Пређи на садржај

Пређи на садржај

Шинтоизам — јапанска потрага за Богом

Шинтоизам — јапанска потрага за Богом

8поглавље

Шинтоизам — јапанска потрага за Богом

„Зато што ми је отац био шинтоистички свештеник, речено нам је да сваког јутра пре доручка принесемо чашу воде и чинију куваног пиринча на камидани [шинтоистичко кућно светилиште]. Након тог чина обожавања, узимали смо ту чинију пиринча и јели из ње. Док сам то чинила, била сам уверена да ће нас богови заштитити.

„Кад смо куповали кућу, пажљиво смо проверили да ли та нова кућа има повољан положај у односу на нашу стару кућу тако што смо питали шамана, то јест духовног медија. Он нас је упозорио на троје демонских врата и упутио нас да обавимо процедуру чишћења коју је препоручио мој отац. Зато смо једном месечно вршили очишћење тих просторија помоћу соли“ (Мајуми Т.).

1. (Укључујући и увод.) Где је шинтоизам углавном заступљен, и како га неки верници исповедају?

ШИНТОИЗАМ је углавном јапанска религија. Nihon Shukyo Jiten (Енциклопедија јапанских религија) каже да је „развој шинтоизма текао скоро упоредо с развојем јапанске националне културе, и то је једна религиозна култура која се никада није упражњавала ван оквира овог народа“. Али јапански пословни и културни утицаји данас су толико раширени да би требало да нас интересује који су религиозни фактори обликовали историју Јапана и личност Јапанаца.

2. До које мере шинтоизам утиче на живот Јапанаца?

2 Иако шинтоизам има преко 91 000 000 припадника у Јапану, што је отприлике три четвртине становништва Јапана, једна анкета открива да само 2 000 000 људи, то јест 3 посто одраслих, стварно тврди да верује у шинтоизам. Међутим, Сугата Масаки, истраживач шинтоизма, каже: „Шинтоизам је тако неразмрсиво уткан у структуру јапанског свакодневног живота да су људи једва свесни његовог постојања. Он за Јапанце није толико религија колико нешто ненаметљиво што је стално око њих, као ваздух који дишу.“ Чак и они који тврде да су незаинтересовани за религију купују шинтоистичке амајлије ради безбедности у саобраћају, обављају своја венчања по шинтоистичкој традицији и троше новац за годишње шинтоистичке празнике.

Како је настао?

3, 4. Како је јапанска религија први пут постала позната као шинтоизам?

3 Ознака „шинтоизам“ је настала у шестом веку н. е. да би се локална религија разликовала од будизма, који се ширио у Јапану. „Наравно, ’јапанска религија‘... је постојала и пре доласка будизма“, објашњава Сачија Хиро, истраживач јапанских религија, „али то је била једна подсвесна религија, сачињена од обичаја и ’правила понашања‘. Међутим, с увођењем будизма, људи су постали свесни чињенице да су та правила понашања сачињавала јапанску религију, другачију од будизма, који је био нека страна религија.“ Како се развијала та јапанска религија?

4 Тешко је утврдити тачно време када се појавио изворни шинтоизам, то јест „религија Јапанаца“. С почетком гајења пиринча „пољопривреда на влажним пољима захтевала је добро организоване и стабилне заједнице“, објашњава Kodansha Encyclopedia of Japan, „и били су разрађени пољопривредни обреди — који су касније играли тако значајну улогу у шинтоизму“. Ти рани народи су имали представу о многим боговима природе и дубоко су поштовали те богове.

5. (а) Које је шинтоистичко гледиште о мртвима? (б) Како се шинтоистичко гледиште о мртвима разликује од библијског гледишта?

5 Поред тог дубоког поштовања, страх од душа покојника довео је до обреда за умиривање тих душа. То је касније прерасло у обожавање духова предака. Према шинтоистичком веровању, „покојна“ душа још увек има личност и окаљана је смрћу непосредно након смрти. Кад ожалошћени изврше погребне обреде, душа се очисти до те мере да се отклони свака злоба, и она добија један мирољубив и добротворан карактер. С временом, дух претка се подиже до положаја предачког, то јест заштитничког, божанства. Тако видимо да је веровање у бесмртност душе темељ још једне религије и да условљава ставове и поступке верника (Псалам 146:4; Проповедник 9:5, 6, 10).

6, 7. (а) Како су шинтоисти гледали на своје богове? (б) Шта је шинтаи, и зашто је он значајан у шинтоизму? (Упоредите с Изласком 20:4, 5; Левитска 26:1; 1. Коринћанима 8:5, 6.)

6 Сматрало се да су богови природе и предачки богови духови који „лебде“ у ваздуху и испуњавају га. Током празника̂, људи су призивали те богове да сиђу на одређена места посвећена за ту прилику. Говорило се да богови привремено бораве у предметима обожавања названим шинтаи, као што су дрвеће, стене, огледала и мачеви. Шамани, то јест духовни медији, водили су ритуале за призивање богова.

7 Постепено су та „места слетања“ богова, која су се привремено чистила за празнике, попримила трајнији облик. Људи су градили светилишта за доброћудне богове, оне који су их наводно благосиљали. У почетку нису правили ликове богова већ су обожавали у шинтаију, у коме су наводно боравили духови богова. Чак је и цела једна планина, као што је Фуџи, могла служити као шинтаи. С временом је настало толико богова да су Јапанци сковали израз јаојорозу-но-ками, који дословно значи „осам милиона богова“ („ками“ значи „богови“ или „божанства“). Сада се тај израз користи да означи „безбројне богове“, пошто се број божанстава у шинтоистичкој религији непрестано повећава.

8. (а) Према шинтоистичком миту, како је настала Аматерасу Омиками и како је била присиљена да да светлост? (б) Како је Аматерасу Омиками постала национално божанство, и како су цареви били повезани с њом?

8 Пошто су се шинтоистички ритуали концентрисали око светилишта, свако племе је као светињу чувало своје заштитничко божанство. Међутим, кад је царска породица ујединила целу нацију у седмом веку н. е., они су своју богињу сунца Аматерасу Омиками уздигли на ниво националног божанства и централне личности шинтоистичких богова. (Видите оквир на 191. страни.) С временом је изнесен мит да је цар директни потомак ове богиње сунца. Да би се ојачало ово веровање, у осмом веку н. е. била су састављена два главна шинтоистичка списа, Кођики и Нихон шоки. Користећи митове који су уздизали царску породицу као потомке богова, ове књиге су допринеле да се утврди примат царева.

Религија празника и ритуала

9. (а) Зашто један изучавалац назива шинтоизам религијом низа „без“? (б) Колико је шинтоизам стриктан што се тиче учења? (Упоредите с Јованом 4:22-24.)

9 Међутим, ове две књиге шинтоистичке митологије нису сматране надахнутим списима. Занимљиво је да шинтоизам нема неког познатог оснивача нити неку назови Библију. „Шинтоизам је религија низа ’без‘“, објашњава Шоуичи Саеки, шинтоистички изучавалац. „Он је без одређених доктрина и без детаљне теологије. Он је исто тако добар и без било каквих прописа којих се треба држати... Иако сам одгајан у породици која се традиционално држи шинтоизма, не сећам се да су ме нешто посебно озбиљно поучавали религији.“ (Курзив наш.) Шинтоистима нису важне доктрине, прописи а понекад чак ни оно што обожавају. „Чак у истом светилишту“, каже један шинтоистички истраживач, „бог те светиње је често замењиван другим богом, а људи који су обожавали те богове и молили им се понекад нису ни били свесни те промене.“

10. Шта је битно за шинтоисте?

10 Шта је онда битно за шинтоисте? Једна књига о јапанској култури каже: „Шинтоизам је у почетку сматрао да су дела која унапређују хармонију и добробит неке мале заједнице ’добра‘ а да су она која то ометају ’лоша‘.“ Највећа вредност се придавала складу с боговима, природом и заједницом. Све што је нарушавало мирни склад заједнице било је лоше без обзира на моралну вредност тога.

11. Коју улогу у шинтоистичком обожавању и свакодневном животу играју празници?

11 Пошто шинтоизам нема формалну доктрину нити формално учење, он унапређује склад у друштву путем ритуала и празника. „Оно што је најважније у шинтоизму“, објашњава енциклопедија Nihon Shukyo Jiten, „јесте да ли славимо празнике или их не славимо.“ (Видите оквир на 193. страни.) Заједничка гозба на празнике посвећене предачким боговима доприносила је духу сарадње међу људима у друштву које се бавило гајењем пиринча. Главни празници су били и још увек су повезани с гајењем пиринча. Сељаци у пролеће призивају „богове пиринчаних поља“ да дођу у њихово село, а затим се моле за добар урод. У јесен се захваљују својим боговима на жетви. Током празника, они своје богове носе на микошију, покретном светилишту, те кроз причест од пиринчаног вина (сакија) и хране имају заједништво с њима.

12. Који се обреди чишћења врше у шинтоизму, и с којим циљем?

12 Међутим, да би били у јединству с боговима, шинтоисти верују да се морају очистити од своје моралне нечистоће и греха. Ту наступају ритуали. Постоје два начина да се особа или предмет очисти. Један је охараи а други је мисоги. У охараију, шинтоистички свештеник да би очистио неки предмет или неку особу маше граном зимзеленог дрвета сакаки на чијем је врху привезан папир или лан, док у мисогију користи воду. Ови ритуали чишћења су тако важни за шинтоистичку религију да један јапански ауторитет каже: „Са сигурношћу се може рећи да шинтоизам без ових ритуала не би могао да опстане [као религија].“

Прилагодљивост шинтоизма

13, 14. Како се шинтоизам прилагођавао другим религијама?

13 Празници и ритуали су се задржали у шинтоизму упркос трансформацијама које је шинтоистичка религија доживљавала током година. Којим трансформацијама? Један шинтоистички истраживач упоређује промене у шинтоизму с преоблачењем неке лутке. Кад је био уведен будизам, шинтоизам се обукао у будистичко учење. Кад су људима била потребна морална мерила, он се обукао у конфуцијанизам. Шинтоизам је био изузетно прилагодљив.

14 Синкретизам, то јест спајање елемената једне религије с елементима друге, одиграо се врло рано у историји шинтоизма. Премда су се конфуцијанизам и таоизам, познати у Јапану као „пут јина и јанга“, увукли у шинтоистичку религију, будизам је био тај главни елеменат који се стопио са шинтоизмом.

15, 16. (а) Како су шинтоисти реаговали на будизам? (б) Како је дошло до стапања шинтоизма и будизма?

15 Кад је будизам ушао преко Кине и Кореје, Јапанци су своје традиционалне религиозне обичаје назвали шинто, то јест „пут богова“. Међутим, с доласком једне нове религије, Јапан је био подељен — да ли да прихвати будизам или да га не прихвати. Пробудистичка страна је инсистирала: ’Све оближње земље обожавају на тај начин. Зашто да се Јапан разликује?‘ Антибудистичка фракција је приговарала: ’Ако обожавамо околне богове, изазваћемо гнев наших богова.‘ После деценија неслоге, пробудисти су победили. До краја шестог века н. е., кад је принц Шотоку прихватио будизам, та нова религија је пустила корене.

16 Како се будизам ширио на сеоске заједнице, наилазио је на локална шинтоистичка божанства чије је постојање било снажно укорењено у свакодневном животу народа. Ове две религије морале су да направе компромис како би коегзистирале. Будистички монаси који су у планинама практиковали самодисциплину помогли су да се ове две религије стопе. Пошто су се планине сматрале боравиштем шинтоистичких божанстава, аскетски обичаји монаха из планина дали су повода идеји да се помешају будизам и шинтоизам, што је такође довело до изградње џингуџија, то јест „светилишта-храмова“. * Како је будизам преузимао иницијативу у формирању религиозних теорија, постепено је долазило до стапања ове две религије.

17. (а) Шта значи реч камиказе? (б) Како су камиказе повезане с веровањем да су Јапанци Божји народ?

17 У међувремену је веровање да су Јапанци Божји народ узимало корена. Кад су Монголи напали Јапан у XIII веку, појавило се веровање у камиказе, што дословно значи „божански ветар“. Монголи су два пута изненада напали острво Кјушу с огромним флотама, и два пута су им олује осујетиле планове. Јапанци су те олује, то јест ветрове (казе), приписали својим шинтоистичким боговима (ками), и то је јако допринело репутацији њихових богова.

18. Како се шинтоизам такмичио с другим религијама?

18 Како је поуздање у шинтоистичка божанства нагло порасло, они су сматрани првобитним боговима, док су Буде („просветљени“) и бодисатве (будуће Буде који помажу другима да постигну просветљење; видите стране 136-8, 145-6) сматрани само привременим локалним манифестацијама божанстава. Као последица тог сукоба између шинтоизма и будизма, настале су разне школе шинтоизма. Једне су наглашавале будизам, друге су уздизале шинтоистички пантеон, док су неке пак користиле каснији облик конфуцијанизма како би улепшале своја учења.

Обожавање цара и државни шинтоизам

19. (а) Који је био циљ Обновљеног шинтоизма? (б) До којег су размишљања довела учења Норинаге Мотоорија? (в) На шта нас Бог позива?

19 После многих година компромиса, шинтоистички теолози су закључили да је њихову религију онечистило кинеско религиозно размишљање. Зато су инсистирали на повратку древном јапанском путу. Појавила се нова школа шинтоизма, позната као Обновљени шинтоизам, а један од њених најистакнутијих теолога био је Норинага Мотоори, изучавалац из XVIII века. У потрази за извором јапанске културе, Мотоори је проучавао класике, а посебно шинтоистичке списе назване Кођики. Научавао је надмоћ богиње сунца Аматерасу Омиками али је разлог за природне феномене неодређено препустио боговима. Поред тога, по његовом учењу, божанско провиђење је непредвидиво, и безобзирно је с човекове стране да покуша да то разуме. Његова идеја је била да се не постављају питања и да се буде подложан божанском провиђењу (Исаија 1:18).

20, 21. (а) Како је један шинтоистички теолог покушао да ослободи шинтоизам од „кинеског“ утицаја? (б) Који је покрет основан под утицајем Хиратине филозофије?

20 Један од Норинагиних следбеника, Ацутане Хирата, проширио је његове идеје и покушао да прочисти шинтоизам, да га очисти од свих „кинеских“ утицаја. Шта је Хирата урадио? Помешао је шинтоизам с отпадничком „хришћанском“ теологијом! Упоредио је Аменоминакануши-но-камија, бога поменутог у Кођики, с Богом „хришћанства“ и тог главног бога свемира описао је како има два подређена бога, „Узвишеног створитеља (таками-мусуби) и Божанског створитеља (ками-мусуби), који изгледа представљају мушке и женске принципе“ (Religions in Japan). Да, он је прихватио учење о троједном богу из римокатолицизма, премда то никада није постало главно шинтоистичко учење. Међутим, то што је Хирата мешао такозвано хришћанство и шинтоизам на крају је у шинтоистичку свест усадило облик монотеизма хришћанског света (Исаија 40:25, 26).

21 Хиратина теологија је постала темељ за покрет ’Дубоко поштуј цара‘, који је довео до свргавања феудалних војних диктатора, шогуна, и до обнове царског владања 1868. године. С оснивањем царске владе, Хиратини ученици су били постављени за владине заступнике шинтоистичког обожавања, и они су унапређивали један покрет који се залагао за прихватање шинтоизма као државне религије. По тадашњем новом уставу, на цара, који је сматран директним потомком богиње сунца Аматерасу Омиками, гледало се као на „светог и неприкосновеног“. Тако је он постао врховни бог државног шинтоизма (Псалам 146:3-5).

Шинтоистички „свети списи“

22, 23. (а) Која је два указа издао цар? (б) Зашто су се ти укази сматрали светима?

22 Иако је шинтоизам имао своје древне записе, ритуале и молитве у Кођики, Нихонги и Јенгишики, државном шинтоизму је била потребна нека света књига. Године 1882, цар Меиђи је издао Царски декрет за војнике и морнаре. Пошто је тај декрет дошао од цара, Јапанци су га сматрали светим списом, и он је постао темељ за свакодневно медитирање мушкараца у војним снагама. Он је наглашавао да је дужност особе да измири своје дугове и обавезе према богу-цару пре него према било коме другом.

23 Један даљњи додатак шинтоистичким светим списима био је Царски декрет о образовању, који је цар издао 30. октобра 1890. Он „не само што је положио темељ за школско образовање већ је практично постао свето писмо државног шинтоизма“, објашњава Шигејоши Муруками, истраживач државног шинтоизма. Тај декрет је јасно показао да је „историјски“ однос између митских царских предака и њихових поданика темељ образовања. Како су Јапанци гледали на ове указе?

24. (а) Наведите један пример тога како је народ гледао на царске декрете. (б) Како је државни шинтоизам довео до обожавања цара?

24 „Кад сам била девојчица, заменик директора [школе] би држао једну дрвену кутију у висини очију и с пуно поштовања би је донео до катедре“, присећа се Асано Кошино. „Директор би примио кутију и извадио свитак на коме је био написан Царски декрет о образовању. Док се декрет читао, ми смо морали да стојимо погнутих глава све док не бисмо чули завршне речи: ’У име његовог величанства и његовог печата.‘ Толико смо пута чули тај декрет да смо напамет знали речи.“ До 1945, помоћу образовног система заснованог на митологији, цела нација је била присиљена да се преда цару. Државни шинтоизам је сматран суперрелигијом, а других 13 шинтоистичких секти које су научавале разне доктрине било је деградирано до те мере да су назване Секташки шинтоизам.

Религиозна мисија Јапана — освајање света

25. Како су Јапанци гледали на свог цара?

25 Државни шинтоизам је имао и свог идола. „Сваког јутра сам пљескао рукама према сунцу, симболу богиње Аматерасу Омиками, а затим бих се окренуо према истоку у правцу царске палате и обожавао цара“, присећа се Масато, један старији Јапанац. Поданици су обожавали свог цара као бога. Он је сматран врховном политичком и религиозном особом зато што потиче од богиње сунца. Један јапански професор је рекао: „Цар је бог откривен у човеку. Он је утеловљено божанство.“

26. Које је учење проистекло из дубоког поштовања цара?

26 Због свега тога, настало је учење да је „центар овог феноменалног света земља Микада [Цара]. Из тог центра морамо проширити тај Велики дух на цели свет... Експанзија Великог Јапана на цели свет и уздизање целог света у земљу Богова хитан је посао садашњице и, опет, то је наш вечни и непромењиви циљ“ (The Political Philosophy of Modern Shinto, од Д. К. Холтома). Није постојала никаква одвојеност цркве од државе!

27. Како су милитаристи употребили обожавање јапанског цара?

27 У својој књизи Man’s Religions, Џон Б. Нос коментарише: „Јапанске оружане снаге нису чекале ни часа да би искористиле ово гледиште. Као део својих ратних говора износили су то да је освајање мисија Јапана. У тим речима свакако видимо логичан исход: национализам ојачан свим вредностима религије.“ Каква је трагедија била посејана за Јапанце и за друге народе, заснована углавном на шинтоистичком миту да је цар божанство и на мешању религије и национализма!

28. Коју је улогу шинтоизам имао у јапанским ратним подухватима?

28 Јапанци у целини нису имали другог избора него да обожавају цара под државним шинтоизмом и његовим царским системом. Учење Норинаге Мотоорија да ’ништа не питаш већ да се подложиш божанском провиђењу‘ прожимало је и контролисало размишљање Јапанаца. До 1941, цела нација је због Другог светског рата била мобилисана у ратним настојањима Другог светског рата под заставом Државног шинтоизма и у предању „живом човеку-богу“. ’Јапанци су Божји народ‘, мислили су људи, ’а камиказе, божански ветар, задуваће кад дође до кризе‘. Војници и њихове породице су молили своје богове чуваре за успех у рату.

29. Шта је довело до тога да многи изгубе веру после Другог светског рата?

29 Кад је тај „Божји“ народ био поражен 1945, након разорних експлозија две атомске бомбе, у Хирошими и Нагасакију, шинтоизам се суочио с озбиљном кризом. Наводно непобедиви божански владар Хирохито преко ноћи је постао само поражени људски цар. Вера Јапанаца се распршила. Камиказе су изневериле нацију. Енциклопедија Nihon Shukyo Jiten каже: „Један од разлога је био тај што је народ био разочаран јер је био издат... Што је још горе, шинтоистички свет није дао никакво религиозно напредно и одговарајуће објашњење за сумње које су уследиле [због пораза]. Тако је у религиозном смислу незрела реакција ’нема ни бога ни Буде‘ постала општи тренд.“

Пут ка правом складу

30. (а) Која се поука може извући из искуства шинтоизма у Другом светском рату? (б) Зашто је битно да користимо снагу разума кад је реч о нашем обожавању?

30 Пут којим је ишао државни шинтоизам истиче потребу да свако испита своја традиционална веровања којих се држи. Шинтоисти су можда тражили неки начин да се ускладе са својим јапанским комшијама кад су подупирали милитаризам. Наравно, то није допринело светској хармонији, и пошто су им хранитељи породица и младићи побијени у рату, то није допринело ни домаћој хармонији. Пре него што свој живот предамо некоме, морамо бити сигурни коме и чему се предајемо. „Молим вас“, рекао је један хришћански учитељ Римљанима који су раније били предани обожавању цара, „да своја тела дате као жртву живу, свету, прихватљиву Богу, свету службу уз снагу свог разума.“ Баш као што је требало да римски хришћани користе свој разум да би изабрали коме ће се предати, од животне је важности да и ми користимо наш разум да одредимо кога ћемо обожавати (Римљанима 12:1, 2).

31. (а) Шта је већини шинтоистичких верника било довољно? (б) На које питање треба одговорити?

31 За шинтоисте у целини, важан фактор у њиховој религији није била специфична идентификација једног бога. „За обичан народ“, каже Хиденори Цуји, професор јапанске религиозне историје, „није било никакве разлике између богова и Буда. Било да су богови или Буде, докле год су слушали молбе за добру жетву, искорењивање болести и безбедност породице, то је за народ било довољно.“ Али да ли их је то довело до правог Бога и до његових благослова? Одговор историје је сасвим јасан.

32. Шта ће осмотрити наше следеће поглавље?

32 У својој потрази за богом, шинтоисти су, заснивајући своја веровања на митологији, пуког човека, свог цара, претворили у бога, такозваног потомка богиње сунца Аматерасу Омиками. Ипак, хиљадама година пре него што је настао шинтоизам, прави Бог се открио једном човеку семитске расе, једном човеку вере из Месопотамије. Наше следеће поглавље ће осмотрити тај значајан догађај и његов исход.

[Фусноте]

^ одл. 16 У Јапану се на религиозне грађевине шинтоиста гледа као на светилишта, а на религиозне грађевине будиста као на храмове.

[Питања за разматрање]

[Оквир на 191. страни]

Богиња сунца у шинтоистичкој митологији

Шинтоистички мит каже да је давно у прошлости бог Изанаги „опрао своје лево око, и тако родио велику богињу Аматерасу, богињу Сунца“. Касније је Сусану, бог морских пространстава, толико уплашио Аматерасу да се она „сакрила у једној небеској пећини, запречивши улаз великим каменом. Свет је утонуо у таму“. Зато су богови смислили план да Аматерасу измаме из пећине. Сакупили су петлове који су својим кукурикањем најављивали зору и направили су једно велико огледало. На дрвећу сакаки обесили су драгуље и траке од платна. Онда је богиња Ама но Узуме почела да плеше и да удара ногама по једном бурету. У свом помамном плесу, свукла је одећу и богови су праснули у смех. Све то је пробудило радозналост Аматерасе, која је провирила из пећине и видела се у огледалу. Тај одраз ју је измамио из пећине, и тада ју је бог Снаге зграбио за руку и извео напоље. „Свет је још једном био обасјан зрацима богиње Сунца“ (New Larousse Encyclopedia of Mythology). (Упоредите с Постањем 1:3-5, 14-19; Псалам 74:16, 17; 104:19-23.)

[Оквир на 193. страни]

Шинтоизам — религија празника

Јапанска година је пуна религиозних празника, то јест мацурија. Следе неки од већих празника:

Шо-гацу, то јест Нова година, 1-3. јануара.

Сецубун, на овај празник се пасуљ баца по кући и изван ње, док се виче „ђаволи напоље, срећа унутра“, 3. фебруар.

Хина мацури, то јест празник лутака за девојчице, који се одржава 3. марта. Излаже се платформа с луткама, која представља древно царско домаћинство.

▪ Празник дечака, 5. маја; Кои-нобори (барјаци са шаранима који симболишу снагу) вијоре се на штаповима.

Цукими, обожавање пуног месеца средином јесени, уз приношење округлих колачића од пиринча и првина жита.

Канаме-саи, то јест кад цар приноси првине новог пиринча, у октобру.

Нинаме-саи слави царска породица у новембру, кад цар, који председава као главни свештеник државног шинтоизма, проба нови пиринач.

Шичи-го-сан, што значи „седам-пет-три“, који шинтоистичке породице славе 15. новембра. Седма, пета и трећа се сматрају важним прелазним годинама; деца у разнобојним кимонима посећују породично светилиште.

Славе се и многи будистички празници, укључујући и Будин рођендан, 8. априла, и празник Обон, 15. јула, који се завршава тако што се фењери шаљу да плутају морем или низ реку „да воде духове предака назад на други свет“.

[Слика на 188. страни]

Поклоница шинтоизма моли богове за наклоност

[Слика на 189. страни]

Шинто, ’пут богова‘

[Слика на 190. страни]

Цела једна планина, као што је Фуџи, понекад се сматра за шинтаи, то јест предмет обожавања

[Слика на 195. страни]

Шинтоисти носе микоши, покретно светилиште; (изнад) украшени лишћем слезоваче (аои) током празника Аои у Кјоту

[Слика на 196. страни]

Многи мисле да се махањем папиром или ланом привезаним на зимзелену грану човек и предмети могу очистити, што им засигурава безбедност

[Слика на 197. страни]

Јапанац не сматра да је контрадикторно да се моли и пред шинтоистичким светилиштем; (лево) и пред будистичким олтаром (десно)

[Слика на 198. страни]

Цар Хирохито (на постољу) обожаван је као потомак богиње сунца

[Слика на 203. страни]

Млада жена качи на светилиште ему, то јест дрвену плочицу с молитвом, коју је купила