1-3. (а) Какав став многи имају о свом послу? (б) Какво гледиште о напорном раду заступа Библија и која питања ћемо размотрити у овом поглављу?

У ДАНАШЊЕМ свету многи сматрају да је посао све само не нешто што доноси задовољство. Ужасава их и сама помисао да сваког дана одлазе на посао који им одузима много времена и снаге и у којем уопште не уживају. Шта може подстаћи оне који се тако осећају да се заинтересују за свој посао, па чак и да нађу задовољство у ономе што раде?

² Библија у позитивном светлу говори о напорном раду. Она каже да су рад и плодови тог рада дар од Бога. Соломон је написао: „Нема ништа боље него да [...] сваки човек ужива у добру од свег труда свога“ (Проповедник 3:12, 13). Пошто нас Јехова воли и пошто му је на срцу наша добробит, он жели да нађемо задовољство у ономе што радимо и да уживамо у плодовима свог рада. Да бисмо остали под окриљем Божје љубави, треба да живимо у складу с његовим ставовима и начелима у вези с радом. (Прочитати Проповедника 2:24; 5:18.)

³ У овом поглављу ћемо размотрити четири питања: Како можемо ’уживати у добру од свог труда‘? Који послови нису за праве хришћане? Како да ускладимо посао са духовним активностима? И који је  најважнији посао који можемо обављати? Али пре тога погледајмо зашто можемо рећи да су Јехова Бог и Исус Христ највећи узори када је реч о раду.

4, 5. Како Библија показује да Јехова вредно ради?

⁴ Јехова је највећи узор када је реч о раду. У Постанку 1:1 пише: „У почетку створи Бог небеса и земљу.“ Када је Бог завршио са стварањем земље и свега на њој, рекао је да је све „веома добро“ (Постанак 1:31). Другим речима, био је потпуно задовољан са свим оним што је створио на земљи. Нема сумње да је Јехова као ’срећан Бог‘ веома уживао у раду и плодовима свог рада (1. Тимотеју 1:11).

⁵ Наш Бог је веома вредан и никад не престаје да ради. Премда је прошло много времена од када је Јехова створио земљу и све на њој, Исус је рекао: „Мој Отац ради све до сада“ (Јован 5:17). Шта то Отац ради? Он с неба свакако пружа вођство људима и брине се о њима. Омогућио је настанак ’новог створења‘, то јест духом рођених хришћана који ће владати са Исусом на небу (2. Коринћанима 5:17). Он ради и на остварењу своје намере с људима који ће остати на земљи, наиме да они који га воле добију вечни живот у новом свету (Римљанима 6:23). Јехова је сигурно веома задовољан резултатима које постиже. Милиони људи које је он привукао себи прихватили су поруку о Божјем Краљевству и променили свој живот како би остали под окриљем његове љубави (Јован 6:44).

6, 7. Зашто се може рећи да је Исус вековима марљиво радио?

⁶ Исус је исто тако вековима марљиво радио. Пре него што је дошао на земљу, он је као „вешт градитељ“ помагао Богу приликом стварања свега „на небесима и на земљи“ (Пословице 8:22-31; Колошанима 1:15-17). Исус је наставио да марљиво ради и када је  дошао на земљу. Као младић је изучио занат и постао познат као „тесар“ * (Марко 6:3). То је био напоран посао који је захтевао многе вештине, нарочито у то доба када није било стругара, стоваришта нити електричних машина. Можеш ли замислити како Исус одлази по дрвну грађу, можда чак сече стабла и одвлачи их до места где ради? Можеш ли га замислити како гради куће — припрема и поставља кровне греде, прави врата, а можда чак и намештај? Нема сумње да је Исус из прве руке знао какво задовољство доноси напоран, али добро обављен посао.

⁷ Исус је био изузетно вредан и у служби проповедања. Три и по године је био интензивно заокупљен тим веома важним послом. Будући да је желео да разговара са што више људи, није губио време већ је устајао рано ујутру и проповедао до касно у ноћ (Лука 21:37, 38; Јован 3:2). Путовао је „од града до града и од села до села, проповедајући и објављујући добру вест о Божјем краљевству“ (Лука 8:1). Исус је дословно прелазио стотине километара пешачећи прашњавим путевима да би људима пренео добру вест.

8, 9. Како је Исус ’уживао у добру од свог труда‘?

⁸ Да ли је Исус ’уживао у добру од труда‘ који је улагао у служби проповедања? Јесте! Он је сејао семе истине о Краљевству остављајући за собом поља која су била зрела за жетву. Вршење Божје воље толико је јачало и крепило Исуса да је био спреман да се одрекне хране како би обавио посао који је стајао пред њим (Јован 4:31-38). Замисли само с каквим је задовољством на крају своје земаљске службе могао да каже свом Оцу: „Ја сам прославио тебе на земљи, довршивши дело које си ми дао да извршим“ (Јован 17:4).

 ⁹ Нема сумње да су Јехова и Исус Христ на најбољи начин показали шта значи уживати у плодовима свог напорног рада. Љубав према Јехови наводи нас да се ’угледамо на њега‘ (Ефешанима 5:1). Љубав према Исусу подстиче нас да идемо „његовим стопама“ (1. Петрова 2:21). Зато погледајмо сада како и ми можемо ’уживати у добру од свог труда‘.

10, 11. Шта нам може помоћи да развијемо позитиван став према свом послу?

¹⁰ Посао је скоро неизоставни део живота правих хришћана. Ми желимо да нађемо задовољство и извесну меру ужитка у свом послу, али то може бити веома тешко ако радимо нешто што нам се у суштини не свиђа. Шта нам може помоћи да и под таквим околностима уживамо у послу који обављамо?

¹¹ Позитиван став. Своје околности не можемо баш увек да променимо, али став можемо. Позитиван став према послу можемо развити ако размишљамо о томе како Бог гледа на рад. Примера ради, ако си поглавар породице, размишљај о чињеници да ти посао, иако можда није баш толико занимљив, омогућује да подмириш материјалне потребе своје породице. То што водиш бригу о породици није мала ствар у Божјим очима. Божја Реч каже да је онај ко се не брине за своје гори „од неверника“ (1. Тимотеју 5:8). Размишљање о томе да ти посао омогућује да постигнеш циљ, наиме да испуниш одговорности које ти је дао Бог, може ти помоћи да у свом послу нађеш извесну меру задовољства и смисла, што твојим сарадницима можда не полази за руком.

12. Зашто је добро да на свом послу будемо марљиви и поштени?

¹² Марљивост и поштење. Добро је да будемо вредни и да научимо да квалитетно обављамо свој посао. Многи послодавци веома цене вредне и способне раднике  (Пословице 12:24; 22:29). Као прави хришћани, ми морамо бити поштени и на свом радном месту, што значи да не смемо красти новац, ствари нити време (Ефешанима 4:28). Као што смо видели у претходном поглављу, исплати се бити поштен. Радник који је познат по поштењу обично ужива поверење других. И без обзира на то да ли послодавац запажа наш труд или то измиче његовој пажњи, можемо бити задовољни јер имамо „чисту савест“ и знамо да смо угодили Богу ког волимо (Јеврејима 13:18; Колошанима 3:22-24).

13. До чега може довести наш добар пример на радном месту?

 ¹³ Добро понашање које доноси част Богу. Други ће сигурно приметити да се на радном месту понашамо као узорни хришћани. До чега то може довести? Својим понашањем можемо ’украсити учење нашег Спаситеља, Бога‘ (Титу 2:9, 10). Захваљујући томе, други можда неће имати одбојан став према нашој религији, већ ће чак бити привучени таквом начину живота. Замисли само како би се осећао када би се због твог доброг примера неки твој колега заинтересовао за библијску истину! И што је најважније, размисли о следећем: Шта би нас могло више усрећити од сазнања да својим добрим понашањем славимо Јехову и радујемо његово срце? (Прочитати Пословице 27:11 и 1. Петрову 2:12.)

14-16. Која важна питања треба да размотримо када доносимо одлуке у вези са запослењем?

¹⁴ Библија не садржи детаљна упутства о томе који је посао прикладан за хришћане, а који није. То наравно не значи да можемо прихватити било какав посао. Библија нам помаже да изаберемо добар и поштен посао који ће се допасти Богу и да не прихватимо посао који му се не би допао (Пословице 2:6). Када стојимо пред одлуком што се тиче запослења, постоје два важна питања која треба да размотримо.

¹⁵ Да ли бисмо обављајући тај посао радили нешто што Библија забрањује? Божја Реч изричито забрањује крађу, лагање и прављење идола (Излазак 20:4; Дела апостолска 15:29; Ефешанима 4:28; Откривење 21:8). Ми нећемо прихватити ниједан посао у коме се од нас захтева да радимо такве ствари. Из љубави према Јехови никада нећемо прихватити посао којим бисмо кршили његове заповести. (Прочитати 1. Јованову 5:3.)

 ¹⁶ Да ли бисмо обављајући тај посао индиректно учествовали у неким неисправним поступцима или бисмо друге наводили да их чине? Погледајмо један пример. Нема ничег лошег у томе да неко ради на пријемном одељењу неке болнице. Међутим, да ли би један Јеховин сведок могао да ради на клиници специјализованој за абортусе? Тачно је да се на том послу од њега не тражи да учествује у таквим интервенцијама. Али зар чињеница да је стално запослен на  једној таквој клиници не би значила да подржава оно с чиме се Божја Реч не слаже? (Излазак 21:22-24). Будући да волимо Јехову, не желимо да имамо било какве везе с небиблијским поступцима.

17. (а) Које факторе треба да узмемо у обзир приликом доношења одлука у вези са запослењем? (Видети оквир „ Да ли да прихватим тај посао?“) (б) Како нам савест може помоћи да доносимо одлуке које се допадају Богу?

¹⁷ Многа спорна питања у вези са запослењем могу се решити пажљивим анализирањем одговора на два важна питања која су наведена у 15. и 16. одломку. Међутим, има и неких других фактора које треба узети у обзир када доносимо одлуке у вези са запослењем. * Не можемо очекивати да нам верни и разборити  роб постави правила која ће покрити све ситуације које би могле настати. Зато се од нас очекује да будемо разборити. Као што смо видели у другом поглављу, треба да исправно обликујемо и изоштримо своју савест тако што ћемо у свакодневном животу примењивати оно што смо научили из Божје Речи. Ако нам је „моћ запажања искуством увежбана“, онда ће нам савест помоћи да доносимо одлуке које се допадају Богу и које нам омогућују да останемо под окриљем његове љубави (Јеврејима 5:14).

18. Зашто није лако остати уравнотежен у духовном погледу?

¹⁸ У овим „последњим данима“ који су описани и као „нарочито тешка времена“ није лако остати уравнотежен у духовном погледу (2. Тимотеју 3:1). Заиста може бити тешко пронаћи посао и задржати га. Као прави хришћани, знамо колико је важно да напорно радимо како бисмо подмирили материјалне потребе своје породице. Али уколико нисмо опрезни, притисци на радном месту или материјалистичко размишљање овог света могу нас ометати у нашим духовним активностима (1. Тимотеју 6:9, 10). Размотримо зато како можемо остати уравнотежени и просудити шта је „најважније“ (Филипљанима 1:10).

19. Зашто је Јехова вредан нашег потпуног поверења и како нам то помаже да не будемо претерано забринути?

¹⁹ Потпуно се уздајмо у Јехову. (Прочитати Пословице 3:5, 6.) Зар он није вредан нашег поверења? На крају крајева, он се брине за нас (1. Петрова 5:7). Он зна шта нам је потребно боље од нас самих и никада никога није изневерио (Псалам 37:25). Зато је добро да послушамо следећи савет из његове Речи: „Нека у вашем животу не буде љубави према новцу, него будите задовољни оним што имате. Јер [Бог] је рекао: ’Никада те нећу оставити и нипошто  те нећу напустити‘“ (Јеврејима 13:5). Многе пуновремене слуге могу потврдити да је Бог увек подмиривао њихове основне потребе. Ако се у потпуности уздамо у то да ће се Јехова бринути за нас, нећемо бити претерано забринути око подмиривања материјалних потреба своје породице (Матеј 6:25-32). Нећемо дозволити да због посла занемаримо духовне активности  као што су проповедање добре вести и посећивање састанака (Матеј 24:14; Јеврејима 10:24, 25).

20. Шта значи имати ’бистро око‘ и како то можемо постићи?

²⁰ Нека наше ’око буде бистро‘. (Прочитати Матеја 6:22, 23.) Ако имамо ’бистро око‘, то онда значи да нисмо непотребно искомпликовали свој живот. ’Бистро око‘ једног хришћанина је усредсређено само на једну ствар — на вршење Божје воље. Ако је наше око усмерено на праве ствари, нећемо јурити за добро плаћеним послом или луксузнијим начином живота. Нећемо се упустити у бесконачну тежњу за најновијим и најбољим стварима које нам рекламе представљају као нешто без чега не можемо бити срећни. Како наше око може остати бистро? Немојмо оптерећивати себе непотребним дуговима. Немојмо гомилати ствари које нам одузимају много времена и пажње. Послушајмо библијски савет да будемо задовољни што имамо „храну, одећу и заклон“ (1. Тимотеју 6:8). Гледајмо да поједноставимо живот колико год је то могуће.

21. Зашто нечему морамо дати предност и шта треба да нам буде најважније у животу?

²¹ Дајмо предност духовним стварима и држимо се тога. Пошто у животу не можемо учинити све што бисмо хтели, нечему морамо дати предност. Иначе би се могло десити да нам мање важне ствари одузму драгоцено време и битне ствари потисну у други план. Шта треба да нам буде важније од свега? Многи људи у свету стављају највећи нагласак на стицање високог образовања које ће им обезбедити добро плаћен посао. Међутим, Исус је подстакао своје следбенике да ’траже најпре краљевство‘ (Матеј 6:33). Будући да смо прави хришћани, Божје Краљевство заузима прво место у нашем животу. Наш начин живота, наиме одлуке које доносимо, циљеви које себи постављамо и оно што радимо, треба да покаже да нам је  Краљевство и вршење Божје воље важније од материјалних ствари и циљева које нуди овај свет.

22, 23. (а) Који је главни задатак правих хришћана и како можемо показати да га сматрамо важним? (Видети оквир „ Захваљујући одлуци коју сам донела имам срећан и испуњен живот“.) (б) Како ћеш се ти поставити према свом послу?

²² Пошто смо свесни чињенице да смо дубоко зашли у време краја, у средишту наше пажње је главно дело које обављају прави хришћани — проповедање и стварање ученика (Матеј 24:14; 28:19, 20). Попут нашег Узора, Исуса, и ми желимо да будемо заокупљени делом од ког зависе многи животи. Како можемо показати да нам је то заиста важно? Већина Јеховиних сведока свесрдно учествује у проповедању и служе као скупштински објавитељи. Неки су се тако организовали да служе као пионири или мисионари. Схватајући колико је важно имати духовне циљеве, многи родитељи подстичу своју децу да буду у пуновременој служби. Да ли ревни објавитељи Краљевства ’уживају у добру од труда‘ који улажу у служби проповедања? Одговор је свакако потврдан! Служење Јехови целом душом сигурно нас води до срећног, испуњеног живота и безбројних благослова. (Прочитати Пословице 10:22.)

²³ Многи од нас морају да проводе многе сате на послу како би подмирили материјалне потребе своје породице. Немојмо изгубити из вида да Јехова жели да ’уживамо у добру од свог труда‘. Ако своје ставове и поступке ускладимо с његовим гледиштима и начелима, можемо наћи задовољство у свом послу. Међутим, никада немојмо дозволити да нас посао толико заокупи да изгубимо из вида наш главни задатак — проповедање добре вести о Божјем Краљевству. Ако томе дамо предност у свом животу, показаћемо да волимо Јехову и тако ћемо остати под окриљем његове љубави.