112. ПРИЧА
Бродоломници на острву
ПОГЛЕДАЈ! Брод је у опасности! Распада се у парампарчад! Да ли видиш људе који су скочили у море? Неки су већ стигли до обале. Да ли је ово овде Павле? Хајде да видимо шта се то десило.
Сети се, Павле је две године био у затвору у Цезареји. Потом су он и још неки затвореници били укрцани на брод и тако су кренули за Рим. Када су били близу острва Крит, почела је страховита олуја. Ветар је толико јако дувао да људи нису могли да управљају бродом. Током дана уопште нису видели сунце, нити звезде током ноћи. На крају, после много дана, путници су изгубили сваку наду да ће се спасти.
Тада је Павле устао и рекао: ’Нико од вас неће изгубити живот; само ће брод бити изгубљен. Ноћас ми се појавио Божји анђео и рекао: „Не бој се, Павле! Мораш изаћи пред цезара. Бог ће спасти све који плове с тобом.“‘
Око поноћи 14. дана након што је почела олуја, морнари су приметили да је вода постајала све плића! Пошто су се уплашили да не ударе у стену у мраку, бацили су сидра. Следећег јутра су видели један залив. Одлучили су да пробају да доплове бродом право до обале.
Међутим, када су дошли ближе обали, брод је ударио у једну подводну стену и насукао се. Потом су таласи почели да снажно ударају у њега и брод је почео да се распада. Главни официр је рекао: ’Сви који знате да пливате први скочите у море и пливајте ка обали. Ви остали скочите за њима и ухватите се за неки предмет с брода да не бисте потонули.‘ Тако су и урадили. На тај начин су свих 276 људи који су били на броду безбедно стигли до обале, баш као што је анђео и обећао.
То је било острво Малта. Људи су били веома добри и побринули су се за све оне који су били на броду. Када се време поправило, Павла су укрцали на други брод и тако је он стигао у Рим.