ЈОСИФ више није могао да прикрива своја осећања. Наредио је слугама да изађу из собе. Када је остао сам с браћом, почео је да плаче. Можемо само да замислимо колико су се његова браћа изненадила, јер нису знала зашто он плаче. Он им је на крају рекао: ’Ја сам Јосиф. Да ли ми је отац још увек жив?‘

Његова браћа су била толико изненађена да нису могла да говоре. Уплашили су се. Али Јосиф је рекао: ’Молим вас, приђите ближе.‘ Када су се приближили, он им је рекао: ’Ја сам ваш брат Јосиф, којег сте продали у Египат.‘

Јосиф је наставио да лепо разговара с њима: ’Не кривите себе што сте ме продали овде. Мене је у ствари Бог послао у Египат да бих спасао живот многих људи. Фараон ме је поставио да будем владар целе земље. Зато сада похитајте к оцу и испричајте му ово. И кажите му нека дође да овде живи.‘

Тада је Јосиф загрлио браћу и све их пољубио. Када је фараон чуо да су дошла Јосифова браћа, рекао је Јосифу: ’Нека узму кочије и доведу оца и своје породице и нека дођу овде. Даћу им најбољу земљу у целом Египту.‘

Тако су и урадили. Овде можеш видети како се Јосиф поздравља са оцем када је он с породицом стигао у Египат.

Јаковљева породица је постала веома велика. Укупно их је било 70 када су се преселили у Египат, рачунајући Јакова, његову децу и унуке. Али ту су још биле и жене, а вероватно и многе слуге. Сви су се настанили у Египту. Звали су се Израелци, јер је Бог променио Јакову име у Израел. Израелци су постали посебан народ за Бога, као што ћемо то касније видети.