1.  Шта је Вавилон Велики?

2.  Кад ће се Месија појавити?

3.  Медицински поступци у којима се користи крв

4.  Раздвајање брачних другова

5.  Празници и прославе

6.  Заразне болести

7.  Пословна и правна питања

 1. Шта је Вавилон Велики?

Вавилон Велики представља све религије које Бог не одобрава (Откривење 17:5). Како то знамо? Осмотримо следеће чињенице:

• Делује у целом свету. За Вавилон Велики се каже да седи на водама које „представљају народе“ и да „влада над краљевима земље“ (Откривење 17:15, 18).

• Не може бити ни политичка ни трговачка организација. „Краљеви земље“ и „трговци“ ће постојати и након што Вавилон Велики буде уништен (Откривење 18:9, 15).

• Приказује Бога у погрешном светлу. Назван је блудницом зато што је у блиској вези с државним властима зарад материјалне добити и других погодности (Откривење 17:1, 2). Заводи све народе и крив је за смрт многих људи (Откривење 18:23, 24).

Повратак на 13. лекцију, 6. тачку

 2. Кад ће се Месија појавити?

У Библији је проречено да ће проћи период од 69 недеља док Месија не дође. (Прочитајте Данила 9:25.)

• Када је почело тих 69 недеља? Године 455. пре н. е. Тада је намесник Немија дошао у Јерусалим да га „обнови и поново сагради“ (Данило 9:25; Немија 2:1, 5-8).

• Колики период представља 69 недеља? У неким библијским пророчанствима, дан представља годину (Бројеви 14:34; Језекиљ 4:6). Онда би једна недеља била седам година. Према томе, у овом пророчанству 69 недеља износи 483 године (69 недеља пута 7 дана).

• Кад се завршило 69 недеља? Ако од 455. пре н. е. рачунамо 483 године, долазимо до 29. н. е. a Управо те године се Исус крстио и постао Месија (Лука 3:1, 2, 21, 22).

Повратак на 15. лекцију, 5. тачку

 3. Медицински поступци у којима се користи крв

Хришћани не прихватају трансфузију нити су добровољни даваоци крви. Али како гледају на медицинске поступке у којима се користи пацијентова властита крв? Неки од тих поступака нису за хришћане, као на пример складиштење крви пред операцију (Поновљени закони 15:23).

Међутим, неки други поступци могу бити прихватљиви. У то спадају вађење крви ради анализе, хемодијализа, хемодилуција и коришћење апарата за спасавање крви или апарата срце-плућа. Сваки хришћанин мора сам за себе да одлучи како ће се с његовом крвљу поступати у току операције, анализе или лечења. Доктори можда спроводе ове поступке на различите начине. Зато хришћанин треба да пита доктора како ће се тачно поступати са његовом крвљу пре него што пристане на неки медицински поступак. Размисли о следећим питањима:

• Ако се извесна количина крви одведе из мог тела и ако се њен ток неко време можда чак и прекине, да ли ће ми савест дозволити да на ту крв још увек гледам као на део себе, тако да се она не мора „пролити на земљу“? (Поновљени закони 12:23, 24).

• Шта ако би током неке медицинске процедуре део моје крви био извађен, измењен и затим враћен у тело? Да ли би моја савест обликована по Библији била узнемирена или сматрам да би то било у реду?

Повратак на 39. лекцију, 3. тачку

  4. Раздвајање брачних другова

Божја Реч не саветује брачним друговима да се раздвоје. Такође јасно каже да уколико се раздвоје ниједан од њих нема право да с неким другим ступи у брак (1. Коринћанима 7:10, 11). Међутим, постоје ситуације у којима хришћанин може одлучити да ли ће се раздвојити од брачног друга. У то спадају:

• Свесно запостављање породице. Муж се намерно не брине за материјалне потребе своје породице до те мере да немају ни најосновније за живот (1. Тимотеју 5:8).

• Тешко физичко злостављање. Неко је толико насилан да угрожава здравље или чак живот свог брачног друга (Галатима 5:19-21).

• Потпуно спречавање брачног друга да служи Јехови. Неко у потпуности онемогућава свом брачном другу да служи Јехови или га чак присиљава да на неки начин крши Божје заповести (Дела апостолска 5:29).

Повратак на 42. лекцију, 3. тачку

 5. Празници и прославе

Хришћани не славе празнике које Јехова не одобрава. Али сваки хришћанин на основу своје савести мора одлучити како ће поступити у неким ситуацијама које се могу појавити током празника. Осмотримо неколико примера:

• Неко ти честита празник. Можеш једноставно рећи „хвала“. Ако је особа вољна да сазна нешто више, можеш јој објаснити зашто не славиш тај празник.

• Твој брачни друг, који није Јеховин сведок, жели да идеш с њим код рођака током празника. Ако ти савест дозвољава да идеш, унапред му објасни да нећеш учествовати ни у каквим паганским обичајима уколико их буде било.

• Шеф ти нуди бонус у време празника. Да ли мораш да га одбијеш? Не мора да значи. Како твој шеф гледа на тај бонус? Да ли као на празнични поклон или као на награду за добар рад?

• Неко жели да ти нешто поклони за празнике. Можда ти каже: „Знам да ти ово не славиш, али ипак желим нешто да ти поклоним.“ Можда особа то ради из најбоље намере. С друге стране, да ли ти делује да она само хоће да види колико си чврст и да те наведе да учествујеш у празнику? Кад то процениш, на теби је да одлучиш да ли ћеш прихватити тај поклон. Увек треба да доносимо одлуке тако да нам савест буде чиста и да останемо верни Јехови (Дела апостолска 23:1).

Повратак на 44. лекцију, 1. тачку

 6. Заразне болести

Пошто волимо људе, ми пазимо да им не пренесемо неку заразну болест ако болујемо од ње или мислимо да смо преносиоци. Тиме показујемо да смо послушни библијској заповести: „Воли свог ближњег као самог себе“ (Римљанима 13:8-10).

Шта то значи у пракси? Заражена особа треба да избегава физички контакт с другима, као што је руковање, грљење и љубљење. Такође не треба да се љути ако је неко, због безбедности своје породице, не зове у госте. У случају да треба да се крсти, неопходно је да каже координатору старешинства за свој здравствени проблем како би се крштење организовало тако да остали који ће се крстити буду заштићени. Уколико се неко раније излагао опасности да се зарази неком озбиљном заразном болешћу, треба да се тестира пре него што почне с неким да се забавља. На тај начин показује да брине о другима и да не мисли „само на своју корист него и на корист других“ (Филипљанима 2:4).

Повратак на 56. лекцију, 2. тачку

 7. Пословна и правна питања

Кад год су финансије у питању, можемо избећи многе проблеме ако направимо писани уговор, чак и са сухришћанином (Јеремија 32:9-12). И поред тога, код хришћана може доћи до мањих несугласица око новца или других ствари. То треба да реше брзо, у миру и насамо.

Како да решавамо озбиљније ствари као што су превара или клевета? (Прочитајте Матеја 18:15-17.) Исус је рекао која три корака треба да предузмемо:

1. (1) Покушај да решиш проблем у четири ока. (Видети 15. стих.)

2. (2) Ако то није довољно, разговарај са особом у присуству једне или две зреле особе из скупштине. (Видети 16. стих.)

3. (3) Ако проблем ни тада није решен, обрати се старешинама. (Видети 17. стих.)

У већини случајева, спорове с браћом не треба да решавамо на суду јер то може створити лошу слику о Јехови и скупштини (1. Коринћанима 6:1-8). Али понекад се ствари морају решити законским путем, на пример када је реч о разводу, старатељству над децом, алиментацији, осигурању, банкроту или тестаменту. Хришћанин који иде пред суд да би решио такве ствари у мирољубивом духу, не крши библијска начела.

Ако је у питању злочин као што је силовање, злостављање деце, физички напад, озбиљна крађа или убиство, сасвим је у реду да хришћанин то пријави властима.

Повратак на 56. лекцију, 3. тачку