У животу нема много ствари које нам могу нанети толики бол као када се деси да неко из наше породице или неки наш близак пријатељ буде искључен из скупштине зато што је починио грех због ког се не каје. Колико заиста волимо Бога и колико смо верни његовом уређењу може се видети по томе да ли смо спремни да применимо библијске савете који се односе на такве ситуације. * Размотримо сада нека питања која се у вези с тим појављују.

Како треба да се опходимо према искљученим особама? У Библији пише: ’Престаните да се дружите са сваким ко се зове брат, а који је блудник или похлепан или идолопоклоник или који погрдно говори о другима или је пијаница или изнуђивач — с таквим немојте ни да једете‘ (1. Коринћанима 5:11). За човека који „не остаје у Христовом учењу“ Библија каже следеће: „Не примајте га у свој дом нити га поздрављајте. Јер ко га поздравља учествује у његовим злим делима“ (2. Јованова 9-11). Са искљученим особама не разговарамо о духовним стварима нити се дружимо с њима. У Стражарској кули од 1. јануара 1982, на 24. страни пише: ’Ако некога само поздравимо, то може бити први корак ка вођењу разговора и чак ка пријатељству. Да ли бисмо желели да предузмемо тај корак када је у питању искључена особа?‘

Да ли је заиста неопходно избегавати сваки контакт са искљученим особама? Да, и то из више разлога. Као прво, тиме показујемо колико смо верни Богу и његовој Речи. Ми слушамо Јехову не само кад нам је то згодно већ и кад нам је то заиста тешко. Љубав према Богу подстиче нас да слушамо све његове заповести јер схватамо да је он праведан и брижан и да су његови закони увек за наше добро (Исаија 48:17; 1. Јованова 5:3). Као друго, то што нисмо у контакту са таквим преступником штити и нас и  друге у скупштини од искварујућег утицаја у духовном и моралном погледу и чува добар глас скупштине (1. Коринћанима 5:6, 7). Као треће, искљученој особи може чак и помоћи то што се чврсто држимо библијских начела. Кад преступник види да подржавамо одлуку дисциплинског одбора, можда ће прихватити помоћ старешина коју је иначе одбијао. Можда ће му губитак драгоценог пријатељства с вољеним особама помоћи да се ’уразуми‘, да схвати колико је озбиљан грех починио и да предузме кораке да се врати Јехови (Лука 15:17).

Како треба да се поставимо ако смо у сродству са искљученом особом? У таквој ситуацији породичне везе могу представљати прави испит наше верности Јеховиним законима. Како онда треба да се понашамо према члану породице који је искључен? Овде не можемо размотрити све ситуације које могу настати, али усредсредимо се на две које су најчешће.

У неким случајевима, искључена особа још увек живи у истој кући са ужом породицом. Нормалан свакодневни породични живот сигурно ће се наставити с обзиром да се искључењем не прекидају породичне везе. Међутим, искључена особа је својим понашањем одлучила да са осталим члановима породице прекине везе које су се заснивале на заједничком служењу Јехови. Зато чланови породице који желе да остану верни Јехови не могу више разговарати с њом о духовним активностима. На пример, уколико је искључена особа присутна током породичног проучавања Библије, она неће учествовати својим коментарима. Међутим, ако се ради о малолетнику, родитељи и даље имају одговорност да га поучавају и укоравају. Зато могу с њим проучавати Библију * (Пословице 6:20-22; 29:17).

У другим случајевима, искључена особа не живи у истој кући са својом ужом породицом. Премда се у неким ситуацијама када можда треба решити неке породичне ствари може појавити потреба за извесним контактом, такве контакте  треба свести на минимум. Чланови породице који су верни Јехови не траже изговор како би одржавали контакт са искљученим чланом породице који не живи с њима. Верност Јехови и његовој организацији подстиче их да се држе онога што Библија каже о искљученим особама. И за преступника је најбоље да они остану верни Јехови јер му то може помоћи да прихвати укор * (Јеврејима 12:11).