12. поглавље

Ислам — пут ка Богу преко подложности

[Приказ — арапска слова]

1, 2. (а) Које су уводне речи Курана? (б) Зашто су те речи значајне за муслимане? (в) На ком је језику Куран изворно био записан, и шта значи „Куран“?

„У ИМЕ Аллаха, Милостивог, Самилосног!“ Ова реченица представља превод горњег арапског текста из Курана. Тамо даље стоји: „Тебе, Аллаха, Господара свјетова, хвалимо, Милостивог, Самилосног, Владара Дана судњег, Теби се клањамо и од Тебе помоћ тражимо! Упути нас на прави пут, на пут оних којима си милост Своју даровао, а не оних који су против себе срџбу изазвали, нити оних који су залутали!“ (Куран, сура 1:1-7). *

² Ове речи сачињавају Фатиху („Увод“), прво поглавље, то јест суру, муслиманске свете књиге, Курана, или Корана, Часног. Пошто муслимани сачињавају више од шестине светског становништва, а побожни муслимани понављају ове стихове више пута у свакој од својих пет свакодневних молитви, те речи су сигурно међу онима које се на свету највише рецитују.

3. Колико је ислам данас раширен?

 ³ Према једном извору, у свету има преко 900 милиона муслимана, због чега је ислам друга религија по бројности, одмах иза Римокатоличке цркве. Он је велика светска религија која изгледа најбрже расте, с муслиманским покретом који се шири у Африци и у западном свету.

4. (а) Шта значи „ислам“? (б) Шта значи „муслиман“?

⁴ Назив ислам је за муслимана значајан, пошто значи „подложност“, „предавање“, или „оданост“ Аллаху, и према једном историчару, „он изражава најинтимнији став оних који су послушали Мухамедово  проповедање“. „Муслиман“ значи ’онај који чини или упражњава ислам‘.

5. (а) Какво је муслиманско веровање у погледу ислама? (б) Које паралеле постоје између Библије и Курана?

⁵ Муслимани верују да је њихова вера врхунац откривења датих верним Јеврејима и хришћанима старог доба. Међутим, њихова учења се у неким питањима разилазе с Библијом, иако у Курану цитирају и из Хебрејских и из Грчких списа. * ( Видите оквир на 285. страни.) Да бисмо боље разумели муслиманску веру, треба да знамо како, где и када је настала ова религија.

Мухамедово позвање

6. (а) Која је била централна тачка арапског обожавања у Мухамедово време? (б) Која је традиција постојала у погледу Кабе?

⁶ Мухамед * се родио у Меки (на арапском, Makka), у Саудијској Арабији, око 570. н. е. Његов отац, Абдулах,  умро је пре него што се он родио. Мухамедова мајка Амина, умрла је кад је он имао око шест година. У то време Арапи су упражњавали један облик обожавања Аллаха с центром у долини Меке, на светом месту Каби (Ћаби), у једној једноставној грађевини у облику коцке где се обожавао један црни метеорит. Према исламској традицији, „Кабу је првобитно изградио Адам по небеском узору, а после Потопа президали су је Аврахам и Исмаел“ (History of the Arabs, од Фипипа К. Хитија). Она је постала светилиште за 360 идола, по један за сваки дан лунарне године.

7. Који су религиозни обичаји узнемиравали Мухамеда?

⁷ Како је Мухамед растао, доводио је у питање религиозне обичаје свог времена. Џон Нос, у својој књизи Man’s Religions, каже: „[Мухамеда] је узнемиравао непрестани сукоб у отворено израженим интересима у погледу религије и части међу куреишким поглавицама [Мухамед је припадао том племену]. Још је јаче било његово незадовољство због примитивних ствари које су се стално вукле у арапској религији, због идолопоклоничког политеизма и анимизма, неморала на религиозним скуповима и вашарима, због помодног опијања, коцкања и играња, и због тога што је био обичај да се нежељена женска деца сахрањују жива, не само у Меки већ по целој Арабији“ (сура 6:137).

8. Под каквим је околностима Мухамед био позван да буде пророк?

⁸ Мухамед је био позван да буде пророк кад је имао око 40 година. Имао је обичај да сам иде у оближњу планинску пећину, названу Гар Хира, да би тамо медитирао, и тврдио је да је у једној таквој прилици добио позив да буде пророк. Муслиманска традиција  прича да му је, док је био тамо, један анђео, касније идентификован као Гаврило, заповедио да рецитује у име Аллаха. Мухамед није одреаговао, тако да га је анђео ’снажно зграбио и тако јако притиснуо да овај то више није могао да поднесе‘. Онда је анђео поновио заповест. Мухамед опет није реаговао, тако да је анђео опет ’почео да га дави‘. То се десило три пута пре него што је Мухамед почео да рецитује оно што се сматра првим у низу откривења која сачињавају Куран. Једна друга традиција прича да је божанско надахнуће било откривено Мухамеду у облику звоњаве звона (The Book of Revelation од Сахиха Ал-Букарија).

Откривење Курана

9. За које Мухамедово откривење се каже да је било прво? (Упоредите с Откривењем 22:18, 19.)

⁹ За које се откривење каже да је било прво које је Мухамед добио? Исламски ауторитети се у глобалу слажу да се ради о првих пет стихова 96. суре, под насловом Ал-Алак, („Угрушак“), и који гласе:

„У име Аллаха, Милостивог, Самилосног!

Читај, у име Господара твога који ствара,

ствара човјека од угрушка!

Читај, племенит је Господар твој, који поучава перу,

који човјека поучава ономе што не зна“

(Бесим Коркут).

10-12. Како је Куран био сачуван?

¹⁰ Према арапском делу The Book of Revelation, Мухамед је одговорио: „Не знам да читам.“ Зато је морао да памти откривења како би могао да их понови и рецитује. Арапи су били вешти у коришћењу памћења, а ни Мухамед није био изузетак. Колико му је требало да прими комплетну поруку Курана? Уопште се верује да је откривења добијао у раздобљу од око 20 до  23 године, од приближно 610. н. е. па до своје смрти 632. н. е.

¹¹ Муслимански извори објашњавају да је Мухамед свако откривење, након што би га примио, одмах рецитовао онима који би се задесили у близини. Они су опет памтили та откривења и рецитовањем их чували од заборава. Пошто Арапи нису знали за производњу папира, Мухамед је дао да писари запишу откривења на примитивним материјалима који су тада били на располагању, као што су плећна кост камиле, палмино лишће, дрво и пергамент. Међутим, Куран је тек после пророкове смрти под вођством Мухамедових наследника и другова добио свој данашњи облик. То је било за време владања прве тројице калифа, то јест муслиманских вођа.

¹² Преводилац Мухамед Пиктал пише: „Све суре Курана биле су записане пре пророкове смрти, а многи муслимани су цели Куран научили напамет. Али писане суре су биле растурене међу народом; и кад је у једној бици... погинуло доста оних који су напамет знали цели Куран, направљена је и писана збирка целог Курана.“

13. (а) Која су три извора исламског учења и вођства? (б) Како неки исламски изучаваоци гледају на превођење Курана?

¹³ Исламски живот регулишу три ауторитета — Куран, Хадис и Шеријат. (Видите оквир на 291. страни.)  Муслимани верују да је Куран на арапском најчистији облик откривења, пошто је, како кажу, то био језик који је Бог користио кад је говорио преко Гаврила. Сура 43:3 каже: „Ми је објављујемо као Куран на арапском језику, да бисте разумјели.“ Зато се сваки превод сматра само разводњавањем које подразумева и губитак чистоће. У ствари, неки исламски изучаваоци одбијају да преводе Куран. Они сматрају да „превести увек значи издати“, и да су зато „муслимани увек осуђивали и понекад забрањивали сваки покушај да се он преведе на неки други језик“, каже др Џ. А. Вилијамс, предавач исламске историје.

 Ширење ислама

14. Који је догађај обележио значајну тачку у раној исламској историји?

¹⁴ Мухамед је утемељио своју нову веру упркос великим проблемима. Народ Меке га је одбацио, а одбацило га је чак и његово племе. Након 13 година прогонства и мржње, свој центар активности је преместио на север у Јатриб, који је тада постао познат као ал-Мадина (Медина), пророков град. Ово пресељење, то јест хиџра, године 622. н. е., представљало је значајну тачку у исламској историји, и тај датум је касније био прихваћен као полазна тачка исламског календара. *

15. Како је Мека постала главни исламски центар ходочашћа?

¹⁵ На крају, Мухамед је стекао доминацију кад му се Мека предала у јануару 630. н. е. (8. A.H.) и он је постао њен владар. Имајући у рукама узде световне и религиозне власти, сада је могао да очисти Кабу од идолопоклоничких ликова и да од ње начини централну тачку за ходочашћа у Меку која су се наставила све до дан-данас. (Видите 289. и 303. страну.)

16. Докле се ислам проширио?

¹⁶ За само неколико деценија после Мухамедове смрти године 632. н. е., ислам се проширио све до Авганистана и чак до Туниса у северној Африци. Почетком осмог века, вера Курана је продрла у Шпанију и била је на Француској граници. Професор Нинијан Смарт је у својој књизи Background to the Long Search рекао: „Гледано из људског угла, један арапски пророк који је живео у шестом и седмом веку после Христа учинио је запањујућ подвиг. Људски гледано, од  њега је потекла једна нова цивилизација. Али наравно, за муслимане је то било Божје дело и подвиг Аллаха.“

Мухамедова смрт доводи до поделе

17. С којим се великим проблемом суочио ислам после Мухамедове смрти?

¹⁷ Пророкова смрт је изазвала кризу. Он је умро без мушког потомка и без јасно одређеног наследника. Филип Хити каже: „Калифат [служба калифа] је према томе најстарији проблем с којим се ислам морао суочити... То је још увек живо питање... По речима муслиманског историчара ал-Шахрастанија [1086-1153], ’ниједно исламско питање није донело више крвопролића од питања калифата (имама)‘.“ Како је тај проблем био решен 632. н. е.? „Абу-Бекр је... (8. јуна 632) био одређен за Мухамедовог наследника помоћу неке врсте избора у коме су учествовале вође које су биле присутне у главном граду, Медини“ (History of the Arabs).

18, 19. Која гледишта деле сунитске муслимане од шиитских муслимана?

¹⁸ Наследник пророка био би владар, халифа, то јест калиф. Међутим, питање правих Мухамедових наследника постало је узрок поделе у редовима ислама. Сунитски муслимани прихватају начело изборне службе пре него крвно порекло пророка. Зато верују да су три прва калифа, Абу Бекр (Мухамедов таст), Омер (пророков саветник) и Осман (пророков зет), били Мухамедови законити наследници.

¹⁹ Ту тврдњу оспоравају шиитски муслимани, који кажу да право вођство долази преко пророкове крвне лозе и преко његовог нећака и зета, Али ибн Аби  Талиба, првог имама (вође и наследника), који се оженио Мухамедовом омиљеном кћерком, Фатимом. Из њиховог брака су дошли Мухамедови унуци Хасан и Хусеин. Шиити такође тврде „да су Аллах и Његов Пророк од почетка јасно одредили Алију за јединог законитог наследника али да су га прва три калифа на превару избацила из његове правоваљане службе“ (History of the Arabs). Наравно, сунитски муслимани гледају на ту ствар другачије.

20. Шта се десило с Мухамедовим зетом Алијом?

²⁰ Шта се десило с Алијом? Док је владао као четврти калиф (656-661. н. е.), између њега и намесника Сирије, Муавије, избила је борба око власти. Упустили су се у битку, а онда су свој спор изнели пред изабрани суд, како би муслимане поштедели даљњег крвопролића. Алијино прихватање судског решавања спора ослабило је његову страну и отуђило од њега многе његове следбенике, укључујући и хариџите, који су му постали заклети непријатељи. Године 661. н. е., један хариџитски фанатик убио је Алију отровном сабљом. Две групе (суни и шиити) биле су у завади. Онда је сунитска грана ислама изабрала једног вођу од умајада, богатих поглавица из Меке, који нису били из пророкове породице.

21. Како шиити гледају на Мухамедове наследнике?

²¹ За шиите, прави наследник је био Алијин прворођенац Хасан, пророков унук. Међутим, он се повукао и био је убијен. Његов брат Хусеин постао је нови имам, али и њега су убиле умајадске трупе, 10. октобра 680. н. е. Његова смрт или мучеништво, по гледишту шиита, значајно утиче на шиат Али, Алијину странку, и дан-данас. Они верују да је Али био прави Мухамедов наследник и први „имам [вођа] божански  заштићен од грешке и греха“. Алију и његове наследнике шиити су сматрали непогрешивим учитељима који имају „божански дар беспрекорности“. Највећи део шиита верује да има само 12 правих имама, и да је задњи од њих, Мухамед ал-Мунтазар, нестао (878. н. е.) „у пећини велике џамије у Самари, а да није оставио потомство“. Тако је „он постао ’скривени (мустатир)‘ или ’очекивани (мунтазар) имам‘... Он ће се у своје време појавити као Махди (онај који је божански вођен) да обнови прави ислам, освоји цели свет и уведе кратак миленијум пре краја свих ствари“ (History of the Arabs).

22. Како шиити славе успомену на Хусеиново мучеништво?

²² Шиити сваке године славе успомену на мучеништво имама Хусеина. Они имају литије у којима се неки секу ножевима и мачевима, и на друге начине наносе себи патње. У новије време, шиитски муслимани су стекли приличан публицитет због своје ревности за интересе ислама. Међутим, они сачињавају само око 20 посто муслимана у свету, док су већина сунитски муслимани. Али обратимо сада пажњу на нека учења ислама и запазимо како исламска вера утиче на свакодневно понашање муслимана.

Бог је врховни, а не Исус

23, 24. Како су Мухамед и муслимани гледали на јудаизам и хришћанство?

²³ Три главне монотеистичке светске религије јесу јудаизам, хришћанство и ислам. Али у време кад се Мухамед појавио почетком седмог века н. е., прве две религије, како је он сматрао, већ су биле зашле с пута истине. У ствари, по неким исламским коментаторима, Куран указује на одбацивање Јевреја и хришћана кад каже: „А не оних који су против себе срџбу  изазвали, нити оних који су залутали“ (сура 1:7). Зашто је то тако?

²⁴ Један коментар Курана каже: „Народ Књиге је погрешио: Јевреји тиме што су прекршили свој Савез и убили Марију и Исуса... а хришћани тиме што су Апостола Исуса уздигли на једнак ниво с Богом“ помоћу доктрине о Тројству (сура 4:153-176, AYA).

25. Које паралелне извештаје налазимо у Курану и у Библији?

²⁵ Основно учење ислама, у најкраћим цртама, јесте оно што је познато као шехада, то јест вероисповест, коју сваки муслиман зна напамет: „La ilāh illa Allāh; Muḥammad rasūl Allāh“ (Нема другог Бога осим Аллаха; Мухамед је Аллахов посланик). То се слаже с изразом у Курану: „А ваш Бог – један је Бог! нема Бога осим Њега, Милостивог, Самилосног!“ (сура 2:163). Ова мисао је била изречена 2 000 година раније у древном позиву упућеном Израелу: „Чуј Израелу! Јехова је, Бог наш, једини Јехова“ (Поновљени закони 6:4). Исус је поновио ову најважнију заповест, која је записана у Марку 12:29, око 600 година пре Мухамеда, и Исус никада  није тврдио да је он Бог нити да је једнак Богу (Марко 13:32; Јован 14:28; 1. Коринћанима 15:28).

26. (а) Како муслимани гледају на Тројство? (б) Да ли је Тројство библијско?

²⁶ С обзиром на Божју јединственост, Куран каже: „Зато вјерујте у Аллаха и Његове посланике и не говорите: ’Тројица су!‘ Престаните, боље вам је! Аллах је само један Бог“ (сура 4:171). Међутим, морамо запазити да право хришћанство не научава Тројство. То је доктрина паганског порекла коју су увели отпадници хришћанског света после смрти Христа и апостола. (Видите 11. поглавље.) *

Душа, ускрсење, рај и пакао

27. Шта Куран каже о души и ускрсењу? (Насупрот томе, видите Левитску 24:17, 18; Проповедник 9:5, 10; Јован 5:28, 29.)

²⁷ Ислам учи да човек има душу која иде на неки други свет. Куран каже: „Аллах узима душе у часу њихове смрти, а и оних који спавају, па задржава оне којима је одредио да умру, а оставља оне друге до рока одређеног“ (сура 39:42). У исто време, 75. сура је у целости посвећена „Кијамету“, то јест „ускрсењу“ (AYA), или ’оживљавању мртвих‘ (Коркут). Она делимично каже: „Кунем се Даном када Смак свијета наступи... Зар човјек мисли да кости његове нећемо сакупити?... Па пита: ’Када ће Смак свијета („ускрсење“, AYA) бити?... Зар Тај [Аллах] није кадар да мртве оживи?‘“ (сура 75:1, 3, 6, 40).

28. Шта Куран каже о паклу? (Насупрот томе, видите Јова 14:13; Јеремија 19:5; 32:35; Дела апостолска 2:25-27; Римљанима 6:7, 23.)

²⁸ Према Курану, душа може имати разне судбине, или небески рајски врт или казну у горућем  паклу. Куран каже: „Они питају: ’Када ће Дан судњи?‘ Онога дана када се у ватри буду пржили! ’Искусите казну своју – то је оно што сте пожуривали!‘“ (сура 51:12-14). „Они [грешници] ће се у животу на овом свијету мучити, али ће патња на оном свијету сигурно тежа бити, од Аллаха их нико неће одбранити“ (сура 13:34). Поставља се питање: „А знаш ли ти шта ће то бити? – Ватра ужарена!“ (сура 101:10, 11). Та страшна судбина је описана у детаље: „Оне који не верују у доказе Наше Ми ћемо сигурно у ватру бацити; кад им се коже испеку, замијенићемо им их другим кожама да осјете праву патњу. Аллах је, заиста, силан и мудар“ (сура 4:56). Један даљњи опис каже: „Џехеннем [пакао] ће засједа постати... у коме ће заувијек остати: у њему свјежине неће осјетити, ни пића окусити, осим вреле воде и капљевине“ (сура 78:21, 23-25).

29. Направите контраст између исламског и библијског учења о души и њеној судбини.

²⁹ Муслимани верују да душа покојника иде у берзах, то јест „преграду“, „место или стање где ће људи бити после смрти а пре Суда“ (сура 23:99, 100, AYA, фуснота). Ту је душа свесна и доживљава оно што је означено као „казна гроба“ ако је особа била зла, или ужива у срећи ако је била верна. Али верни такође морају да прођу кроз извесне муке због оно мало греха које су починили док су били живи. На дан суда, свако се суочава с вечном судбином, која окончава то прелазно стање. *

30. Шта се по Курану обећава праведницима? (Насупрот томе, видите Исаију 65:17, 21-25; Лука 23:43; Откривење 21:1-5).

 ³⁰ За разлику од тога, праведницима су обећани небески рајски вртови: „А оне који вјерују и чине добра дјела увешћемо, сигурно, у џеннетске башче кроз које ће ријеке тећи; у њима ће вјечно и заувијек остати“ (сура 4:57). „Становници џеннета уживаће тога дана у благодатима весели и радосни, они и жене њихове биће у хладовини на украшеним диванима наслоњени“ (сура 36:55, 56). „Ми смо у Зебуру [Псалмима] послије Теврата [датог Мојсију], написали да ће Земљу Моји честити робови наслиједити.“ Фуснота за ову суру указује читаоцу на Псалам 25:13 и 37:11, 29, као и на Исусове речи у Матеју 5:5 (сура 21:105). Указивање на жене сада нас усмерава на још једно питање.

Моногамија или полигамија?

31. Шта Куран каже о полигамији? (Насупрот томе, видите 1. Коринћанима 7:2; 1. Тимотеју 3:2, 12.)

³¹ Да ли је полигамија правило међу муслиманима? Премда Куран дозвољава полигамију, многи муслимани имају само једну жену. Због многих удовица које су остале после крвавих битака, Куран је дозволио полигамију: „Ако се бојите да према женама сиротама нећете бити праведни, онда се жените са оним женама које су вам допуштене, с по двије, с по три и с по четири. А ако страхујете да нећете праведни бити, онда само с једном; или — ето вам оних које посједујете“ (сура 4:3). Мухамедова биографија од Ибн-Хишама помиње да се Мухамед оженио једном богатом удовицом, Хатиџом, која је била старија од њега 15 година. После њене смрти оженио се многим женама. Кад је умро, иза себе је оставио девет удовица.

32. Шта је мута?

 ³² Још један облик брака у исламу зове се мута. Он се дефинише као „специјалан уговор склопљен између човека и жене кроз понуду и прихватање брака на једно ограничено време и с посебним миразом као уговором за трајни брак“ (Islamuna, од Мустафе ал-Рафија). Сунити га зову брак ради задовољства, а шиити брак на одређено време. Тај исти извор каже: „Деца [из таквих бракова] су законита и имају иста права као и деца из трајног брака.“ Овакав облик привременог брака очигледно се практиковао у Мухамедово време, и он га је дозвољавао. Сунити инсистирају на томе да је касније био забрањен, док имамити, највећа група шиита, верује да је још увек на снази. У ствари, многи га практикују, посебно кад је човек дуже време одвојен од своје жене.

Ислам и свакодневни живот

33. Којих су Пет стубова обичаја и веровања?

³³ Ислам подразумева пет главних обавеза и пет основних веровања. (Видите оквире на 296. и 303. страни) Једна од обавеза јесте да се побожни муслиман пет пута на дан моли окренут ка Меки (намаз). На муслимански сабат (петак), мушкарци иду у џамију на молитву кад чују упорни зов мујезина с минарета џамије. Данас се у многим џамијама пушта снимак уместо да се уживо зове.

34. Шта је џамија, и чему служи?

³⁴ Џамија (на арапском, масџид) јесте муслиманско место обожавања, које је краљ Саудијске Арабије Фахд Бин Абдул Азиз описао као „камен темељац за призивање Бога“. Он је џамију дефинисао као „место за молитву, проучавање, правне и судске активности, саветовање, проповедање, управљање, образовање и  припрему... Џамија је срце муслиманског друштва“. Та места обожавања се данас могу наћи по целом свету. Једна од најчувенијих у историји јесте Мескита (џамија) у Кордоби, у Шпанији, која је вековима била највећа на свету. Њен средишњи део сада заузима католичка катедрала.

Сукоб с хришћанским светом и унутар њега

35. Какав је однос раније постојао између ислама и католицизма?

³⁵ Почев од седмог века, ислам се ширио на запад ка северној Африци, на исток до Пакистана, Индије и Бангладеша и доле до Индонезије. У том процесу, он је дошао у сукоб с милитантном Католичком црквом, која је организовала крсташке ратове да би од муслимана преотела Свету земљу. Године 1492. шпанска краљица Изабела и краљ Фердинанд завршили су католичко поновно освајање Шпаније. Муслимани и Јевреји су морали да се обрате или да буду протерани из Шпаније. Узајамна толеранција која је постојала под муслиманским владањем у Шпанији касније је нестала под утицајем католичке инквизиције. Међутим, ислам је преживео, и у XX веку је доживео препород и велики пораст.

36. Који су се догађаји одигравали у Католичкој цркви док се ислам ширио?

³⁶ Док се ислам ширио, Католичка црква је доживљавала унутрашње раздоре, и покушавала да сачува јединство у својим редовима. Али ускоро ће се на сцени појавити два снажна утицаја, и они ће још више разбити монолитни лик те цркве. То су били штампарска преса и Библија на језику обичних људи. Наше следеће поглавље ће осмотрити како се даље делио хришћански свет под тим и другим утицајима.

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

 [Оквир на 285. страни]

Куран и Библија

„Он теби објављује Књигу, праву истину, која претходне потврђује, а Теврат и Инџил објавио је још прије, као путоказ људима, а објавио је и остале које растављају истину од неистине“ (сура 3:3, 4).

„Скоро све историјске приче из Курана имају своје библијске паралеле... Истакнуто су приказани Адам, Ноје, Аврахам (помиње се око седамдесет пута у двадесет две суре и његово име је наслов за 14. суру), Исмаел, Лот, Јосиф (коме је посвећена 12. сура), Мојсије (чије се име појављује у тридесет четири суре), Саул, Давид, Соломон, Илија, Јов и Јона (чије име носи 10. сура). Прича о стварању и пад Адама наведени су пет пута, потоп и Содом по осам пута. У ствари, Куран има више паралела с Пентатеухом него с било којим другим делом Библије...

„Од личности из Новог завета, истичу се само Захарија, Јован Крститељ, Исус (Иса) и Марија... „Компаративно проучавање... куранских и библијских прича... не открива никакву вербалну зависност [нема директног цитирања]“ * (History of the Arabs).

[Фуснота]

[Оквир на 291. страни]

Три извора учења и вођства

Куран Часни, за који се каже да га је Мухамеду открио анђео Гаврило. Сматра се да су значење Курана и речи на арапском надахнути.

Хадис, то јест Суна, „дела, изјаве и тихо одобравање (такир) Пророка... утврђени током другог века [A.H.] у облику писаних хадиса. Према томе, хадис је запис о поступцима или изјавама Пророка“. Такође може да се примени и на поступке или изјаве било ког Мухамедовог „друга или његових наследника“. У хадису се једино значење сматра надахнутим (History of the Arabs).

Шеријат, то јест канонски закон, заснован на начелима Курана, управља целокупним животом муслимана у религиозном, политичком и друштвеном смислу. „Сви човекови поступци су класификовани у пет правних категорија: (1) оно што се сматра апсолутном дужношћу (фард) [подразумева и награду за поступање или казну за непоступање]; (2) похвални или заслужни поступци (мустахаб) [подразумевају награду али не и казну за пропуст]; (3) дозвољени поступци (јаиз, муба), који су законски споредни; (4) прекорљиви поступци (макрух), који се не одобравају али и не кажњавају; (5) забрањени поступци (харам), чије извршавање повлачи за собом казну“ (History of the Arabs).

[Оквир на 296. страни]

Пет стубова веровања

1. Веровање у једног Бога, Аллаха (сура 23:116, 117)

2. Веровање у анђеле (сура 2:177)

3. Веровање у многе пророке, али у једну поруку. Адам је био први пророк. Међу другима су били Аврахам, Мојсије, Исус и ’посљедњи вјеровјесник‘, Мухамед (сура 4:136; 33:40)

4. Веровање у судњи дан (сура 15:35, 36)

5. Веровање у Божје свезнање, предзнање и предодређење свих догађаја. Ипак, човек има слободу да бира како ће поступати. [Исламске секте су подељене што се тиче питања слободне воље] (сура 9:51)

 [Оквир на 303. страни]

Пет основних прописа

1. Понављај вероисповест (шехаду): „Нема другог Бога осим Аллаха; Мухамед је Аллахов гласник“ (сура 33:40)

2. Молитва (намаз) у правцу Меке пет пута на дан (сура 2:144)

3. Милосрђе (зекат), обавеза да се даје проценат од прихода и вредности неке имовине (сура 24:56)

4. Пост (саум), посебно током Рамазана, празника који траје месец дана (сура 2:183-185)

5. Ходочашће (хаџ). Једном у животу, сваки муслиман мора отићи у Меку. Законити изговори су само болест и сиромаштво (сура 3:97)

 [Оквир⁄Слика на странама 304, 305]

Бехаизам — потрага за светским јединством

¹ Бехаизам није нека исламска секта већ изданак бабизма, једног покрета из Персије (данашњег Ирана) који се одвојио од шиитске гране ислама године 1844. Вођа бабија био је Мирза Али Мухамед из Шираза, који је себе прогласио Бабом („Вратима“) и имам-махдијом („исправно вођеним вођом“) из Мухамедове лозе. Погубиле су га персијске власти 1850. Године 1863, Мирза Хусеин Али Нури, истакнути припадник бабизма, „прогласио се за ’Оног кога ће Бог показати‘, и кога је Баб прорекао“. Он је такође узео име Бехаалах („Слава Божја“) и формирао је нову религију, бехаизам.

² Бехаалах је био прогнан из Персије и на крају је био затворен у Акоу (данашњој Акри у Израелу). Ту је написао своје главно дело Китаб ал-акдас (Најсветију књигу), и разрадио доктрину о бехаизму у једно опширно учење. Приликом смрти Бехаалаха, управљање овом младом религијом прешло је на његовог сина Абделбеха, а затим на његовог праунука, Шоги Ефенди Рабанија, а 1963. на једно изабрано административно тело познато као Светска кућа правде.

³ Припадници бехаизма верују да се Бог открио човеку путем „божанских манифестација“, укључујући и Аврахама, Мојсија, Кришну, Зороастера, Буду, Исуса, Мухамеда, Баба и Бехаалаха. Они верују да су ови гласници били послати да воде човечанство кроз један еволуциони процес у коме је Бабова појава означила почетак једног новог доба за човечанство. Припадници бехаизма кажу да је до сада његова порука најпотпуније откривење Божје воље и да је то основно од Бога дато средство које ће омогућити светско јединство (1. Тимотеју 2:5, 6).

⁴ Једно од главних начела бехаизма јесте „да све велике религије света имају божанско порекло, да су њихова основна начела у потпуном складу“. Оне се „разликују само у неважним аспектима својих доктрина“ (2. Коринћанима 6:14-18; 1. Јованова 5:19, 20).

 ⁵ Веровања бехаизма подразумевају и то да је Бог један, да је душа бесмртна и да је човечанство еволуирало (биолошки, духовно и друштвено). С друге стране, одбацују уобичајени концепт о анђелима. Такође одбацују Тројство, учење хиндуизма о реинкарнацији, и човеков пад из стања савршености и откупнину преко крви Исуса Христа (Римљанима 5:12; Матеј 20:28).

⁶ Главна обележја бехаизма јесу братство људи и једнакост жена. Припадници бехаизма практикују моногамију. Бар једном дневно, они моле неку од три молитве које је открио Бехаалах. Практикују пост од изласка до заласка сунца у току 19 дана бехаи месеца Ала, који пада у марту. (Бехаи календар се састоји од 19 месеци, и сваки има 19 дана, с извесним преступним данима.)

⁷ Бехаизам нема пуно утврђених ритуала, нити има свештенство. Свако ко исповеда веру у Бехаалаха и прихвата његова учења може да се учлани. Ради обожавања се састају првог дана сваког бехаи месеца.

⁸ Припадници бехаизма сматрају да имају мисију духовног освајања ове планете. Своју веру настоје да шире обраћењем, примером, учествовањем у друштвеним потхватима и информативним кампањама. Верују у апсолутну послушност законима земље у којој живе, и премда гласају, уздржавају се од учествовања у политици. Предност дају цивилној војној служби кад је то могуће, али не улажу приговор савести.

⁹ Као мисионарска религија, бехаизам у задњим годинама доживљава брз пораст. Припадници бехаизма процењују да широм света имају скоро 5 000 000 верника, премда одраслих чланова у вери тренутно има мало више од 2 300 000.

[Питања за разматрање]

1, 2. Како је настао бехаизам?

3-7 (а) Која су нека веровања бехаизма? (б) По чему се веровања бехаизма разликују од библијских учења?

8, 9. Која је мисија бехаизма?

[Слика]

Бехаи светилиште у светској централи у Хаифи, у Израелу

[Слике на 286. страни]

Муслиманска традиција каже да је Мухамед узашао на небо с ове стене у Куполи на стени, у Јерусалиму

 [Слике на 289. страни]

Муслимански ходочасници у Меки ходају седам пута око Кабе и додирују или љубе Црни камен (доле лево)

[Слика на 290. страни]

Да би се читао Куран, захтева се познавање арапског језика

 [Слике на 298. страни]

Одозго слева у правцу казаљке на сату: Купола на стени, у Јерусалиму; џамије у Ирану, Јужној Африци и Турској

[Слике на 303. страни]

Мескита у Кордоби је једно време била највећа џамија на свету (сада се у њеном средишту налази католичка катедрала)