1, 2. Како превод Нови свет узвисује Божје име?

 ТОГ прохладног али ведрог уторка ујутро, 2. децембра 1947, мала група помазане браће из бруклинског Бетела отпочела је један огроман пројекат. Изискивао је много труда, али наредних 12 година они су стрпљиво и истрајно радили на њему. У недељу, 13. марта 1960, коначно су завршили последњи део текста новог превода Библије на енглески. Три месеца касније, 18. јуна 1960, брат Натан Нор представио је последњи том комплетног Светог писма — превод Нови свет пред одушевљеном публиком на обласном конгресу у Манчестеру. Оно што је тада рекао добро је осликавало осећања свих присутних: „Данас је дан радости за све Јеховине сведоке у целом свету!“ Посебан разлог за радост била је једна изванредна одлика новог превода — Божје име се налазило тамо где и у изворном тексту Светог писма.

² Божје име је изостављено из многих превода Библије. Али Јеховине помазане слуге су дале све од себе да би осујетиле Сатанину пакосну замисао да избрише Божје име из људског сећања. У уводу превода Нови свет писало је: „Најистакнутија одлика овог превода [јесте] враћање Божјег имена на место које му и припада.“ У складу с тим, оно се у преводу Нови свет појављује више од 7 000 пута. Заиста изванредан начин да се искаже част нашем небеском Оцу Јехови!

3. (а) Шта су наша браћа разумела у вези са значењем Божјег имена? (б) Шта значе речи из Изласка 3:13, 14? (Видети оквир „ Значење Божјег имена“.)

³ Истраживачи Библије су некада мислили да Божје име значи „Ја сам онај који јесам“ (Изл. 3:14, Бакотић). У Стражарској кули од 1. јануара 1926. писало је: „Име Јехова указује на то да он постоји [...] одувек и заувек.“ Међутим, пре него што је започет рад на преводу Нови свет, Јехова је помогао свом народу да увиди да његово име не означава само вечно постојање већ пре свега чињеницу да је он Бог који остварује све што науми. Разумели су  да име Јехова дословно значи „Он проузрокује да постане“. Он је проузроковао постојање свемира и бића обдарених разумом, и непрестано ради на остварењу своје воље и намере. Међутим, зашто је толико важно да се Божје име узвисује и како ми можемо имати удео у томе?

4, 5. (а) За шта се молимо кад кажемо: „Нека се свети име твоје“? (б) Како и када ће Бог посветити своје име?

⁴ Јехова жели да се његово име узвисује. Првенствени циљ му је да посвети своје име, што се види из прве молбе у молитви Оченаш: „Нека се свети име твоје“ (Мат. 6:9). За шта се ми молимо кад изговарамо те речи?

⁵ Као што смо видели у првом поглављу ове књиге, у Исусовој молитви Оченаш постоје три молбе у вези с Јеховином намером. „Нека се свети име твоје“ јесте једна од њих. Друге две су: „Нека дође краљевство твоје. Нека буде воља твоја“ (Мат. 6:10). Као што се молимо да Јехова нешто предузме да би дошло његово Краљевство и вршила се његова воља, тако га молимо и да посвети своје име. Другим речима, ми га молимо да са свог имена уклони срамоту која му се наноси још од побуне у Едену. Како ће Јехова услишити ту молитву? Он каже: „Посветићу своје велико име које је оскрнављено међу народима“ (Језек. 36:23; 38:23). Јехова ће посветити своје име пред свим створењима кад у Армагедону очисти земљу од зла.

6. Како ми светимо Божје име?

⁶ Јехова је током историје указао својим слугама част да свете његово име. Наравно, ми не можемо учинити Божје име светијим него што јесте. Оно је већ свето у апсолутном смислу. Како га онда ми светимо? Пророк Исаија је записао: „Јехова над војскама — он једини нека вам буде свет.“ А Јехова о свом народу каже: „Они [ће] светити моје име, [...] имаће страхопоштовање према Израеловом Богу“ (Ис. 8:13; 29:23). Према томе, ми светимо Божје име тако што га сматрамо посебним и узвишенијим од свих других имена, поштујемо све што оно представља и помажемо другима да га сматрају светим. Дубоко поштовање према Божјем имену посебно показујемо тиме што признајемо Јехову за свог Владара и послушни смо му свим срцем (Посл. 3:1; Откр. 4:11).

7, 8. (а) Шта је било потребно да би Божји народ могао да носи његово име? (б) Шта ћемо сада осмотрити?

⁷ У савремено доба, Божји народ користи његово име у својим публикацијама од 1870-их. Примера ради, име Јехова спомиње се у Сионској  стражарској кули од августа 1879. и у песмарици Невестине песме, која је издата исте године. Па ипак, пре него што је дозволио својим слугама да јавно носе његово име, Јехова се побринуо да буду достојне те велике части. Како је он припремио Истраживаче Библије да постану носиоци његовог имена?

⁸ Када се осврнемо на крај 19. и почетак 20. века, видимо да је Јехова помагао свом народу да боље разуме важне чињенице о његовом имену. Осмотрићемо њих три.

9, 10. (а) Зашто је у раним издањима Стражарске куле Исус био у првом плану? (б) Како се то променило од 1919. и с каквим исходом? (Видети и оквир „ Стражарска кула узвисује Божје име“.)

⁹ Као прво, Јеховине слуге су стекле исправно гледиште о важности Божјег имена. Верни Истраживачи Библије су у почетку сматрали да је откупнина најважније библијско учење. Због тога је већина чланака у Стражарској кули говорила о Исусу. На пример, током прве године издавања, у том часопису се име Исус појављивало десет пута више него име Јехова. У Стражарској кули од 15. марта 1976. речено је да су Истраживачи Библије у том раном периоду придавали „превелики значај“ Исусу. Међутим, Јехова им је с временом помогао да увиде да најистакнутије место у Библији има Божје име. Како је то утицало на Истраживаче Библије? У поменутом чланку је писало да су они од 1919. надаље „показивали више поштовања према Месијином небеском Оцу, Јехови“. Током наредне деценије, у Стражарској кули је Божје име споменуто више од 6 500 пута!

¹⁰ Наша браћа су показала љубав према Божјем имену поклонивши му пажњу која му припада. Попут Мојсија у древно доба, желели су да ’објављују име Јеховино‘ (Пон. зак. 32:3; Пс. 34:3). Јехова је запазио колико воле његово име и узвратио им је својом наклоношћу, као што је обећао у Светом писму (Пс. 119:132; Јевр. 6:10).

11, 12. (а) Шта се у нашим публикацијама променило кратко након 1919? (б) На шта је Је хова усмеравао пажњу својих слугу и зашто?

¹¹ Као друго, прави хришћани су исправно разумели задатак који им је Јехова поверио. Кратко након 1919, Божји дух је подстакао помазану браћу која су предводила Божји народ да детаљније истраже Исаијино пророчанство. Након тога је у нашим публикацијама посебно почела да се истиче једна тема. Како се то показало као ’храна у право време‘? (Мат. 24:45).

¹² Пре 1919, у Стражарској кули нису се подробније осматрале следеће речи из Исаијиног пророчанства: „’Ви сте моји сведоци‘, говори Јехова,  ’и мој слуга ког сам изабрао‘.“ (Прочитати Исаију 43:10-12.) Али убрзо после 1919, у нашим публикацијама се све чешће указивало на те стихове и сви помазани хришћани су подстицани да извршавају задатак који им је Јехова поверио — да сведоче о њему. Само од 1925. до 1931. године, 43. поглавље Исаијине књиге осматрано је у 57 издања Стражарске куле и сваки пут је указано да се то односи на праве хришћане. Очигледно је да је током тих година Јехова усмеравао пажњу својих слугу на задатак ком је требало да се посвете. Због чега је то чинио? Између осталог, да би ’прво били искушани‘ (1. Тим. 3:10). Да би с правом могли да носе Божје име, Истраживачи Библије су најпре својим делима морали доказати Јехови да су стварно његови сведоци (Лука 24:47, 48).

13. Како се из Божје Речи види шта је важније од свега?

¹³ Као треће, Јеховин народ је увидео да је важно да се Божје име свети. Током 1920-их схватили су да је посвећење Божјег имена важније од свега. Како Божја Реч открива ту значајну истину? Осмотримо два примера. Шта је био првенствени разлог што је Бог избавио Израелце из Египта? Јехова је рекао: „Да се моје име објави по целој земљи“ (Изл. 9:16). Надаље, зашто је Јехова био милосрдан према Израелцима чак и кад су се бунили против њега? Његове речи откривају исти разлог: „Устао [сам] ради свог имена, да се оно не би скрнавило у очима народа међу којима су били“ (Језек. 20:8-10). Шта су Истраживачи Библије научили из ових и других делова Библије?

14. (а) Шта је Божји народ разумео крајем 1920-их? (б) Како је то боље разумевање утицало на службу проповедања? (Видети и оквир „ Снажан мотив за проповедање“.)

¹⁴ Крајем 1920-их, Божји народ је разумео шта значе речи које је Исаија записао око 2 700 година раније. Он је рекао Јехови: „Тако си ти водио свој народ да стекнеш себи дивно име“ (Ис. 63:14). Истраживачи Библије су разумели да није најбитније наше спасење већ посвећење Божјег имена (Ис. 37:20; Језек. 38:23). То је сажето у књизи Пророчанство, која је издата 1929: „Ни за једно живо биће не постоји ништа важније од [посвећења] Јеховиног имена.“ Ово побољшано разумевање било је додатан подстрек Божјим слугама да сведоче о Јехови, како би се скинула љага с његовог имена.

15. (а) Шта су наша браћа разумела до почетка 1930-их? (б) За шта је било време?

¹⁵ До почетка 1930-их наша браћа су стекла исправно гледиште о важности Божјег имена, јасно су разумела задатак који им је Бог поверио и увидела су да је посвећење Божјег имена важније од свега. Дошло је време да Јехова својим слугама укаже част да јавно носе његово име. Да бисмо видели како се  то одвијало, осмотримо неке догађаје из прошлости.

16. (а) На који изванредан начин Јехова узвисује своје име? (б) Ко је у прошлости најпре представљао Јехову као његов народ?

¹⁶ Изванредан начин на који Јехова узвисује своје име јесте и то што на земљи постоји народ који носи то име. Од 1513. пре н. е. па надаље, Израелци су представљали Јехову као његов народ (Ис. 43:12). Међутим, они се нису држали савеза с Богом и 33. н. е. су изгубили тај посебан однос с њим. Кратко након тога, Јехова је „погледао на друге народе да из њих изабере народ за своје име“ (Дела 15:14). Тај новоизабрани народ је назван ’Израел  Божји‘ и састоји се од Христових помазаних следбеника из разних народа (Гал. 6:16).

17. Коју злобну замисао је Сатана успео да оствари?

¹⁷ Отприлике 44. н. е. Христови ученици су „божанским провиђењем [...] названи хришћанима“ (Дела 11:26). У почетку је то име било јединствено, јер није било ни најмање сумње на кога се односи (1. Петр. 4:16). Међутим, као што је Исус наговестио у поређењу о пшеници и кукољу, Сатана је успео да оствари своју злобну замисао да то јединствено име почну да носе и лажни хришћани. Због тога се прави хришћани вековима нису могли разазнати у мору лажних. Али ситуација се променила након што је 1914. наступио период „жетве“. Зашто? Анђели су тада почели да раздвајају једне од других (Мат. 13:30, 39-41).

18. Како су браћа увидела да им је потребно ново име?

¹⁸ Након што је Исус 1919. поставио верног роба над својим слугама, Јехова им је помогао да разумеју који задатак стоји пред њима. Они су убрзо увидели да је проповедање од куће до куће оно што их издваја од лажних хришћана. Кад су постали свесни тога, схватили су и да их назив „Истраживачи Библије“ не чини довољно препознатљивима. Њихов првенствени циљ није био само да проучавају Библију већ да сведоче о Богу, да узвисују његово име и исказују му част. Које име би онда било одговарајуће за оно што су чинили? На то питање је одговорено 1931.

19, 20. (а) Која резолуција је усвојена на једном конгресу 1931? (б) Како су наша браћа реаговала?

¹⁹ У јулу 1931, око 15 000 Истраживача Библије дошло је на конгрес у Колумбусу, у америчкој држави Охајо. На првој страни штампаног програма који су добили била су истакнута два слова. Многи су се питали шта она значе. У недељу, 26. јула, брат Џозеф Ратерфорд је изнео резолуцију у којој се налазила снажна изјава: „Жеља нам је да будемо познати и називани по том имену, а то име гласи Јеховини сведоци.“ Тада су сви присутни разумели шта значе загонетна слова с програма — била су то почетна слова нашег новог имена, које се темељи на Исаији 43:10.

²⁰ Из публике су се зачули радосни узвици и уследио је дугачак аплауз. Захваљујући радио-преносу, одушевљење које је завладало у Колумбусу чуло се и на другом крају света! Ернест и Наоми Барбер из Аустралије причали су: „Кад се у Америци проломио аплауз, браћа у Мелбурну су скочила на ноге и такође почела да аплаудирају. Био је то незабораван тренутак!“ a

21. На шта је ново име подстакло Божје слуге?

²¹ То што су добили библијско име Јеховини сведоци улило је Божјим слугама додатну снагу да проповедају. Брачни пар пионира, Едвард и Џеси Грајмс из Сједињених Држава, били су 1931. на конгресу у Колумбусу. Њих двоје су рекли: „Пошли смо од куће као Истраживачи Библије, а вратили се као Јеховини сведоци. Били смо срећни што смо добили име које нам помаже да величамо име нашег Бога.“ После тог конгреса, неки Сведоци су се досетили новог начина да то чине. Приликом представљања станару, дали би му визиткарту на којој је писало: „ЈЕХОВИН Сведок, проповеда Краљевство нашег Бога ЈЕХОВЕ.“ Нема сумње да је Божји народ био поносан што носи Јеховино име и спреман да га објављује надалеко и нашироко (Ис. 12:4).

22. На основу чега је очигледно ко данас служи Јехови?

²² Прошле су деценије откако је Јехова покренуо нашу помазану браћу да усвоје јединствено име које носимо. Да ли је Сатана у међувремену успео да спречи људе да виде ко заиста служи Богу? Да ли се Јеховин народ изгубио у мноштву лажних религија? Ни у ком случају! Баш напротив, јасније него икад се види да смо Божји сведоци. (Прочитати Михеја 4:5 и Малахију 3:18.) Постали смо толико препознатљиви по Божјем имену да чим људи чују да га неко користи, одмах помисле да је Јеховин сведок. Попут величанственог планинског врха, права религија је данас „утврђена изнад горских врхова“, то јест уздиже се изнад лажних религија (Ис. 2:2). Нема сумње да се права религија издваја од осталих и да узвисује Божје име.

23. У складу с речима из Псалма 121:5, које сазнање нам улива снагу?

²³ Сазнање да ће нас Јехова штитити од садашњих и будућих Сатаниних напада улива нам снагу и поуздање (Пс. 121:5). Имамо много разлога да се свим срцем сложимо с речима псалмисте: „Срећан је народ коме је Бог Јехова, народ који је он изабрао као своје наследство“ (Пс. 33:12).