7. поглавље

Таоизам и конфуцијанизам — потрага за небеским путем

Таоизам, конфуцијанизам и будизам сачињавају три главне религије Кине и Далеког Истока. Међутим, за разлику од будизма, таоизам и конфуцијанизам нису постали светске религије већ су у основи остали у Кини и на подручјима која су била под утицајем кинеске културе. Иако не постоје службене цифре о тренутном броју следбеника таоизма и конфуцијанизма у Кини, те две религије већ 2 000 година доминирају религиозним животом скоро једне четвртине светског становништва.

1. (Укључујући и увод.) Где су заступљени таоизам и конфуцијанизам, и колико су раширени? (б) Који ћемо период сада посматрати да бисмо истражили ова учења?

’НЕКА се расцвета стотину цветова; нека се такмичи стотину школа.‘ Ова изјава чувеног Мао Цедунга из Народне Републике Кине у једном говору 1956, у ствари је била парафраза израза који кинески изучаваоци користе да опишу доба кинеске историје од петог до трећег века пре н. е., названог период зараћених држава. До тог времена моћна династија Чу (око 1122-256.  пре н. е.) претворила се у систем слабо повезаних феудалних држава које су стално ратовале, а што је доносило велику беду обичном народу.

2. (а) Шта је довело до „стотину школа“ мишљења? (б) Шта је остало од покрета „стотину школа“?

² Немири и патње које су изазвали ови ратови озбиљно су ослабили ауторитет традиционалне владајуће класе. Обичан народ се више није задовољавао тиме да се подложи хировима и прохтевима аристократије и да мирно сноси последице. Због тога су дуго потискиване идеје и аспирације изникле као „стотину цветова“. Разне школе су унапређивале своје идеје у погледу власти, закона, друштвеног реда, понашања и етике, као и у погледу тема као што су пољопривреда, музика и књижевност, као средство за обнављање извесног реда у животу. Те школе су постале познате као „стотину школа“. Већина њих није имала неког трајног утицаја. Међутим, две школе су стекле толики углед да утичу на живот у Кини већ више од 2 000 година. То су биле  школе које су на крају постале познате као таоизам и конфуцијанизам.

Тао — шта је то?

3. (а) Који је кинески концепт таоа? (б) Шта Кинези сматрају узроком света пошто не верују у Створитеља? (Упоредите с Јеврејима 3:4.)

³ Да бисмо разумели зашто су таоизам и конфуцијанизам тако дубоко и трајно утицали на кинески народ, као и на људе из Јапана, Кореје и других оближњих земаља, неопходно је да донекле разумемо основни кинески концепт, тао. Та реч значи „пут или стаза“. У проширеном смислу, она такође може да значи „метода, принцип или доктрина“. За Кинезе су хармонија и уредност које су примећивали у свемиру биле манифестације таоа, једне врсте божанске воље или закона који постоји у свемиру и уређује га. Другим речима, уместо да верују у Бога Створитеља, који контролише свемир, они верују у провиђење, у небеску вољу, или једноставно у са̂мо небо као узрок свега.

4. Како су Кинези применили концепт таоа на људски живот? (Упоредите с Пословицама 3:5, 6.)

⁴ Примењујући концепт таоа на људски живот, Кинези су веровали да постоји један природан и исправан начин за обављање свега, и да све и свако има своје право место и своју праву функцију. На пример, веровали су да ако владар обавља своје дужности тако што се праведно опходи према народу и ако се брине око жртвених ритуала који се тичу неба, земља ће бити у миру и напредоваће. Слично томе, ако би људи били спремни да  траже тај пут, то јест тао, и да га се држе, све би било складно, мирно и ефикасно. Али ако би ишли насупрот томе или ако би се одупирали томе, резултат би био хаос и катастрофа.

5. (а) Како таоизам приступа таоу? (б) Како конфуцијанизам приступа таоу? (в) На која питања треба одговорити?

⁵ Ова идеја о слеђењу таоа и немешању у његов ток представља основу кинеског филозофског и религиозног размишљања. Може се рећи да су таоизам и конфуцијанизам два различита израза за исти концепт. Таоизам има мистични приступ и, у свом изворном облику, заступа неактивност, мирноћу и пасивност, избегавање друштва и повратак природи. Његова основна идеја се састоји у томе да ће све бити добро ако људи седе, ништа не раде и допусте да природа иде својим током. Конфуцијанизам с друге стране има прагматичан приступ. Он научава да ће се друштвени ред одржати ако свако одигра своју улогу која му је намењена и обавља своје дужности. У ту сврху, он систематизује све људске и друштвене односе — владар-поданик, отац-син, муж-жена и тако даље — и пружа смернице за све те односе. Зато се, наравно, јављају следећа питања: како су настала ова два система? ко су били њихови оснивачи? како се данас практикују? и шта су они урадили што се тиче потраге човечанства за Богом?

Таоизам — филозофски почетак

6. (а) Шта се зна о оснивачу таоизма? (б) Како је оснивач таоизма постао познат као Лао Це?

⁶ У својим раним фазама, таоизам је био више филозофија него религија. Његов оснивач, Лао Це, био је незадовољан хаосом и немирима свог времена и тражио је олакшање у избегавању друштва и повратку природи. О том човеку се не зна баш пуно. Каже се да је живео у шестом веку пре н. е., иако чак ни то није сигурно.  Обично га зову Лао Це, што значи „Стари учитељ“ или „Старац“, јер га је, према легенди, мајка носила толико дуго да му је коса већ била поседела кад се родио.

7. Шта о Лао Цеу сазнајемо из „Историјских књига“?

⁷ Једини званични запис о Лао Цеу налази се у Ши Чиу (Историјским књигама), од Су-ма Цјена, уваженог дворског историчара из другог и првог века пре н. е. Према овом извору, право име Лао Цеа било је Ли Ерх. Он је служио као писар у царском архиву у Лојангу, у централној Кини. Али, што је још значајније, он даје следећи извештај о Лао Цеу:

„Лао Це је већину свог живота провео у Чуу. Кад је предвидео пропаст Чуа, напустио га је и дошао до границе. Службеник на царини Јин Хси је рекао: ’Господине, пошто намеравате да се повучете, желим да напишете једну књигу за мене.‘ На то је Лао Це написао књигу из два дела која има преко пет хиљада речи, у којој је говорио о концептима Пута [тао] и Моћи [те]. Онда је отишао. Нико не зна где је умро.“

8. (а) Коју је књигу Лао Це наводно написао? (б) Зашто је та књига предмет многих различитих тумачења?

⁸ Многи изучаваоци сумњају у аутентичност овог извештаја. У сваком случају, књига коју је он написао позната је као Тао Те Чинг (обично се преводи као  „Књига о путу и моћи“) и сматра се основним списом таоизма. Написана је језгровитим, тајновитим стиховима, од којих неки имају само три или четири речи. Због овога, а и зато што се значење неких слова знатно променило од времена Лао Цеа, ова књига је предмет многих тумачења.

Кратак поглед на „Тао Те Чинг“

9. Како је Лао Це описао тао у Тао Те Чингу?

⁹ У Тао Те Чингу, Лао Це је разјаснио тао, коначни пут природе, и применио га на сваки аспект људских активности. Овде цитирамо из савременог превода Гиа-фу Фенга и Џејн Инглиш, да бисмо бацили летимичан поглед на Тао Те Чинг. С обзиром на тао, он каже следеће:

„Настало је нешто тајанствено,

рођено пре неба и земље...

можда је то мајка десет хиљада ствари.

Не знам му име.

Зовите то тао“ (25. поглавље).

 „Све ствари настају из таоа.

Потхрањује их Врлина [те].

Формиране су из материје.

Обликује их средина.

Зато свих тих десет хиљада ствари поштују тао

и одају част Врлини [те]“ (51. поглавље).

10. (а) Који је циљ таоизма? (б) Како се ово таоистичко гледиште примењује на људско понашање?

¹⁰ Шта можемо закључити из ових загонетних одломака? Да је за таоисте тао нека мистериозна космичка сила која је одговорна за материјални свемир. Циљ таоизма јесте проникнути у тао, оставити иза себе свет и деловати складно с природом. Овај концепт се одражава и у гледишту таоиста о људском понашању. Ево како се о том идеалу говори у Тао Те Чингу:

„Боље насути мало него напунити до врха.

Претерано наоштрена оштрица брзо отупи.

Нагомилај брдо злата и жада, и нико неће моћи да их

сачува.

Стеци благо и титуле, и чека те несрећа.

Повуци се кад обавиш посао.

То је небески пут“ (9. поглавље).

11. Како се може описати таоистички идеал?

¹¹ Ових неколико примера показују да је таоизам, бар у почетку, у основи био филозофска школа. Реагујући на неправде, патње, пустошење и узалудност који су били последица грубог владања феудалног система тог времена, таоисти су веровали да се пут за проналажење мира и хармоније састоји у враћању на традиције праочева пре него што су постојали краљеви и министри који су доминирали обичним народом. Њихов идеал је био да живе спокојним, сеоским животом у јединству с природом (Пословице 28:15; 29:2).

 Други мудрац таоизма

12. (а) Ко је био Чуанг Чу? (б) Шта је он додао Лао Цеовим изворним учењима?

¹² Филозофију Лао Цеа је надаље разрадио Чуанг Чу, или Чуанг Це, што значи „Учитељ Чуанг“ (369-286. пре н. е.), који се сматра најзначајнијим наследником Лао Цеа. У својој књизи Чуанг Це, он не само што је детаљно говорио о таоу већ је такође растумачио идеје о јину и јангу, које су први пут биле обрађене у I Ching-у. (Видите 83. страну.) По њему, ништа у ствари није трајно нити апсолутно, већ се све налази у једном кретању између две супротности. У поглављу „Јесења поплава“, он је написао:

„Ништа у свемиру није трајно, пошто све живи тек толико да умре. Само тао, пошто нема ни почетка ни краја, траје заувек... Живот може да се упореди с хитрим коњем који галопира пуном брзином — он се мења константно и континуирано, у сваком делићу секунде. Шта треба да радите? Шта не треба да радите? То стварно уопште није битно.“

13. (а) Уз Чуанг Цеову разраду, које је таоистичко гледиште о животу? (б) Који се Чуанг Цеов сан најбоље памти?

¹³ Због ове филозофије инерције, таоистичко гледиште се састоји у томе да нема смисла да ико ради ишта што би се косило с оним што је природа покренула. Пре или касније, све ће се вратити у своју супротност. Без обзира колико је ситуација неподношљива, ускоро ће бити боље. Без обзира колико је ситуација пријатна, ускоро ће нестати. (Насупрот томе видите Проповедника 5:17, 18.) Ово филозофско гледиште о животу предочено је једним Чуанг Цеовим сном по коме га обичан народ најбоље памти:

„Једном је Чуанг Чу сањао да је лептир, лептир који лети и лепрша, задовољан собом и који  ради што му драго. Није знао да је он Чуанг Чу. Изненада се пробудио и то је био он, главом и брадом Чуанг Чу. Али није знао да ли је он Чуанг Чу који је сањао да је лептир или је лептир који је сањао да је Чуанг Чу.“

14. На којим се пољима осећа утицај таоизма?

¹⁴ Утицај ове филозофије види се по стилу поезије и сликарства који су развили кинески уметници из каснијих генерација. (Видите 171. страну.) Међутим, таоизам није дуго остао пасивна филозофија.

Од филозофије до религије

15. (а) До које је идеје таоисте довела опчињеност природом? (б) Које су изјаве из Тао Те Чинга допринеле тој идеји?

¹⁵ У свом настојању да буду у потпуном складу с природом, таоисти су постали опседнути непролазношћу и отпорношћу. Теоретисали су да би живећи у складу с таоом, то јест путем природе, особа можда могла некако проникнути у тајне природе и постати имуна на физичку бол, болест па чак и смрт. Иако Лао Це није од тога правио питање, одломци у Тао Те Чингу изгледа да наводе на ту идеју. На пример, 16. поглавље каже: „Бити у складу с таом је вечно. И премда тело умире, тао никада неће проћи.“ *

16. Како су списи Чуанг Цеа допринели магијским веровањима таоизма?

¹⁶ Чуанг Це је такође допринео тим теоријама. На пример, у једном дијалогу у Чуанг Цеу, једна митска личност је питала другу: „Ти имаш пуно година а ипак изгледаш као дете. Како то?“ Она је одговорила: „Спознао сам тао.“ О једном другом таоистичком филозофу, Чуанг Це је написао: „Сада је Лиехце могао јахати на ветру. Безбрижно пловећи на свежем поветарцу, он  би одлазио на петнаест дана. Међу смртницима који постижу срећу, мало је таквих људи.“

17. Који су таоистички обичаји настали из ранијег теоретисања, и какав је био исход? (Упоредите с Римљанима 6:23; 8:6, 13.)

¹⁷ Овакве приче су распаљивале машту таоиста, и они су почели да експериментишу с медитацијом, дијетом и вежбама дисања, што је наводно могло да одложи распадање тела и смрт. Убрзо су почеле да круже легенде о бесмртнима који су могли да лете на облацима, да се појављују и нестају по својој вољи и који су безброј година живели на светим планинама или далеким острвима, те да су их на животу одржавали роса или магична пића. Кинеска историја говори да је 219. пре н. е., један цар из династије Чин, Ши Хуанг Ти, послао једну флоту бродова са 3 000 дечака и девојчица да пронађу легендарно острво Пенг-лаи, боравиште бесмртних, и да донесу биљку бесмртности. Не треба ни рећи да се они никада нису вратили с тим еликсиром, али традиција каже да су населили острва која су постала позната као Јапан.

18. (а) Која је таоистичка идеја стајала иза ’таблета бесмртности‘? (б) Које је друге магичне обичаје развио таоизам?

¹⁸ Током династије Хан (206. пре н. е.-220. н. е.), магијски обичаји таоизма достигли су нови врхунац. Каже се да је цар Ву Ти, иако је унапређивао конфуцијанизам као службено државно учење, био веома привучен таоистичком идејом о телесној бесмртности. Посебно га је понело алхемијско припремање ’таблета бесмртности‘. По таоистичком гледишту, живот је резултат комбинације супротних сила јин и јанг (женске и мушке). Тако су алхемичари мешањем олова (тамно, то јест јин) и живе (светло, то јест јанг) опонашали процес природе, а за производ су мислили да ће бити таблета бесмртности. Таоисти су такође разрадили вежбе налик  јоги, технике контроле дисања, ограничења у исхрани и сексуалне поступке за које су веровали да јачају виталност и продужују живот. Њихове параферналије су обухватале и магичне талисмане за које се говорило да могу учинити да особа буде невидљива и нерањива на оружје или да јој могу омогућити да хода по води или да лети кроз простор. Такође су имали магичне печате, који су обично имали симбол јин-јанг, и које су ударали на објекте и изнад врата како би одбили зле духове и дивље звери.

19. Како је таоизам постао организован?

¹⁹ До другог века н. е., таоизам је постао организован. Извесни Чанг Линг, то јест Чанг Тао Линг, основао  је једно таоистичко тајно друштво у западној Кини и бавио се магичним излечењима и алхемијом. Зато што је сваки члан морао да плати порез од пет пека пиринча, његов покрет је постао познат као ’таоизам пет пека пиринча‘ (ву-тоу-ми тао). * Тврдећи да је лично добио откривења од Лао Цеа, Чанг је постао први „небески господар“. На крају, каже се да је он успео да направи еликсир живота и да је жив узашао на небо, јашући на тигру, с планине Лунг Ху (планина змаја-тигра) у провинцији Киангси. С Чанг Тао Лингом почела је вековима дуга линија таоистичких „небеских господара“, а за све њих се каже да су реинкарнације Чанга.

Суочавање с изазовом будизма

20. Како је таоизам покушао да сузбије утицај будизма?

²⁰ У седмом веку, током династије Танг (618-907. н. е.), будизам је продирао у кинески религиозни живот. Као једна противмера, таоизам се промовисао као религија с кинеским коренима. Лао Це је проглашен за бога, а таоистички списи су били канонизовани. Изграђени су храмови, манастири и женски самостани, и основани су редови монаха и часних сестара, мање-више по будистичком обрасцу. Поред тога, таоизам је у свој пантеон прихватио и многе богове, богиње, виле и бесмртне из кинеског фолклора, као што су Осам бесмртних (Па Хсиен), бог огњишта (Цао Шен), градски богови (Ченг Хуанг) и чувари врата (Мен Шен). Резултат је била једна мешавина која обухвата елементе будизма, традиционалног празноверја, спиритизма и обожавања предака (1. Коринћанима 8:5).

21. У шта се на крају претворио и сами таоизам, и како?

²¹ Како је време одмицало, таоизам је полако дегенерисао у један систем идолопоклонства и празноверја.  Свако је једноставно обожавао своје омиљене богове и богиње у локалним храмовима, молећи их за заштиту од зла и за помоћ у постизању земаљске среће. Свештеници су унајмљивани да обаве сахране; да изаберу најбоља места за гробља, куће и послове; да комуницирају с мртвима; да одвраћају зле духове и утваре; да славе празнике; и да обављају разне друге ритуале. Тако се оно што је у почетку било школа мистичне филозофије претворило у религију која је дубоко уплетена у веровање у бесмртне духове, паклену ватру и полубогове  — идеје које су изведене из устајалог извора лажних веровања у древном Вавилону.

Други истакнути кинески мудрац

22. Која је школа мишљења почела да доминира у Кини, и која питања треба да осмотримо?

²² Док пратимо успон, развој и пропадање таоизма, треба да се присетимо да је он био само једна од „стотину школа“ које су цветале у Кини током периода зараћених држава. Једна друга школа која се на крају истицала, која је у ствари почела да доминира, била је конфуцијанизам. Али зашто се конфуцијанизам толико истицао? Од свих кинеских мудраца, несумњиво је изван Кине најпознатији Конфуције. Али ко је он у ствари био? И шта је научавао?

23. Које личне детаље о Конфуцију дају „Историјске књиге“?

²³ С обзиром на Конфуција, опет се враћамо на Ши Чи (Историјске књиге) од Су-ма Чиена. За разлику од кратког осврта на Лао Цеа, налазимо опширну биографију Конфуција. Ево неких личних детаља цитираних из једног превода кинеског изучаваоца Лин Јутанга:

„Конфуције се родио у граду Цоу, у провинцији Чангпинг, у држави Лу... [Његова мајка се] молила на брду Ничиу и као одговор на њену молитву, зачела је Конфуција, у двадесет другој години војводе Хсианга од Луа (551. пре н. е.). По рођењу на глави је имао приметан увојак косе, и зато је назван ’Чиу‘ (што значи „брдо“). Његово право име је било Чунгни, а презиме је било Кунг.“ *

24. Шта се догодило на почетку Конфуцијевог живота?

 ²⁴ Убрзо после његовог рођења, умро му је отац, али је мајка, иако сиромашна, успела да му обезбеди одговарајуће школовање. Дечак се јако занимао за историју, поезију и музику. Према Аналектима, једној од Конфуцијеве Четири књиге, он се у својој 15. години посветио научном истраживању. Кад је имао 17 година, добио је једну малу државну службу у својој домовини Лу.

25. Како је на Конфуција утицала смрт његове мајке? (Упоредите с Проповедником 9:5, 6; Јованом 11:33, 35.)

²⁵ Његово финансијско стање се очигледно побољшало тако да се оженио кад је имао 19 година и следеће године је добио сина. Међутим, кад је имао око 25, умрла му је мајка. То је изгледа доста утицало на њега. Пошто се стриктно држао древних  традиција, Конфуције се повукао из јавног живота и 27 месеци оплакивао смрт своје мајке на њеном гробу, пруживши тако Кинезима класичан пример синовске оданости.

Конфуције учитељ

26. Чиме се Конфуције почео бавити после смрти своје мајке?

²⁶ После тога је напустио породицу и постао лутајући учитељ. Теме које је научавао обухватале су музику, поезију, књижевност, грађанско право, етику и науку, или све што се у то време знало о томе. Изгледа да је постао прилично популаран, јер се каже да је једно време имао чак 3 000 ученика.

27. Шта се зна о Конфуцију као учитељу? (Упоредите с Матејем 6:26, 28; 9:16, 17; Лука 12:54-57; Јован 4:35-38).

²⁷ Конфуције се на Оријенту дубоко поштује првенствено као мајсторски учитељ. У ствари, епитаф на његовом гробу у Чу-фоу, у провинцији Шантунг, једноставно гласи: „Древни, свети учитељ.“ Један писац са Запада описује његову методу поучавања на следећи начин: „Он је пешачио од ’места до места у пратњи оних који су упијали његова гледишта о животу‘. Кад год би их пут водио мало даље, возио се на воловској запрези. Спори ход животиње омогућавао је његовим ученицима да га прате пешице, и очигледно је да су теме његових говора често биле повезане с догађајима на путу.“ Занимљиво је да је касније и Исус, независно од њега, користио сличну методу.

28. Према кинеском писцу Лин Јутангу, због чега је Конфуције постао поштован учитељ?

²⁸ Оно што је Конфуција учинило поштованим учитељем међу Оријенталцима без сумње је била чињеница да је он сам био добар ученик, посебно историје и етике. „Људи су били привучени Конфуцију, не толико због тога што је био најмудрији човек свог  времена, колико због тога што је био најшколованији научник, једини човек свог времена који је могао да их учи о древним књигама и древној науци“, написао је Лин Јутанг. Указујући на то да је та љубав према учењу можда основни разлог за тријумф конфуцијанизма над другим школама мишљења, Лин је ту ствар сажео на следећи начин: „Конфуцијевски учитељи су имали нешто одређено чему су могли да поучавају а конфуцијевски ученици су имали нешто конкретно што су могли да науче, наиме, историјске чињенице, док су друге школе биле присиљене да износе чисто своја гледишта.“

„Небо ме познаје!“

29. (а) Која је била Конфуцијева стварна амбиција у животу? (б) Како је покушао да оствари своју амбицију, и с којим резултатом?

²⁹ Упркос томе што је био успешан као учитељ, Конфуције није сматрао да је његово животно дело поучавање. Сматрао је да би његове идеје о етици и моралу могле да спасу немирни свет његовог времена само ако би их владари применили, тако што би њега или његове ученике запослили у влади. У ту сврху, он и једна мала група његових најближих ученика напустили су своју домовину Лу и почели да путују од државе до државе покушавајући да пронађу мудрог владара који би прихватио његове идеје о власти и друштвеном реду. Какав је био исход? Ши Чи каже: „На крају је напустио Лу, био је напуштен у Чиу, истеран из Сунга и Веија, и био је у оскудици између Чена и Тсаија.“ После 14 година на друму, вратио се у Лу, разочаран али не и скрхан.

30. Која књижевна дела чине темељ конфуцијанизма?

³⁰ До краја свог живота посветио се књижевном раду и поучавању. (Видите оквир на 177. страни.)  Иако се несумњиво жалио што је непознат, рекао је: „Не мрмљам против неба. Не тужим се на човека. Учим овде на земљи, и у контакту сам с небом. Небо ме познаје!“ На крају је, године 479. пре н. е., умро у 73. години.

Суштина Конфуцијевих идеја

31. Шта је према Конфуцијевом учењу био пут за постизање друштвеног реда?

³¹ Иако се Конфуције истицао као научник и као учитељ, његов утицај никако није био ограничен на учене кругове. У ствари, Конфуцијев циљ је био не само да поучи правилима понашања или морала већ и да обнови мир и ред у друштву, у ком је у то време владао неред због сталних ратова између феудалних господара. Да би постигао тај циљ, Конфуције је научавао да свако, од цара па до обичних људи, мора да научи која је његова улога у друштву и да живи у складу с њом.

32, 33. (а) Који је био конфуцијански концепт о лиу? (б) Према Конфуцију, који би био резултат практиковања лиа?

 ³² У конфуцијанизму је тај концепт познат као ли, што значи пристојност, уљудност, ред ствари и, у проширеном смислу, ритуал, церемонија и дубоко поштовање. Одговарајући на питање: „Шта је тај велики ли?“, Конфуције је дао следеће објашњење:

„Од свих ствари по којима људи живе, ли је највећа. Без лиа, ми не можемо знати како да исправно обожавамо духове свемира; нити како да успоставимо исправан статус краља и министара, владара и оних над којима се влада, и старијих и млађих; нити како да успоставимо моралне односе између полова, између родитеља и деце и између браће; нити како да разликујемо разне степене односа у породици. Зато један господин тако високо поштује ли.“

³³ Дакле, ли је правило понашања по коме се прави господин (чун-цу, понекад преведено „виши човек“) понаша у свим својим друштвеним односима. Кад сви раде на томе, „све постаје исправно у породици, у држави и у свету“, рекао је Конфуције, и тада функционише тао, то јест небески пут. Али како ли треба да се испољава? Тако долазимо до још једног централног концепта конфуцијанизма званог јен (изговара се рен), хуманост или човечност.

34. Који је конфуцијански концепт о јену, и како он помаже у решавању друштвених бољки?

³⁴ Док ли наглашава обуздавање помоћу спољашњих правила, јен се бави људском природом, то јест унутрашњом особом. По конфуцијанском концепту, посебно како га је изразио Конфуцијев главни ученик, Менције, људска природа је у основи добра. Тако решење за све друштвене бољке лежи у самоусавршавању, а то почиње  образовањем и спознањем. Уводно поглавље Великог учења каже:

„Кад се стекне право спознање, онда воља постаје искрена; кад је воља искрена, онда је срце исправно... кад је срце исправно, онда се лични живот усавршава; кад се лични живот усавршава, онда је породични живот уређен; кад је породични живот уређен, онда је национални живот уредан; а кад је национални живот уредан, онда у овом свету влада мир. Од цара па до обичних људи, сви морају усавршавање личног живота сматрати кореном или темељем.“

35. (а) Како се могу сажети начела лиа и јена? (б) Како се све то одражава у кинеском гледишту о животу?

³⁵ Тако видимо да ће, по Конфуцију, држање лиа омогућити људима да се понашају исправно у свакој ситуацији, а усавршавање јена ће им помоћи да се са свима опходе љубазно. Теоретски гледано, резултат је мир и склад  у друштву. Конфуцијевски идеал, заснован на принципима лиа и јена, може да се сажме на следећи начин:

„Љубазност код оца, синовска оданост код сина

Углађеност код најстаријег брата, понизност и поштовање

код млађег

Праведно понашање код мужа, послушност код жене

Људска обзирност код старијих, поштовање код младих

Доброчинство код владара, лојалност код министара и

поданика.“

Све ово помаже нам да разумемо зашто већина Кинеза, па чак и других Оријенталаца, толико наглашава  породичне везе, марљивост, образовање и познавање своје улоге и поступање у складу с њом. У позитивном или негативном смислу, ови конфуцијевски концепти су се током векова усађивања дубоко урезали у кинеску свест.

Конфуцијанизам постаје државни култ

36. Како је конфуцијанизам стекао статус државног култа?

³⁶ Успоном конфуцијанизма, период „стотину школа“ дошао је свом крају. Цареви из династије Хан пронашли су у конфуцијанском учењу о лојалности владару управо ону формулу која им је била потребна да би учврстили моћ свог престола. Под царем Ву Тијем, кога смо споменули у вези с таоизмом, конфуцијанизам је био уздигнут на статус државног култа. Само они који су били упућени у конфуцијанску класику били су изабрани за државне службенике, а свако ко је желео да уђе у државну службу морао је да прође испите засноване на конфуцијанским класицима који су се држали широм земље. Конфуцијански обреди и ритуали постали су религија царског дома.

37. (а) Како је конфуцијанизам постао религија? (б) Зашто конфуцијанизам у ствари није само нека филозофија?

³⁷ Ове измењене околности умногоме су допринеле томе да се у кинеском друштву уздигне Конфуцијев положај. Цареви династије Хан започели су традицију приношења жртава на Конфуцијевом гробу. Биле су му додељене почасне титуле. Онда је, 630. н. е., цар Таи Цунг из династије Танг наредио да се у свакој провинцији и покрајини широм царства подигне по један државни храм Конфуцију и да се редовно приносе жртве. Ради практичних циљева, Конфуције је био подигнут на статус бога, а конфуцијанизам је постао религија која се  тешко могла разликовати од таоизма или будизма. (Видите оквир на 175. страни.)

Наслеђе мудрости Истока

38. (а) Шта се догађало с таоизмом и конфуцијанизмом од 1911? (б) Али шта је још увек случај с темељним концептима тих религија?

³⁸ После краја династијског владања у Кини 1911, конфуцијанизам и таоизам су дошли под оштру критику, па чак и прогонство. Таоизам је био дискредитован због својих магијских и празноверних обичаја. А конфуцијанизам је означен да је феудалистички, да унапређује ропски менталитет помоћу кога се људи, а посебно жене, држе у подложности. Међутим, упркос тим службеним осудама, основни концепти ових религија тако су дубоко урезани у кинеску свест да још увек снажно утичу на многе људе.

39. Шта један новински чланак каже о празноверним религиозним обичајима у Кини?

³⁹ На пример, под насловом „Кинески религиозни обреди ретки у Беиџингу али цветају у приобалним подручјима“, канадске новине Globe and Mail су 1987. известиле да су после скоро 40 година атеистичког владања у Кини, погребни обреди, храмске службе и многи празноверни обичаји још увек уобичајени у сеоским подручјима. „Већина села има фенгшуи човека, обично неког старијег мештанина који зна да чита силе ветра (фенг) и воде (шуи), како би одредио најповољнију локацију за све, од предачког гроба, нове куће или намештаја за дневну собу“, каже се у том чланку.

40. Који се религиозни обичаји могу видети на Тајвану?

⁴⁰ На другим местима, таоизам и конфуцијанизам се могу наћи где год је остала традиционална кинеска култура. На Тајвану, један човек који тврди да је потомак Чанг Тао-линга председава као „небески господар“  и има власт да заређује таоистичке свештенике (Тао Ших). Популарна богиња Матсу, означена као „Света мајка небеска“, обожава се као светац покровитељ тог острва, морнара и рибара. Што се тиче обичних људи, они су углавном заокупљени приносима и приношењем жртава духовима река, планина и звезда; божанствима заштитницима свих заната и боговима здравља, среће и богатства. *

41. Како се конфуцијанизам као религија упражњава данас?

⁴¹ А шта је с конфуцијанизмом? Његова улога као религије сведена је на статус националног споменика. У Кини у Чу-фоу, родном месту Конфуција, држава одржава Конфуцијев храм и породично земљиште као туристичку атракцију. Ту се, према часопису China Reconstructs, изводе представе са „приказивањем ритуала обожавања Конфуција“. А у Сингапуру, на Тајвану, у Хонгконгу и на другим местима у источној Азији, људи још увек славе Конфуцијев рођендан.

42. Како таоизам и конфуцијанизам доживљавају неуспех као водичи у потрази за правим Богом?

⁴² У конфуцијанизму и таоизму видимо како један систем заснован на људској мудрости и људском резоновању, без обзира колико је логичан и добронамеран, на крају нема успеха у потрази за правим Богом. Зашто? Зато што изоставља један од основних елемената, наиме, вољу и захтеве Бога као особе. Конфуцијанизам се окреће људској природи као мотивационој сили за чињење добра, а таоизам се окреће самој природи. Али то је погрешно усмерено поуздање зато што није ништа друго до обожавање стварства а не Створитеља (Псалам 62:10; 146:3, 4; Јеремија 17:5).

43. Како религиозне традиције Кинеза у глобалу делују против њихове потраге за правим Богом?

 ⁴³ С друге стране, традиције обожавања предака и идола, дубоко поштовање према космосу, и обожавање духова у природи, као и обреди и ритуали повезани с тиме, тако су се дубоко укоренили у кинески начин размишљања да се прихватају као неизговорена истина. Често је веома тешко разговарати с неким Кинезом о Богу као особи или о Створитељу зато што му је тај концепт толико стран (Римљанима 1:20-25).

44. (а) Како они који логично размишљају реагују на чуда природе? (б) На шта смо подстакнути?

⁴⁴ Неоспорно је да је природа пуна великих чуда и мудрости, и да смо ми људи обдарени дивним способностима разума и савести. Али као што је показано у поглављу о будизму, чуда која видимо у свету природе наводе оне који логично размишљају да закључе да мора постојати неки Конструктор или Створитељ. (Видите стране 151-2.) Пошто је то тако, зар онда није логично да треба да се потрудимо да потражимо тог Створитеља? У ствари, Створитељ нас позива да то и урадимо: „Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе његове и јаке моћи не изостаје ни једно?“ (Исаија 40:26, ДК). Чинећи то, нећемо само сазнати ко је Створитељ, наиме Јехова Бог, већ и шта он припрема за нашу будућност.

45. Која је следећа оријентална религија коју ћемо осмотрити?

⁴⁵ Заједно с будизмом, конфуцијанизмом и таоизмом, који су играли важну улогу у религиозном животу људи на Оријенту, постоји још једна религија, религија јединствена за народ Јапана — шинтоизам. По чему се он разликује? Одакле потиче? Да ли је он водио људе правом Богу? То ће бити осмотрено у наредном поглављу.

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Оквир на 162. страни]

Изговор кинеских речи

Да бисмо били доследни с већином стручних дела, у овој књизи користимо Вејд-Гилсов облик транслитерације кинеских речи. Испод наводимо изговор на српском:

ch ч, као у Тео Те Чингу (јинг)

ch’ ч, као у династији Чин

hs хс, као у Та Хсуех, Велико учење

j р, као у јену (рен), човечност

k к, као код будистичке богиње Куан-јин (гуан-јин)

k’ к, као у Кунг-фу-це, то јест Конфуције

t т, као у таоу, путу

t’ т, као у династији Танг

[Оквир на 175. страни]

Конфуцијанизам — филозофија или религија?

Због тога што је Конфуције мало коментарисао о Богу, многи сматрају да је конфуцијанизам само једна филозофија а не религија. Па ипак, оно што је говорио и радио показује да је био религиозан. То може да се види из две ствари. Као прво, он је имао страхопоштовања према врховној космичкој духовној сили, коју Кинези зову Тјен, то јест Небо, коју је сматрао извором свих крепости и моралне доброте и чија воља, сматрао је, управља свим стварима. Као друго, он је веома наглашавао прецизно држање обреда и церемонија повезаних с обожавањем неба и духова покојних предака.

Премда Конфуције никада није заступао ова гледишта као облик религије, за генерације Кинеза та гледишта су постала религија у правом смислу те речи.

 [Оквир на 177. страни]

Конфуцијанске четири књиге и пет класика

Четири књиге

1. Велико учење (Та Хсуех), темељ за образовање господе, први спис који су учили дечаци у старој Кини

2. Доктрина средине (Чунг Јунг), расправа о усавршавању људске природе путем обузда- вања

3. Аналекти (Лун Ју), збирка Конфуцијевих изрека, која се сматра главним извором конфуцијанске мисли

4. Књига Менција (Менцу), списи и изреке Конфуцијевог највећег ученика, Менгцуа, то јест Менција

Пет класика

1. Књига поезије (Ши Чинг), 305 поема које осликавају свакодневни живот на почетку Чоу ере (1000-600. пре н. е.)

2. Књига историје (Шу Чинг), покрива 17 векова кинеске историје почев од династије Шанг (1766-1122. пре н. е.)

3. Књига промена (I Ching) књига прорицања, заснована на тумачењима 64 могуће комбинације шест целих или изломљених линија

4. Књига обреда (Ли Чи), збирка правила о церемонијама и ритуалима

5. Анали пролећа и јесени (Чун Чиу), историја земље у којој се Конфуције родио, Лу, обрађује период 721-478. пре н. е.

[Слике]

Пет класика (изнад) и један део Великог учења (лево) (једна од Четири књиге), цитираног на 181. страни

[Слика на 163. страни]

Тао, ’пут којим треба ићи‘

[Слика на 165. страни]

Лао Це, филозоф таоизма, јаше на бику

[Слика на 166. страни]

Таоистички храм Матсу, „Свете мајке небеске“, на Тајвану

[Слика на 171. страни]

Магловите планине, мирне воде, дрвеће на ветру и повучени изучаваоци — популарне теме у сликању кинеског пејзажа — одражавају таоистички идеал живљења у складу с природом

[Слике на 173. страни]

Лево: древна таоистичка резбарија бога Дуговечности са осам Бесмртника.

Десно: таоистички свештеник свечано одевен служи на једној сахрани

[Слика на 179. страни]

Конфуције, најистакнутији кинески мудрац, поштује се као учитељ морала и етике

[Слика на 181. страни]

Прославе уз пратњу музике у Сунг Кјун Квану, конфуцијанском образовном центру из XIV века у Сеулу, у Кореји, овековечују конфуцијанске ритуале

[Слике на 182. страни]

Било да је будиста, таоиста или конфуцијаниста, типичан Кинез, (слева) одаје пошту прецима у својој кући, обожава бога богатства, и на празничне дане приноси жртве у храмовима