5. поглавље

Хиндуизам — потрага за ослобођењем

„У хиндуистичком друштву, по верском обичају, прво што неко ујутру уради јесте да се окупа у оближњој реци или у кући ако у близини нема реке или неке воде. Људи верују да их то чини светима. Затим, док још нису јели, они одлазе до локалног храма и локалним боговима приносе цвеће и храну. Неки перу идола и украшавају га црвеним и жутим прахом.

„Скоро сваки дом има неки угао или чак целу собу за обожавање омиљеног породичног бога. Популарни бог у неким местима је Ганеша, бог-слон. Људи се посебно њему моле за срећу, пошто је познат као онај ко отклања препреке. На другим местима, прво место у обожавању припада Кришни, Рами, Шиви, Дурги или неком другом божанству“ (Тара К., Катманду, Непал).

1. (а) Опишите неке хиндуистичке обичаје. (б) Које су неке разлике између западњачког гледишта и хиндуистичког гледишта?

ШТА је хиндуизам? Да ли је то само превише поједностављена западњачка представа о обожавању животиња, купању у Гангу и подели на касте? Или то обухвата више ствари? Одговор гласи: има ту много више ствари. Хиндуизам је један другачији начин разумевања живота, коме су западњачке вредности  тотално стране. Западњаци су склони да живот гледају као хронолошки низ догађаја у струји времена. Хиндуси гледају на живот као на један циклус који се сам од себе понавља и у коме људска историја има малу важност.

2, 3. (а) Зашто је тешко дефинисати хиндуизам? (б) Како један индијски писац објашњава хиндуизам и политеизам?

² Није лако дефинисати хиндуизам, пошто он нема одређено веровање, свештеничку хијерархију нити управно тело. Међутим, он има свамине (учитеље) и гуруе (духовне вође). Једна општа дефиниција хиндуизма коју даје једна књига о историји каже да је то „читав скуп веровања и институција које су се појављивале од времена кад су били састављени њихови древни (и најсветији) списи, Веде, па до данас“. Једна друга дефиниција каже: „Можемо рећи да је хиндуизам оданост боговима Вишнуу, или Шиви, или богињи Шакти, или њиховим инкарнацијама, обличјима, женама или потомцима, или обожавање истих.“ На овај начин су укључени и култови Раме и Кришне (инкарнације Вишнуа), Дурге, Сканде и Ганеше (односно жене и синова Шиве). Тврди се да хиндуизам има 330 милиона богова, али се ипак каже да хиндуизам није политеистички. Како је то могуће?

³ Индијски писац А. Партасарати објашњава: „Хиндуси нису политеисти. Хиндуизам говори о једном Богу... Разни богови и богиње хиндуистичког пантеона само су представници сила и функција једног врховног Бога у видљивом свету.“

4. Шта обухвата термин „хиндуизам“?

⁴ Хиндуси често кажу да је њихова вера санатана дарма, што значи вечни закон или ред. Хиндуизам * је  у ствари широк термин који описује мноштво религија и секти (сампрадаја) које су се развиле и цветале током миленијума под окриљем сложене древне хиндуистичке митологије. Та митологија је тако компликована да New Larousse Encyclopedia of Mythology каже: „Индијска митологија је једна неразмрсива џунгла бујног растиња. Кад уђете у њу, више не видите дневну светлост и немате никакав осећај за правац.“ Ипак, у овом поглављу ћемо обрадити нека обележја и учења те религије.

Древни корени хиндуизма

5. Колико је хиндуизам раширен?

⁵ Премда хиндуизам можда није толико раширен као неке друге велике религије, њему је ипак 1990. године било лојално скоро 700 милиона следбеника, то јест отприлике сваки осми становник планете (13%). Међутим, већина њих се налази у Индији. Зато је логично да се питамо: како и зашто је хиндуизам концентрисан у Индији?

6, 7. (а) Како је хиндуизам дошао у Индију према неким историчарима? (б) Како хиндуизам приказује своју легенду о потопу? (в) Према археологу Маршалу, који се облик религије упражњавао у долини Инда пре доласка Аријаца?

⁶ Неки историчари кажу да је хиндуизам имао своје корене пре више од 3 500 година у једном таласу миграције у коме је један народ светле коже, Аријски народ, дошао са северозапада у долину Инда, која се сада простире углавном у Пакистану и Индији. Одатле су се раширили у равнице реке Ганг и по целој Индији. Неки стручњаци кажу да су се религиозне идеје тих досељеника заснивале на древним иранским и вавилонским учењима. Једна нит заједничка за многе културе, а која се налази и у хиндуизму, јесте легенда о потопу. (Видите оквир на 120. страни.)

 ⁷ Али који се облик религије упражњавао у долини Инда пре него што су дошли Аријци? Археолог сер Џон Маршал говори о „’Великој богињи Мајци‘, чији су неки прикази били фигурице трудница, од којих су већина биле фигуре обнажених жена, с високим оковратницима и издигнутим фризурама... Затим долази ’Мушки бог‘, ’који се одмах препознаје као прототип историјског Шиве‘, који седи тако да му се табани додирују (јога положај), итифаличан (што подсећа на култ лингама [фалуса]), окружен животињама (које приказују Шивин епитет, ’Господар звери‘). Посвуда има камених облика фалуса и вулве... што указује на култ лингама и јони Шиве и његове жене“ (World Religions—From Ancient History to the Present). Шива се и до дан-данас обожава као бог плодности, бог фалуса, то јест лингама. Њега носи бик Нанди.

8, 9. (а) У чему се један хиндуистички изучавалац не слаже с Маршаловом теоријом? (б) Које су противтврдње изнесене у вези с предметима обожавања у хиндуизму и „хришћанству“? (в) Који је темељ за свете списе хиндуизма?

⁸ Хиндуистички изучавалац Свами Санкарананда не слаже се с овим Маршаловим тумачењем, наводећи да  су каменови који су се обожавали, од којих су неки познати као сивалинга, првобитно били симболи „небеске ватре или сунца и сунчеве ватре, зрака“ (The Rigvedic Culture of the Pre-Historic Indus). Он резонује да „култ секса... није настао као религиозни култ. То је један нуспроизвод. То је дегенерација оригинала. Народ је тај који идеал, превисок за њих да би га схватили, спуштају на свој ниво.“ Као противаргумент западњачком критиковању хиндуизма, он каже да су „хришћани... присталице култа секса“, јер обожавају крст, пагански симбол фалуса.

⁹ С временом су веровања, митови и легенде Индије били записани, и они данас сачињавају свете списе хиндуизма. Иако су ова света дела обимна, њихов циљ није да понуде неку уједињену хиндуистичку доктрину.

Свети списи хиндуизма

10. Који су неки од најстаријих списа хиндуизма?

¹⁰ Најстарији списи су Веде, збирка молитви и химни, познатих као Риг-веда, Сама-веда, Јађур-веда и Атарва-веда. Састављане су током неколико векова и завршене су око 900. пре н. е. Ведама су касније били додати други списи, укључујући и Брамане и Упанишаде.

11. (а) Која је разлика између Брамане и Упанишада? (б) Које су доктрине изражене у Упанишадама?

¹¹ Брамане специфично говоре како треба да се обављају ритуали и приносе жртве, и код куће и у јавности, и детаљно објашњавају њихово дубоко значење. Оне су записиване негде око 300. пре н. е. или касније. Упанишаде (дословно, „седети крај учитеља“), такође познате као Веданта и записане између 600. и 300. пре н. е., представљају студије које према хиндуистичкој  филозофији излажу разлог за сваку мисао и сваки поступак. У тим списима су изложене доктрине о самсари (сеоби душа) и о карми (веровању да су дела из ранијег живота узрок за човеково садашње стање у животу).

12. Ко је био Рама, и где се налази прича о њему?

¹² Још један скуп списа јесу Пуране, то јест дуге алегоричне приче које садрже многе хиндуистичке митове о боговима и богињама као и о хиндуистичким јунацима. Ова обимна хиндуистичка библиотека укључује и епове о Рамајани и Махабхарати. Први еп је прича о „Господару Рами... најславнијем од свих ликова који се могу наћи у светој литератури“, по речима А. Парташаратија. Рамајана је један од најпопуларнијих списа за хиндусе, и датира отприлике из четвртог века пре н. е. То је прича о јунаку Рами, то јест Рамаћандри, кога хиндуси сматрају узорним сином, братом и мужем. Сматра се да је он седми аватар (инкарнација) Вишнуа, а његово име се често користи као поздрав.

13, 14. (а) Према једном хиндуистичком извору, шта је Бхагавад-гита? (б) Шта значи Шрути и Смрти, и шта је Манусмрти?

¹³ Према Бактиведанти Свамију Прабупади, оснивачу Међународног друштва за свесност Кришне, „Бхагавад-гита [део Махабхарате] је врховно упутство за морал. Упутства из Бхагавад-гите сачињавају највиши процес религије и највиши процес морала... Последње упутство Гите је последња реч свег морала и религије: препусти се Кршни [Кришни]“ (BG).

¹⁴ Бхагавад-гита (Небеска песма), коју неки сматрају „драгуљем духовне мудрости Индије“, представља поприште разговора „између Господара Шри Кршне [Кришне], Врховне Личности Божанства, и Арђуне, његовог блиског пријатеља и поклоника, кога  Он поучава спознању самопоимања“. Међутим, Бхагавад-гита је само један део обимне хиндуистичке свете библиотеке. На неке од ових списа (Веде, Брамане и Упанишаде) гледа се као на Шруте, то јест „оно што се чуло“, и стога се сматрају за директно откривене свете записе. Други, као што су епови и Пуране, јесу Смрти, то јест „оно што је запамћено“, и тиме састављено од људских писаца, премда изведено из откривења. Један пример је Манусмрти, који излаже хиндуистичке религиозне и друштвене законе, осим што објашњава темељ за кастински систем. Која су нека веровања која су настала из ових хиндуистичких списа?

Учења и понашање — ахимса и варна

15. (а) Дефинишите ахимсу, и објасните како је ђаинисти примењују. (б) Како је Ганди гледао на ахимсу? (в) Како се сики разликују од хиндуса и ђаиниста?

¹⁵ У хиндуизму, као и у другим религијама, постоје извесни основни концепти који утичу на размишљање и свакодневно понашање. Један изразит концепт јесте концепт ахимсе (на санскриту, ахинса), то јест ненасиља, по чему је Мохандас Ганди (1869-1948), познат као Махатма, био тако чувен. (Видите оквир на 113. страни.) На основу ове филозофије, хиндусима није дозвољено да убијају друга створења нити да врше насиље над њима, што је један од разлога због чега обожавају неке животиње, као што су краве, змије и мајмуни. Најстрожи поборници овог учења о ахимси и поштовања према животу јесу следбеници ђаинизма (основаног у шестом веку пре н. е.), који иду боси и чак носе маску како случајно не би прогутали неког инсекта. (Видите оквир на 104. страни и фотографију на 108. страни.) Насупрот томе, сики су познати по својој ратничкој традицији, а Синг, уобичајено  презиме међу њима, значи лав. (Видите оквир на 100. и 101. страни)

16. (а) Како већина хиндуса гледа на кастински систем? (б) Шта је Ганди рекао о кастинском систему?

¹⁶ Универзално познат аспект хиндуизма јесте варна, то јест кастински систем, чиме се друштво строго дели на класе. (Видите оквир на 113. страни.) Човек не може а да не примети да је хиндуистичко друштво још увек услојено овим системом, иако га будисти и ђаинисти одбацују. Међутим, баш као што расна дискриминација и даље постоји у Сједињеним Државама и другде, тако је и кастински систем дубоко урезан у индијску психу. То је у неком смислу облик класне свесности који се и данас, на један паралелан начин, још увек у мањој мери може наћи у британском друштву и у другим земљама (Јаков 2:1-9). Тако се особа у Индији рађа у једном крутом кастинском систему, и готово да не постоји излаз. Уосталом, просечан хиндус и не тражи излаз. Он на то гледа као на своју предодређену, неизбежну судбину у животу, резултат својих дела у претходном животу, то јест карме. Али како је настао кастински систем? Још једном се морамо обратити хиндуистичкој митологији.

17, 18. Према хиндуистичкој митологији, како је настао кастински систем?

 ¹⁷ Према хиндуистичкој митологији, првобитно су постојале четири главне касте засноване на телесним деловима Пуруше, првобитне очинске фигуре човечанства. Химне Риг-веде кажу:

„Кад су делили Пурушу колико су делова начинили?

Како зову његова уста, његове руке? Како зову његова бедра и стопала?

Браман [највиша каста] је представљао његова уста, од обе његове руке начињена је Рађанја.

Његова бедра су постала Ваишја, од његових стопала настала је Шудра“ (The Bible of the World).

¹⁸ Тако су свештенички Брамани, највиша каста, наводно настали од Пурушиних уста, његовог највишег дела. Владајућа, то јест ратничка, класа (Кшатрија или Рађанја) настала је од његових руку. Класа трговаца и земљорадника, названа Ваишја, настала је од његових бедара. Нижа каста, Шудра, то јест радничка класа, настала је из најнижег дела тела, његових стопала.

19. Које су још касте настале?

¹⁹ Током векова су настале још ниже касте, парије и недодирљиви, или како их је Махатма Ганди блаже назвао, хариђани, то јест „особе које припадају богу Вишнуу“. Иако је недодирљивост у Индији противзаконита од 1948, недодирљиви још увек имају веома тежак живот.

20. Који су други аспекти кастинског система?

²⁰ Касте су се с временом умножиле како би обухватиле малтене сваку професију и занат у индијском друштву. Тај древни кастински систем, који свакога  држи на његовом друштвеном месту, у ствари је расне природе и „обухвата карактеристичне расне типове који варирају од онога што је познато као аријска лоза [светле пути] па до предравидске [тамнопуте] лозе“. Варна, то јест каста, значи „боја“. „Прве три касте су били Аријци, најчистији људи; четврта каста, која обухвата тамнопуте Абориџине, била је неаријска“ (Myths and Legends Series—India, од Доналда А. Мекензија). Реалност индијског живота јесте та да је кастински систем, ојачан религиозним учењем о карми, милионе људи заробио у трајно сиромаштво и неправду.

Фрустрирајући циклус постојања

21. Према Гаруда-пурани, како карма утиче на човекову судбину?

²¹ Још једно од основних веровања које утиче на хиндуистичку етику и понашање, и једно од најбитнијих, јесте учење о карми. То је начело да сваки поступак има своје последице, позитивне или негативне; то начело одређује свако постојање душе која се сели или реинкарнира. Гаруда-пурана то овако објашњава:

„Човек је креатор властите судбине, и чак и у свом феталном животу на њега утиче динамика дела из његовог ранијег постојања. Било да је заточен чврстоћом планине или да се љуљушка на дну мора, било да је безбедан у крилу своје мајке или да га она држи високо изнад главе, човек не може побећи од последица својих ранијих дела... Ма шта да снађе човека у било ком конкретном узрасту или времену, то је требало сигурно да га снађе тада и баш тог дана.“

Гаруда-пурана наставља:

„Спознање које човек стекне у свом претходном рођењу, богатство које да̂ у добротворне сврхе у свом претходном животу, и дела која учини у  претходној инкарнацији, иду испред његове душе у њен боравак.“

22. (а) Која разлика постоји између хиндуистичких опција за душу после смрти и опција хришћанског света? (б) Какво је библијско учење о души?

²² На чему се заснива ово веровање? Бесмртна душа је преко потребна за учење о карми, а карма је оно по чему се хиндуистичко гледиште о души разликује од гледишта хришћанског света. Хиндуси верују да душа сваке особе, ђива или прана, * пролази кроз многе реинкарнације и могуће кроз „пакао“. Она мора настојати да се уједини с „Коначном реалношћу“, такође названом Браман, или Брам (не треба мешати с хиндуистичким богом Брамом). С друге стране, доктрине хришћанског света пружају души могућност да буде на небу, у паклу, чистилишту или у лимбу, зависно од религиозног убеђења (Проповедник 9:5, 6, 10; Псалам 146:4).

23. Како карма утиче на гледиште хиндуса о животу? (Упоредите с Галатима 6:7-10.)

²³ Као последица карме, хиндуси су склони томе да буду фаталисти. Они верују да је човеков тренутни статус и стање последица претходног живота и да је стога заслужено, било да је добро или лоше. Хиндус може покушати да стекне бољи досије како би његов следећи живот био подношљивији. Зато он лакше прихвата своју судбину у животу од неког Западњака. Хиндус на све то гледа као на деловање закона узрока и последице у односу на његов претходни живот. То је  начело да ћете пожњети оно што сте у наводном ранијем животу посејали. Наравно, све то се темељи на претпоставци да човек има бесмртну душу која прелази у други живот, било да се ради о човеку, животињи или биљци.

24. Шта је мокша, и како хиндуси верују да се она постиже?

²⁴ Шта је онда крајњи циљ у хиндуистичкој вери? Постићи мокшу, што значи ослобођење, то јест избављење, из мучног круга поновних рађања и разних постојања. Према томе, то је бег од утеловљеног постојања, али не за тело, већ за „душу“. „Пошто је мокша, то јест избављење од дугог низа инкарнација, циљ сваког хиндуса, највећи догађај у његовом животу у ствари је његова смрт“, каже један коментатор. Мокша може да се постигне слеђењем различитих марги, то јест путева. (Видите оквир на 110. страни.) Колико само тога у вези с овим религиозним учењем зависи од древног вавилонског концепта о бесмртности душе!

25. Како се хиндуистичко гледиште о животу разликује од библијског гледишта?

²⁵ Међутим, према Библији, ово презирање материјалног живота и одрицање од њега дијаметрално је супротно првобитној намери Јехове Бога за човечанство. Кад је створио први људски пар, он је одредио да они имају једно срећно, радосно земаљско постојање. Библијски извештај нам каже:

„И Бог створи човека по обличју своме; по обличју Божјему створи га; створи човека и жену. И благослови их, и рече им Бог: Рађајте се, множите се и напуните земљу, и владајте њом, и имајте власт над рибама морским и над птицама небеским, и над свим животињама које се по земљи мичу... Тада погледа Бог све што је створио, и гле, све добро беше“ (Постање 1:27-31).

 Библија прориче једно скоро доба мира и правде за земљу, доба у коме ће свака породица имати свој пристојан дом, а савршено здравље и живот биће вечна судбина човечанства (Исаија 65:17-25; 2. Петрова 3:13; Откривење 21:1-4).

26. На које питање сада треба одговорити?

²⁶ Следеће питање на које желимо одговорити гласи: којим боговима хиндус мора угодити да би постигао добру карму?

Пантеон хиндуистичких богова

27, 28. (а) Који богови сачињавају хиндуистички тримурти? (б) Ко су биле њихове жене? (в) Наведите неке друге хиндуистичке богове и богиње.

²⁷ Премда хиндуизам може тврдити да има на милионе богова, у стварној пракси постоје извесни омиљени богови који су постали кључне тачке за разне секте унутар хиндуизма. Три најистакнутија бога су укључена у оно што хиндуси називају тримурти, тројство, то јест тријада богова. (Што се тиче других хиндуистичких богова, видите оквир на 116. И 117. страни)

²⁸ Та тријада се састоји од Творца Браме, Заштитника Вишнуа и Разоритеља Шиве, а сваки од њих има најмање једну жену или партнерку. Брама је ожењен  са Сарасвати, богињом знања. Вишнуова жена је Лакшми, док је Шивина прва жена била Сати, која је извршила самоубиство. Она је била прва жена која је спалила саму себе, и тако је постала прва сати. Следећи њен митолошки пример, хиљаде хиндуистичких удовица током векова жртвовало се на погребној ломачи својих мужева, иако је ова пракса данас по закону забрањена. Шива има још једну жену која је позната по многим именима и титулама. У свом доброћудном облику, она је Парвати и Ума, као и Гаури, Златна. Као Дурга или Кали, она је страшна богиња.

29. Како хиндуси гледају на Браму? (Упоредите с Делима апостолским 17:22-31.)

 ²⁹ Брама, премда је у центру хиндуистичке митологије, не заузима неко важно место у обожавању просечног хиндуса. У ствари, њему је посвећено веома мало храмова иако се назива Творац Брама. Међутим, хиндуистичка митологија приписује дело стварања материјалног свемира врховном бићу, извору, то јест суштини — Браману, или Брами, идентификованом светим слогом ОМ или АУМ. Сва три члана тријаде сматрају се делом тог „Бића“, а на све друге богове се гледа као на различите манифестације. Ма који бог да се затим обожава као врховни, за ово божанство се мисли да је свеобухватно. Дакле, премда хиндуси отворено обожавају милионе богова, већина признаје само једног правог Бога, који може имати многе облике: мушке, женске, или чак животињске. Према томе, хиндуистички изучаваоци спремно указују на то да је хиндуизам у ствари монотеистички, а не политеистички. Међутим, касније ведско размишљање одбацује концепт о врховном бићу, замењујући га једним безличним божанским принципом или реалношћу.

30. Који су неки аватари Вишнуа?

³⁰ Вишну, доброћудно соларно и космичко божанство, центар је обожавања за следбенике вишнуизма. Он се појављује под десет аватара, то јест инкарнација, укључујући и Раму, Кришну и Буду. * Још један аватар је Вишну Нарајана, „представљен у људском  облику како спава на склупчаној змији Шеши или Ананти, те плута на космичким водама са својом женом, богињом Лакшми, која седи до његових ногу док се бог Брама уздиже из једног лотоса који расте из Вишнуовог пупка“ (The Encyclopedia of World Faiths).

31. Какав је бог Шива?

³¹ Шива, такође обично назван Махеша (Врховни Господар) и Махадева (Велики Бог), јесте други бог по величини у хиндуизму, а обожавање које се упућује њему назива се шивизам. Он је описан као „велики аскета, мајсторски јогин који седи у положају за медитацију на падинама Хималаја, а његово је тело  посуто пепелом а глава му је покривена замршеном косом“. Он је такође познат „по својој еротичности, као онај који доноси плодност и врховни господ стварања, Махадева“ (The Encyclopedia of World Faiths). Шива се обожава помоћу лингама, то јест предмета који представља фалус. (Видите фотографије на 99. страни.)

32. Које облике поприма богиња Кали?

³² Попут многих других светских религија, и хиндуизам има своју врховну богињу, која може бити и привлачна и страшна. У свом пријатнијем облику позната је као Парвати и Ума. Њен застрашујући карактер се испољава као Дурга или Кали, крвожедна богиња која ужива у крвним жртвама. Као Мајка богиња, Кали Ма (Црна мајка земља), она је врховно божанство секте шакти. Приказана је гола до појаса и украшена мртвим телима, змијама и лобањама. У прошлости, верници познати као туги, приносили су јој задављене људске жртве.

Хиндуизам и река Ганг

33. Зашто је за хиндусе Ганг свет?

³³ Не можемо говорити о хиндуистичком пантеону богова а да не споменемо његову најсветију реку — Ганг. Велики део хиндуистичке митологије директно је повезан с реком Ганг, то јест Ма-Ганга (мајка Ганга), како је побожни хиндуси зову. (Видите мапу на 123. страни.) Они рецитују молитву која садржи 108 различитих имена за ову реку. Зашто прави хиндуси толико обожавају Ганг? Зато што је тесно повезана с њиховим свакодневним опстанком и с њиховом древном митологијом. Они верују да је она раније постојала на небу као Млечни пут. Како је онда постала река?

34. Према хиндуистичкој митологији, које је једно од објашњења о томе како је настала река Ганг?

 ³⁴ Уз неке варијације већина хиндуса објашњава то на следећи начин: Махараџа Сагара је имао 60 000 синова које је убила ватра Капиле, једне манифестације Вишнуа. Њихове душе би биле осуђене на пакао уколико богиња Ганга не би сишла с неба да их очисти и ослободи од тог проклетства. Бхагирата, праунук Сагаре, заложио се код Браме да дозволи светој Ганги да сиђе на земљу. Један извештај наставља: „Ганга је одговорила: ’Ја сам тако моћна бујица да ћу развалити темеље земље.‘ Зато је [Бхагирата], након што је хиљаду година испаштао, отишао код бога Шиве, највећег од свих аскета, и убедио га да стане високо изнад земље усред стена и леда Хималаја. Шива је умотао косу на глави, и дозволио Ганги да с неба загрми у његове коврџе, које су нежно апсорбовале потрес што је претио земљи. Ганга је затим лагано прокапала на земљу и потекла планинама и равницама, доносећи воду а тиме и живот сувој земљи“ (From the Ocean to the Sky, од сир Едмунда Хиларија).

35. Како следбеници Вишнуа објашњавају постојање ове реке?

³⁵ Следбеници Вишнуа имају донекле другачију верзију о томе како је Ганг настао. Према једном древном тексту, Вишну-пурани, њихова верзија гласи:

„Из овог подручја [светог седишта Вишнуа] излази река Ганг, која отклања све грехе... Она излази из нокта ножног палца Вишнуовог левог стопала.“

Или како то Вишнуови следбеници кажу на санскритском: „Вишну-падабђа-самбхута“, што значи „рођена из Вишнуовог стопала сличног лотосу“.

36. Шта хиндуси верују у вези с моћима вода реке Ганг?

³⁶ Хиндуси верују да Ганг има моћ да ослободи, прочисти, очисти и излечи вернике. Вишну-пурана каже:

 „Свеци, који се прочисте купањем у водама ове реке, и чији су умови одани Кесави [Вишнуу], добијају коначно ослобођење. Света река, кад се чује за њу, кад се пожели, види, додирне, кад се окупа у њој, или опева у химни, из дана у дан чисти сва бића. А они који живе чак и далеко... и који узвикују ’Ганга и Ганга‘ добијају олакшање од својих греха почињених током три претходна живота.“

Браманда-пурана каже:

„Онима који се једном побожно окупају у чистим водама Ганга, Она штити њихова племена од стотина хиљада опасности. Зла накупљена кроз нараштаје се уништавају. Само тиме што се окупа у Гангу, човек буде сместа прочишћен.“

37, 38. Зашто се милиони хиндуса стичу ка реци Ганг?

³⁷ Индијци хрле ка овој реци како би обавили пуђу, то јест обожавање, тако што приносе цвеће, певају молитве, и од свештеника добијају тилаку, мрљу од црвене или жуте пасте на челу. Затим улазе у воду како би се окупали. Многи такође пију воду, иако је страшно загађена од канализације, хемикалија и лешева. Па ипак, Ганг је у духовном погледу толико привлачан да милиони Индијаца имају жељу да се бар једном окупају у својој ’светој реци‘, било да је она загађена или није.

³⁸ Други доносе мртва тела својих вољених да буду спаљена на ломачама поред реке, а затим пепео посипају по реци. Они верују да то гарантује вечно блаженство за покојну душу. Они који су сувише сиромашни да плате за погребну ломачу једноставно гурну умотано тело у реку, где га нападну лешинари или се једноставно распадне. То нас доводи до једног питања: поред онога што смо већ осмотрили, шта хиндуизам научава у вези са животом после смрти?

 Хиндуизам и душа

39, 40. Шта један хиндуистички коментатор каже у вези с душом?

³⁹ Бхагавад-гита даје одговор кад каже:

„Душа телом нашим прође Кроз детињство, младост, старост, да у друго тело уђе“ (2. поглавље, 13. стих).

⁴⁰ Један хиндуистички коментар на овај стих каже: „Пошто је свако живо биће засебна душа, свако биће мења своје тело у сваком тренутку, манифестујући се понекад као дете, понекад као младић, а понекад као старац — иако постоји једна те иста духовна душа и она не трпи никакве промене. Ова засебна душа коначно мења само тело, у сељењу из једног тела у друго, и пошто је сигурна да ће имати неко друго тело приликом следећег рађања — било да је то материјално или духовно — нема разлога да Арђуна јадикује због смрти.“

41. Према Библији, коју разлику треба правити у вези с душом?

⁴¹ Запази да овај коментар каже да је ’свако живо биће засебна душа‘. Ова изјава се подудара с оним што Библија каже у Постању 2:7:

„Јехова Бог, створи човека од праха земаљскога и дуну му у нос дах живота, и човек поста душа жива“ (Постање 2:7).

Али треба запазити једну битну разлику: да ли човек са свим својим функцијама и својствима, сачињава живу душу или он има душу одвојену од телесних функција? Да ли је човек душа, или има душу? Следећи цитат појашњава хиндуистички концепт.

42. Како се хиндуизам и Библија разликују у погледу разумевања појма душе?

⁴² Бхагавад-гита у 2. поглављу, 17. стиху, каже:

„Оно што прожима читаво тело је неуништиво. Нико не може да уништи непропадљиву душу.“

 Тај стих се затим тумачи:

„Свако тело садржи једну засебну душу, а знак присутности душе видљив је у индивидуалној савесности.“

Према томе, док Библија каже да човек јесте душа, хиндуистичко учење каже да он има душу. А то је огромна разлика која дубоко утиче на учења која су последица тих гледишта (Левитска 24:17, 18).

43. (а) Које је порекло учења о бесмртности душе? (б) Које су последице тог учења?

⁴³ Учење о бесмртности душе у основи је изведено из древног вавилонског устајалог извора религиозног спознања. Логична последица тога је ’живот после смрти‘, веровање које се налази у учењима тако много религија — у облику реинкарнације, неба, пакла, чистилишта, лимба и тако даље. За хиндусе, небо и пакао су прелазна места чекања пре него што душа поново не реинкарнира. Од посебног је интереса хиндуистички концепт о паклу.

Хиндуистичко учење о паклу

44. Како знамо да хиндуизам научава да постоји пакао са свесним мучењем?

⁴⁴ Један стих из Бхагавад-гите каже:

„О Кришна, подржаваоче људи, чуо сам од ауторитета да они који уништавају породичне традиције бораве... у паклу“ (1. поглавље, 44. стих).

Један коментар каже: „Они који су веома грешни у свом земаљском животу морају поднети разне казне на пакленим планетама.“ Међутим, хиндуистичка представа о паклу се за нијансу разликује од вечног мучења у пакленој ватри, како се научава у хришћанском свету, наиме: „Ова казна... није вечна.“ Шта је онда у ствари хиндуистички пакао?

45. Како се описују муке хиндуистичког пакла?

 ⁴⁵ Следи опис судбине грешника, узет из Маркандеја-пуране:

„Онда га изасланици Јаме [бога мртвих] брзо вежу страшним омчама и вуку га на југ, док он дрхти од удараца штапом. Онда га изасланици Јаме вуку, шаљући страшне, злослутне крике кроз поља обрасла [биљком] Куса, трњем, с мравињацима, кољем и стенама, поља која ту и тамо пламте, пуна рупа, ужарена од сунчеве топлоте и која горе од његових зрака. Грешна особа, коју вуку страшни изасланици и једу стотине шакала, улази у Јамину кућу кроз један страшни пролаз...

„Кад јој се тело опече, она осећа велику грозницу; а кад јој тело буде изударано или исечено она осећа велику бол.

„Пошто је њено тело тако уништено, створење, иако хода у неком другом телу, пати од вечне беде због својих властитих лоших поступака...

„Да би затим његови греси били опрани, он се води до још једног таквог пакла. Кад прође кроз све те паклове, грешник добија животињски живот. Затим, пролазећи кроз живот црва, инсеката и мува, грабљивица, комараца, слонова, дрвећа, коња, крава и кроз разне друге грешне и бедне животе, он, долазећи до људске расе, рађа се као грбавац, или као ружна особа или као патуљак или као Ћандала Пукаса.“

46, 47. Шта Библија каже о стању мртвих, и до ког закључка можемо доћи?

⁴⁶ Упоредите то с оним што Библија каже о мртвима:

„Живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају, и њима нема више ни плате, јер се на успомену њихову заборавља. И љубав њихова,  и мржња њихова, и завист њихова већ су пропале; и они неће више никаквог удела имати ни у чему што под сунцем бива. Све што рука твоја твојом снагом може учинити, учини; јер нема ни дела ни мисли, ни знања, ни мудрости у пределу смрти у који идеш“ (Проповедник 9:5, 6, 10).

⁴⁷ Наравно, ако као што Библија каже, човек нема душу већ јесте душа, онда после смрти нема свесног живота. Не постоји никакво блаженство и нема патње. Све нелогичне компликације „другог света“ нестају. *

Супарник хиндуизма

48, 49. (а) Да се подсетимо, која су нека хиндуистичка учења? (б) Зашто су неки довели у питање ваљаност хиндуизма? (в) Ко се појавио да оспори хиндуистичку мисао?

⁴⁸ Овај неопходни кратки преглед хиндуизма показао је да је то религија политеизма заснована на монотеизму — веровању у Брамана, Врховно Биће, извор, то јест суштину, који је симболизован слогом ОМ или АУМ, и с многим фасетама или манифестацијама. То је такође религија која научава толеранцију и подстиче на доброту према животињама.

⁴⁹ С друге стране, неки елементи хиндуистичког учења, као што су карма и неправде кастинског система, заједно с идолопоклонством и сукобима митова, навели су неке разумне људе да доведу у питање ваљаност ове вере. Један такав сумњичавац појавио се у североисточној Индији око године 560. пре н. е. То је био Сидарта Гаутама. Он је основао нову веру која није просперирала у Индији али је ипак цветала на другим местима, као што ће то објаснити наше следеће поглавље. Та нова вера била је будизам.

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

 [Оквир⁄Слике на странама 100, 101]

Сикизам — реформисана религија

Сикизам, симболизован с три мача и кругом, јесте религија више од 17 милиона људи. Већина њих живи у Панџабу. Златни храм сика, смештен усред једног вештачког језера, налази се у Амритсару, светом граду сика. Сики мушкарци се лако препознају по томе што носе плаве, беле или црне турбане, што је битан део њихове религиозне праксе, исто као и ношење дуге косе.

Хинду реч сик значи „ученик“. Сики су ученици свог оснивача, гуруа Нанака, и следбеници учења десет гуруа (Нанака и његових девет наследника) чији се записи налазе у светој књизи сика, Гуру Грант Сахиб. Ова религија је настала почетком XVI века кад је гуру Нанак желео да узме оно најбоље од хиндуизма и ислама и да формира једну уједињену религију.

Нанакова мисија може да се искаже једном реченицом: „Пошто постоји само један Бог, он је наш Отац; према томе, сви ми морамо бити браћа.“ Попут муслимана, сики верују у једног Бога и забрањују употребу идола (Псалам 115:4-9; Матеј 23:8, 9). Они следе хиндуистичку традицију веровања у бесмртност душе, реинкарнацију и карму. Место обожавања сика назива се гурудвара. (Упоредите с Псалмом 103:12, 13; Дела апостолска 24:15.)

Једна од великих заповести гуруа Нанака била је: „Увек се сећај Бога, понављај Његово име.“ О Богу се говори као о „Правом Богу“, али се не даје никакво име (Псалам 83:17-19). Још једна заповест је  била: „Оно што зарадиш подели с мање срећнима.“ У складу с тиме, у сваком храму сика постоји лангар, то јест бесплатна кухиња, где људи свих профила могу бесплатно да једу. Постоје чак и бесплатне собе где путници могу преноћити (Јаков 2:14-17).

Последњи гуру, Говинд Синг (1666-1708), основао је братство сика названо кхалса, које се држи онога што је познато као пет светиња КА, а то су: кес, дуга коса, која симболизује духовност; кангха, нож у коси, што симболизује ред и дисциплину; кирпан, мач, што симболизује достојанство, храброст и самопожртвованост; кара, челична наруквица, што симболизује јединство с Богом; кадћ, кратке гаће, што указује на скромност и носи се да симболише морално обуздавање. (Видите дело The Encyclopedia of World Faiths, страна 269.)

[Слика]

Златни храм сика, у Амритсару у Панџабу, у Индији

[Слике]

Плави турбан означава ум широк као небо, који не даје места предрасудама

Бели турбан означава свету особу која води примеран живот

Црни турбан је подсетник на прогонство сика од стране Британаца године 1919.

Друге боје су ствар укуса

[Слика]

У једном церемонијалном излагању, свештеник сика прича историју светог оружја

 [Оквир⁄Слике на 104. страни]

Ђаинизам — самоодрицање и ненасиље

Ову религију, са својим древним индијским симболом кукастог крста, основао је у шестом веку пре н. е. богати индијски кнез Натапута Вардхамана, боље познат као Вардхамана Махавира (титула која значи „Велики човек“ или „Велики херој“). Он се окренуо животу самоодрицања и аскетизма. Потпуно го кренуо је у потрагу за спознањем „кроз села и равнице централне Индије у потрази за избављењем из циклуса рађања, смрти и поновног рођења“ (Man’s Religions, од Џона Б. Носа). Он је веровао да се спасење душе може постићи само кроз екстремно самоодрицање и самодисциплину и кроз круту примену ахимсе, ненасиља према свим створењима. Ахимсу је практиковао до крајности, до те мере да је носио меку метлицу којом би могао нежно терати сваког инсекта који би му се могао наћи на путу. Његово поштовање према животу такође је служило да заштити чистоћу и беспрекорност његове сопствене душе.

Његови данашњи следбеници, у настојању да побољшају своју карму, воде сличан живот пун самоодрицања и поштовања према свим другим створењима. Опет видимо колико снажно на људски живот утиче веровање у бесмртност људске душе.

Данас има мање од четири милиона следбеника ове вере, а већина њих се налази у подручјима Бомбаја и Гуџаратија у Индији.

[Слика]

Ђаиниста врши обожавање код стопала 17 метара високог кипа светог Гоматешваре у Карнатаки, у Индији

 [Оквир⁄Слике на странама 106, 107]

Мали водич кроз хиндуистичке изразе

аватар — манифестација или инкарнација неког хиндуистичког божанства

атман — дух; повезан с оним што је бесмртно. Често се погрешно преводи као душа. Видите ђива

ахимса (на санскриту, ахинса) — ненасиље; неповређивање нити убијање било чега. Темељ за хиндуистичко вегетаријанство и поштовање према животињама

ашрам — храм или место где гуру (духовни водич) поучава

бхакти — оданост божанству која води до спасења

бинду — црвена тачка коју удате жене носе на челу

Браман — свештенички и највиши ниво кастинског система; такође Коначна реалност. Видите 116. страну

Ваишја — класа трговаца и земљорадника; трећа група у кастинском систему

Веде — најранији свети поетски списи хиндуизма

гат — степенице или платформа поред реке

гуру — учитељ или духовни вођа

дарма — коначни закон свих ствари; оно што одређује исправност или неисправност поступака

ђапа — обожавање Бога понављањем једног од његових имена; мала, то јест бројаница од 108 перли, користи се за бројање

ђива (или пран, прани) — лична душа или биће

Јога — од корена јуј, што значи здружити или везати; обухвата здруживање особе с универзалним божанским бићем. Популарно позната као дисциплина медитирања која обухвата положај и контролу дисања. Хиндуизам признаје најмање четири главне Јоге, или пута. Видите 110. страну

карма — начело да сваки поступак има позитивне или негативне последице у наредном животу пресељене душе

кшатрија — професионална, владајућа и ратничка класа и други ниво кастинског система

маја — свет као илузија

мантра — света формула, за коју се верује да има магичне моћи, користи се у увођењу у неку секту и понавља се у молитвама и чарањима

махант — свети човек или учитељ

махатма — хиндуистички светац, од маха, висок или велики, и атман, дух

мокша, или мукти — ослобођење од циклуса поновних рађања; крај путовања душе. Такође позната као нирвана, сједињење особе с Врховним бићем, Браманом

ОМ, АУМ — слоговни симбол који представља Брамана и који се користи у медитацији; звук  који се сматра мистичном вибрацијом; користи се као света мантра

параматман — свет-дух, универзални атман, то јест Браман

пуђа — обожавање

садху — свети човек, аскета или јоги

самсара — сељење вечне, неуништиве душе

свамин — учитељ или виши ниво духовног водича

тилака — знак на челу који симболизује сећање на Господа у свим његовим активностима

тримурти — хиндуистичка тријада сачињена од Браме, Вишнуа и Шиве

упанишаде — рани свети поетски списи хиндуизма. Такође познати као веданта, крај веда

хариђан — члан касте Недодирљивих; значи „Божји људи“, саосећајно име које им је дао Махатма Ганди

шакти — женска моћ или жена неког бога, посебно Шивина жена

шрадха — важни обреди који се врше у исказивању части прецима и који помажу покојним душама да постигну мокшу

шудра — радничка, најнижа од четири главне касте

[Слике]

Слева, хиндуистички махант; садху, стоји док медитира; гуру из Непала

 [Оквир на 110. страни]

Четири пута до мокше

Хиндуистичка вера пружа најмање четири начина да се постигне мокша, то јест ослобођење душе. Они су познати као јоге или марге, путеви до мокше.

1. Карма јога — „Пут акције, то јест карма јога, дисциплина акције. У основи, карма марга значи да особа извршава своју дарму у складу са својим местом у животу. Од свих људи се захтевају извесне дужности, као што су ахимса и уздржавање од алкохола и меса, али специфична дарма сваког појединца зависи од касте те особе и њеног животног оквира“ (Great Asian Religions).

Ова карма се врши строго унутар граница касте. Чистоћа касте се одржава тако што се особа не жени и не једе изван своје касте, која је одређена њеном кармом у претходном животу. Зато се каста особе не сматра неправдом већ наслеђем из претходне инкарнације. По хиндуистичкој филозофији, мушкарци и жене нису једнаки. Они су подељени на основу каста и пола и, у ствари, боје коже. Обично светлији тен значи вишу касту.

2. Ђнана јога — „Пут спознања, то јест ђнана јога, дисциплина спознања. За разлику од пута акције, карма марге, са својим прописаним дужностима за сваку прилику у животу, ђнана марга пружа филозофски и психолошки пут спознања самог себе и универзума. Бити, а не чинити, јесте кључ за ђнана маргу. [Курзив наш.] Што је најважније, овај пут онима који га практикују омогућује мокшу већ у овом животу“ (Great Asian Religions). Он укључује интроспективну јогу, повлачење из света и практиковање уздржавања. То је израз самоконтроле и самоодрицања.

3. Бхакти јога — „Најпопуларнији облик данашње хиндуистичке традиције. То је пут оданости, бхакти марга. За разлику од карма марге... овај пут је лакши, спонтанији, и може да га се држи особа било које касте, пола или узраста... [Он] дозвољава да се људске емоције и жеље слободно изражавају уместо да се надвладавају јогистичким аскетизмом... [Он] се састоји искључиво од оданости божанским бићима.“ А традиционално постоји 330 милиона њих који се могу обожавати. Према овој традицији, знати значи волети. У ствари, бхакти значи „емоционална приврженост богу кога неко изабере“ (Great Asian Religions).

4. Рађа јога — Метода „посебних поза, метода дисања и ритмичног понављања исправних мисли-формула“ (Man’s Religions). Има осам корака.

 [Оквир⁄Слика на 113. страни]

Махатма Ганди и кастински систем

„Ненасиље је први члан моје вере. То је такође задњи члан мог креда“ (Махатма Ганди, 23. март 1922).

Махатма Ганди, чувен по свом ненасилном предвођењу покрета за постизање независности Индије од Британије (која је додељена 1947), такође се залагао за побољшање судбине милиона Индијаца. Индијски професор М. П. Реге то овако објашњава: „Он је проповедао ахимсу (ненасиље) као темељну моралну вредност, коју је тумачио као бригу за достојанство и добробит сваке особе. Порицао је ауторитет хиндуистичких списа кад су њихова учења била супротна ахимси, горљиво се залагао за укидање недодирљивости и хијерархијског кастинског система, и унапређивао је једнакост жена у свим сферама живота.“

Какво је било Гандијево гледиште о животу недодирљивих? У једном писму упућеном Џавахарлалу Нехруу, од 2. маја 1933, он је написао: „Хариђански покрет је превелик за чисто интелектуални напор. У свету не постоји ништа што је толико лоше. А ја ипак не могу да оставим религију а тиме ни хиндуизам. Живот би ми био терет ако би ме хиндуизам изневерио. Ја волим хришћанство, ислам и многе друге вере путем хиндуизма... Али онда не могу да га толеришем с недодирљивошћу“ (The Essential Gandhi).

[Слика]

Махатма Ганди (1869-1948), поштовани хиндуистички вођа и учитељ ахимсе

 [Оквир⁄Слике на странама 116, 117]

Хиндуизам — неки богови и богиње

Адити — мајка богова; богиња неба; Вечна

Агни — бог ватре

Брама — Бог Створитељ, принцип стварања у свемиру. Један од богова тримуртија (тријаде)

Браман, или Брам — Врховно, свеприсутно биће свемира, представљено слогом ОМ или АУМ. (Видите горњи симбол.) Такође назван Атман. Неки хиндуси гледају на Брамана као на безлични Божански принцип или Коначну реалност.

Буда — Гаутама, оснивач будизма; хиндуси га сматрају инкарнацијом (аватаром) Вишнуа

Вишну — бог чувар живота; трећи члан тримуртија

Ганга — богиња, једна од Шивиних жена и персонификација реке Ганг

Ганеша — Шивин син-бог са слоновом главом, Господар препрека, бог среће. Такође назван Ганапати и Гађанана

Дурга — Шивина жена или шакти и идентификована као Кали

Кали — Шивина црна жена (шакти) и крвожедна богиња уништења. Често приказана с великим исплаженим црвеним језиком

Кришна — разиграна осма инкарнација Вишнуа и божанство Бхагавад-гите. Његове љубавнице су биле гопије, то јест млекарице

Лакшми — богиња лепоте и среће; Вишнуова жена

Манаса — богиња змија

Ману — предак људског рода; велика риба га је спасла да не буде уништен потопом

Митра — бог светла. Познат као такав и код Римљана

Нанди — бик, Шивин носилац то јест превозно средство

Натарађа — Шива у плесном положају окружен пламеним кругом

Парвати или Ума — богиња и жена Шиве. Такође поприма облик богиње Дурге или Кали

Прађапати — Створитељ свемира, Господар створења, отац богова, демона и свих других створења. Касније познат као Брама

Пуруша — космички човек. Од његовог тела начињене су четири главне касте

Радха — жена Кришне

Рама, Рамаћандра — седма инкарнација бога Вишнуа. Епска нарација Рамајана прича причу о Рами и његовој жени Сити

Сарасвати — богиња знања и жена Створитеља Браме

Шива — бог плодности, смрти и уништења; члан тримуртија.  Симболизован трозупцем и фалусом

Сома — и бог и лек; еликсир живота

Хануман — бог у облику мајмуна и одани следбеник Раме

Хималаја — боравиште од снега, Парватин отац

Шашти — богиња заштитница жена и деце при порођају

[Извор]

(Засновано на Енциклопедијском речнику индијске митологије и религија)

[Слике]

Одозго слева у правцу казаљке на сату: Натарађа (разиграни Шива), Сарасвати, Кришна, Дурга (Кали)

[Оквир на 120. страни]

Хиндуистичка легенда о потопу

„Ујутро су Мануу [претку човечанства и првом законодавцу] донели воду за прање... Док се купао, једна риба [Вишну у својој инкарнацији као Матсја] дошла му је у руке.

„Рекла му је: ’Отхрани ме, и ја ћу те спасти!‘ ’Од чега ћеш ме спасти?‘ ’Потоп ће однети сва ова створења: од тога ћу те спасти!‘ ’Како да те отхраним?‘“

Риба је упутила Мануа како да се брине о њој. „Затим му је рекла: ’У тој и тој години доћи ће потоп. Ти ћеш ме тада послушати (мој савет) и припремићеш лађу; чим наиђе потоп ти уђи у лађу и ја ћу те спасти‘.“

Ману је следио упутства рибе, и она је у потопу одгурала лађу на „северну планину. Онда је рекла: ’Ја сам те спасла. Привежи лађу за дрво; али нека те вода не однесе, док си на планини. Кад се вода повуче, можеш полако да сиђеш!‘“ (Сатапата-брамана; упоредите с Постањем 6:9–8:22).

 [Мапа/Слике на 123. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Ганг тече преко 2 400 километара од Хималаја до Калкуте и своје делте у Бангладешу

ИНДИЈА

Калкута

Река Ганг

[Слике]

Ма-Ганга, на врху Шивине главе, спушта се кроз његову косу

Побожни хиндуси на једном гату, купају се у Гангу код Варанасија, то јест Бенареса

 [Слика на 96. страни]

Ганеша, хиндуистички бог среће с главом слона, син Шиве и Парвати

[Слике на 99. страни]

Лингами (симболи фалуса) које хиндуси обожавају. Шива (бог плодности) на једном лингаму и с четири главе на другом

[Слика на 108. страни]

Ђаинистичке часне сестре носе мукха-вастрике, то јест штитнике за уста, који спречавају да инсекти улете у уста и буду убијени

[Слика на 115. страни]

Обожавање змије, које се практикује углавном у Бенгалу. Манаса је богиња змија

[Слика на 118. страни]

Вишну, са својом женом Лакшми, на склупчаној змији Ананти, с четвороглавим Брамом на лотосу који расте из Вишнуовог пупка