грех смрт“, и да је онај „ко је умро, ослобођен од свог греха“. Чак и правни судови признају да нико не треба два пута да трпи казну због једног злочина. Зашто би онда особа која је већ платила за своје грехе својом смрћу била поново рођена да би наново сносила последице својих прошлих дела? Надаље, ако особа не зна због којих прошлих дела бива кажњена, како се она може покајати и побољшати? Да ли би то било праведно? Да ли је то у складу с милосрђем, за које се каже да је Будина најистакнутија особина? Насупрот томе, Библија, након што каже да је „плата коју даје грех смрт“, додаје: „А дар који даје Бог је вечни живот преко Христа Исуса, нашег Господа.“ Да, она обећава да ће Бог уклонити сваку исквареност, грех и смрт и да ће свим људима донети слободу и савршенство (Римљанима 6:7, 23; 8:21; Исаија 25:8).

42. Како један будистички изучавалац објашњава поновно рађање?

⁴² Што се тиче поновног рађања, ево једног објашњења будистичког изучаваоца др Валполе Рахуле:

„Биће није ништа друго до комбинација физичких и менталних сила или енергија. Оно што ми називамо смрћу јесте тотално нефункционисање физичког тела. Да ли с нефункционисањем тела потпуно  стају све те силе и енергије? Будизам каже ’не‘. Снага воље, жеља, жудња за постојањем, за продужетком живота, за поновним рађањима, представљају огромну силу која покреће целе животе, целе егзистенције, која покреће чак и цели свет. То је највећа сила, највећа енергија на свету. Према будизму, та сила не стаје заједно с нефункционисањем тела, које је смрт; она се и даље манифестује у једном другом облику, стварајући реегзистенцију која се назива поновно рађање.“

43. (а) Како се биолошки одређује нечији генетски састав? (б) Који се „доказ“ понекад пружа да би се подупрла идеја о поновном рађању? (в) Да ли је тај „доказ“ о поновном рађању у складу са уобичајеним искуством?

⁴³ У тренутку зачећа, особа наслеђује 50 посто својих гена и од једног и од другог родитеља. Према томе, нема начина да она буде 100 посто иста као неко из неког претходног живота. Заиста, процес поновног рађања не може да се подупре ниједним познатим научним принципом. Они који верују у доктрину о поновном рађању често наводе као доказ искуство људи који тврде да се сећају лица, догађаја и места за која раније нису знали. Да ли је то логично? Рећи да је нека особа која може испричати ствари из давних времена сигурно и живела у то доба, значи такође рећи да је особа која може прорећи будућност — а има много оних који тврде да то могу — сигурно и живела у будућности. То очигледно није истина.

44. Упоредите библијско учење с обзиром на „дух“ с будистичком доктрином о поновном рађању.

⁴⁴ Више од 400 година пре Буде, Библија је говорила о животној снази. Описујући шта се догађа кад неко умре, она каже: „Прах [се] врати у земљу, како је пре био, и дух се врати Богу, који га је дао“ (Проповедник 12:9). Реч „дух“ превод је хебрејске речи руах,  која означава животну снагу која оживљава сва жива бића, људе и животиње (Проповедник 3:18-22). Међутим, битна разлика је у томе да је руах једна безлична снага; он нема сопствену вољу и не задржава личност нити било коју карактеристику преминуле особе. Приликом смрти он не прелази из једне особе у другу већ се „врати Богу, који га је дао“. Другим речима, изгледи те особе на живот у будућности — нада у ускрсење — потпуно су у Божјим рукама (Јован 5:28, 29; Дела апостолска 17:31).

Нирвана — постизање недостижног?

45. Који је будистички концепт о нирвани?

⁴⁵ Тако долазимо до Будиног учења о просветљењу и спасењу. По будистичкој терминологији, основна идеја спасења је ослобођење од закона карме и самсаре, као и постизање нирване. А шта је нирвана? Будистички списи кажу да је њу немогуће описати или објаснити већ да се може само доживети. То није небо куда особа иде после смрти већ је могу постићи сви, још у овом животу. Каже се да сама та реч значи „ишчезнуће, угаснуће“. Тако неки дефинишу нирвану као престанак сваке страсти и жеље; постојање без свих чулних осећања, као што су бол, страх, жеља, љубав или мржња; стање вечног мира, спокоја и непроменљивости. У суштини, каже се да је то престанак индивидуалног постојања.

46, 47. (а) Који је, по будистичком учењу, извор спасења? (б) Зашто је будистичко гледиште о извору спасења супротно уобичајеном искуству?

⁴⁶ Буда је научавао да просветљење и спасење — усавршавање нирване — не долазе ни од каквог Бога нити од неке спољашње силе, већ из саме особе њеним властитим напрезањем у погледу добрих дела  и исправних мисли. Тиме се поставља питање: може ли нешто савршено доћи из нечег несавршеног? Зар нас искуство не учи да, како рече хебрејски пророк Јеремија, „пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим“? (Јеремија 10:23). Ако нико не може имати потпуну контролу над својим поступцима чак ни у свакодневним једноставним стварима, зар је логично мислити да свако може постићи вечно спасење потпуно сам? (Псалам 146:3, 4).

⁴⁷ Баш као што се човек који је упао у живи песак вероватно не може сам извући тако су и сви људи ухваћену у замку греха и смрти, и нико не може сам да се извуче из тих окова (Римљанима 5:12). Па ипак, Буда је научавао да спасење зависи искључиво од властитих напора. Његов опроштајни савет упућен његовим ученицима гласио је: „Ослањајте се на себе и ни на какву спољашњу помоћ; чврсто се држите истине као светиљке; тражите спасење само у истини; немојте тражити помоћ нигде изван себе.“

Просветљење или разочарање?

48. (а) Како једна књига описује деловање компликованих будистичких идеја као што је нирвана? (б) Који је исход недавног интересовања за учења будизма у неким крајевима?

⁴⁸ Како делује оваква доктрина? Да ли онима који верују у њу улива праву веру и оданост? Књига Living Buddhism извештава да у неким будистичким земљама, чак ни „монаси не размишљају пуно о узвишеностима своје религије. Широке масе мисле да је постизање нирване безнадежно нереална амбиција, а медитација се ретко практикује. Осим неповезаног проучавања типитаке, они се посвећују томе да добротворно и складно утичу на друштво“. Слично  томе, World Encyclopedia (на јапанском), кад коментарише о недавној обнови интересовања за будистичка учења, примећује: „Што се проучавање будизма више специјализује, то се више удаљује од првобитне намере — да усмерава људе. Гледано из тог угла, недавни тренд ригорозног проучавања будизма не мора да значи обнову једне живе вере. Уместо тога, мора се приметити да кад нека религија постане предмет компликованог метафизичког учења, њен прави живот губи своју снагу.“

49. Шта је будизам постао за многе?

⁴⁹ Основни концепт будизма јесте да спознање и разумевање воде до просветљења и спасења. Али компликоване доктрине разних школа будизма произвеле су само већ споменуту ’безнадежно нереалну‘ ситуацију, коју не може да схвати већина верника. За њих је будизам сведен на то да чине добро и да се држе неколико ритуала и једноставних правила. Он се не хвата у коштац са збуњујућим животним питањима, као што су: откуд смо дошли? зашто смо овде? и шта чека човека и планету Земљу?

50. Које питање долази на ум с обзиром на искуства неких искрених будиста? (Упоредите с Колошанима 2:8.)

 ⁵⁰ Неки искрени будисти су свесни конфузије и разочарања који настају из компликованих доктрина и тегобних ритуала будизма који се данас практикује. Хуманитарни напори будистичких група и удружења у неким земљама можда многима доносе олакшање од бола и патње. Али да ли је будизам испунио своје обећање као извор правог просветљења и ослобођења за све?

Просветљење без Бога?

51. (а) Шта једна анегдота каже о Будиним учењима? (б) Који је важан пропуст очигледан у Будиним учењима? (Упоредите с 2. Летописа 16:9; Псалмом 46:2; 145:18.)

⁵¹ Извештаји о Будином животу кажу да су једном приликом он и његови ученици били у некој шуми. Он је узео прегршт лишћа и рекао ученицима: „Оно чему сам вас поучио је као лишће у мојој руци, оно чему вас нисам поучио је као лишће у овој шуми.“ Тиме се наравно подразумева да је Буда научавао само делић онога што је знао. Међутим, постоји један важан пропуст — Гаутама Буда није имао готово ништа да каже о Богу; нити је икада тврдио да је он Бог. У ствари, каже се да је он рекао својим ученицима: „Ако има Бога, непојмљиво је да му је стало до мојих свакодневних ствари“, и, „нема богова који могу помоћи човеку нити ће то учинити.“

52. (а) Какво је будистичко гледише о Богу? (б) Шта будизам занемарује?

⁵² У том смислу, улога будизма у потрази човечанства за правим Богом је минимална. The Encyclopedia of World Faiths примећује да „изгледа да рани будизам уопште није узимао у обзир питање Бога, и сигурно није научавао нити је захтевао веровање у Бога“. У  свом наглашавању тога да свако сам тражи спасење, окрећући се ка свом уму или својој свести ради просветљења, будизам је у ствари агностичан, ако не и атеистичан. (Видите оквир на 145. страни.) Покушавајући да се отргне хиндуистичких окова празноверја и његовог збуњујућег мноштва митских богова, будизам је отишао у другу крајност. Он је занемарио основни концепт о Врховном Бићу, чијом вољом све постоји и делује (Дела апостолска 17:24, 25).

53. Шта се може рећи о тражењу просветљења без Бога? (Упоредите с Пословицама 9:10; Јеремијом 8:9.)

⁵³ Због тог егоцентричног и независног начина размишљања, резултат је прави лавиринт легенди, традиција, сложених доктрина и тумачења што је током векова створило многе школе и секте. Оно што је требало да донесе једноставно решење за компликоване проблеме живота довело је до једног религиозног и филозофског система који већина људи не може да схвати. Уместо тога, просечни следбеник будизма једноставно је преокупиран обожавањем идола и реликвија, богова и демона, духова и предака, и извршавањем многих других ритуала и обичаја који имају мало тога заједничког с оним што је Гаутама Буда научавао. Јасно је да тражење просветљења без Бога не функционише.

54. Учења којих других оријенталних религиозних мислилаца ће бити осмотрена у следећем поглављу?

⁵⁴ Негде у исто време кад је Гаутама Буда тражио пут ка просветљењу, у једном другом делу азијског континента живела су два филозофа чије ће идеје утицати на милионе људи. То су били Лао Це и Конфуције, два мудраца које су генерације Кинеза и других дубоко поштовале. Шта су они научавали, и како су утицали на човечанство у потрази за Богом? То ће бити осмотрено у наредном поглављу.

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Оквир на 139. страни]

Будине четири племените истине

Буда је своје основно учење изложио у ономе што је назвао Четири племените истине. Овде их цитирамо из дела Дхамацакапаватана сута (Темељ краљевства праведности), у преводу Т. В. Риса Давидса:

▪ „А ово је, бхикхуи, племенита истина о патњи. Рођење долази уз бол, пропадање је болно, болест је болна, смрт је болна. Сједињење с непријатним је болно, болно је раздвајање од пријатног; и свака жудња која се не задовољи, и то је болно...

▪ „А ово је, о бхикхуи, племенита истина о пореклу патње. Свакако, то је та жеђ, обнављање постојања, попраћено чулним уживањем, тражење задовољства мало ту мало тамо — то јест, жудња за задовољењем страсти, или жудња за животом, или жудња за успехом...

▪ „А ово је, о бхикхуи, племенита истина о уништењу патње. Свакако, то је то уништење, у коме не остаје никаква страст, саме те жеђи; напуштање, лишавање, ослобођење, никакво гајење те жеђи...

▪ „А ово је, о бхикхуи, племенита истина о путу који води до уништења туге. Свакако, то је тај племенити осмоструки пут; то јест: исправна гледишта; исправне намере; исправан говор; исправно понашање; исправно збрињавање; исправан труд; исправно размишљање; исправно удубљивање.“

[Оквир на 145. страни]

Будизам и Бог

„Будизам научава пут ка савршеној доброти и мудрости без Бога као особе; највише спознање без ’откривења‘... могућност откупа без заступничког откупитеља, спасење у коме је свако свој спаситељ“ (The Message of Buddhism, од Бхикхуа Субхадре, цитирано у делу What Is Buddhism?).

Јесу ли онда будисти атеисти? Књига What Is Buddhism? коју је издала Будистичка ложа из Лондона, одговара: „Ако под атеистом подразумевате онога ко одбацује концепт о Богу као особи, онда јесмо.“ Та књига затим каже: „Један напредан ум може лако сварити идеју о Универзуму који контролише постојани Закон, исто као и концепт о некој далекој Личности коју можда никад неће видети, за коју не зна где живи, и која је некада из ничега створила Свемир који је прожет непријатељством, неправдом, неједнакошћу прилика, и бескрајном патњом и сукобима.“

Тако будизам, теоретски гледано, не заступа веровање у Бога нити у Створитеља. Међутим, будистички храмови и светилишта данас се могу наћи у скоро свим земљама у којима се будизам практикује, а слике и реликвије Буда и бодисатви постале су предмети молитве, приноса и оданости побожних будиста. Буда, који никада није тврдио да је Бог, постао је бог у сваком смислу те речи.

[Мапа на 142. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

До седмог века н. е., будизам се из Индије проширио по целој источној Азији

ИНДИЈА

Бенарес

Буд Гаја

III ВЕК ПРЕ Н. Е. ШРИ ЛАНКА

I ВЕК ПРЕ Н. Е. КАШМИР

ЦЕНТРАЛНА АЗИЈА

I ВЕК Н. Е. КИНА

МЈАНМАР

ТАЈЛАНД

КАМБОЏА

ЈАВА

IV ВЕК Н. Е. КОРЕЈА

VI ВЕК Н. Е. ЈАПАН

VII ВЕК Н. Е. ТИБЕТ

[Слике на 131. страни]

Будистички храмови широм света разликују се по стилу

Ченгтех, северна Кина

Кофу, Јапан

Њујорк, САД

Чианг Маи, Тајланд

[Слика на 133. страни]

Камени рељеф, сан Маје, из Гандаре, у Пакистану, приказује будућег Буду као белог слона с ореолом како улази у десни бок краљице Маје да је оплоди

[Слике на 134. страни]

Будистички монаси и обожаваоци у храму у Њујорку

[Слике на 141. страни]

Кипови Буде са стилизованим гестовима

улазак у нирвану

поучавање

медитирање

одупирање искушењу

[Слика на 147. страни]

Свечана поворка у част Будиног рођендана, у Токију у Јапану. Бели слон у позадини симболише Буду

[Слике на 150. страни]

Странице Лотус сутре (X век), на кинеском, описују моћ бодисатве Куан-јина да спасе од ватре и воде. Бодисатва Кситигарбха (десно) био је популаран у Кореји у XIV веку

 [Слика на 155. страни]

Будистички свитак из Кјота, у Јапану, приказује муке у „паклу“

 [Слике на 157. страни]

Будисти данас обожавају пред (одозго слева у правцу казаљке на сату) лингамом у Бангкоку, у Тајланду; реликвијом Будиног зуба у Кандију, на Шри Ланки; киповима Буде у Сингапуру и у Њујорку

[Слике на 158. страни]

Будисткиња се моли пред породичним олтаром; деца учествују у храмској служби