Јехова је благословио своје слуге у Доминиканској Републици јер су вредно проповедале. Године 1994. било је у просеку 16 354 објавитеља у 259 скупштина. Са тако великим порастом је и потреба за старешинама и слугама помоћницима бивала све већа. Водеће тело је те исте године одобрило да се Школа за обучавање наименоване браће, сада је то Школа за објавитеље Краљевства, одржава и у Доминиканској Републици.

У овој земљи је до октобра 2011. године одржано 25 разреда ове школе, а похађало ју је око 600  браће. Тренутно је више од половине оних који су завршили ту школу у неком облику пуновремене службе, 71 особа је у специјалној пионирској служби и пет у покрајинској служби. Првих десет разреда ове школе одржано је у подружници, а од 11. разреда она се одржава у објектима намењеним искључиво тој сврси у Виља Гонзалесу.

Двадесет другог септембра 1998. ураган Хеорхес, са ударима ветра од 190 километара на сат, погодио је Доминиканску Републику и направио велику штету. Хиљаде људи је остало без дома, а више од 300 је погинуло. Одбор за хуманитарну помоћ је у сарадњи са Регионалним одбором за градњу организовао прихватни центар на земљишту на ком се налази Дворана Краљевства у Ла Романи. Отприлике 300 волонтера је  учествовало у тој хуманитарној акцији, укључујући и Сведоке из 16 других земаља.

Требало је поправити или поново изградити 23 Дворане Краљевства и преко 800 кућа наше браће и сестара. На пример, једна наша старија сестра која се зове Кармен и служи као општи пионир била је очајна када је ураган уништио кућу у којој је живела 38 година. Али била је пресрећна када је стигао тим од 15 браће и излио темељ за њену нову кућу. „Јехова увек мисли на нас“, каже Кармен, „и стара се о нама. Погледајте ову прелепу кућу коју су ми браћа направила. Моје комшије сада кажу да Јеховини сведоци брину о својој браћи и да заиста воле једни друге.“ Сличне изјаве могле су се чути широм земље док су волонтери помагали својој браћи и сестрама у невољи.

Иако је ураган Хеорхес оставио за собом пустош, Јеховини сведоци су с пуно љубави помагали својој браћи да се и у духовном и у материјалном погледу изборе са последицама те олује. Што је најважније, ти добровољци су својом самопожртвованошћу прославили Јехову, који је извор истинске утехе.

Будући да је број објавитеља брзо растао, и потреба за Дворанама Краљевства бивала је све већа. Зато је у новембру 2000. године у Доминиканској Републици почела изградња Дворана Краљевства у оквиру програма за земље које немају довољно финансијских средстава. Захваљујући томе, скупштине су за отприлике осам седмица могле изградити удобне и лепе Дворане Краљевства. До септембра 2011. два тима  за градњу изградила су или реновирала око 145 Дворана Краљевства.

Сви ти пројекти, као и добровољци који су на њима радили, допринели су томе да се да добро сведочанство о Јехови. На пример, браћа су у једном малом месту на северозападу земље пронашла плац који би одговарао за нову Дворану Краљевства. Један специјални пионир је питао власника да ли би продао то земљиште. „Немојте да губите време“, рекао је тај човек, „нећу вам продати ту земљу, поготово зато што ћете на њој градити цркву.“

Тај човек је убрзо после тог разговора отишао у Порто Плату да посети свог старијег брата који је иначе Јеховин сведок. Када је стигао тамо, видео је да је једна породица Сведока довела његовог болесног брата у своју кућу да би се бринула о њему. Та породица га је водила код лекара, на састанке и у службу проповедања. Тај човек је питао свог брата колико им плаћа за све то. Он је одговорио: „То ме ништа не кошта. Они су моја браћа.“

Таква доброта и љубазност оставили су велики утисак на овог човека тако да је он позвао нашег брата с којим је раније разговарао и рекао му да се предомислио и да ће нам продати земљиште. Браћа су купила тај плац и почела да граде дворану. Пре тога је жена овог човека имала веома лоше мишљење о Јеховиним сведоцима. Али када је видела како браћа раде на изградњи дворане, рекла је: „Ово је најсложнија и најбоља група људи коју сам икада видела.“