1, 2. (а) Зашто су ученици били збуњени? (б) О каквој жетви је Исус говорио?

 УЧЕНИЦИ су помало збуњени. Исус им је управо рекао: „Подигните очи и погледајте поља, како су зрела за жетву.“ Они гледају у правцу у ком показује, али не виде зрело жито. Пред њима се простиру зелена поља на којима се таласа тек изникао јечам. Вероватно се питају: ’Каква жетва? До жетве има још неколико месеци‘ (Јов. 4:35).

² Међутим, Исус не мисли на дословну жетву. Он користи ову прилику да ученицима пружи две важне поуке о духовној жетви, то јест сакупљању људи у хришћанску скупштину. Које су то поуке? Да бисмо сазнали, мало детаљније ћемо осмотрити овај догађај.

3. (а) На шта је Исус вероватно указивао кад је рекао: ’Поља су зрела за жетву‘? (Видети фусноту.) (б) Како је Исус објаснио шта значе те речи?

³ Било је то пред крај 30. н. е., недалеко од самаријског града Сихара. Ученици су отишли у град, а Исус је остао поред бунара, где је сведочио једној жени која је одмах схватила колико су важна његова учења. Када су се ученици вратили, жена је похитала назад у Сихар, где је са одушевљењем испричала осталим мештанима шта је све сазнала. Њена прича је привукла велику пажњу и многи људи су пожурили према бунару да би упознали Исуса. Можда је баш тада — гледајући преко поља мноштво Самарићана које се приближавало — Исус рекао: „Погледајте поља, како су зрела за жетву.“ a Да би објаснио да не мисли на дословну већ на духовну жетву, додао је: „Жетелац [...] скупља плод за вечни живот“ (Јов. 4:5-30, 36).

4. (а) Које две важне поуке о духовној жетви налазимо у Исусовим речима? (б) Која питања ћемо осмотрити?

⁴ Које две важне поуке о духовној жетви налазимо у Исусовим речима? Прво, посао је хитан. Рекавши да су ’поља зрела за жетву‘, заправо је позвао своје ученике да приону на рад. Да би они разумели колико је то важно и хитно, додао је: „Жетелац [већ]  прима плату.“ То је значило да је жетва већ почела и требало је радити без одлагања. Друго, радници су радосни. Према Исусовим речима, сејачи и жетеоци се ’заједно радују‘ (Јов. 4:35б, 36). Као што се он сигурно радовао кад је видео да су ’многи Самарићани поверовали у њега‘, тако ће његови ученици бити испуњени радошћу док буду свесрдно учествовали у жетви (Јов. 4:39-42). Овај запис из првог века има посебно значење за нас јер осликава оно што се дешава данас, током највеће духовне жетве свих времена. Када је она почела? Ко учествује у њој? Какве је резултате дала?

5. Ко предводи у жетви светских размера и како се из Јованове визије види да је тај посао хитан?

⁵ Из визије која је била дата апостолу Јовану, сазнајемо да је Јехова поверио Исусу да предводи у жетви, то јест сакупљању људи широм света. (Прочитати Откривење 14:14-16.) У тој визији, Исус је приказан с круном и српом. То што носи ’златну круну на глави‘ потврђује да влада као Краљ. ’Оштар срп‘ који држи у руци истиче његову водећу улогу у жетви. Јехова је преко анђела рекао да је ’земаљска жетва зрела‘, чиме је нагласио да је посао хитан. Више нема одлагања — „дошао [је] час да се жање“! У одговору на Божју заповест: „Замахни српом својим“, Исус је замахнуо српом на земљу и она је пожњевена — људи су сакупљени у хришћанску скупштину. Ова упечатљива визија нас подсећа да су и у наше време ’поља зрела за жетву‘. Да ли нам она помаже и да одредимо када је та жетва светских размера почела? Наравно.

6. (а) Кад је почело „време жетве“? (б) Кад је почела „земаљска жетва“? Објасни.

⁶ Јован је у визији из 14. поглавља Откривења видео Исуса с круном на глави (14. стих), што значи да се визија односи на време након његовог устоличења (Дан. 7:13, 14). Нешто касније, Исус је добио заповест да почне жетву (15. стих). Исти след догађаја види се из Исусовог поређења о жетви пшенице, где он каже: „Жетва је свршетак овог поретка.“ Према томе, и време жетве и свршетак овог поретка почели су 1914. године. Сакупљање пшенице почело је нешто касније „у време жетве“, то јест током тог периода (Мат. 13:30, 39). То се десило неколико година после Исусовог устоличења. Он је од 1914. до прве половине 1919. године прочистио своје помазане следбенике (Мал. 3:1-3; 1. Петр. 4:17). Затим је 1919. почела „земаљска жетва“. Исус је поставио верног роба, преко кога је помагао хришћанима да увиде колико је важно проповедати. Осмотримо шта се дешавало.

7. (а) Шта је помогло браћи да увиде колико је проповедање важно? (б) На шта су браћа била подстакнута?

 ⁷ У јулу 1920, у Стражарској кули је речено: „Проучавајући Писмо, увиђамо да је цркви [скупштини] указана велика част да преноси поруку о краљевству.“ На пример, браћа су на основу Исаијиних пророчанских речи разумела да се вест о Краљевству мора објављивати по целом свету (Ис. 49:6; 52:7; 61:1-3). Они нису знали како ће остварити тако велики подухват, али били су уверени да ће имати Јеховино вођство и помоћ. (Прочитати Исаију 59:1.) Након што се боље разумело колико је проповедање важно, наша браћа су била подстакнута да повећају своје учешће у служби. Како су се одазвали на тај подстицај?

8. Које су две чињенице о проповедању браћа разумела 1921?

⁸ У издању Стражарске куле од децембра 1921. писало је: „Ово је била најпродуктивнија година до сада. Током 1921. више људи је чуло поруку истине него икада раније.“ У чланку је надаље стајало: „Пред нама је још много посла [...] Прионимо на њега радосног срца.“ Вреди запазити да су браћа разумела исте две важне чињенице о проповедању на које је Исус указао апостолима: Посао је хитан, а радници су радосни.

9. (а) Шта је 1954. у Стражарској кули речено о жетви и зашто? (б) Што се тиче броја објавитеља, шта се може запазити у задњих 50 година? (Видети графикон  „Пораст широм света“.)

⁹ Током 1930-их, након што је Божји народ увидео да ће се на поруку о Краљевству одазвати велико мноштво других оваца, проповедање је добило још већи замах (Ис. 55:5; Јов. 10:16; Откр. 7:9). Шта се тиме постигло? Од 1934. до 1953, број објавитеља Краљевства је порастао са 41 000 на 500 000! У Стражарској кули од 1. децембра 1954. с правом је речено: „Овако велика жетва у целом свету могућа је само уз вођство Јеховиног духа и снагу његове Речи“ b (Зах. 4:6).

10, 11. Која су обележја раста истакнута у поређењу о зрну горушице?

¹⁰ У поређењима о Краљевству, Исус је живописно предсказао какве ће резултате донети жетва. Осмотримо поређења о зрну горушице и о квасцу. Усредсредићемо се на то како се она испуњавају у времену краја.

¹¹ Поређење о зрну горушице. Човек сеје зрно горушице, које ниче, расте и постаје дрво на чијим гранама птице налазе уточиште. (Прочитати Матеја 13:31, 32.) Која су обележја раста истакнута у овом поређењу? (1) Обим раста је изванредан. „Најситније од свег семења“ постаје дрво с ’великим гранама‘ (Мар. 4:31, 32). (2) Раст је загарантован. Исус је рекао: „Када се [семе] посеје, израсте“, а не: „Можда ће израсти.“ Ништа га не може зауставити. (3) Разгранато дрво привлачи посетиоце и пружа уточиште. „Птице небеске долазе“ и настањују се „под његовом сенком.“ Како се ова три обележја односе на жетву која се одвија у савремено доба?

12. Како се поређење о зрну горушице односи на жетву у савремено доба? (Видети и графикон „ Све више библијских курсева“.)

¹² (1) Обим раста. У овом поређењу истакнуто је ширење поруке о Краљевству и раст хришћанске скупштине. Од 1919, ревни жетеоци се сакупљају у обновљену хришћанску скупштину. У то време је број радника био мали, али брзо је растао. У ствари, његов раст од почетка 20. века до данас заиста је без премца (Ис. 60:22). (2) Загарантованост. Раст хришћанске скупштине је незаустављив. Упркос Божјим непријатељима, чије је противљење налик на каменито тло, сићушно семе наставља да расте и савладава све препреке (Ис. 54:17). (3) Уточиште. „Птице небеске“ које налазе уточиште у крошњи тог дрвета представљају милионе људи који се широм света одазивају на поруку о Краљевству и постају део хришћанске скупштине (Језек. 17:23). У њој добијају духовну храну, окрепу и заштиту (Ис. 32:1, 2; 54:13).

13. Која су обележја раста истакнута у поређењу о квасцу?

¹³ Поређење о квасцу. Жена додаје мало квасца у брашно, након чега ’сва маса ускисне‘. (Прочитати Матеја 13:33.) Која су обележја раста истакнута у овом поређењу? Осмотримо два. (1) Раст проузрокује преображај. Квасац постепено делује тако да тесто ускисне. (2) Раст је свеобухватан. Под дејством квасца нарасте цело тесто, све „три велике мере брашна“. Како ова два обележја долазе до изражаја у наше време?

14. Како се поређење о квасцу односи на жетву у савремено доба?

¹⁴ (1) Преображај. Квасац представља поруку о Краљевству, а брашно предочава човечанство. Промена коју квасац проузрокује у брашну предочава преображај који настаје у поступцима и размишљању  оних који чују поруку о Краљевству и прихвате је (Римљ. 12:2). (2) Свеобухватност. Процес врења, током ког тесто ускисне, налик је на ширење поруке о Краљевству. Квасац постепено делује на тесто док не захвати читаву масу. Слично томе, добра вест о Краљевству се проширила „све до краја земље“ (Дела 1:8). Ово обележје поређења нам открива још нешто: Порука о Краљевству се шири чак и у земљама где је наше деловање забрањено, премда је наша активност у тим деловима света скоро неприметна.

15. Како се испунило пророчанство из Исаије 60:5, 22? (Видети и оквире „ Јехови је све могуће“ и „ Од ’незнатног‘ постаје ’силан народ‘“.)

¹⁵ Око 800 година пре него што је Исус испричао ова поређења, Јехова је преко Исаије прелепим речима предсказао у ком обиму ће се обављати жетва у савремено доба, као и радост коју ће она донети. c Јехова је описао како људи „издалека долазе“ у његову организацију. Обраћајући се „жени“ коју данас представљају помазани хришћани на земљи, рекао  је: „Тада ћеш гледати и блистаћеш, твоје ће срце заиграти од велике радости, јер ће се к теби упутити морско благо, теби ће доћи богатство народа“ (Ис. 60:1, 4, 5, 9). Ове речи се испуњавају пред нашим очима! Данас дугогодишње Јеховине слуге заиста блистају од радости јер су виделе како број објавитеља у њиховим земљама расте од неколицине на више хиљада.

16, 17. Зашто се ’сејач и жетелац радују заједно‘? (Видети и оквир „ Како је семе истине никло у Амазонији“.)

¹⁶ Као што смо већ споменули, Исус је рекао својим апостолима: „Жетелац [...] скупља плод за вечни живот, да би се сејач и жетелац заједно радовали“ (Јов. 4:36). Због чега се можемо ’заједно радовати‘ док учествујемо у жетви светских размера? Има више разлога, од којих ћемо осмотрити три.

¹⁷ Као прво, радује нас што видимо Јеховину улогу у томе. Кад проповедамо добру вест о Краљевству, ми такорећи сејемо семе (Мат. 13:18, 19). Кад помогнемо некоме да постане Христов ученик, жањемо плод. Сви осећамо дубоку радост док посматрамо како Јехова даје да семе истине о Краљевству „ниче и расте“ (Мар. 4:27, 28). Нешто од онога што смо посејали никне касније и пожању га други. Можда си и ти имао слично искуство као Џоун, наша сестра из Велике Британије, која се крстила пре 60 година. Она је испричала: „Дешавало се да сретнем људе који ми кажу да сам пре више година посејала семе истине у њихово срце кад сам им проповедала. Ја нисам знала шта се дешавало касније. У међувремену су други Сведоци проучавали с њима и помогли им да постану Јеховине слуге. Радујем се што је семе које сам посејала израсло и било пожњевено.“ (Прочитати 1. Коринћанима 3:6, 7.)

18. Који разлог за радост је споменут у 1. Коринћанима 3:8?

¹⁸ Као друго, ништа нас неће лишити радости ако задржимо у мислима Павлове речи: „Сваки ће добити награду према свом труду“ (1. Кор. 3:8). Награду добијамо према труду који улажемо, а не према резултатима које постижемо. То је сигурно утешно и храбри оне који проповедају на подручјима где се мало људи одазива. У Божјим очима, сваки Сведок који свесрдно учествује у сејању ’доноси много плода‘ и зато има разлога за радост (Јов. 15:8; Мат. 13:23).

19. (а) Зашто нас радује оно што је проречено у Матеју 24:14? (б) Шта треба да имамо на уму чак и ако не успемо да нађемо ученика?

¹⁹ Као треће, радујемо се јер својом службом испуњавамо пророчанство. Сети се шта је Исус одговорио апостолима кад су га питали: „Шта ће бити знак твоје присутности и свршетка овог поретка?“ Рекао  им је да ће једно од обележја тог знака бити проповедање по целом свету. Да ли је говорио о стварању ученика? Не. Рекао је: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целом свету за сведочанство“ (Мат. 24:3, 14). Према томе, обележје прореченог знака је проповедање о Краљевству, које се може упоредити са сејањем семена. У складу с тим, док проповедамо добру вест о Краљевству, имамо на уму следеће: чак и ако не успемо да нађемо ученика, успевамо да дамо сведочанство. d Без обзира на то како људи реагују, ми доприносимо испуњењу Исусовог пророчанства и имамо част да служимо као „Божји сарадници“ (1. Кор. 3:9). То су заиста дивни разлози за радост!

20, 21. (а) Како се испуњавају речи из Малахије 1:11? (б) Шта желиш да чиниш током жетве и зашто?

²⁰ У првом веку, Исус је помогао апостолима да увиде колико је важно проповедати. Од 1919. наовамо, он помаже својим ученицима да разумеју ту исту чињеницу. Божји народ је прихватио његово вођство и све је ревнији. Показало се да ништа не може зауставити жетву. Као што је Малахија прорекао, данас се проповеда „од сунчевог изласка па до његовог заласка“ (Мал. 1:11). Управо тако, од изласка до заласка — од истока до запада, свуда у свету — сејачи и жетеоци заједно раде и радују се. Од изласка до заласка — од јутра до вечери, читавог дана — неуморно проповедамо, свесни да је остало још мало времена.

²¹ Када се осврнемо на протеклих више од сто година и видимо како је од мале групе Божјих слугу настао „силан народ“, срце нам ’игра од велике радости‘ (Ис. 60:5, 22). Дајмо све од себе да нам та радост и љубав према Јехови, ’Господару жетве‘, буду покретачка снага у животу како бисмо допринели томе да се приведе крају највећа жетва свих времена! (Лука 10:2).