2. поглавље

Религија — како је настала?

1, 2. Шта се може приметити с обзиром на старост и разноликост религије?

ИСТОРИЈА религије стара је колико и историја самог човека. То нам кажу археолози и антрополози. Чак и у крајње „примитивним“, то јест неразвијеним цивилизацијама, могу се пронаћи докази о неком облику обожавања. У ствари, The New Encyclopædia Britannica каже да „колико су изучаваоци успели да открију, никада и нигде није постојао неки народ који у неком смислу није био религиозан“.

² Осим, што је стара, религија је и доста разнолика. Ловци на људске главе у џунглама Борнеа, Ескими на залеђеном Арктику, номади у Сахари, становници великих светских метропола — сваки народ и свака нација на овој планети има свог бога или своја божанства и свој начин обожавања. Разноврсност религија је стварно запањујућа.

3. Која питања у вези са светским религијама треба осмотрити?

³ Логично је да нам се намећу нека питања. Одакле потичу све те религије? Пошто између њих има изразитих разлика као и сличности, да ли су оне настале независно, или су се можда развиле из једног извора? У ствари, можемо се питати: зашто је религија уопште и настала? и како је настала? Одговори на ова питања од животног су значаја за све оне који су заинтересовани да пронађу истину о религији и религиозним веровањима.

 Питање порекла

4. Шта знамо о оснивачима многих религија?

⁴ Кад се ради о питању порекла, људи из различитих религија размишљају о именима као што су Мухамед, Буда, Конфуције и Исус. У скоро свакој религији можемо пронаћи једну централну личност којој се приписује заслуга за оснивање ’праве вере‘. Неки од њих су били иконоборачки реформатори. Други су били моралистички филозофи. Неки су пак били пожртвовани народни хероји. Многи од њих су иза себе оставили записе или изреке који су формирали темељ за неку нову религију. С временом је оно што су рекли и урадили било разрађено, улепшано и добило је неки мистични призвук. Неки од тих вођа су чак били проглашени за богове.

5, 6. Како су настале многе религије?

⁵ Иако се ти појединци сматрају оснивачима великих религија за које знамо, мора се запазити да они у ствари нису покренули саму религију. У већини случајева, њихова учења су изникла из већ постојећих религиозних идеја, иако је већина тих оснивача тврдила да су их добили божанским надахнућем. Или су изменили и модификовали постојеће религиозне системе који су на један или други начин постали мањкави.

⁶ На пример, колико нам то историја може тачно пренети, Буда је био принц који је био запањен патњом и јадним стањем које је видео око себе у друштву којим је доминирао хиндуизам. Будизам је био резултат његове потраге за решењем мучних животних проблема. Слично томе, Мухамеда је страшно мучило идолопоклонство и неморал које је видео у религиозним обичајима око себе. Касније, тврдио је да је добио посебна откривења од Бога, која су формирала Куран и постала темељ једног новог религиозног покрета,  ислама. Протестантизам је поникао из католицизма као последица реформације која је започела почетком XVI века, када је Мартин Лутер протестовао зато што је католичка црква тада продавала опроштаје од греха.

7. На које питање о религији још треба одговорити?

⁷ Дакле, што се тиче религија које данас постоје, има сасвим довољно информација о њиховом пореклу и развоју, њиховим оснивачима, светим списима и тако даље. Али шта је с религијама које су постојале пре њих? И шта је с онима још пре тих? Ако се вратимо довољно далеко у прошлост, пре или касније суочићемо се с питањем: како је религија настала? Да бисмо пронашли одговор на ово питање, јасно је да морамо гледати иза граница појединачних религија.

 Многе теорије

8. Какав су став људи вековима имали према религији?

⁸ Проучавање порекла и развоја религије је релативно ново поље. Људи су вековима мање-више прихватали религиозну традицију у којој су се родили и у којој су били одгајани. Већина њих је била задовољна објашњењима која су им пренели њихови праочеви, сматрајући да њихова религија поседује истину. Ретко је постојао икакав разлог да се било шта доводи у питање, нити је било потребе да се истражи како је, када и зашто све то почело. У ствари, због ограничених могућности путовања и комуникације, вековима је мало људи уопште и знало да постоје и други религиозни системи.

9. Који су покушаји предузимани од XIX века да се открије како је и зашто настала религија?

⁹ Међутим, током XIX века, слика је почела да се мења. Теорија о еволуцији је брзо кружила интелектуалним круговима. То, заједно с појавом научног испитивања, навело је многе да доводе у питање утврђене системе, укључујући и религију. Увидевши да тражење одговора унутар постојеће религије има своје границе, неки изучаваоци су се окренули остацима раних цивилизација или удаљеним деловима света где су људи још увек живели у примитивним заједницама. Покушавали су да у тим оквирима примене методе психологије, социологије, антропологије и друге, надајући се да ће открити неки кључ што се тиче тога како је и зашто религија настала.

10. Који је био исход истраживања порекла религије?

¹⁰ Какав је био исход? Изненада су се на сцени појавиле многе теорије — чини се, колико истраживача толико и теорија — с тим да је сваки истраживач противречио оном другом и настојао да га надмаши у  одважности и оригиналности. Неки од тих истраживача дошли су до значајних закључака; рад других је једноставно заборављен. За нас је и поучно и просветљујуће да кратко осмотримо резултате тог истраживања. То ће нам помоћи да боље схватимо религиозне ставове људи које срећемо.

11. Објасните теорију анимизма.

¹¹ Једну теорију, која се обично назива анимизам, предложио је енглески антрополог Едвард Тејлор (1832-1917). Он је сугерисао да су искуства као што су снови, визије, халуцинације и беживотност мртвих тела навела примитивне народе да закључе да у телу живи једна душа (латински, анима). Према овој теорији, пошто су често сањали своје вољене покојнике, претпостављали су да душа живи и после смрти, да напушта тело и живи у дрвећу, стенама, рекама и другде. На крају су мртваце и предмете за које се говорило да у њима живе душе почели да обожавају као богове. И тако је, по Тејлору, рођена религија.

12. Објасните теорију аниматизма.

¹² Један други енглески антрополог, Р. Р. Марет (1866-1943), предложио је један прочишћени облик анимизма, који је назвао аниматизам. Након што је проучавао веровања Меланежана с пацифичких острва и староседелаца Африке и Америке, Марет је закључио да су примитивни народи, уместо да су имали представу о некој личној души, веровали да постоји нека безлична  или натприродна сила која оживљава све; то веровање је у човеку изазивало осећања дивљења и страха, што је постало темељ за човекову првобитну религију. По Марету, религија је била углавном човекова емоционална реакција на непознато. Његова омиљена изјава била је да религија „није била толико измишљена колико одиграна“.

13. Коју је теорију о религији предложио Џејмс Фрејзер?

¹³ Године 1890, шкотски стручњак за древни фолклор, Џејмс Фрејзер (1854-1941), објавио је утицајну књигу Златна грана, у којој је доказивао да је религија настала из магије. Према Фрејзеру, човек је најпре покушавао да контролише свој властити живот и своју околину тако што је опонашао оно што је видео да се дешава у природи. На пример, мислио је да би могао да призове кишу проливањем воде на земљу уз пратњу ударања бубњева налик грмљавини или да би могао нанети зло својим непријатељима забадањем игала у неку лутку. То је на многим подручјима довело до разних ритуала, магијских предмета и бацања чини. Кад то није функционисало онако како се очекивало, човек се окренуо умиривању натприродних сила и призивању тих сила за помоћ, уместо покушавања да их контролише. Ритуали и бајања претворили су се у жртве и молитве, и тако је настала религија. По Фрејзеровим речима, религија је „одобровољавање или умиривање сила које су супериорније од човека“.

14. Како је Сигмунд Фројд објаснио порекло религије?

¹⁴ Чак је и познати аустријски психоаналитичар Сигмунд Фројд (1856-1939), у својој књизи Тотем и табу, покушао да објасни порекло религије. У складу са својом професијом, Фројд је објаснио да је најранија религија настала из онога што је он назвао неуроза  очеве фигуре. Он је теоретисао да је, као што је то био случај с дивљим коњима и стоком, у примитивном друштву отац доминирао кланом. Синови, који су оца и мрзели и дивили му се, побунили су се и убили га. Да би добили очеву моћ, тврдио је Фројд, ’ти канибалистички дивљаци појели су своју жртву‘. Касније су, услед кајања, измислили обреде и ритуале да би окајали свој поступак. По Фројдовој теорији, очева фигура је постала Бог, обреди и ритуали су постали најранија религија, а једење убијеног оца постало је традиција причеста који се практикује у многим религијама.

15. Шта се догодило с већином предложених теорија о пореклу религије?

¹⁵ Могу да се наведу и многе друге теорије које представљају покушаје да се објасни порекло религије. Међутим, већина њих је заборављена, и ниједна од њих се посебно не истиче као поузданија или прихватљивија од других. Зашто? Једноставно зато што никада није постојао ниједан историјски доказ да су те теорије тачне. Оне су биле само производ маште или претпоставки неког истраживача, и ускоро их је заменила следећа теорија.

 Погрешан темељ

16. Зашто дугогодишња истраживања нису успела да пруже објашњење о томе како је религија настала?

¹⁶ Након дугогодишње борбе с тим питањем, многи сада закључују да се највероватније никада неће доћи до неког озбиљнијег помака у проналажењу одговора на питање о томе како је религија настала. Пре свега, то је зато што нам кости и остаци древних народа не говоре како су ти људи размишљали, чега су се плашили нити зашто су вршили обожавање. Сваки закључак изведен из тих артефаката у најбољем случају је само стручно нагађање. Као друго, религиозни обичаји данашњих такозваних примитивних народа, као што су аустралијски Абориџини, нису безусловно поуздано мерило за процену тога шта су древни народи радили или како су размишљали. Нико са сигурношћу не зна да ли се нити како се њихова култура мењала кроз векове.

17. (а) Шта данашњи историчари религије знају? (б) Шта је изгледа главна брига кад се анализира религија?

¹⁷ Због непоузданости свега овога, књига World Religions—From Ancient History to the Present закључује да „савремени историчар религије зна да је немогуће допрети до корена религије“. Међутим, с обзиром на напоре историчара, та књига даје следеће запажање: „У прошлости је и сувише теоретичара било заинтересовано не само за то да опишу или објасне религију већ и да дају прихватљиво објашњење за њу, сматрајући да уколико се покаже да су рани облици били засновани на илузијама тада би касније то могло да поткопа и више религије.“

18. (а) Зашто су многи истраживачи неуспешни кад објашњавају порекло религије? (б) Које су очигледно биле праве намере „научних“ истраживача религије?

¹⁸ У овом задњем коментару лежи одговор на питање зашто разни „научни“ истраживачи порекла религије  нису дали никаква одржива објашњења. Логика нам каже да се исправан закључак може извући само из исправне претпоставке. Ако неко крене с погрешном претпоставком, мала је вероватноћа да ће доћи до исправног закључка. Стални неуспеси „научних“ истраживача да дају разумно објашњење бацају озбиљне сумње на претпоставку на којој су заснивали своја гледишта. Следећи своју унапред замишљену представу, у својим напорима да ’дају прихватљиво објашњење за религију‘, они су настојали да дају прихватљиво објашњење за Бога.

19. Које основно начело стоји иза успешних научних истраживања? Илуструјте.

 ¹⁹ Ова ситуација може да се упореди с многим начинима на које су астрономи пре XVI века покушавали да објасне кретање планета. Било је доста теорија, али ниједна од њих није пружала стварно задовољавајуће решење. Зашто? Зато што су се заснивале на претпоставци  да је Земља центар свемира и да се звезде и планете окрећу око ње. Није било правог напретка све док научници — и католичка црква — нису били спремни да прихвате чињеницу да Земља није центар свемира већ да се окреће око Сунца, центра Сунчевог система. Неуспех многих теорија да објасне чињенице навео је многе непристране особе да поново испитају претпоставку за своја истраживања, а не да покушавају да створе нове теорије. И то је довело до успеха.

20. (а) Која је била погрешна претпоставка на којој се заснивало „научно“ истраживање порекла религије? (б) На коју је основну потребу указао Волтер?

²⁰ То исто начело може да се примени и на истраживање порекла религије. Због успона атеизма и раширеног прихватања теорије о еволуцији, многи прихватају здраво за готово то да Бог не постоји. На основу ове претпоставке, они сматрају да се објашњење за постојање религије може пронаћи у самом човеку — у његовим мисаоним процесима, у његовим потребама, његовим страховима, његовим „неурозама“. Волтер је рекао: „Ако нема Бога, треба га измислити“; зато неки тврде да је човек измислио Бога. (Видите оквир на 28. страни.)

21. Који логичан закључак можемо извући на основу неуспеха многих теорија о пореклу религије?

²¹ Пошто многе теорије нису успеле да пруже стварно задовољавајућ одговор, зар није време да се поново испита претпоставка на којој су се заснивала та истраживања? Уместо да се узалудно мучимо по том истом шаблону, зар не би било логично да одговор потражимо негде другде? Ако смо спремни да будемо непристрани, сложићемо се да је тако нешто и разумно и научно. А имамо управо један такав пример који нам помаже да увидимо логичност таквог начина истраживања.

 Древно испитивање

22. Како су многобројне теорије Атињана о њиховим боговима утицале на њихов начин обожавања?

²² У првом веку наше ере, Атина, у Грчкој, била је истакнути центар образовања. Међутим, међу Атињанима је било много различитих школа мислилаца, као што су епикурејци и стоици, од којих је свака имала своју сопствену идеју о боговима. На основу тих различитих идеја, обожавана су многа божанства и развили су се различити начини обожавања. Због тога је тај град био пун идола и храмова које су људи изградили (Дела апостолска 17:16).

23. Које је потпуно другачије гледиште о Богу апостол Павле изложио Атињанима?

²³ Око 50. године н. е., хришћански апостол Павле посетио је Атину и изложио Атињанима једно потпуно другачије гледиште. Рекао им је: „Бог који је створио свет и све што је на њему, он који је Господар неба и земље, не живи у храмовима начињеним руком, нити му служе људске руке као да би њему нешто требало, јер он сам даје свима живот и дах и све“ (Дела апостолска 17:24, 25).

24. Шта је Павле у ствари говорио Атињанима у вези с правим обожавањем?

²⁴ Другим речима, Павле је говорио Атињанима да прави Бог, који је „створио свет и све што је на њему“, није производ људске маште, нити му човек служи онако како он можда измисли. Права религија није само неки једнострани напор човека да покуша да удовољи извесној психолошкој потреби или да савлада известан страх. Уместо тога, пошто је прави Бог Створитељ, који је човеку дао способност размишљања и разум, сасвим је логично да Он покаже пут којим човек може да дође у један задовољавајућ однос с Њим. То је, према Павловим речима, управо оно што је Бог  и учинио. „Од једног човека је створио све људске нације да пребивају по целој површини земље,... да траже Бога не би ли га некако напипали и заиста нашли, иако, у ствари, он није далеко ни од једног од нас“ (Дела апостолска 17:26, 27).

25. Објасните главну мисао Павловог аргумента у вези с пореклом човечанства.

²⁵ Запази Павлову главну мисао: Бог је ’од једног човека створио све људске нације‘. Иако данас постоје многе нације које живе по целом свету, научници знају да цело човечанство заиста има заједничко порекло. Тај концепт је од великог значаја јер кад кажемо да цело човечанство има заједничко порекло, то значи много више него да су људи повезани само биолошки и генетски. Они су повезани и на другим пољима.

26. Шта је познато о језику а што подупире Павлову главну мисао?

²⁶ Запази на пример шта књига Story of the World’s Worship каже у вези с човековим језиком. „Они који проучавају светске језике и упоређују их једне с другима имају нешто да кажу, а то је следеће: сви језици могу да се групишу у породице и групе говора, а види се да су све те породице настале из једног заједничког извора.“ Другим речима, језици света нису настали засебно и независно, у шта би еволуционисти хтели да верујемо. Они теоретишу да су пећински људи из Африке, Европе и Азије почели да грокћу и ропћу, и да су на крају развили сопствене језике. Није било тако. Докази показују да су ти језици ’настали из једног заједничког извора‘.

27. Зашто је логично мислити да су човекове идеје о Богу и религији потекле из једног заједничког извора?

²⁷ Ако је то тачно у погледу нечег што је тако својствено и јединствено за људе као што је језик, зар онда не би било разумно мислити да су човекове представе  о Богу и религији такође настале из једног заједничког извора? На крају крајева, религија је повезана с размишљањем, а размишљање с човековом способношћу да користи језик. Не ради се о томе да су све религије стварно поникле из једне религије, већ о томе да се траг идејама и концептима може пронаћи у неком заједничком извору или скупу религиозних идеја. Постоје ли докази који то подупиру? И ако су људске религије заиста потекле из једног јединог извора, који би то извор могао бити? Како то можемо открити?

Различите а ипак сличне

28. Како можемо установити да ли светске религије имају заједничко порекло?

²⁸ Одговор можемо добити на исти начин као што језички стручњаци долазе до одговора у вези с пореклом језика. Упоређујући језике и запажајући сличности између њих, етимолог може пронаћи корен различитих језика. Слично томе, ако упоредимо религије, можемо испитати њихове доктрине, легенде, ритуале, церемоније, институције и тако даље, и видети да ли постоји икаква темељна нит заједничког идентитета и, ако постоји, куда нас она води.

29. Чему се могу приписати многе разлике међу религијама?

²⁹ Површно гледано, многе религије које данас постоје изгледа да се међусобно прилично разликују. Међутим, ако их лишимо ствари које су чисто улепшавања и које представљају касније додатке, или ако уклонимо оне карактеристике које су резултат климе, језика, специфичних услова њихове домовине и других фактора, запањујуће је колико је већина тих религија узајамно слична.

30. Које сличности видите између римокатолицизма и будизма?

³⁰ На пример, већина људи мисли да тешко да постоје две религије које су толико међусобно различите  као што су римокатоличка црква са Запада и будизам са Истока. Међутим, шта видимо кад занемаримо разлике које се могу приписати језику и култури? Ако смо објективни у вези с тим, морамо признати да те две религије имају доста тога заједничког. И католицизам и будизам су препуни ритуала и церемонија. Ту спада коришћење свећа, тамјана, свете водице, бројанице, кипова светаца, песмарица и молитвеника, па чак и знак крста. Обе ове религије имају институције с монасима и часним сестрама, и познате су по целибату свештеника, посебној одећи, светим данима, посебној храни. Ово набрајање свакако није коначно, али оно служи да илуструје ту ствар. Питање гласи: зашто две религије које изгледају тако различито имају толико тога заједничког?

31. Које сличности видите међу други религијама?

³¹ Као што упоређивање ове две религије може да буде просветљујуће, исто се може урадити и с другим религијама. Кад то урадимо, видимо да су извесна учења и веровања скоро универзална међу њима. Већини нас су познате доктрине као што су бесмртност људске душе, небеска награда за све добре људе, вечно мучење за зле у подземном свету, чистилиште, троједни бог или неко божанство које се састоји од много богова, као и богородица или богиња краљица небеса. Међутим, поред овога, има много легенди и митова који су исто тако уобичајени. На пример, ту су легенде о томе како је човек изгубио Божју милост  због свог недозвољеног покушаја да постигне бесмртност, о потреби да се приносе жртве како би се окајали греси, о потрази за дрветом живота или извором младости, о боговима и полубоговима који су живели с људима и стварали надљудско потомство и о катастрофалном потопу који је уништио скоро цело човечанство. *

32, 33. (а) Шта можемо закључити из изванредне сличности међу светским религијама? (б) На које питање треба одговорити?

³² Шта можемо закључити из свега овог? Запажамо да су они који су веровали у те митове и легенде живели географски јако далеко једни од других. Њихове културе и традиције су се разликовале и биле су карактеристичне. Њихови друштвени обичаји нису имали никакве међусобне везе. Па ипак, кад се ради о њиховим религијама, они су веровали у сасвим сличне идеје. Иако нису сви ти народи веровали у ама баш све поменуте ствари, сви они су веровали у неке од њих. Логично питање гласи: зашто? Као да је постојао неки заједнички извор из кога је мање-више свака религија извукла своја основна веровања. С временом су те основне идеје биле улепшаване и модификоване, и из њих су се развила друга учења. Али очигледно је да постоји један основни оквир.

³³ Логично је да је сличност у основним концептима многих религија света снажан доказ да оне нису настале свака на свој засебан и независан начин. Уместо тога, кад се вратимо довољно уназад, њихове идеје мора да су дошле из једног заједничког извора. Који је то извор био?

 Почетно златно доба

34. Која је легенда у вези с човековим пореклом заједничка многим религијама?

³⁴ Занимљиво је да се међу легендама које су заједничке многим религијама налази легенда која каже да је човечанство на почетку било у једном златном добу у коме је човек био без кривице, живео срећно и мирно у блиској вези с Богом и није био подложан болести и смрти. Премда се детаљи могу разликовати, овај исти концепт о једном савршеном рају који је некада постојао налази се у списима и легендама многих религија.

35. Опишите древно зорастријско веровање у вези с првобитним златним добом.

³⁵ Авеста, света књига древне персијске зороастријске религије, говори о „чистом Јими, добром пастиру“, који је био први смртник с којим је Ахура Мазда (створитељ) разговарао. Ахура Мазда га је упутио да „негује мој свет, управља њиме и пази га“. Да би то урадио, Јима је морао да изгради „вару“, једно подземно  боравиште, за сва жива створења. У њему „није било ни дрскости ни злобе, ни безумности ни насиља, ни сиромаштва ни преваре, ни беде ни накарадности, ни великих зуба, ни тела необично великих размера. Становнике нису кварили зли духови. Живели су међу миомирисним дрвећем и златним стубовима; они су били највећи, најбољи и најлепши на свету; они сами били су висока и дивна раса“.

36. Како је грчки песник Хесиод описао „Златно доба“?

³⁶ Међу древним Грцима, Хесиодова поема Дела и дани говори о Човекових пет доба, од којих је прво било „Златно доба“ кад је човек уживао у потпуној срећи. Он је написао:

„Бесмртни богови, који корачају небеским дворима,

Најпре начинише златну људску расу.

Попут богова су они живели, са срећним, безбрижним душама,

Муке ни бола нису имали; бедна их старост обузимала није,

већ им је цео живот у гозби пролазио

у њиховим удовима до промена није долазило.“

То легендарно златно доба било је, према грчкој митологији, изгубљено кад је Епиметеј узео за жену прелепу Пандору, дар од бога с Олимпа, Зевса. Једног дана Пандора је отворила поклопац своје велике кутије, и изненада су из ње изашле невоље, беда и болести од којих се човечанство никада није опоравило.

37. Опишите древни кинески легендарни извештај о „рају“ на почетку историје.

³⁷ Древне кинеске легенде такође говоре о једном златном добу у време Хуанг-Тија (Жутог цара), за кога се каже да је владао сто година у XXVI веку пре н. е. Њему се приписује изум свега што је повезано с цивилизацијом — одеће и крова над главом,  превозних средстава, оружја и ратовања, управљања земљом, производње, културе свиле, музике, језика, математике, календара и тако даље. Током његове владавине, каже се, „у Кини није било ни лопова ни борби, а народ је живео у понизности и миру. Правовремене кише и повољно време доводили су до обилне жетве годину за годином. Најчудније је што чак ни дивље звери нису убијале, а птице грабљивице нису наносиле штету. Укратко, историја Кине почела је с рајем“. И дан-данас, Кинези још увек тврде да су потомци Жутог цара.

38. Који закључак можемо извући из свих тих сличних легендарних извештаја о човековом пореклу?

³⁸ Слични легендарни извештаји о времену среће и савршенства на почетку човекове историје могу се наћи и у религијама многих других народа — Египћана, Тибетанаца, Перуанаца, Мексиканаца и других. Да ли су сви ти народи, који су живели далеко једни од других и који су имали потпуно различите културе, језике и обичаје, чисто случајно неговали исте идеје у вези са својим пореклом? Да ли су сви они сасвим случајно изабрали да своје почетке опишу на исти начин? Логика и искуство нам говоре да је тешко да то буде истина. Напротив, у свим тим легендама сигурно су уткани неки заједнички елементи истине у вези с настанком човека и његове религије.

39. Која се сложена слика може саставити из елемената који су заједнички многим легендама о човековом пореклу?

³⁹ Заиста, постоје многи заједнички елементи који се могу запазити међу свим тим различитим легендама у вези с човековим пореклом. Кад све њих саставимо, почиње да се појављује једна комплетнија слика. Та слика нам говори како је Бог створио првог човека и прву жену и како их је сместио у један рај. Они су у почетку  били веома задовољни и срећни, али ускоро су постали бунтовници. Та побуна је довела до тога да су изгубили тај савршени рај, и уместо њега добили муку и труд, бол и патњу. На крају су људи постали толико зли да их је Бог казнио тако што је пустио један велики потоп који је уништио све осим једне породице. Како се та породица умножавала, неки потомци су се удружили и почели да граде једну огромну кулу, пркосећи тиме Богу. Бог је осујетио њихов план тако што им је помешао језике и расејао их до најудаљенијих крајева земље.

40. Објасните који однос постоји између Библије и легенди о пореклу људских религија.

⁴⁰ Да ли је ова сложена слика само резултат нечијих мисаоних вежби? Није. У основи, то је слика која је приказана у Библији, у првих 11 поглавља књиге Постања.  Иако сада нећемо залазити у дискусију о аутентичности Библије, треба запазити да се библијски извештај о раној историји човека одражава у основним елементима многих легенди. * Тај запис открива да је људски род, када је почео да се разилази из Месопотамије, понео своја сећања, искуства и идеје, куд год да је пошао. То је на крају било разрађено и измењено, и постало је основа и потка религије у свим деловима света. Другим речима, кад се вратимо на аналогију коју смо раније употребили, извештај из Постања представља првобитни, кристално чисти извор из кога су произашле основне идеје у вези с настанком човека и обожавања које се срећу у разним религијама света. Религије су томе додавале своје специфичне доктрине и обичаје, али ова веза је неоспорна.

41. Шта треба да задржите у мислима док проучавате даљња поглавља ове књиге?

⁴¹ У наредним поглављима ове књиге, детаљније ћемо осмотрити како су специфичне религије настале и развијале се. Биће просветљујуће да запазите не само како се свака религија разликује од других већ и како је слична њима. Такође ћете моћи да запазите како се свака религија уклапа у временску шему људске историје и историје религије, како њена света књига или свети списи имају везе с другима, како су на њеног оснивача или вођу утицале друге религиозне идеје и како је она утицала на понашање и историју човечанства. Имајући то у мислима, проучавање дуге потраге човечанства за Богом помоћи ће вам да јасније видите истину о религији и религиозним учењима.

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 23. страни]

С појавом научног испитивања и теорије о еволуцији, многи су почели да доводе у питање религију

[Истакнути текст на 34. страни]

Као да је постојао један заједнички извор из кога је свака религија извукла своја основна веровања

[Оквир на 28. страни]

Зашто је човек религиозан?

▪ Џон Б. Нос истиче у својој књизи Man’s Religions: „Све религије на овај или онај начин кажу да човек није сам и да не може да буде сам. Он је битно повезан са силама у Природи и Друштву ван њега самог и чак зависи од њих. Нејасно или јасно, он зна да није независан центар силе способан да буде издвојен од света.“

Слично томе, књига World Relgions—From Ancient History to Present каже: „Проучавање религије открива да је једно њено важно обележје чежња за вредностима у животу, веровање да живот није нека случајност нити да је бесмислен. Потрага за смислом води до вере у силу која је већа од човека, и коначно до универзалног или надљудског ума који има намеру и вољу да одржи највише вредности људског живота.“

Тако религија задовољава основну људску потребу, умногоме као што храна задовољава нашу глад. Познато нам је да кад смо гладни па једемо све одреда ми тиме можемо отклонити осећај глади; међутим, дугорочно гледано, то ће нашкодити нашем здрављу. Да бисмо водили здрав живот, нама је потребна храна која је здрава и хранљива. Слично томе, да бисмо остали духовно здрави, потребна нам је здрава духовна храна. Зато нам Библија каже: „Човек не живи само од хлеба него од свега што излази из уста Јеховиних“ (Поновљени закони 8:3).

[Мапа на 39. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Кад су се људи распршили из Месопотамије, са собом су понели своје религиозне идеје и сећања

ВАВИЛОН

ЛИДИЈА

СИРИЈА

ЕГИПАТ

АСИРИЈА

МЕДИЈА

ЕЛАМ

ПЕРСИЈА

[Слике на 21. страни]

Људи као што су Буда, Конфуције и Лутер променили су постојеће религиозне системе; они нису створили религију

[Слика на 25. страни]

Аустријски психоаналитичар Сигмунд Фројд приписао је религију страху од очеве фигуре

[Слика на 27. страни]

Претпоставка да је Земља центар свемира довела је до погрешних закључака у вези с кретањем планета

 [Слике на 33. страни]

Будизам и римокатолицизам — зашто имају толико тога заједничког?

Кинеска будистичка богиња милосрђа с малим дететом

Католичка Богородица с малим Исусом

Тибетански будиста користи молитвени точкић и бројаницу

Католикиња користи бројаницу

[Слика на 36. страни]

Кинеске легенде говоре о златном добу током владања Хуанг-Тија (Жутог цара) у митска времена