ДА ЛИ знаш шта ови људи скупљају са земље? Изгледа као иње. Бело је, меко и ваздушасто. Али то није иње; то је нешто што се једе.

Прошло је тек око месец дана откако су Израелци изашли из Египта. Сада су у пустињи. Тамо скоро ништа не расте, па се народ жалио и говорио: ’Боље да нас је Јехова убио у Египту. Тамо смо бар имали да једемо све што смо хтели.‘

Зато је Јехова рекао: ’Учинићу да храна падне с неба као киша.‘ Тако је и било. Следећег јутра када су Израелци видели ту белу ствар која је пала с неба, питали су једни друге: ’Шта је то?‘

Мојсије је рекао: ’То је храна коју вам Јехова даје да једете.‘ Народ ју је назвао МАНА. Имала је укус као танки колачи с медом.

’Нека свако од вас узме онолико колико може да поједе‘, рекао је Мојсије народу. Тако су сваког јутра и радили. После, када би сунце постало јако, преостала мана на земљи би се истопила.

Мојсије је такође рекао: ’Нико не треба да чува ману за следећи дан.‘ Али, неки нису послушали. Да ли знаш шта се десило? Следећег јутра, мана коју су сачували била је пуна црва и смрдела је!

Међутим, Јехова је рекао народу да једног дана у недељи сакупи дупло више мане. То се односило на шести дан. Јехова им је рекао да сачувају мало и за наредни дан, зато што неће дати да мана пада седми дан. Када су сачували ману за седми дан, она се није уцрвљала и није смрдела! То је било још једно чудо.

Током свих година које су Израелци били у пустоши, Јехова их је хранио маном.