Пређи на садржај

Пређи на садржај

Потрага за непознатим путем магије и спиритизма

Потрага за непознатим путем магије и спиритизма

4. поглавље

Потрага за непознатим путем магије и спиритизма

1. Шта је Павле рекао Атињанима на Ареопагу? Зашто?

„ЉУДИ Атињани, видим да се у свему некако више бојите божанстава него други“ (Дела апостолска 17:22). То је хришћански апостол Павле рекао мноштву окупљеном на Ареопагу, то јест Марсовом брду, у древној Атини, у Грчкој. Павле је изнео ту примедбу зато што је пре тога видео да је „град пун идола“ (Дела апостолска 17:16). Шта је он то видео?

2. Шта је откривало да су се Атињани плашили божанстава?

2 Несумњиво је Павле у том космополитском граду видео разне грчке и римске богове, и било је очигледно да су ти људи били обузети обожавањем божанстава. Из страха да случајно не би пропустили да обожавају неко важно или моћно божанство које би се због тога увредило, Атињани су у своје обожавање укључили чак и ’непознатог Бога‘ (Дела апостолска 17:23). То је јасно откривало њихов страх од божанстава.

3. Да ли се само Атињани плаше божанстава?

3 Наравно, страх од божанстава, а посебно од непознатих, нису имали само Атињани из првог века. Већ хиљадама година, тај страх доминира скоро целим човечанством. У многим деловима света, скоро сваки аспект људског живота директно је или индиректно повезан с неким божанством или с духовима. Као што смо већ видели у претходном поглављу, митологије древних Египћана, Грка, Римљана, Кинеза и других биле су дубоко укорењене у идејама о боговима и духовима, који су играли важну улогу у личним и националним стварима. Током средњег века, приче о алхемичарима, врачарима и вештицама биле су раширене на целом подручју хришћанског света. А и данас је ситуација доста слична.

Обреди и празноверје данас

4. Који су неки популарни обичаји који су очигледно повезани с божанствима или духовима?

4 Било да су људи тога свесни или не, много тога што раде повезано је с празноверним обичајима или веровањима, а нешто од тога има везе с божанствима или духовима. На пример, да ли сте знали да слављење рођендана потиче из астрологије, која велику важност придаје тачном датуму рођења? А како је с рођенданском тортом? Изгледа да је она повезана с грчком богињом Артемидом, чији се рођендан славио с меденим колачима у облику месеца на којима су биле свеће. Или да ли сте знали да је ношење црнине на сахранама првобитно било лукавство којим се избегавала пажња злих духова, за које се говорило да вребају у тим приликама? Неки афрички црнци се боје у бело, а ожалошћени у другим земљама носе необичне боје како их духови не би препознали.

5. Које уобичајене облике празноверја ви познајете?

5 Осим ових популарних обичаја, људи посвуда имају своја локална празноверја и страхове. На Западу, разбијено огледало, црна мачка, пролазак испод мердевина и, зависно од тога где живите, уторак или петак 13, све се то сматра знацима који наговештавају нешто зло. На Истоку, Јапанци носе кимоно тако што леву страну омотају преко десне, јер је супротан начин резервисан за мртваце. Они на својим кућама не праве прозоре нити врата на североисточној страни, тако да демони, за које се каже да долазе из тог правца, не могу да нађу улаз. На Филипинима, људи пре сахране изувају мртвацима обућу и стављају је поред ногу, тако да „свети“ Петар може да их дочека. Старији саветују младе да се лепо понашају, показујући да је шара на Месецу „свети“ Михајло, који их посматра и записује њихова дела.

6. До које се мере људи данас упуштају у спиритизам?

6 Међутим, веровање у духове и божанства није ограничено на обичаје и празноверја која су на изглед безазлена. Како у примитивним тако и у савременим друштвима, људи прибегавају разним средствима да би контролисали или умирили страшне духове и да би придобили наклоност добрих духова. Логично је да можда најпре помислимо на људе из удаљених џунгли и планина који питају духовне медије, врачеве и шамане (свештенике магије) кад су болесни или кад су на неки други начин у великом шкрипцу. Али и људи у великим и малим градовима такође одлазе код астролога, врачара, гатара и пророка да питају за будућност или да добију помоћ у доношењу важних одлука. Неки, иако номинално припадају овој или оној религији, одушевљено раде те ствари. Многи други од спиритизма, црне магије и окултног праве своју религију.

7. Која питања треба да осмотримо?

7 Који је извор или које је порекло свих тих обичаја и свег тог празноверја? Да ли су то само различити начини приступа Богу? И што је најважније, како то утиче на оне који се тиме баве? Да бисмо пронашли одговоре на ова питања, морамо се осврнути на човекову прошлост и укратко погледати његове првобитне начине обожавања.

Посезање за непознатим

8. Која јединствена особина разликује људе од нижих створења?

8 Насупрот ономе што еволуционисти тврде, човек поседује једну духовну димензију по којој се разликује од нижих створења и по којој их надмашује. Он се рађа с нагоном да трага за непознатим. Одувек га муче питања као што су: који је смисао живота? шта се дешава после смрти? која веза постоји између човека и материјалног света, то јест свемира? Такође га вуче жеља да посегне за нечим вишим или моћнијим од себе како би донекле контролисао своју околину и свој живот (Псалам 8:4, 5; Проповедник 3:11; Дела апостолска 17:26-28).

9. Како један изучавалац описује „духовност“?

9 Ивар Лиснер то овако каже у својој књизи Man, God and Magic: „Можемо само да се дивимо истрајности с којом човек, кроз целу своју историју, настоји да досегне оно што је изван њега. Он своју енергију никада није усмеравао искључиво на животне потрепштине. Он одувек трага, пипајући тражи пут, тежи за оним што је недостижно. Овај чудни и урођени нагон у људском бићу јесте његова духовност.“

10. Шта показује да човек има природни нагон да допре до Бога?

10 Наравно, они који не верују у Бога не гледају на ствари баш тако. Они ту људску склоност у глобалу приписују човековим потребама, психолошким или неким другим, као што смо то видели у 2. поглављу. Међутим, зар обично не видимо да већина људи, кад се суочи с опасношћу или неком очајном ситуацијом, најпре реагује тако што призива у помоћ Бога или неку вишу силу? То је и данас тако баш као што је било и у прошлим временима. Зато Лиснер надаље каже: „Свако ко је истраживао најстарије примитивне народе једноставно је приморан да схвати да сви они имају неку замисао о Богу, да су живо свесни неког врховног бића.“

11. Који је резултат човековог настојања да посегне за непознатим? (Упоредите с Римљанима 1:19-23.)

11 Сасвим је друго како су ти народи настојали да задовоље ту урођену жељу да посегну за непознатим. Номадски ловци и пастири дрхтали су пред снагом дивљих звери. Ратари су посебно реаговали на промене времена и годишњих доба. Становници џунгли сасвим су другачије реаговали од људи који су живели у пустињама или на планинама. Суочени с овим различитим страховима и потребама, људи су развили запањујућу разноликост религиозних обичаја помоћу којих су се надали да ће умолити добре и умирити зле богове.

12. Која се заједничка обележја могу видети у религиозним обичајима људи у свим крајевима света?

12 Међутим, упркос великој разноликости, постоје извесна заједничка обележја која се могу запазити у тим религиозним обичајима. Међу њима су поштовање према светим духовима и натприродним силама и страх од њих, коришћење магије, прорицање будућности помоћу знакова и знамења, астрологија и разни облици гатања. Док истражујемо та обележја, видећемо да су она играла важну улогу у обликовању религиозног размишљања људи широм света кроз целу историју, па чак и данашњих људи.

Свети духови и натприродне силе

13. Шта је у прошлости збуњивало људе?

13 Изгледа да је живот људи у давна времена био препун мистерија. Били су окружени необјашњивим и загонетним догађајима. На пример, нису могли да разумеју зашто се савршено крепка особа изненада разболи, или зашто небо не даје кишу у уобичајено доба године, или зашто јалово, на изглед беживотно дрво озелени и изгледа пуно живота у одређено доба године. Чак су им и сопствена сенка, лупање срца и дах били мистерије.

14, 15. Чему је човек највероватније приписивао оно што није могао објаснити, пошто није имао довољно разумевања и вођства? (Упоредите с 1. Самуиловом 28:3-7.)

14 С обзиром на човекову урођену склоност ка духовности, било је сасвим нормално да те тајанствене ствари и догађаје припише некој натприродној сили. Међутим, пошто није имао исправно вођство и разумевање, његов свет је ускоро био препун душа, духова, утвара и демона. На пример, Алгонкин Индијанци из Северне Америке називају душу особе отачук, што значи „његова сенка“, а Малајци из југоисточне Азије верују да кад човек умре, његова душа излази кроз ноздрве. Данас је веровање у духове и душе покојника — и покушаји да се на неки начин комуницира с њима — скоро универзално.

15 На исти начин, изгледало је да су и друге ствари у природном окружењу — сунце, месец, звезде, океани, реке, планине — живе и да директно утичу на људске активности. Пошто се чинило да те ствари настањују неки свој властити свет, оне су биле персонификоване као духови и божанства, од којих су нека била добра и корисна а друга зла и штетна. Обожавање стварства заузело је истакнуто место у готово свим религијама.

16. Како се манифестовало обожавање духова, божанстава и светих предмета?

16 Оваква веровања можемо наћи у религијама практично сваке древне цивилизације. Вавилонци и Египћани су обожавали своје богове сунца, месеца и сазвежђа. Међу њиховим предметима обожавања биле су и животиње и дивље звери. Хиндуси су познати по свом пантеону богова, којих има на милионе. Кинези су одувек имали своје свете планине и богове река, и своју оданост као потомци изражавају обожавањем предака. Древни Друиди с Британских острва веровали су да је храстово дрво свето, и посебно су обожавали имелу која расте на храсту. Касније су Грци и Римљани додали нешто своје; а веровање у духове, божанства, душе, демоне и свакојаке свете предмете чврсто се укоренило.

17. Како је и данас очигледно обожавање стварства?

17 Премда неки људи данас могу сматрати да су сва та веровања чисто празноверје, те идеје још увек се могу наћи у религиозним обичајима многих народа широм света. Неки још верују да су извесне планине, реке, чудно обликоване стене, старо дрвеће и бројне друге ствари свете, и обожавају их као предмете оданости. Они на тим местима граде олтаре, светилишта и храмове. На пример, за Хиндусе је река Ганг света, и њихова највећа жеља јесте да се окупају у њој за живота и да се након смрти њихов прах поспе по њој. За будисте је посебан доживљај да обожавају у храму у Буд Гаји, у Индији, где је Буда наводно био просветљен под боди дрветом. Католици иду на коленима у Базилику Наше Госпе од Гваделупа у Мексику или се купају у „светој“ води у светишту у Лурду, у Француској, трагајући за чудесним излечењем. Данас је још увек веома очигледно обожавање стварства уместо Створитеља (Римљанима 1:25).

Успон магије

18. До чега је довело веровање у духове и божанства?

18 Кад се веровање да је неживи свет препун духова, добрих и лоших, једном укоренило, то је лако довело до следећег корака — покушаја да се комуницира с добрим духовима ради вођства и благослова, и да се умире зли духови. Резултат је било практиковање магије, које је цветало у практично сваком народу у прошлости, а цвета и данас (Постање 41:8; Излазак 7:11, 12; Поновљени закони 18:9-11, 14; Исаија 47:12-15; Дела апостолска 8:5, 9-13; 13:6-11; 19:18, 19).

19. (а) Шта је магија? (б) Зашто магија многима делује веродостојно?

19 У најужем смислу, магија је покушај да се природне или натприродне силе контролишу или да се натерају да врше човекову вољу. Пошто нису знали стварни узрок многих свакодневних догађаја, људи из раних друштава веровали су да се понављањем извесних магичних речи то јест бајањем, или извођењем неког ритуала, могу постићи извесни жељени ефекти. Оно што је овој врсти магије пружило веродостојност било је то што су неки од тих ритуала стварно деловали. На пример, прича се да су врачеви — у суштини мађионичари или врачари — с Ментавејских острва западно од Суматре били изненађујуће успешни у лечењу људи који су боловали од дијареје. Њихова магична формула се састојала у томе да болесници легну потрбушке близу ивице неке литице и да с времена на време лижу земљу. Због чега је то деловало? Земљиште на тим литицама је имало у себи каолин, белу глину која се обично користи у неким данашњим лековима за дијареју.

20. Како је магија почела да доминира животима људи?

20 Неколико успеха такве врсте брзо је покрило све неуспехе и донело добру репутацију тим лекарима. Ускоро су постали чланови друштва оних којих су се људи плашили и које су веома поштовали — свештеника, поглавица, шамана, врачева, чаробњака, спиритистичких медија. Људи су ишли код њих са својим проблемима, на пример ради излечења и превенција болести, проналажења изгубљених ствари, препознавања лопова, заштите од злих утицаја и ради освете. На крају је настао огроман скуп празноверних обичаја и ритуала који су обухватали те ствари као и друге догађаје у животу, као што су рођење, пунолетство, веридба, брак, смрт и сахрана. Моћ и мистерија магије ускоро су доминирали свим аспектима људског живота.

Плес за дозивање кише и бацање чини

21, 22. Шта се подразумева под „имитативном магијом“? Илуструјте.

21 Упркос огромној разноликости магијских обичаја разних народа, основне идеје које стоје иза њих чудновато су сличне. Пре свега, постоји идеја да слично даје слично, да се жељени ефекат може постићи опонашањем истог. То се понекад назива имитативна магија. На пример, кад би суша припретила њиховим усевима, Омаха Индијанци из Северне Америке плесали би око посуде с водом. Затим би један од њих попио мало те воде и испљунуо је у ваздух, опонашајући кишицу или пљусак. Или би се неко ваљао по земљи попут рањеног медведа како би засигурао да ће имати успеха у лову на медведе.

22 Други народи су имали компликованије ритуале, који су укључивали и певање молитви и приносе. Кинези праве великог папирног или дрвеног змаја, свог бога кише, и проносе га уоколо, или узимају идола свог божанства из храма и стављају га на сунце како би осетио врућину и можда послао кишу. Ритуал Нгони народа из источне Африке обухвата сипање пива у један врч укопан у земљу у храму кише и затим молитву: „Господару Чаута, отврднуо си своје срце према нама, шта хоћеш да урадимо? Помрећемо. Дај својој деци кишу, ту је пиво које смо ти дали.“ Затим би попили преостало пиво. Након тога би уследила песма, плес и махање гранама умоченим у воду.

23. Како је настало чарање и бацање чини? (Упоредите с Левитском 19:31; 20:6, 27; Поновљени закони 18:10-13.)

23 Још једна замисао која стоји иза магијских обичаја јесте да предмети који су припадали некој особи и даље утичу на ту особу, чак и кад се одвоје од ње. То је довело до обичаја бацања чини на неку особу, преко нечега што јој је раније припадало. Чак и у Европи и Енглеској у XVI и XVII веку, људи су још увек веровали у вештице и чаробњаке који су оваквом моћи могли нанети људима зло. У ове технике су спадале и такве ствари као што су прављење воштаног лика неке особе и забадање игала у тај лик, исписивање њеног имена на парчету папира и спаљивање, закопавање дела њене одеће, или друге ствари које су се радиле с њеном косом, одсеченим ноктима, знојем, или чак изметом. Колико су били раширени ови и други обичаји може се видети из чињенице да је Парламент у Енглеској 1542, 1563. и 1604. донео закон по коме је чарање било кажњиво смрћу. У овом или оном облику, овим видом магије бавили су се људи у скоро сваком народу кроз целу историју.

Будућност у знацима и предсказањима

24. (а) Шта је прорицање? (б) Како су се Вавилонци бавили прорицањем?

24 Магија се често примењује да би се откриле скривене информације или да би се завирило у будућност помоћу знакова и предсказања. То је познато као прорицање, а Вавилонци су били познати по томе. Према књизи Magic, Supernaturalism, and Religion, „они су били мајстори у вештинама предвиђања, предсказујући будућност помоћу јетре и црева закланих животиња, из ватре и дима, и из сјаја драгог камења; прорицали су догађаје из жуборења извора и из облика биљака... Атмосферске појаве, киша, облаци, ветар и муње тумачени су као злослутни знаци; крцкање намештаја и дрвених плоча предсказивало је будуће догађаје... Муве и други инсекти, као и пси, били су носиоци окултних порука“.

25. Како су Језекиљ и Данило указали на обичаје гатања у древном Вавилону?

25 Библијска књига Језекиља извештава да је у једној војној акцији, ’краљ Вавилонски стајао на распутници, где почињу два пута, да упита знамења. Он тресе стреле, пита терафиме, посматра јетру‘ (Језекиљ 21:26). Призивачи духова, чаробњаци и маги такође су били саставни део вавилонског двора (Данило 2:1-3, 27, 28).

26. Који је начин гатања био нарочито популаран међу Грцима?

26 Људи из других народа, како Оријенталних тако и западњачких, такође су се аматерски бавили многим облицима гатања. Грци су се консултовали са својим пророчиштима у вези с великим политичким догађајима као и у вези са световним приватним стварима као што су брак, путовање и деца. Најчувеније је било пророчиште Делфи. Одговори, за које се мислило да долазе од бога Апола, давани су преко свештенице, то јест Питије, неразумљивим звуцима а тумачили су их свештеници који су стварали двосмислене изјаве. Један класичан пример је одговор дат Крезусу, краљу Лидије, који је гласио: „Ако Крезус пређе Халис, уништиће моћно царство.“ Показало се да је то моћно царство које је било уништено управо његово царство. Крезус је био поражен од Кира Персијанца кад је прешао Халис да би напао Кападокију.

27. До које су се мере Римљани ангажовали у прорицању?

27 На Западу је вештина прорицања достигла врхунац код Римљана, који су били преокупирани предсказањима и предзнацима у скоро свему што су радили. Људи из свих друштвених слојева веровали су у астрологију, чарање, талисмане, гатање и у многе друге облике прорицања. Према једном ауторитету на пољу римске историје, Едварду Гибону, „народ је различите облике обожавања, који су преовладавали у римском свету, сматрао једнако исправнима“. Чувени државник и говорник Цицерон био је стручњак за тражење предсказања у лету птица. Римски историчар Петроније приметио је да у неким римским градовима, судећи по мноштву религија и култова сигурно има више богова него људи.

28. Како су се у древна времена Кинези бавили прорицањем?

28 У Кини је ископано више од 100 000 делова костију и шкољки за прорицање које датирају из другог миленијума пре н. е. (династија Шанг). Њих су користили Шанг свештеници у тражењу божанског вођства за све, од тога какво ће време бити па до кретања трупа. Свештеници су древним писмом по тим костима исписивали питања. Затим су грејали кости, испитивали пукотине које су се појавиле и записивали одговоре на тим истим костима. Неки изучаваоци верују да се из тог древног текста развило кинеско писмо.

29. Које је начело прорицања изложено у I Ching-у?

29 Најпознатија древна кинеска студија о врачању јесте I Ching (Канон промена; изговара се Ји-јинг), за коју се каже да су је написала прва два Чу цара, Вен Ванг и Чу Кунг, у XII веку пре н. е. Она садржи детаљна објашњења о међусобном деловању две супротне силе, јин и јанг (тамно-светло, негативно-позитивно, женско-мушко, месец-сунце, земља-небо и тако даље), за које многи Кинези још увек верују да су принципи који контролишу све ствари у животу. Тај канон пружа слику да се све стално мења и да ништа није трајно. Да би успео у било ком подухвату, човек мора бити свестан свих промена у том тренутку и поступати у складу с тим променама. Тако људи постављају питања и бацају коцку, а затим се обраћају I Ching-у за одговоре. Кроз векове, I Ching је био темељ за све врсте гатања, геомантије и других облика прорицања у Кини.

Од астрономије до астрологије

30. Опишите развој астрономије у раној фази.

30 Прецизан поредак сунца, месеца, звезда и планета већ дуго је повод дивљења за људе на земљи. У Месопотамији су откривени каталози са звездама који датирају из 1800. пре н. е. На темељу тих информација, Вавилонци су могли да предвиде многе астрономске догађаје, као што су помрачења месеца, излазак и залазак сазвежђа и извесна кретања планета. Египћани, Асирци, Кинези, Индијци, Грци, Римљани и други древни народи на сличан су начин посматрали небо и водили детаљну евиденцију о астрономским догађајима. Из тих евиденција они су правили календаре и уређивали своје годишње активности.

31. Како је из астрономије настала астрологија?

31 Из астрономских посматрања могло се запазити да извесни догађаји на земљи изгледа падају у исто време кад и извесни догађаји на небу. На пример, промена годишњих доба тесно је пратила кретање сунца, осека и плима су пратиле месечеве фазе, годишње плављење Нила увек је било пропраћено појављивањем Сиријуса, најсветлије звезде. Логичан закључак је био да су небеска тела играла значајну улогу у изазивању тих и других догађаја на земљи. У ствари, Египћани су Сиријус звали доводилац Нила. Замисао да звезде утичу на догађаје на земљи брзо је довела до идеје да се људи могу ослонити на небеска тела у прорицању будућности. Тако је из астрономије настала астрологија. Ускоро су краљеви и цареви имали службене астрологе на својим дворовима, како би се консултовали са звездама у вези с важним националним догађајима. Али и обичан народ је гледао у звезде у вези са својом личном срећом.

32. На које су се начине Вавилонци бавили астрологијом?

32 И опет се на сцени појављују Вавилонци. Они су сматрали да су звезде небески станови богова, баш као што су храмови њихови земаљски станови. То је дало повода концепту груписања звезда у сазвежђа као и веровању да поремећаји на небесима, као што су помрачења или појављивање извесних светлијих звезда или комета, наговештавају тугу и рат на земљи. Међу артефактима ископаним у Месопотамији налазе се и стотине извештаја које су астролози упутили краљевима. На пример, неки од тих извештаја говорили су да је непосредно помрачење месеца знак да ће извесни непријатељ претрпети пораз или да ће појављивање одређене планете у неком сазвежђу призвати на земљу „велики гнев“.

33. Шта је Исаија рекао о Вавилонцима који су ’гледали звезде‘?

33 До које су се мере Вавилонци ослањали на овај облик прорицања може се такође видети из подругљивих речи које им је упутио пророк Исаија кад је прорицао уништење Вавилона: „Остани ти, дакле, код врачања свога и код многих чини својих, којима си од младости своје труд свој посветила... Нек устају сад и нек те спасу ти који небо знају и звезде гледају; који по новом месецу проричу све што има да те снађе!“ (Исаија 47:12, 13).

34. Ко су били „маги“ који су дошли код малог Исуса?

34 Из Вавилона је астрологија била пренесена у Египат, Асирију, Персију, Грчку, Рим и Арабију. На Истоку, Хиндуси и Кинези такође су имали компликоване системе астрологије. „Маги“ за које је јеванђелиста Матеј рекао да су дошли код малог Исуса били су „астролози из источних крајева“ (Матеј 2:1, 2). Неки изучаваоци верују да су ови астролози можда били припадници халдејске или медо-персијске школе астрологије из Партије, која је била провинција Персије и која је касније постала независно Парћанско царство.

35. Шта се у астрологији развијало од времена Грка?

35 Међутим, управо су Грци били ти који су развили облик астрологије који се данас практикује. У другом веку н. е., Клаудије Птолемеј, грчки астроном из Александрије, у Египту, сакупио је све постојеће астролошке информације у четири књиге, назване Тетрабиблос, које све до данас служе као основни текст за астрологију. Из тога је настало оно што се обично зове натална астрологија, то јест, један систем за предвиђање човекове будућности на темељу проучавања његове карте рођења, то јест хороскопа — карте која показује положај сунца, месеца и разних планета у сазвежђима, онако како се виде из родног места те особе у тренутку њеног рођења.

36. Који докази постоје да се астрологија веома поштовала?

36 До XIV и XV века, астрологија је била навелико прихваћена на Западу. На универзитетима се учила као једна дисциплина, што је захтевало практично познавање језика и математике. Астрологе су сматрали научницима. Шекспирови текстови су пуни алузија на астролошке утицаје на људски живот. Сваки краљевски двор и многи племићи имали су приватне астрологе с којима су се могли одмах консултовати. Тешко да су предузимали било који пројекат — било да се радило о рату, градњи, послу или путовању — а да се најпре нису консултовали са звездама. Астрологија се веома поштовала.

37. Како је напредак науке утицао на астрологију?

37 Премда је рад астронома као што су Коперник и Галилео, заједно с напретком научног испитивања, у великој мери дискредитовао астрологију као признату науку, она је опстала све до дан-данас. (Видите оквир на 85. страни.) За вође држава као и за обичног човека, било из технички напредних нација или из удаљених села у земљама у развоју, ова мистериозна вештина, коју су увели Вавилонци, разрадили Грци и надаље проширили Арапи, и данас још увек има велики утицај.

Судбина записана на лицу и на длану

38. Шта је довело до даљњих облика прорицања помоћу људског длана и лица?

38 Ако гледање на небо ради знакова и предсказања у вези с будућношћу изгледа неопипљиво, постоје други непосреднији и лако доступни начини који стоје на располагању онима који се аматерски баве вештином врачања. Зохар то јест Сефер ха-зохар (хебрејски, Књига сјаја), један текст из XIII века о јеврејском мистицизму, рекао је: „На небеском своду који окружује свемир, видимо многе ликове које формирају звезде и планете. Они откривају скривене ствари и дубоке мистерије. Слично томе, на нашој кожи која окружује људско биће постоје облици и црте које су звезде нашег тела.“ Ова филозофија је довела до даљњих начина прорицања, то јест предсказивања будућности, испитивањем лица и длана ради пророчанских знакова. И на Истоку и на Западу, такви обичаји су и даље раширени. Али јасно је да они вуку корене из астрологије и магије.

39. Шта је физиогномика, и како се примењује?

39 Физиогномика је прорицање будућности испитивањем црта лица, као што је облик очију, носа, зуба̂ и ушију. У Страсбуру је 1513. године неки Џон од Индагине објавио једну књигу на ту тему, у којој је дао живописне скице лица с разним облицима очију, носа, ушију и тако даље, заједно са својим тумачењима. Занимљиво је да је он цитирао речи Исуса Христа из Матеја 6:22: „ако ти је око једноставно, цело ће твоје тело бити светло“, као темељ за изјаву да велике, светле и округле очи означавају верност и добро здравље, док су упале и мале очи знак зависти, злобе и сумњичавости. Међутим, у једној сличној књизи, Compendium of Physiognomy, објављеној 1533, писац Бартоломео Кокле је тврдио да велике и округле очи означавају превртљиву и лењу особу.

40. (а) Шта је хиромантија? (б) Како су се људи обраћали Библији да би подупрли хиромантију?

40 Према гатарима, осим главе и дланови одражавају силе одозго више него било који други део тела. Зато је читање линија длана да би се утврдио нечији карактер и судбина још један популаран облик прорицања — хиромантија, на коју се обично указује као на гатање из длана. Хиромантичари са Средњег Истока истраживали су Библију да би пронашли потврду за своју вештину. Износили су стихове попут: ’Свакоме човеку на руку он печат меће, да се познају сва дела његова‘, и: „Дуг је живот у десници њеној, богатство и слава у левици њеној“ (Јов 37:7King James; Пословице 3:16). Гледала су се и испупчења, то јест јастучићи, на длану зато што се мислило да она представљају планете и да стога откривају нешто у вези с том особом и њеном будућношћу.

41. Како се људи на Оријенту баве прорицањем?

41 Гатање путем проучавања обележја лица и длана изузетно је популарно на Оријенту. Осим професионалних читача и саветника који нуде своје услуге, аматера и самоуких има на претек, зато што су веома доступне многе књиге и публикације свих профила. Људи се често аматерски баве читањем из длана ради забаве, али многи озбиљно гледају на те ствари. Међутим, у глобалу, људи су ретко задовољни применом само једног облика прорицања. Кад су суочени с озбиљним проблемима или важним одлукама, они одлазе у свој храм, било да је то будистички, таоистички, шинтоистички или неки други, да би питали богове, затим иду код астролога да питају звезде, онда до гатара да им читају из длана и гледају им лице, и после свега тога, долазе кући и питају своје покојне претке. Надају се да ће однекуд добити одговор који им се свиђа.

Само безазлена забава?

42. До чега је људе довела њихова нормална жеља да сазнају будућност?

42 Нормално је да свако жели да зна шта ће донети будућност. Жеља да се засигура срећа и избегне оно што може бити штетно такође је универзална. Зато су људи одвајкада тражили вођство од духова и божанстава. Чинећи то, они су се уплели у спиритизам, магију, астрологију и у друге празноверне обичаје. Људи су у прошлости носили амајлије и талисмане како би се заштитили, и обраћали су се врачевима и шаманима ради лека. Људи данас и даље носе медаљоне са „светим“ Кристофером или амајлије „среће“, и имају своје сеансе, алфабетске таблице, кристалне кугле, хороскопе и тарот карте. Што се тиче спиритизма и празноверја, човечанство се изгледа није много променило.

43. (а) Шта многи мисле о спиритизму, магији и прорицању? (б) На која питања у вези с празноверним обичајима треба одговорити?

43 Наравно, многи људи су свесни да то није ништа друго до празноверје и да за то не постоји стваран темељ. И можда додају да они то раде чисто из забаве. Други чак тврде да су магија и прорицање у ствари корисни зато што пружају психолошку сигурност људима који би иначе били превише застрашени препрекама на које наилазе у животу. Али да ли је то све само безазлена забава или психолошка подршка? Који је прави извор спиритистичких и магијских обичаја које смо осмотрили у овом поглављу као и многих других које нисмо поменули?

44. Шта је у основи темељ свих тих обичаја?

44 Док смо истраживали разне аспекте спиритизма, магије и врачања, приметили смо да су они тесно повезани с веровањем у покојне душе и у постојање духова, добрих и злих. Значи, гледано у основи, веровање у духове, магију и прорицање заснива се на једном облику политеизма који је укорењен у доктрини о бесмртности људске душе. Да ли је то чврст темељ на коме човек може да гради своју религију? Да ли би обожавање засновано на таквом темељу сматрао прихватљивим?

45. С којим су се питањем у вези с храном која се приносила идолима суочили хришћани из првог века?

45 Хришћани из првог века суочавали су се с тим истим питањима. Око њих су били Грци и Римљани, с мноштвом својих богова и божанстава као и са својим празноверним ритуалима. Један од обичаја био је да приносе храну идолима а затим да једу од те хране. Да ли је требало да неко ко воли правог Бога и ко је заинтересован да му угоди учествује у таквим ритуалима? Запази како је апостол Павле одговорио на ово питање.

46. Шта су Павле и рани хришћани веровали у вези с Богом?

46 „А што се тиче једења хране принесене идолима, знамо да идол није ништа на свету, и да нема Бога осим једнога. Јер иако има оних који се називају ’богови‘, било на небу било на земљи, као што има много ’богова‘ и много ’господа‘, за нас у ствари постоји један Бог, Отац, од кога је све, и ми за њега“ (1. Коринћанима 8:4-6). За Павла и хришћане из првог века, права религија није била обожавање многих богова, нити политеизам, већ је то била оданост само ’једном Богу Оцу‘, чије име Библија открива кад каже: „Нек знају да си ти сам, коме је име Јехова, Свевишњи над целом земљом“ (Псалам 83:19).

47. Како је Павле открио прави идентитет ’богова и господа на небу и на земљи‘?

47 Међутим, треба да запазимо да иако је апостол Павле рекао да „идол није ништа“, он није рекао да ’богови‘ и ’господи‘ којима су се људи обраћали са својом магијом, прорицањем и жртвама нису постојали. У чему је онда ствар? Павле је то разјаснио касније у том истом писму кад је написао: „Него кажем да оно што нације жртвују, жртвују демонима, а не Богу; а ја не желим да ви имате удела с демонима“ (1. Коринћанима 10:20). Да, преко својих богова и господа, народи су у ствари обожавали демоне — анђеоска, то јест духовна створења која су се побунила против правог Бога и удружила снаге са својим вођом, Сатаном Ђаволом (2. Петрова 2:4; Јуда 6; Откривење 12:7-9).

48. Која опасност од окултног постоји и данас, и како се то може избећи?

48 Људи често сажаљевају такозване примитивне народе који су били заробљени својим празноверјем и страховима. Кажу да су им крвне жртве и дивљачки ритуали одвратни. И имају право. Па ипак, и дан-данас чујемо за вуду, сатанистичке култове, па чак и за људске жртве. Премда су то можда екстремни случајеви, они ипак показују да је интерес за окултно и даље веома жив. То може почети са ’безазленом забавом‘ и радозналошћу, али последице су често трагедија и смрт. Како је само мудро следити библијско упозорење: „Будите трезвени, будно пазите. Ваш противник, Ђаво, иде унаоколо као ричући лав, тражећи кога да прождере“ (1. Петрова 5:8; Исаија 8:19, 20).

49. Шта ће бити тема истраживања у следећим поглављима ове књиге?

49 Пошто смо осмотрили како је настала религија, затим разноликост древних митологија и разне облике спиритизма, магије и празноверја, сада ћемо обратити пажњу формалнијим великим светским религијама — хиндуизму, будизму, таоизму, конфуцијанизму, шинтоизму, јудаизму, црквама хришћанског света, и исламу. Како су те религије настале? Шта научавају? Како утичу на своје вернике? Ова и друга питања биће осмотрена у наредним поглављима.

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 76. страни]

Изгледало је као да нека магија делује

[Оквир на 85. страни]

Да ли је астрологија научно тачна?

Астрологија тврди да сунце, месец, звезде и планете могу да утичу на ствари на земљи и да конфигурација тих небеских тела у тренутку човековог рођења игра улогу у његовом животу. Међутим, научна открића представљају огромне препреке:

▪ Рад астронома као што су Коперник, Галилео и Кеплер јасно је показао да Земља није центар свемира. Данас је такође познато да звезде које изгледа да припадају једном сазвежђу често у ствари и нису у истој групи. Неке од њих су можда далеко у свемиру, док су друге релативно близу. Зато су зодијачке карактеристике разних сазвежђа чисто имагинарне.

▪ Први астролози нису знали за планете Уран, Нептун и Плутон зато што оне нису биле откривене све до изума телескопа. Како су онда оне „утицале“ на астролошке карте нацртане вековима раније? Надаље, зашто би „утицај“ једне планете био „добар“ а друге „лош“, кад наука данас зна да су све оне у основи масе беживотних стена или гасова, које се ковитлају у свемиру?

▪ Наука о генетици нам каже да се темељ за наше црте личности не формира приликом рођења већ приликом зачећа, кад се један од милиона сперматозоида оца спаја с једном једином јајном ћелијом мајке. Ипак, астрологија одређује хороскоп особе на основу дана њеног рођења. Та разлика од око девет месеци, према астролошким појмовима, треба да особи пружи потпуно другачији профил личности.

▪ Временски прорачун о кретању Сунца међу сазвежђима, са становишта посматрача са Земље, данас је у заостатку од око једног месеца у односу на пре 2 000 година кад су биле нацртане астролошке карте и табеле. Значи, по астрологији би особа која се роди крајем јуна или почетком јула била рак (веома осетљива, ћудљива, резервисана). Међутим, Сунце се у том периоду у ствари налази у сазвежђу Гемини, што би требало да ту особу учини комуникативном, духовитом, причљивом.

Јасно је да астрологија нема рационалну нити научну потпору.

[Слике на 71. страни]

Разбијена огледала, црне мачке и неки бројеви представљају темељ празноверја. Прочитани кинески знак за „четири“ звучи као реч „смрт“ на кинеском и јапанском

[Слике на 74. страни]

Лево: базилика Наше Госпе од Гваделупа, у Мексику, где се католици моле за чудесно излечење.

Десно: Стоунхенџ у Енглеској, где су древни Друиди наводно обожавали сунце

[Слика на 80. страни]

Неки људи траже савет од шамана и врачева

[Слике на 81. страни]

Други имају своје сеансе, алфабетске таблице, кристалне кугле, тарот карте и гатаре

[Слике на 82. страни]

Прорицање на Оријенту, уз коришћење натписа на оклопу корњаче и симбола јин-јанг, има дугу историју

[Слике на 87. страни]

Многи људи прате хороскопе, верујући да положај сунца, месеца, планета и звезда у тренутку рођења утиче на њихов живот

[Слике на 90. страни]

Истресајући штапиће среће из посуде, верник добија поруку и тумачење