15. поглавље

Повратак правом Богу

„Дајем вам нову заповест, да волите један другога; као што сам ја волео вас, да и ви волите један другога. По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јован 13:34, 35).

1, 2. Како љубав треба да делује међу правим хришћанима?

ОВИМ речима, Исус је поставио критеријум за оне који тврде да су његови прави следбеници. Хришћанска љубав би морала да превазиђе све расне, племенске и националне поделе. Она би захтевала да прави хришћани ’не буду део света‘, баш као што Исус није био нити је сада „део света“ (Јован 17:14, 16; Римљанима 12:17-21).

² Како хришћанин показује да ’није део света‘? На пример, какав однос треба да има према бурној политици, револуцијама и ратовима нашег времена? У складу с наведеним Исусовим речима, хришћански апостол Јован је написао: „Ко год не чини оно што је праведно не потиче од Бога, као ни онај ко не воли свог брата. Јер ово је порука коју сте чули од почетка, да треба да имамо љубав један према другоме.“ А сам Исус је објаснио зашто се његови ученици нису борили да га избаве рекавши: „Моје краљевство није део овог света. Кад би моје краљевство било део овог света, моји поданици би се борили... Али моје краљевство није одавде.“ Чак и кад је Исусов живот био у опасности, те слуге се нису упустиле у решавање тог сукоба у складу с ратничким путевима овог света (1. Јованова 3:10-12; Јован 18:36).

3, 4. (а) Шта је Исаија прорекао с обзиром на „потоње време“? (б) Која питања захтевају одговор?

 ³ Више од 700 година пре Христа, Исаија је прорекао да ће се људи из свих народа стицати ка правом обожавању Јехове и да се више неће учити рату. Рекао је: „Биће у потоње време да ће гора дома Јеховиног утврђена бити уврх гора... и сви ће народи у њој се стицати. Ићи ће ту многи народи и казаће: Дођите да се попнемо на гору Јеховину, идимо у дом Бога Јаковљева, да нас својим путевима учи, да ходимо стазама његовим. Јер ће закон из Сиона изићи, реч Јеховина из Јерусалима. Он ће бити народима судија, одабраник многих народа. Од мачева својих коваће раонике и српове од копаља својих; неће више народ мач на народ вадити нити ће се више боју учити“ * (Исаија 2:2-4).

⁴ Која се од свих религија у свету истиче по томе што удовољава овим захтевима? Ко одбија да се учи рату упркос затворима, концентрационим логорима и смртним казнама?

Хришћанска љубав и неутралност

5. Какав су досије о хришћанској неутралности Јеховини сведоци створили као појединци, и зашто?

⁵ Јеховини сведоци су широм света познати по свом савесном индивидуалном ставу хришћанске неутралности. Они су трпели затворе, концентрационе логоре, мучење, депортације и прогонство кроз цели XX век зато што нису хтели да жртвују своју љубав и јединство као светска скупштина хришћана привучених Богу. У нацистичкој Немачкој, од 1933. до 1945, око хиљаду Сведока је умрло и на хиљаде њих били су у затворима, због тога што нису хтели да сарађују у Хитлеровим ратним активностима. Слично томе, под Франком у  бившој фашистичкој Шпанији, стотине младих Сведока је било стрпано у затворе, и многи су провели у просеку десет година у војним затворима зато што нису хтели да се уче рату. И дан-данас, у више земаља многи млади Сведоци за Јехову чаме у затворима због свог става хришћанске неутралности. Међутим, Јеховини сведоци не ометају владе у њиховим војним програмима. Непоколебљива хришћанска неутралност Сведока што се тиче политичких ствари јесте једно од њихових непроменљивих веровања кроз све сукобе и ратове XX века. Оно их означава као праве Христове следбенике и издваја их од религија хришћанског света (Јован 17:16; 2. Коринћанима 10:3-5).

6, 7. Шта су Јеховини сведоци разумели што се тиче хришћанства?

⁶ Држећи се Библије и Христовог примера, Јеховини сведоци показују да практикују обожавање правог Бога, Јехове. Они препознају Божју љубав која се одражавала у Исусовом животу и његовој жртви. Разумеју да права  хришћанска љубав доводи до нераскидивог светског братства — које превазилази политичке, расне и националне поделе. Другим речима, хришћанство није само интернационално, оно је супранационално, јер превазилази националне границе, ауторитете или интересе. Оно на људски род гледа као на једну породицу која има  једног заједничког претка и заједничког Створитеља, Јехову Бога (Дела апостолска 17:24-28; Колошанима 3:9-11).

⁷ Док су скоро све друге религије уплетене у ратове — братоубилачке и убилачке — Јеховини сведоци показују да узимају к срцу пророчанство из Исаије 2:4, које смо цитирали. ’Али‘, можда се питате, ’одакле потичу Јеховини сведоци? Како делују?‘

Дуга линија Божјих сведока

8, 9. Који позив Бог упућује човечанству?

⁸ Пре више од 2 700 година, пророк Исаија је изрекао и следећи позив: „Тражите Јехову, док се може наћи, призивајте њега док је близу. Нека пут свој бездушник остави, неправедник мисли своје; нек се врати Јехови који ће му се смиловати, Богу нашему, који много прашта“ (Исаија 55:6, 7).

⁹ Вековима касније, хришћански апостол Павле је објаснио Грцима у Атини који су се ’бојали [митолошких] божанстава‘: „[Бог] од једног човека је створио све људске нације да пребивају по целој површини земље, и поставио је одређена времена и утврђене границе њиховог пребивања, да траже Бога не би ли га некако напипали и заиста нашли, иако, у ствари, он није далеко ни од једног од нас“ (Дела апостолска 17:22-28).

10. Како знамо да Бог није био далеко од Адама и Еве и од њихове деце?

¹⁰ Бог сигурно није био далеко од својих људских створења Адама и Еве. Он је разговарао с њима, саопштавајући им своје заповести и жеље. Надаље, Бог се није сакрио ни од њихових синова Каина и Авеља. Мржњом испуњеног Каина је саветовао кад је овај показао завист с обзиром на жртву коју је његов брат принео Богу. Међутим, уместо да промени свој облик обожавања, Каин је показао љубоморну, религиозну нетрпељивост и убио је свог брата Авеља (Постање 2:15-17; 3:8-24; 4:1-16).

11. (а) Шта значи реч „мученик“? (б) Како је Авељ постао први мученик?

 ¹¹ Авељ је својом верношћу Богу све до саме смрти постао први мученик. * Он је такође био први сведок за Јехову и претеча дуге линије сведока који су чували беспрекорност, а којих је било кроз целу историју. Зато је Павле могао да каже: „Вером је Авељ принео Богу жртву веће вредности него Каин, и преко ње добио сведочанство да је праведан, јер је Бог посведочио о његовим даровима; и путем ње, иако је умро, још увек говори“ (Јеврејима 11:4).

12. Који су још примери Јеховиних верних сведока?

¹² У тој истој посланици Јеврејима, Павле набраја цели низ верних мушкараца и жена, као што су Ноје, Аврахам, Сара и Мојсије, који су својим животним путем чувања беспрекорности сачињавали ’толики облак сведока [на грчком, мартирон]‘ и који су служили као узор и охрабрење другима који су желели да упознају правог Бога и да му служе. То су били мушкарци и жене који су имали добар однос с Јеховом Богом. Они су га тражили и нашли су га (Јеврејима 11:1–12:1).

13. (а) Зашто је Исус истакнути израз Божје љубави? (б) На који је посебан начин Исус пример својим следбеницима?

¹³ Међу тим сведоцима се истицао онај који је описан у књизи Откривења, ’Исус Христ, верни сведок‘. Исус је још један јасан доказ Божје љубави, јер као што је Јован написао: „Сами смо видели и сведочимо да је Отац послао свог Сина као Спаситеља света. Ко год признаје да је Исус Христ Син Божји, Бог остаје у њему и он у Богу. И сами смо спознали љубав коју Бог има према нама.“  Рођен као Јеврејин, Исус је био прави сведок и умро је као мученик веран свом Оцу Јехови. Христови прави следбеници ће у наредним вековима такође бити сведоци за њега и за правог Бога, Јехову (Откривење 1:5; 3:14; 1. Јованова 4:14-16; Исаија 43:10-12; Матеј 28:19, 20; Дела апостолска 1:8).

14. На које питање сада треба одговорити?

¹⁴ Исаијино пророчанство је показало да ће повратак правом Богу Јехови, бити једно обележје ’потоњег времена‘, то јест онога што други делови Библије означавају као „последње дане“. * С обзиром на религиозну разноликост и конфузију коју смо описали у овој књизи, поставља се питање: ко је у овим последњим данима у којима живимо стварно тражио правог Бога, да му служи „духом и истином“? Да бисмо одговорили на ово питање, најпре морамо обратити пажњу збивањима у XIX веку (Исаија 2:2-4; 2. Тимотеју 3:1-5; Јован 4:23, 24).

Један младић у потрази за Богом

15. (а) Ко је био Чарлс Тејз Расел? (б) Које су биле неке његове религиозне сумње?

¹⁵ Године 1870, један ревносни младић, Чарлс Тејз Расел (1852-1916), почео је да поставља многа питања у вези с традиционалним учењима хришћанског света. Као младић, он је радио у галантеријској радњи свог оца у живом индустријском граду Алегенију (сада део Питсбурга), у Пенсилванији у САД. Што се тиче религиозног порекла, био је презбитеријанац и конгрегационалиста. Међутим, узнемиравала су га учења као што су предодређеност и вечно мучење у паклу. Које је разлоге имао да сумња у те основне доктрине неких религија хришћанског света? Он је написао: „Бог који би употребио  своју моћ да створи људска бића за која је предвидео и предодредио да се вечно муче, не би могао да буде ни мудар, ни праведан, нити пун љубави. Његова мерила би била нижа од мерила многих људи“ (Јеремија 7:31; 19:5; 32:35; 1. Јованова 4:8, 9).

16, 17. (а) Која су учења јако интересовала Раселову групу за проучавање Библије? (б) До којег је великог неслагања дошло, и како је Расел реаговао?

¹⁶ Док је још био у касним тинејџерским, Расел је заједно с другим младићима основао једну групу која је сваке седмице проучавала Библију. Они су почели да анализирају библијска учења о другим темама, као што су бесмртност душе и Христова откупна жртва и његов други долазак. Године 1877, кад је имао 25 година, Расел  је продао свој део у уносном послу свог оца и почео пуновремену проповедничку каријеру.

¹⁷ Године 1878, дошло је до великог неслагања између Расела и једног од његових сарадника, који је одбацио учење да Христова смрт може окајати грешнике. Побијајући то гледиште, Расел је написао: „Христ је својом смрћу и својим ускрсењем постигао доста добрих ствари за нас. Заменио нас је што се тиче смрти; умро је праведник за неправеднике — сви су били неправедници. Исус Христ је милошћу Божјом окусио смрт за сваког човека... Постао је творац вечног спасења за све оне који га слушају.“ Он је наставио: „Откупити значи отплатити. Шта је Христ отплатио за све људе? Живот. Изгубили смо га непослушношћу првог Адама. Други Адам [Христ] откупио га је својим животом“ (Марко 10:45; Римљанима 5:7, 8; 1. Јованова 2:2; 4:9, 10).

18. (а) Шта је уследило после неслагања око откупнине? (б) Ког су се обрасца држали Истраживачи Библије што се тиче прилога?

¹⁸ Расел је, као непоколебљиви заступник доктрине о откупнини, прекинуо све везе с овим бившим сарадником. У јулу 1879, Расел је почео да издаје часопис Сионска Кула стражара и гласник Христове присутности, који је данас широм света познат као Кула стражара — објављује Јеховино Краљевство. Године 1881, он је заједно с другим преданим хришћанима основао непрофитно библијско друштво. Оно се звало Zion’s Watch Tower Tract Society, данас познато као Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania, правно тело које делује у корист Јеховиних сведока. Расел је од самог почетка инсистирао на томе да се на скупштинским састанцима не сакупљају прилози нити да се они изнуђују путем публикација Watch Towera. Људи који су се придружили Раселу у темељном проучавању Библије постали су познати једноставно као Истраживачи Библије.

 Повратак библијској истини

19. Која су учења хришћанског света Истраживачи Библије одбацили?

¹⁹ Као резултат њиховог проучавања Библије, Расел и његови другови одбацили су учења хришћанског света о мистериозном „Пресветом Тројству“, урођеној бесмртној људској души, и вечном мучењу у паклу. Такође су одбацили потребу за засебном свештеничком класом школованом у неком семеништу. Желели су да се врате једноставним коренима хришћанства, с духовно квалификованим старешинама који предводе у скупштинама без помисли о некој плати или надокнади (1. Тимотеју 3:1-7; Титу 1:5-9).

20. Шта су Истраживачи Библије открили што се тиче Христове парусије и 1914?

²⁰ У свом истраживању Божје Речи, ти Истраживачи Библије су били јако заинтересовани за пророчанства Хришћанских грчких списа која се односе на „свршетак света“ и Христов ’долазак‘ (Матеј 24:3). Обративши пажњу грчком тексту, открили су да је Христов „долазак“ у ствари парусија, то јест невидљива присутност. Према томе, Христ је својим ученицима дао информације о доказима своје невидљиве присутности у времену краја, а не о неком будућем видљивом доласку. Заједно с овим проучавањем, ти Истраживачи Библије имали су јаку жељу да разумеју библијску хронологију у вези с Христовом присутношћу. Иако нису разумели све детаље, Расел и његови другови су схватили да ће 1914. бити пресудна година у људској историји (Матеј 24:3-22; Лука 21:7-33, Int).

21. Коју су одговорност осећали Расел и његови суверници?

²¹ Расел је знао да треба да се обави једно велико дело проповедања. Био је свестан Исусових речи које је записао Матеј: „И ова добра вест о краљевству проповедаће се по целој настањеној земљи за сведочанство свим  нацијама; и онда ће доћи крај“ (Матеј 24:14; Марко 13:10). Што се тиче активности тих Истраживача Библије пре 1914, постојао је један осећај хитности. Веровали су да ће њихова проповедничка активност те године достићи врхунац, и зато су сматрали да треба да уложе сваки напор да помогну другима да чују ’ову добру вест о краљевству‘. На крају су библијске проповеди Ч. Т. Расела биле објављивање у хиљадама новина широм света.

Испити и промене

22-24. (а) Каква је била реакција већине Истраживача Библије кад је Ч. Т. Расел умро? (б) Ко је наследио Расела као председник Watch Tower Societyja?

²² Године 1916, кад је имао 64. године, Чарлс Тејз Расел је изненада умро док је био на једном проповедничком путовању кроз Сједињене Државе. Шта ће се сада десити са Истраживачима Библије? Хоће ли сада сасвим пропасти као да су били следбеници само неког човека? Како ће се суочити с испитима Првог светског рата (1914-1918), покоља у којем ће Сједињене Држава ускоро учествовати?

²³ Типична реакција већине Истраживача Библије била је управо онаква какву је изразио В. Е. Амбург, службеник Watch Tower Societyja: „Ово велико светско дело није дело једне особе. Оно је за тако нешто превелико. То је Божје дело и оно се не мења. Бог је у прошлости користио многе слуге и несумњиво ће и у будућности користити многе. Ми нисмо посвећени неком човеку нити делу неког човека, већ вршењу Божје воље, како ће нам Он открити преко Своје Речи и свог вођства путем провиђења. Бог је још увек за кормилом“ (1. Коринћанима 3:3-9).

²⁴ У јануару 1917, Џозеф Ф. Ратерфорд, адвокат и горљиви истраживач Библије, изабран је за другог председника Watch Tower Societyja. Он је имао динамичну личност  и ништа га није могло застрашити. Знао је да Божје Краљевство мора да се проповеда (Марко 13:10).

Обновљена ревност и ново име

25. Како су Истраживачи Библије реаговали на изазов у годинама након Првог светског рата?

²⁵ Watch Tower Society је организовао конгресе у Сједињеним Државама 1919. и 1922. После прогонства у Сједињеним Дражавама током Првог светског рата, то време је за тадашњих неколико хиљада Истраживача Библије изгледало скоро као још један Пентекост (Дела апостолска 2:1-4). Уместо да попусте страху од човека, они су с још већом енергијом прихватили библијски позив да иду и проповедају народима. Године 1919, Watch Tower Society је почео да издаје пропратни часопис Куле стражаре под насловом Златни век, који је данас широм света познат као Пробудите се! Он је послужио као снажно средство да људе пробуди што се тиче значења времена у коме живимо, као и да изгради поверење у Створитељево обећање о једном мирном новом свету.

26. (а) На коју су одговорност Истраживачи Библије стављали све више и више нагласка? (б) Које су јасније разумевање Библије ови Истраживачи добили?

²⁶ Током 1920-их и 1930-их, Истраживачи Библије су све више и више нагласка стављали на методу проповедања раних хришћана — од куће до куће (Дела апостолска 20:20). Сваки верник је имао одговорност да што је могуће већем броју људи сведочи о Христовом владању у Краљевству. Јасно су из Библије видели да је пред човечанство постављено велико спорно питање универзалног суверенитета, и да ће то питање бити решено кад Јехова Бог сатре Сатану и сва његова разорна дела овде на земљи (Римљанима 16:20; Откривење 11:17, 18). У контексту овог питања, увидело се да је спасење човека од споредне важности у односу на оправдање Бога као правоваљаног Суверена. Према томе, на земљи мора  бити верних сведока који ће бити вољни да сведоче за Божје намере и његову врховност. Како се удовољило тој потреби? (Јов 1:6-12; Јован 8:44; 1. Јованова 5:19, 20).

27. (а) Који се значајни догађај десио 1931? (б) Која су нека карактеристична веровања Сведока?

²⁷ У јулу 1931, Истраживачи Библије су одржали конгрес у Колумбусу, у Охају, на коме су хиљаде присутних усвојили једну резолуцију. У њој су радосно прихватили „име које су дала уста Господа Бога“, и објавили су: „Желимо да будемо познати и називани по том имену, наиме, као Јеховини сведоци.“ Од тог дана, Јеховини сведоци су постали познати широм света не само по својим карактеристичним веровањима већ и по својој ревној служби од куће до куће и на улици (Видите стране 356-7; Исаија 43:10-12; Матеј 28:19, 20; Дела апостолска 1:8).

28. Које су јасније разумевање Сведоци добили 1935. у погледу владања Краљевства?

²⁸ Године 1935, Сведоци су дошли до јаснијег разумевања с обзиром на небеску класу Краљевства, која ће владати с Христом, и на њихове поданике на земљи. Они су већ знали да ће број помазаних хришћана који су позвани да владају с Христом с небеса бити само 144 000. Коју наду онда имају остали људи? Једној влади потребни су поданици да би њено постојање било оправдано. Та небеска влада, Краљевство, такође ће имати милионе послушних поданика овде на земљи. Они ће бити „велико мноштво, које нико није могао да изброји, из свих нација и племена и народа и језика“, које виче: „Спасење дугујемо свом Богу [Јехови], који седи на престолу, и Јагњету [Христу Исусу]!“ (Откривење 7:4, 9, 10; 14:1-3; Римљанима 8:16, 17).

29. Који су изазов Сведоци запазили и прихватили?

²⁹ Ово разумевање о великом мноштву помогло је Јеховиним сведоцима да увиде да је пред њима огроман  изазов — пронаћи и поучити све те милионе који траже правог Бога и који ће сачињавати то „велико мноштво“. То би подразумевало и једну међународну образовну акцију. Она би изискивала оспособљене говорнике и проповеднике. Биле би потребне и школе. Све је то предвидео наредни председник Watch Tower Societyja.

Светска потрага за онима који траже Бога

30. Која су збивања у 1930-им и 1940-им утицала на Сведоке?

³⁰ Године 1931, било је мање од 50 000 Сведока у мање од 50 земаља. Збивања у 1930-им и 1940-им нису нимало олакшала њихово проповедање. Овај период је доживео успон фашизма и нацизма и избијање Другог светског рата. Године 1942. Ј. Ф. Ратерфорд је умро. Watch Tower Societyju је било потребно енергично вођство како би се дао даљњи подстицај проповедању Јеховиних сведока.

31. Шта је почело да функционише 1943. да би се проширило проповедање добре вести?

³¹ Година 1942, кад је имао 36 година, Натан Х. Нор је изабран за трећег председник Watch Tower Societyja. Он је био енергичан организатор с јасним увидом у потребу да се унапређује проповедање добре вести по целом свету, и то што је брже могуће, иако су народи још увек били уплетени у Други светски рат. Као резултат тога, он је сместа спровео у дело план за једну школу у којој би се обучавали мисионари, названу Библијска школа Гилеад Watchtowera. * Првих стотину мисионара, од којих су сви били пуновремени проповедници, било је уписано у јануару 1943. Они су скоро шест месеци интензивно проучавали Библију и сродне теме за службу пре него што су послати на своје доделе, углавном у стране земље. До  1990, дипломирало је 89 разреда, и хиљаде проповедника је отишло из Гилеада да служи широм света.

32. Који су напредак Јеховини сведоци постигли од 1943?

³² Године 1943, било је само 126 329 Сведока који су проповедали у 54 земље. Упркос зверском противљењу нацизма, фашизма, комунизма и Католичке акције, као и такозваних демократија током Другог светског рата, Јеховини сведоци су године 1964. достигли највећи број од преко 176 000 објавитеља Краљевства. Четрдесет четири године касније, било је скоро четири милиона активних Сведока у преко 200 земаља, острва и територија. Без сумње, њихова јасна идентификација и по имену и по делима чини их препознатљивима широм света. Али има и других фактора који увелико утичу на њихову ефикасност (Захарија 4:6).

Библијска образовна организација

33. За шта Јеховиним сведоцима служе Дворане Краљевства?

³³ Јеховини сведоци одржавају седмичне састанке за проучавање Библије у својим Дворанама Краљевства, у којима се широм света састаје више од 87 000 скупштина. Ти састанци се не заснивају на ритуалима нити на емоцијама већ на стицању тачног спознања о Богу, његовој Речи и његовим намерама. Зато се Јеховини сведоци окупљају три пута седмично да би продубили своје разумевање Библије, и да би научили како да своју поруку проповедају другима и да их поучавају (Римљанима 12:1, 2; Филипљанима 1:9-11; Јеврејима 10:24, 25).

34. Која је сврха Теократске школе службе?

³⁴ На пример, састанак у средини седмице обухвата Теократску школу службе, у коју се могу уписати чланови скупштине. Ова школа, коју води један квалификовани хришћански старешина, служи да мушкарце, жене и децу обучи вештинама поучавања и изражавања у складу с библијским начелима. Апостол Павле је  рекао: „Нека ваша реч увек буде љубазна, сољу зачињена, да бисте знали како свакоме треба да одговорите.“ На својим хришћанским састанцима, Сведоци се такође уче како да говоре поруку о Краљевству „благе нарави и с дубоким поштовањем“ (Колошанима 4:6; 1. Петрова 3:15).

35. Који су неки други састанци које Сведоци одржавају, и које су користи од тих састанака?

³⁵ Једног другог дана, Сведоци се такође окупљају да би саслушали 45-минутно библијско предавање, након чега следи једночасовно скупштинско осматрање  (помоћу питања и одговора) неке библијске теме у вези с хришћанским учењем или понашањем. Чланови скупштине могу слободно да учествују. Сваке године Сведоци такође посећују три већа састанка, покрајинске састанке и конгресе који трају од једног до четири дана, на којима се обично окупљају хиљаде људи да би слушали библијска предавања. Као резултат ових и других бесплатних састанака, сваки Сведок, поред тога што стиче одлично образовање у погледу хришћанског морала, продубљује своје спознање о Божјим обећањима за земљу и човечанство. Свако од њих је привучен правом Богу, Јехови, тако што следи учења и пример Христа Исуса (Јован 6:44, 65; 1. Петрова 1:15, 16).

Како су Сведоци организовани?

36. (а) Да ли Сведоци имају неку плаћену свештеничку класу? (б) Ко онда предводи у скупштини?

³⁶ Логично је да ако Јеховини сведоци одржавају састанке и ако су организовани да проповедају, морају имати некога ко предводи. Међутим, они немају неку плаћену свештеничку класу нити имају неког харизматског вођу на пиједесталу (Матеј 23:10). Исус је рекао: „Бадава сте добили, бадава и дајте“ (Матеј 10:8; Дела апостолска 8:18-21). У свакој скупштини постоје духовно квалификоване старешине и слуге помоћници, од којих многи имају световно запослење и брину за породицу, који добровољно предводе у поучавању и усмеравању скупштине. То је управо онај образац који су поставили хришћани из првог века (Дела апостолска 20:17; Филипљанима 1:1; 1. Тимотеју 3:1-10, 12, 13).

37. Како се именују старешине и слуге помоћници?

³⁷ Како се именују те старешине и слуге помоћници? Њихова наименовања се врше под надгледањем једног водећег тела помазаних старешина из разних земаља чија је улога паралелна улози групе апостола и старешина  у Јерусалиму који су предводили у раној хришћанској скупштини. Као што смо видели у 11. поглављу, ниједан апостол није имао примат над другима. Они су до својих одлука долазили као једно тело, а скупштине расејане по целом древном римском свету поштовале су те одлуке (Дела апостолска 15:4-6, 22, 23, 30, 31).

38. Како функционише Водеће тело?

³⁸ Ова иста припрема важи и за Водеће тело Јеховиних сведока данас. Они одржавају седмичне састанке у светској централи у Бруклину, у Њујорку, а затим се упутства одатле шаљу Одборима подружница широм света који надгледају активности у служби у свакој земљи. Држећи се примера првих хришћана, Јеховини сведоци су проповедањем добре вести о Божјем Краљевству могли да обухвате огромне делове планете. То дело се  наставља на светском нивоу (Матеј 10:23; 1. Коринћанима 15:58).

Они се стичу ка правом Богу

39. (а) Зашто Сведоци заузимају неутралан став што се тиче политичких питања? (б) Како су Сведоци напредовали под забраном?

³⁹ Током XX века, Јеховини сведоци су напредовали широм света. То је случај чак и у земљама где су били под забраном или прогонством. Те забране су наметнули углавном режими који нису разумели неутралан став Јеховиних сведока што се тиче политичке и националистичке оданости овог света. (Видите оквир на 347. страни.) Па ипак, у тим земљама се десетине хиљада људи окрећу Божјем Краљевству као јединој правој нади за мир и безбедност човечанства. У већини земаља је дато огромно сведочанство и сада посвуда има на милионе активних Сведока. (Видите табелу на 361. страни.)

40, 41. (а) Шта Јеховини сведоци сада очекују? (б) На које се питање још мора одговорити?

 ⁴⁰ Својом хришћанском љубављу и својом надом у „ново небо и нову земљу“, Јеховини сведоци гледају у блиску будућност када ће се одиграти догађаји који ће потрести свет и који ускоро морају окончати сву неправду, корупцију и неправедност на овој планети. Из тог разлога, они ће наставити да посећују своје ближње искрено настојећи да особама честитог срца помогну да се приближе правом Богу Јехови (Откривење 21:1-4; Марко 13:10; Римљанима 10:11-15).

⁴¹ У међувремену, шта према библијским пророчанствима будућност доноси човечанству, религији и овој загађеној планети? Наше задње поглавље ће одговорити на ово важно питање (Исаија 65:17-25; 2. Петрова 3:11-14).

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Оквир на 347. страни]

Хришћанска неутралност у паганском Риму

У складу с начелима љубави и мира која је научавао Исус, и на темељу свог личног проучавања Божје Речи, рани хришћани нису учествовали у ратовима нити у обучавању за ратове. Исус је рекао: „Моје краљевство није део овог света. Кад би моје краљевство било део овог света, моји поданици би се борили да не будем предат Јеврејима. Али моје краљевство није одавде“ (Јован 18:36).

Још 295. н. е., Максимилијан из Тевесте, син једног римског војног ветерана, био је регрутован за војну службу. Кад га је проконзул питао како му је име, он је одговорио: „Зашто желите да знате како ми је име? Улажем приговор савести на војну службу: ја сам хришћанин... Не могу да служим; не могу да згрешим против своје савести.“ Проконзул га је упозорио да ће изгубити живот ако не послуша. „Нећу служити. Можете ми одрубити главу, али нећу служити силама овог света; ја ћу служити мом Богу“ (An Historian’s Approach to Religion, од Арнолда Тојнбија).

У савремено доба, лични студиј Библије навео је многе Јеховине сведоке широм света да се држе онога што им налаже њихова савест, и заузели су сличан став. У неким земљама многи су платили највећу цену, посебно у нацистичкој Немачкој, где су за време Другог светског рата били стрељани, обешени или им је била одрубљена глава. Али њихово светско јединство, засновано на хришћанској љубави, никада није било сломљено. Нико и никада у рату није погинуо од руке неког хришћанског Сведока за Јехову. Колико би само историја овог света била другачија када би сви који тврде да су хришћани такође живели по Христовом правилу љубави! (Римљанима 13:8-10; 1. Петрова 5:8, 9)

 [Оквир⁄Слике на странама 356, 357]

Шта верују Јеховини сведоци

Питање: Шта је душа?

Одговор: У Библији, душа (на хебрејском нефеш; на грчком психе) представља особу или животињу или живот који има особа или животиња.

„Бог рече: Нека земља пусти из себе живе животиње, по врстама њиховим, стоку, гмизавце и звери земаљске по врстама њиховим. Јехова, Бог, створи човека од праха земаљскога и дуну му у нос дах живота, и човек поста душа жива“ (Постање 1:24; 2:7).

Животиње и човек ЈЕСУ живе душе. Душа није нешто што живи засебно. Она може умрети и умире. „Гле, све су душе моје, како душа очина тако и душа синовља моја је; душа која згреши она ће умрети“ (Језекиљ 18:4).

Питање: Да ли је Бог Тројство?

Одговор: Јеховини сведоци верују да је Јехова неупоредиви Суверени Господ свемира. „Чуј Израелу! Јехова је, Бог наш, једини Јехова“ (Поновљени закони 6:4). Христ Исус је као Реч био духовно биће и дошао је на земљу поштујући вољу свог Оца. Он је подложан Јехови. „А кад му [Христу] све буде подложено, онда ће се и сам Син подложити Ономе који му је све подложио, да Бог буде све свакоме“ (1. Коринћанима 15:28; видите такође Матеј 24:36; Марко 12:29; Јован 1:1-3, 14-18; Колошанима 1:15-20).

Свети дух је Божја активна сила, то јест енергија у акцији, а не особа  (Дела апостолска 2:1-4, 17, 18).

Питање: Да ли Јеховини сведоци обожавају или поштују идоле?

Одговор: Јеховини сведоци не практикују никакав облик идолопоклонства, било да оно обухвата идоле, особе или организације.

„Знамо да идол није ништа на свету, и да нема Бога осим једнога. Јер иако има оних који се називају ’богови‘, било на небу било на земљи, као што има много ’богова‘ и много ’господа‘, за нас у ствари постоји један Бог, Отац, од кога је све, и ми за њега; и један Господ, Исус Христ, преко кога је све, и ми преко њега“ (1. Коринћанима 8:4-6; видите такође Псалам 135:15-18).

Питање: Да ли Јеховини сведоци држе мису или узимају причест?

Одговор: Јеховини сведоци не верују у транссупстанцијацију, римокатоличко учење. Они славе Господову вечеру на дан који одговара јеврејском 14. нисану (обично у марту или априлу) као годишњи меморијал Христове смрти. На том састанку они кроз скупштину проносе бесквасни хлеб и црно вино који симболизују Христово безгрешно тело и његову жртвену крв. Симболе узимају само они који имају наду да ће владати с Христом у његовом небеском Краљевству (Марко 14:22-26; Лука 22:29; 1. Коринћанима 11:23-26; Откривење 14:1-5). *

[Слике]

Јеховини сведоци се редовно састају у Дворанама Краљевства да би проучавали Библију

Дворане Краљевства: Ичихара, у Јапану (претходна страна), и Боитува, у Бразилу

[Фусноте]

[Табела на 361. страни]

Неке земље у којима Сведоци проповедају

Земља Активни сведоци

Аргентина 122 000

Аустралија 63 000

Бразил 488 000

Британија 132 000

Венецуела 83 000

Грчка 27 000

Замбија 104 000

Индија 20 000

Италија 232 000

Јапан 223 000

Јужна Африка 67 000

Канада 113 000

Колумбија 100 000

Куба 82 000

Либан 4 000

Мађарска 21 000

Мексико 518 000

Немачка 172 000

Нигерија 222 000

Пољска 127 000

Порторико 27 000

Португал 48 000

САД 1 040 000

Салвадор 27 000

Филипини 128 000

Финска 20 000

Француска 121 000

Шпанија 104 000

30 под забраном 24 000

Светске цифре за 1998: 87 644 скупштине 5 889 000 Сведока

[Слике на 346. страни]

На статуи мира УН стоји: „Прековаћемо наше мачеве у раонике“; „Исаијин зид“ наводи овај библијски цитат

[Слика на 351. страни]

Јеховини сведоци верују да је Христ својом жртвом откупио грехе човечанства

[Слике на 363. страни]

Конгресне дворане Јеховиних сведока: Дворана у Ист Пенинесу, у Енглеској

Конгресна дворана у Форт Лаудердејлу, на Флориди у САД, користи се за програме на енглеском, шпанском и француском

[Слике на 364. страни]

Светска централа Watch Tower Societyja, у Бруклину у Њујорку; (одозго слева) канцеларије, фабрике и стамбени комплекси (истакнуто)

[Слике на 365. страни]

Подружница Watch Towera (одозго слева) у Јужној Африци, Шпанији, и на Новом Зеланду