1. поглавље

Зашто се интересовати за друге религије?

1-7. По којим су обележјима препознатљиве различите светске религије?

БЕЗ обзира на то где живите, несумњиво сте и сами видели како религија утиче на живот милиона људи, а можда и на ваш живот. У земљама где је заступљен хиндуизам, често ћете видети како људи врше пуђу — церемонију у којој понекад на жртву боговима приносе кокосове орахе, цвеће и јабуке. Свештеник ставља тачку од црвеног или жутог пигмента, тилаку, на чела верника. Милиони се такође сваке године стичу ка реци Ганг да би се прочистили њеним водама.

² У католичким земљама ћете видети људе како се моле у црквама и катедралама док држе распеће или бројаницу. Перле бројанице служе за бројање молитви које се изговарају приликом обожавања Марије. И уопште није тешко препознати часне сестре и свештенике у њиховој карактеристичној црној одећи.

³ У протестантским земљама, капела и цркава има на претек, а недељом парохијани обично облаче своју најлепшу одећу, и окупљају се да би певали хвалоспеве и слушали проповеди. Њихово свештенство често носи црно одело и карактеристичан свештенички оковратник.

 ⁴ У исламским земљама можете чути гласове мујезина, муслиманских сазивача који се пет пута дневно оглашавају с минарета, позивајући вернике на намаз, то јест обредну молитву. Куран Часни они сматрају исламском светом књигом. Према исламском веровању, Бог га је у седмом веку н. е. надахнућем открио и дао пророку Мухамеду преко анђела Гаврила.

⁵ На улицама многих будистичких земаља монаси будизма, обично у црној или црвеној одећи или у одећи боје шафрана, представљају видљиви знак побожности. Древни храмови с призором спокојног Буде доказ су старости будистичке вере.

⁶ Шинтоизам, који је заступљен углавном у Јапану, утиче на свакодневни живот преко породичних светилишта и приноса за претке. Јапанци се без устручавања моле и за крајње световне ствари, чак и за успех на школским испитима.

 ⁷ Још једна религиозна активност позната широм света јесте активност људи који иду од куће до куће и стоје на улицама с Библијом и библијском литературом. Пошто су часописи Кула стражара и Пробудите се! тако карактеристични, скоро свако препознаје ове људе као Јеховине сведоке.

8. На шта указује историја религиозности?

⁸ На шта указује ова велика светска разноликост у изражавању религиозности? На то да човечанство већ хиљадама година има потребу и тежњу за духовношћу. Човек живи са својим кушњама и теретима, својим сумњама и питањима, укључујући и енигму смрти. Религиозна осећања бивају испољена на много начина док се људи окрећу Богу или својим боговима, тражећи благослов и утеху. Религија такође настоји да се позабави великим питањима: зашто постојимо? како треба да живимо? шта будућност доноси човечанству?

9. На који начин већина људи има неки облик религиозности у свом животу?

⁹ С друге стране, постоје милиони људи који не исповедају ниједну веру нити било какво веровање у неког бога. То су атеисти. Други, агностици, верују да је Бог непознат и да се вероватно и не може упознати. Међутим, то очигледно не значи да ти људи немају принципе или етику, баш као што не значи ни да их особа која исповеда неку веру има. Међутим, ако се религија схвати као „оданост неком начелу; строга верност; савесност; побожна благонаклоност или приврженост“, тада већина људи, укључујући и атеисте и агностике, заиста има неки облик религиозности у свом животу (The Shorter Oxford English Dictionary).

10. Да ли религија утиче на савремени свет? Илуструјте.

¹⁰ Уз тако много религија у свету који постаје све мањи због све бржег превоза и све брже комуникације,  утицај разних вера осећа се широм света, свиђало се то нама или не. Огорчење које је настало 1989. због књиге Сатански стихови, коју је написао човек кога су неки означили ’отпадничким муслиманом‘, јасан је доказ како се религиозна осећања могу манифестовати на глобалном нивоу. Исламске вође су позивале да се та књига забрани и чак да се њен писац убије. Зашто људи реагују тако жестоко кад је реч о религиозним питањима?

11. Зашто није неисправно истраживати друге вере?

¹¹ Да бисмо на то одговорили, треба да знамо нешто о пореклу светских религија. Као што Џефри Париндер каже у делу World Religions—From Ancient History to the Present: „Проучавање различитих религија не мора да подразумева неверство према својој вери, него се уместо тога она може проширити посматрањем како други људи траже реалност и како их њихова потрага обогаћује.“ Спознање води до разумевања, а разумевање до толеранције према људима с другачијим гледиштима.

Зашто истраживати?

12. Који чиниоци обично одређују религију неког човека?

¹² Да ли сте икада помислили или рекли: ’Имам ја своју веру. То је сасвим лична ствар. Не причам о томе с другима‘? Истина, религија је сасвим лична ствар — практично од рођења родитељи и рођаци нам усађују религиозне или етичке идеје. Услед тога, ми обично следимо религиозна убеђења наших родитеља и њихових родитеља. Религија је постала готово ствар породичне традиције. Који је резултат тог процеса? Тај да нам у многим случајевима други бирају религију. То је једноставно ствар места и времена нашег рођења. Или, као што је приметио историчар Арнолд Тојнби, приврженост неке особе извесној вери често је одређена  тиме „где се случајно на карти налази њено место рођења“.

13, 14. Зашто није разумно претпоставити да је религија коју особа стиче рођењем аутоматски призната од Бога?

¹³ Да ли је разумно тврдити да је религија која је наметнута приликом рођења безусловно она права? Да сте се родили у Италији или Јужној Америци, онда бисте без икакве могућности избора вероватно били одгајани као  католик. Да сте се родили у Индији, тада бисте вероватно аутоматски постали хиндус, или да сте из Панџаба, можда бисте били сик. Да су ваши родитељи из Пакистана, сигурно бисте били муслиман. А да сте се родили у некој социјалистичкој земљи у задњих неколико деценија, можда не бисте имали другог избора него да вас одгоје као атеисту (Галатима 1:13, 14; Дела апостолска 23:6).

¹⁴ Према томе, да ли је религија коју неко добије приликом рођења аутоматски она права, она коју Бог признаје? Да су се људи миленијумима држали тог концепта, велики део човечанства још увек би упражњавао примитивни шаманизам и древне култове плодности, држећи се претпоставке ’оно што је било добро за моје претке добро је и за мене‘.

15, 16. Које су користи од истраживања других религија?

¹⁵ С обзиром на велику разноликост религиозног изражавања који се развио широм света у задњих 6 000 година, у најмању руку бићемо поучени и проширићемо своје видике ако разумемо у шта други верују и како су настала њихова веровања. А то такође може отворити изгледе за једну конкретнију наду за вашу будућност.

¹⁶ Услед досељавања и кретања становништва, данас у многим земљама људи различитих религија живе једни поред других. Према томе, разумевање гледишта друге особе може довести до смисаоније комуникације и разговора међу људима различитих вера. То би такође могло отклонити извесну меру мржње у свету, мржње која се заснива на религиозним разликама. Истина, људи се и те како могу разилазити у погледу својих религиозних веровања, али не постоји основа за мржњу према некоме само зато што има другачије гледиште  (1. Петрова 3:15; 1. Јованова 4:20, 21; Откривење 2:6).

17. Зашто не треба да мрзимо оне чије се религиозно размишљање разликује од нашег?

¹⁷ Древни јеврејски закон је рекао: „Не мрзи брата свога у срцу своме; гледаћеш да покараш ближњега свога, али нећеш због њега на себе грех навући. Не буди осветљив, и не носи срдње на синове народа свога; него љуби ближњега свога као самога себе, Ја сам Јехова“ (Левитска 19:17, 18). Оснивач хришћанства је рекао: „Али вама који слушате кажем: волите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе... и ваша ће награда бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он добар према незахвалнима и злима“ (Лука 6:27, 35). Под насловом „Однос између муслимана и немуслимана“, Куран наводи слично начело (сура 60:7): „Аллах ће сигурно  успоставити љубав између вас и оних од њих, према којима се непријатељски држите; Аллах је свемоћан, Аллах (много) прашта (и) милостив је.“

18. Зашто је битно у шта неко верује?

¹⁸ Међутим, премда је потребна толеранција и разумевање, то не значи да није битно у шта неко верује. Историчар Џефри Париндер је рекао: „Понекад се каже да све религије имају исти циљ, или да су једнаки путеви ка истини, или чак да све научавају исте доктрине... Па ипак, древни Астеци, који су према сунцу подизали срце својих жртава које је још куцало, сигурно нису имали исто тако добру религију као мирољубиви Буда.“ Надаље, кад се ради о обожавању, зар није са̂м Бог тај који треба да одреди шта је прихватљиво а шта није? (Михеј 6:8).

По чему треба проценити неку религију?

19. Како религија треба да утиче на понашање човека?

¹⁹ Већина религија има један скуп веровања или доктрина. Међутим, та веровања и доктрине често формирају веома компликовану теологију, нешто што је ван поимања просечног лаика. Ипак, начело узрока и последице може се применити у свим случајевима. Учења једне религије треба да утичу на личност и на свакодневно понашање сваког верника. Зато је нормално да ће понашање једног човека, у већој или мањој мери, бити одраз његове религиозне позадине. Како на вас утиче ваша религија? Да ли она човека чини љубазнијим, можда великодушнијим, поштенијим, понизнијим, толерантнијим и саосећајнијим? То су разумна питања, јер је велики религиозни учитељ, Исус Христ, рекао: „Тако свако добро дрво доноси добар плод, а свако труло дрво доноси безвредан плод; добро дрво не може донети безвредан  плод, нити труло дрво може донети добар плод. Свако дрво које не доноси добар плод сече се и баца у ватру. Дакле, по плодовима њиховим препознаћете их“ (Матеј 7:17-20).

20. Која се питања јављају у погледу религије и историје?

²⁰ Светска историја нас сигурно треба навести да застанемо и запитамо се коју је улогу религија играла  у многим ратовима, који су разорно деловали на човечанство и створили неизрециву патњу. Зашто је у име религије убијено и још увек се убија тако много људи? Крсташки ратови, инквизиција, сукоби на Блиском истоку и у Северној Ирској, покољ између Ирака и Ирана (1980-1988), борбе између хиндуса и сика у Индији — сви ови догађаји сигурно наводе разумне људе да постављају питања у вези с религиозним веровањима и етиком. (Видите доњи оквир.)

21. Који су неки примери дела̂ хришћанског света?

 ²¹ Подручје хришћанског света је познато по свом лицемерју на том пољу. У два светска рата, католици су убијали католике, а протестанти протестанте по налогу својих „хришћанских“ политичких вођа. Међутим, Библија јасно ставља дела тела насупрот плоду духа. С обзиром на дела тела, она каже: „То су блуд, нечистоћа, распуштено понашање, идолопоклонство, бављење спиритизмом, непријатељства, свађа, љубомора, изливи гнева, препирке, поделе, секте, зависти, пијанке, теревенке и томе слично. На то вас унапред упозоравам, као што сам вас унапред и упозорио, да они који чине тако нешто неће наследити Божје краљевство.“ Ипак, такозвани хришћани већ вековима практикују ове ствари, а њихово свештенство често оправдава такво понашање (Галатима 5:19-21).

22, 23. За разлику од тога, који плод треба да доноси права религија?

²² За разлику од тога, позитиван плод духа је описан следећим речима: „Љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброта, вера, благост, самоконтрола. Против таквих ствари нема закона.“ Све религије треба да доносе такав мирољубив плод. Али да ли га доносе? Како је с вашом религијом? (Галатима 5:22, 23).

²³ Према томе, истраживање ове књиге о човечанству у потрази за Богом путем светских религија треба да одговори на нека наша питања. Али по којим критеријумима треба просудити неку религију? Према чијим мерилима?

’Мени је моја религија добра‘

24, 25. Пред којим изазовом стоји сваки човек с обзиром на своју религију?

²⁴ Многи људи не желе да разговарају о религији говорећи: ’Мени је моја религија добра. Не наносим  никоме зло и помажем кад могу.‘ Али да ли је то довољно? Да ли су наши лични критеријуми о религији довољни?

²⁵ Ако је религија „израз човековог веровања у неку надљудску силу коју признаје за створитеља и управитеља свемира, и његовог обожавања те силе“, као што то каже један речник, онда би сигурно било на месту питање: да ли је моја религија довољно добра за створитеља и управитеља свемира? Исто тако, Створитељ би у том случају имао право да утврди шта је прихватљиво понашање, обожавање и учење а шта није. Да би то урадио, он би морао људима да открије своју вољу, а то откривење би морало бити лако доступно и свима приступачно. Надаље, његова откривења, иако су пружана у размацима од много векова, треба увек да буду складна и доследна. Тако сваки човек стоји пред изазовом — да истражи тај доказ и сам утврди шта је прихватљива Божја воља.

26. Која света књига треба да послужи као мерило за право обожавање? Зашто?

²⁶ Једна од најдревнијих књига која тврди да је надахнута од Бога јесте Библија. То је такође најшире дистрибуисана и највише превођена књига у целој историји. Пре скоро две хиљаде година, један од њених писаца је рекао: „Не обликујте се више према овом систему ствари, него се преобразите обнављањем свог ума, да бисте сами испитали шта је добра и прихватљива и савршена Божја воља“ (Римљанима 12:2). Који би био извор тог доказа? Тај исти писац је рекао: „Све је Писмо  надахнуто од Бога, и корисно за поучавање, за укоравање, за исправно постављање ствари, за васпитавање у праведности, да човек Божји буде сасвим способан, потпуно опремљен за свако добро дело.“ Према томе, надахнута Библија треба да послужи као поуздано мерило за право и прихватљиво обожавање (2. Тимотеју 3:16, 17).

27. (а) Који су свети текстови неких светских религија? (б) Каква треба да буду учења тих религија у поређењу с учењима Библије?

²⁷ Најстарији део Библије старији је од свих других религиозних текстова на свету. Тора, то јест првих пет књига Библије, Закон који је Мојсије написао под надахнућем, датира из XV и XVI века пре н. е. Поређења ради, хиндуистички текстови Риг-веда (збирка химни) били су завршени око 900. пре н. е. и не тврде да су божански надахнути. Будистички „Канон три котарице“ потиче из петог века пре н. е. Куран, за који се тврди да је пренесен од Бога преко анђела Гаврила, производ је седмог века н. е. Мормонова књига, коју је наводно анђео назван Морони дао Џозефу Смиту, производ је XIX века. Ако су нека од ових дела божански надахнута, као што неки тврде, онда оно што она нуде у смислу религиозног вођства не би смело да противречи учењима Библије, која је првобитни надахнути извор. Та дела такође треба да одговоре на нека од најзагонетнијих питања човечанства.

Питања која траже одговор

28. Која су нека питања која траже одговор?

²⁸ (1) Да ли Библија научава оно што и већина религија и у шта многи људи верују, наиме, да људи имају бесмртну душу и да она приликом смрти прелази у неко друго подручје, „подземни свет“, небо, пакао или чистилиште, или да се враћа путем реинкарнације?

 (2) Да ли Библија научава да је Суверени Господар свемира безимен? Да ли она научава да је он један Бог? Или три особе у једном Богу? Или много богова?

(3) Шта Библија каже, која је била Божја првобитна намера кад је створио људе да живе на земљи?

(4) Да ли Библија научава да ће Земља бити уништена? Или указује само на крај, то јест свршетак, поквареног светског система?

(5) Како се стварно могу постићи унутрашњи мир и спасење?

29. (а) Које темељно начело треба да управља нашом потрагом за истином? (б) Које одговоре Библија пружа на наша питања?

²⁹ Свака религија има различите одговоре, али у нашој потрази за ’чистом религијом‘, ми на крају морамо доћи до закључака до којих Бог жели да дођемо (Јаков 1:27). Зашто то можемо рећи? Зато што ће наше основно начело бити: „Нека се Бог покаже истинит, премда се сваки човек показује као лажов, баш као што је написано: ’Да би се показао праведан у својим речима и победио кад ти буду судили‘“ (Римљанима 3:4). *

30. Која су нека питања која ће бити осмотрена у наредном поглављу?

³⁰ Пошто сада имамо основу за истраживање светских религија, осврнимо се на почетну потрагу човечанства за духовношћу. Шта знамо о томе како је религија настала? Који су обрасци обожавања били успостављени међу древним и можда примитивним народима?

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 16. страни]

Све религије треба да доносе мирољубиви плод. Али да ли га доносе?

[Оквир на 14. страни]

Религија, љубав и мржња

▪ „Религиозни ратови имају тенденцију да буду страшно дивљи. Кад се људи ради економских циљева боре за територију, они дођу до тачке када битка није вредна жртава и зато праве уступке. Кад је узрок рата религиозне природе, изгледа да су уступци и помирење нешто зло“ (Роџер Шин, професор друштвене етике, Теолошко семениште Јунион, Њујорк).

▪ „Људи ће се препирати око религије, писати за њу, борити се за њу, умирати за њу; све само не живети за њу... Тамо где права религија спречи један злочин, крива религија пружа изговор за хиљаду злочина“ (Чарлс Калеб Колтон [1825]).

▪ „Имамо довољно религија да нас наведу да се мрзимо, али не довољно да нас наведу да волимо једни друге“ (Џонатан Свифт [1667-1745]).

▪ „Људи никада не наносе зло тако потпуно и с радошћу као кад то чине из религиозног убеђења“ (Блез Паскал [1623-1662]).

▪ „Права сврха више религије јесте да духовне савете и истине, који представљају њену суштину, исијава у онолико душа до колико може допрети, како би свакој од тих душа онда било омогућено да испуни праву сврху Човека. Права сврха Човека је славити Бога и радовати га заувек“ (Арнолд Тојнби, историчар).

 [Слике на 4. страни]

Хиндуси обожавају реку Ганг — названу Ма-Ганга, то јест мајка Ганг

Одани католици се обраћају Марији док користе бројаницу

У неким будистичким земљама, већина дечака једно време служе као свештеници у одећи боје шафрана

Верни муслимани бар једном иду на ходочашће у Меку

[Слика на 6. страни]

Јеховини сведоци, познати широм света по својој проповедничкој активности, у једном јапанском граду

[Слика на 9. страни]

Беба коју крсте у једној цркви хришћанског света. Да ли је религија коју човек стиче рођењем безусловно она права?

[Слика на 11. страни]

Људска жртва код Астека — да ли су све религије заиста „једнаки путеви ка истини“?

[Слика на 13. страни]

У име религије су убијени и још увек се убијају милиони људи