Борбонио Ајбар се крстио 19. јануара 1955, док је наше дело још увек било под забраном. Након крштења је проучавао Библију са многима у Монте Адентру и у Сантијагу. Када је 1956. године укинута забрана, неки од тих људи су се крстили, а међу њима је била и његова супруга.

Средином јула 1957, владини званичници су у Салседу одржали један скуп на коме су говорили против Јеховиних сведока. „Франсиско Пратс-Рамирез био је главни говорник“, испричао је брат Ајбар. „Он је рекао да ће нас за тили час истребити.“ Само неколико дана касније, 19. јула 1957, полиција је похапсила све Јеховине сведоке у Бланко Ариби, Ел Хобу, Лос Какаосу и Монте Адентру.

„И ја сам био међу ухапшенима“, рекао је брат Ајбар. „Били смо пребачени у војну команду у Салседу. Чим смо стигли, добио сам батине од једног пуковника који се звао Саладин. Исколачио је очи од беса док нам је претио. Затим су нас стражари постројили у два реда, у један мушкарце, а у други жене. Мушкарце су шутирали и тукли, а жене су ударали пендрецима. Све то време су говорили: ’Ми смо католици и све ћемо вас побити.‘“

Брат Ајбар је осуђен на три месеца затвора. Он је испричао шта се једном десило: „Док сам био у затвору, дошао је генерал Сантос Мелидо Марте и рекао нам: ’Читао сам Библију и знам да се Бог зове Јехова. Ви ни за шта нисте криви и не  би требало да сте у затвору, али ја вам не могу помоћи јер иза свега овога стоје бискупи. Казне вам могу смањити само ти бискупи или шеф (то јест Трухиљо).‘“

Међу затвореницима су биле ћерка и сестричине Фиделије Хименез, са којима је она проучавала. Фиделија није била одмах ухапшена већ се сама пријавила властима како би могла да охрабри оне који су већ били у затвору. У то време је у званичној посети био озлоглашени командант Лудовино Фернандез, познат по бахатости и свирепости. Тражио је да доведу Фиделију, а онда ју је упитао: „Дакле, ти си главна?“

„Нисам“, одговорила је Фиделија. „Ви и ваши људи сте главни.“

„Ти си онда вођа“, наставио је Фернандез.

„Нисам“, рекла је Фиделија. „Наш вођа је Исус.“

„Зар нису због тебе сви ови људи у затвору? Зар их ниси ти свему томе научила?“

„Не“, рекла је Фиделија. „Ови људи су у затвору због Библије и због тога што примењују оно што су из ње научили.“

Баш у том тренутку су кроз ходник пролазила двојица браће која су такође била ухапшена, Педро Херман и Негро Хименез, њен брат од стрица. Пребацивали су их из самице у затворску ћелију. По Негровој кошуљи су били трагови сасушене крви, а Педро је једва могао да отвори једно око колико је било отечено од удараца. Схвативши да су их свирепо тукли, Фиделија је питала Фернандеза: „Да ли се овако опходите према добрим, поштеним и богобојазним људима?“  Када је видео да је не може заплашити, наредио је да је врате у ћелију.

Јеховине верне слуге су заиста биле храбре под тако насилним прогонством! Чак су и владини званичници то потврдили. На пример, 31. јула 1957, Луис Арзено Колон, полицијски инспектор, упутио је писмо државном секретару у коме је рекао: „Иако су законом који је влада недавно донела активности ове секте познате као Јеховини сведоци проглашене незаконитима, већина њених чланова и даље не одступа од своје вере.“